Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, мало пре или мало после, било. — Стефан Живковић доносио нам је џебану с процентом на сто тридесет, али џаба! — Док неки Димитрије Пуљевић и он поче нам доносити понешто џебане, и оде у Нови Сад, и покојни новосадски владика
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Станоје није баш тако рђав газда. — Може бити; али ја не могу. Кад ми преседа сваки залогај у његовој кући, онда му џаба и та служба и све. — Оно и јест Станоје мало инајет и осорљив човек — рече Видак.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ово је кавгаџија, а оно је делија. Удариће сила на силу!... Мој Суља ми већ више не може рећи: ти пушиш џаба мој дуван!... Ево му и база (платна) и маказа, па нека реже како му је драго!... И пун задовољства оде низ дубраву...
Није био толико срдит колико зачуђен... — Најпосле — рече — ја и волим! Нека бар џаба нисам отишао у гору!... Место једном, ја ћу трима главама окитити Црну Бару! Наплатићу се са свима о једном трошку!...
Не потраја дуго, а иза грма се указа човек. — Дева — рече Јован. — Шта ли нам носи? — Нешто има!... Дева не долази џаба — рече Јовица. Дева назва бога и поздрави се. — Откуд ти? — пита харамбаша. Дева само ману прстом.
— Шта? — упита. — Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... — Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу. Хајдуци се засмејаше, а Заврзан рече: — Море, па ти и људе засмејаваш!...
Неће да чује речи о њему!... Попу прекипе. — Славе ти, Иване, зар си ти мене зато звао? — Па ја... Што се, брате, џаба туђимо од човека!... Да је он онако каки... што прави смутњу, ја бих први окренуо главу од њега!... Али добар човек!...
Напише се још по једном ракије, па се кренуше... — Вала, људи, слути ми се да не идемо џаба! — рече Зека. — И мени! — рече Ногић. Станко је сагао главу и ћутао. Био је веома узбуђен.
Али ништа... Прође много времена, прође... вечност... а њему нико да би речи, а џаба ти воде... Чудно ли човек жуди за оним чега нема! Али он стеже срце. — Нећеш, Турчине!... Нећеш ми речце измамити!...
И тако се то патило и мучило. Један дан је освитао као и други. Нико није био сигуран ни са животом, а џаба ти са оно мало муке што је стекао. Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка...
Позван је крштени кум, а старојком поста Јова Јуришић. За девера се Станко сам побринуо још у гори. Зар се џаба побратио са Зеком Селаковићем?... Алекса весео, Петра весела, укућани тако исто.
Чим га Алекса виде, он задрхта, јер је знао да се Дева џаба не јавља. Али хтеде то од сватова сакрити, па му приђе весело, осмехујући се. — Хвала богу, те и ти дође!...
Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!... — Баш си неким послом? — пита га старојко. — Куд ћеш већег посла: пошао сам моме Станку у сватове!...
Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше. Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” — А њихове војводе? — упита Милош. — Све је то главе погубило, почев од везира.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не смем ни да га ословим онда! Џаба ти, велим, и тих учених људи!« А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Да шта сам него бена. Код Бабића се пече ракија, а ја овде код тебе џаба тупим зубе — искрено признаје Сава и диже се да пође.
у ћошак Вилсонова оквира, и прожвакао: — Цвикераш један, цвикераш други, нема теби, мој Лазо, вајде ни од једнога, џаба ти је то. Гледај ти ону своју кобилу пред кућом, боље ће ти бити.
— Џаба ти та љепота, од ње мазге цркавају. Командант креће уздуж колоне бригадиних „штићеника“, која се постројава за покрет.
сеоска луда, носи на рукама једногодишње дијете и још с врата, без поздрава и увода, надаје вику: — Ево вам га, џаба вам га, ја се више не могу с њим бочити.
