Употреба речи ћушну у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: — Овим, овим, бре! Баци ту маљицу!... Опали сад!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па се брзо врати и ћушну нешто у Перову чашу. — Ко то дирка ћасу? викну Благоје. Перо се ућута и поче да срче из своје чаше.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

« — Нијесам, господине, а кам’ да јесам! Срета одахну, а ваљда је рекао у себи нешто на форму »Хвала богу«, а затим ћушну ту страшну књигу испод једне друге, па продужи даље вадити књиге.

Најпре узеде неке две или три књиге, и заварав очи фамулусу, ћушну их у сламњачу (коју је ту затекао, јер је као школска својина и инвентарисана била).

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Она га ћушну у шкрињу међу кошуље, па заборави и старицу и сусрет. Јесу ли, затим, дани или је иверје по брзој реци летело?

Утом, заплака у дворишту мали син. Ћушну Лепотица сакупљену парчад међу кошуље, па потрча у двориште и заборави и огледало и своју нејасну зебњу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности