Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Еј, жено, овамоде, шта сте урадили с Вилсоном ? Изгалами се домаћин на жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава соба, кад у зло доба опази стара Ђуја изгажено цвијеће, напољу, испод прозора. — Украо неко.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ова неће овога, она онога, па мука.... Још Анђа у речи, а Јово Перов допузи побауљке до мене, па ме ћушка. Ја се сагох и једва га познадох. — Јес' ти, Јово? питам га шапатом. — Ја. — Шта је?
Једни се гађају, други вичу, трећи засмејавају, а она, јадница, мора да ћушка главу или за рпу или у комишину... Отпочну, тако, по неколико њих да пробају, па кад виде да не могу ништа, морају да
Па 'ајде, што је гњече и ломе, но је после бацају на чисту, окомишану гомилу. Где ли им је памет?... Једна по једна ћушка се у средину, ал' ниједна није рада да буде с краја.
пита Милица. — Ја сам. — Јес' ти, Мићо? — Ја. — Ево је, до мене. — Ћути црна, ако Бога знаш, шапће Миленија и ћушка се напред. У том је обухвати једна снажна рука, она претрну, ал' се одмах прибра. — Иди сад, молим те, к'о брата!
Капетан се веома изненади. — А камо онај... како'но... што му дадох магацинку? Људи ћуте, а Ђокић сагиње главу и ћушка се међу свет, само да га не опазе. — Како га уби, море? — пита капетан Љубишу. — Тсе... тек онако...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
посета сенет — исправа, докуменат сербез — спокојно, удобно, без бриге сермија — имање, стока сниле — шамар, ћушка сицкати се — гицкати се (врцати се) сјек — брвно сколесати — натерати скопак — стара мотика скутати се — сакрити