— тупоумно се инати дјевојка. — Зар он чизме на ноге, нову кабаницу, а његов синчић ни пелена нема. Џаба вам га, нећу његовог дјетета, па бог! — Па што га не тужиш? — Тужите га ви. Ето вам дјетета па тужите.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Није, ако уредиш да види дете. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па опет ага да сеири! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Џаба причаш, то до ње више не допире! Послушај је, као да ти се ради о глави!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба. Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па послије источи вино а ђаволу остане џибра.
Кадија га ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џаба. Кад не пристајеш, дај триста гроша џериме (глобе). Јеврејин даде кадији триста гроша и отиде кући.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
титула младића племићког рода чемерика - биљка из породице љиљана чији је корен врло горак и отрован (Вератрум) Џаба - на поклон, на част, просто ти било џемли пенџер гвоздени прозор Шербе (шербет) добро заслађена вода која се пила
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
? — А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. — Не може, не може! Мора се платити — вели Срета. — Е, па ко да плати?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад свети Сава упита ђавола: „Што волиш, ортаче, или чорбу или густижу?“ а ђаво одговори: „Вала ја ћу густижу, а теби џаба чорба.“ Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па после источи вино, а ђаволу остане џибра.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Пуцали смо колко смо могли, ал џаба, разбуцали нас као бундеву! Ноге су нам висиле по дрвећу, куљала црева из трбуха, главе располућене, Макензен
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја сам, вели, за друштво и каријеру своју рескирао, пре него што сам се оженио, и никакву каријеру не жалим, џаба ти каријера! После сам се оженио, и примерном се животу одао, а жену сам добру имао.
— Де, де, добро, — попушта он — не куни се, дај ми три гроша, џаба ти пара! И тако узима Икета три гроша од сељанке, коју никад очима није видео, али јој поклања огледалце, белило,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А ђаво одговори: — Вала, ја ћу густижу, а теби џаба чорба. Кад, виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу, па послије источи вино, а ђаволу остане џибра.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Навикли смо да посматрамо орлове, а тамо се роје ајкуле. Џаба га било! Чим смо ступили на копно, око нас се направи читава гужва. Двојица салетели да ми узму кофер из руку.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ти си, друже, пребринуо. Чвркнуло те и кажи: хвала богу... А џаба му било овај мој живот. Ако ја целога века треба да се мучим, онда је боље нека ме упуте на фронт да погинем.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
разлика је слаба, Само то толико: док он своје ствари Продаје за новце и поштено ћари, Ја стихове своје вазда дајем џаба... Мој сусједе мирни, нек благослов Духа Увијек те прати да си добре воље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Јоште ли си, море, у животу? Ходи, јолдаш, да лијемо вино, а прођи се кавге и ђавола, џаба тебе порез од Солуна“. Ал' говори болани Дојчине: „Изиђ', курво, црни Арапине!
Вели њему црни Арапине: „Богом брате, војвода Дојчине, ти се прођи кавге и ђавола, но одјаши — да пијемо вино, џаба тебе порез од Солуна и џаба ти солунске ђевојке; кунем ти се богом истинијем да ти овђе никад доћи неђу“ Кад то виђе
брате, војвода Дојчине, ти се прођи кавге и ђавола, но одјаши — да пијемо вино, џаба тебе порез од Солуна и џаба ти солунске ђевојке; кунем ти се богом истинијем да ти овђе никад доћи неђу“ Кад то виђе болестан Дојчине, ђе му Арап
Муја у кршну Кладушу, и овако њему говораше: „Иди, Мујо, у кршну Кладушу, — лагат немој, веће право кажи, а џаба ти живот на мегдану“.
овако њему бесједио: „Када, море, у Удбињу дођеш, с Удбињавим’ сједеш пити вино, лагат немој, већ све право кажи, а џаба ти живот на мејдану“.
“ чоек — човек Чокешина — манастир испод планине Цера чошни — чохани чултан — покровац џаба — бесплатно, поклоњено, на дар џамајлије ковче — стаклене копче џас — страх џеба — некакав оклоп, плоче на ђечерми