Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ја знам, они ме мрзе. Је л̓? — Јест — рече Иван. — Много ме мрзе? — Много. — А и бог и људи виде да ме само џабе мрзе... То види сваки коме је бог дао два ока да може видјети... — Тако је.
— А ви — рече ратницима — немојте пре палити док топ не пукне! Али добро да ми гађате!... Грехота је да куршум џабе оде!... Којекуде... он је данас скупљи од главе!... Први редови Турака дођоше већ на домак бедемима шарампова.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ЧЕТВРТА ГЛАВА Необична крчма без трећег магарца — Ловљење мјесеца. Џабе, баци ме у ријеку! Ко је крчмар, а ко чича Тришо, то зна само мачак — Нестанак џака Јурећи друмом, чича Тришо убрзо
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
који свуд око себе осећају безизлаз и зид, и, попут Насрадин-хоџе, падају у фаталистичка расположења: Ето, Велики, џабе је, џабе, видим и ја сам, нема тога млина који сиротињи може намлети ... Узалуд су и твоје родне године и моје давање .
око себе осећају безизлаз и зид, и, попут Насрадин-хоџе, падају у фаталистичка расположења: Ето, Велики, џабе је, џабе, видим и ја сам, нема тога млина који сиротињи може намлети ... Узалуд су и твоје родне године и моје давање ...
да је тежаку некад било боље, да су му још колико јуче цветале руже, и да се тек у последње време све пореметило: Џабе ти је данас што радиш, отело се па не иде.
појео, а нашим првим комшијама сваког пролећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дечачина, па ради џабе или за малу пару. Ни будала нема баш на претек, али се за нашег сусједа сваке године нађе по једна (...).
је ослепео у рату, вођен тим осећањем свеодговорности и свекривице: - Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити?
- бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: - Како џабе? А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. - Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ако си рођен за то, ти ћеш ту работу и научити, ако пак ниси, џабе ти је. Да жене не знају у сат и да то нису женска посла, то је за дједа било нешто што се само по себи разумије.
Хм, нема?! ...Па заиста нема таквог дјечака у читавој нашој долини. Нит сам га видио ни чуо за њега. Та не долази џабе Петрак баш нашој кући. Ја сам ту, ја ...
а у близини је и какав шумарак, обично љескар, па све то наводи на саблажњиве мисли чак и усред бијела бјелцата дана. Џабе се ти отимаш напасти кад млин без престанка бруји и зузуће, па све изазива и буди ону скривену бубу у теби, тер и она
појео, а нашим првим комшијама сваког прољећа однекле добатрга и сам какав субенаст човјек, обично дјечачина, па ради џабе или за малу пару. Ни будала нема баш напретек, али се за нашег сусједа сваке године нађе по једна.
Није он џабе био онај дједов „весели Ниџо“ од кога се уви јек очекивала само каква неподопштина и замешатељство које ни сам ђаво
а овај, увријеђено се повлачећи низ путељак у стрњишту, злурадо је завречао као да плаши чавке: — Ехи, не зову тебе џабе тамо у Лици „Дрмогаћа“. Дрмогаћа, Дрмогаћа!
— Ама, људи, шта ће нам стара кљусина, ко ће то џабе хранити? — бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: —
— бунио се мој стриц Ниџо, а дјед га је само сажаљиво гледао као недорасло и неразумно створење, и питао: — Како џабе? А ко поби и осакати толики божји свијет? Ваља за то плаћати. — Ма ко плаћати? Зар сам ја за то крив, а?
— Та не би људи џабе псовали небо калајисано да ту нешто нема. Од бакра је, наравно. Кад је оно, у првом свјетском рату, исцрпљена
— заурла Рожљика тако рањено као да се заувијек опрашта с кућом и земљом хранитељком. На, ево ти је џаб-џабе, носи је, наједи се!
— Ево, жена каже, куне се. Казуј, брате, истину па да се иде кући, свак за својим послом. Зашто да те џабе тучемо. — Ма, људи добри, шта ће мени тамо некаква баба, дедер кажите.
Тужили су га, пријетили му, било је и дегенека, али све узалуд, Ђуро је тјерао своје. — Џабе ти је, кад мене зашкакља и некакви мрави уза ме крену, ја ћу њу спјевати, па је л гинути, јест.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ништа ја, ћутим. Не брзам, идем на сигурно. АХМЕД: Па већ ти је сигурно, није ти џабе дала толику храну! Кошта то! А плус је и удовица! Шта ћеш сигурније? СУЉО: Не знаш ти жене.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— и све му искаже како је у млину чуо. Онда тивтиз рекне џомету: — Џабе ти твоји дукати, само ме одведи у онај исти млин ђе си и ти преноћио.
Кад то чу онај пође из суднице, а кадија га ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џабе. Кад не пристајеш, дај триста гроша џериме. Тужитељ немаде куд но даде кадији триста гроша и оде кући.
