Црњански, Милош - Сеобе 2
А док је у матери био сусрео ћутљиву сапутницу, смех те младе девојке понављао се често. Тај смех се одмах допао уморном Павлу.
Милићевић, Вук - Беспуће
“ Па гледајући на њу, ћутљиву и замишљену, без смијеха и без ријечи, он се питаше шта јој је? Њему би криво што је дошао овамо.
Ћипико, Иво - Пауци
затим посури, а кад ноћ пане, шум мора освоји ћутљиву околину. ...Али Илија не нађе Марина у животу, већ друштво прими у кућу удовица му Антица, у црно завита.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мушкарци се добродушно шалили: да је доктор Мирко добио речиту ташту, али зато ћутљиву жену. Господин Јоксим, као увек, имао је одвојено мишљење: — Гле, оде нам Офелија! Штета. Сад смо без Офелије.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Сва срећа што не знају за оно склониште у Мачковој пећини. Сви у штабу зачуђено су гледали у тиху ћутљиву Луњу, а кад им још пољар Лијан исприча све што је знао о њој, командант задивљено рече: — Па она је рођени