Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Згурени људи као посечени пањеви седе поред димљивих ватри, велики у својој издржљивости, а страшни у својој ћутљивости. У понеког тек клоне уморна глава на колено... И тако — до зоре. Војници су сутрадан устајали са великим напором.