Тужитељ кад то чу пође из суднице, но га кадија ухвати за руку говорећи: — Чекај! Канун се не отвара џабе. Кад не пристајеш дај триста гроша џериме. Тужитељ даде кадији триста гроша, и оде. Кмет оде кући весело.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
како немају лове, те како ћемо, те шта ћемо, а овамо оне шљаштеће новогодишње хаљине са хиперцинима иду као да се џабе деле. Отимачина!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПОКЛОН У броју седам Берек-сокака унука Перу продаје бака. Џабе га даје, старица вели, хитно је врло, бака се сели. Путује на југ. По врелом дану причаће приче орангутану.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Закопајте са њима! — па се обрати весело мени. — А бре, друже, ово је била представа за џабе... ПО ЗАКОНУ ОТПОРА Дошао је наредник Милутин да ме смени. Спремио сам се одмах да се вратим у батерију.
— Шта спремаш то? — Чуће се и видеће се. Вечерас приређујем представу за џабе, а ти, Алекса, за сваки случај, напуни митраљез. А и ти, тобџија, имаћеш да приредиш онај урнебес као и пре.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Молим вас, прекиде га учитељица, могла сам ја може бити наћи стан и џабе, па зар онда и ви да ми не платите ништа?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Џабе му говориш! Он, једноставно, нема чуло за стварност! ФИЛИП: Стално ми неко седи на глави са том стварношћу!
СОФИЈА: Човече, боли! БЛАГОЈЕ: Наравно да боли! И тек ће болети! СОФИЈА: Пусти ми косу! БЛАГОЈЕ: Џабе се отимаш! СОФИЈА: Пустите, викаћу! Боли! ГИНА: Само ти вичи! Дојахаће ти Дробац на белој метли!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
! — викну ћирЂорђе на Ташулу који се трже. — Ајде почисти механу, па гаси лампа и фонос, да не гори џабе гас! Чује се само »Лаку ноћ и прошћавајте«!
Сваки реч тежак једна стара ока — вели ћир Ђорђе задовољно. — Ташула, гумари! Једно послужење за џабе за господин-учитељ Срета; поскоро, врат да скршиш! — Ех, само кад ти се допада!
Ама што ће му правим, ја сам прос’ мејанџија, а кмет несам. А што би он џабе јео, боже здравља! Ама кмет несам, господине, па мука! — Па сâм си крив што ниси.
— Што је пцетиште, видосте ли га! Ем си пије џабе и вино и ракије, ем још манише; вино с вода а ракија с бенђелак!... — Ама није тако он мислио...
— вели Вујица. — Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!? — А не би ништа могло, онако на прилику, за џабе, на пример како од власти што су депеше џаба? — запита ћир Ђорђе. — Не може, не може! Мора се платити — вели Срета.
Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. — Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло. Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм? Паре сум, море, дао! Време оскудно, пара слабо пада. О боже, боже!
да речеш: осветљење и уживанција; запалиће се и бурад стара, и мешине, и катранице — биће весеље и играње, а Цигани џабе. Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене!
Нек дође који год може, и нек понесе чкарт катранице дрвене! А биће меса к’и дрва и вина к’и воде; а све џабе и без једног парића заиста! Иде све као намазано.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Сви би они ишли њеним примером, Пошто воле да трче за химером, Сви би џабе да се напију и насите И учлане у Градске паразите!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А и старе бабе, да им не буде џабе: бог им дао добре јарце, козе музенице и лијепе старце. Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и ејвала!
љута, шупља моста и рђава госта, старог оца и кесе брез новца, мале таве, попрдљиве маје, старе бабе која се свађа џабе и онога Пере, који се с њима дере и ђеда који те зло гледа и мисли, боји се великијех протисли.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
(Прилази Милету) Мого би нешто једанпут и да наручиш! СТАВРА: Видиш да је човек заспо! ЦМИЉА: Шта он мисли, да џабе седи у сувом? СТАВРА: Не питах те одакле си. ЦМИЉА: Из Кремана, код Ужица. Иконијина земљакиња.
с ње се види далеко, као са лађе! СТАВРА: Тебе је несрећа џабе задесила. ЦМИЉА: Насути су вам ови шкембићи! ВИЛОТИЈЕВИЋ (расположено): Војници би можда хтели и нешто да попију!
МАНОЈЛО: Човек и јесте човек прво на основу свога страдања! ТАНАСКО: Само се џабе потресате и сецате! Оћемо ли кретати, или нећемо? МАНОЈЛО: Ајде, дижи се! Устај, кад говорим! Идемо!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Док је он тако говорио, бацаху рибари мрке погледе на Милона и дошапнуше му: „Будало! А што даде ту највећу рибу џабе?“ „Не берите бриге, децо моја жутокљуна!“, одговори им он, „цену за ту рибу уплешћу дуплом кредом у рачун“.
То је већ други примерак ове књиге што сам га продао“. Он поче да уздише. „А први примерак дао сам скоро џабе, за осам стотина форинти. Кад на то помислим, препукао бих од муке и јада“.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Него, ти мени свакад да јавиш за потеру, чим сазнаш. Све да ми јавиш, што год сазнаш, а од мене ти неће бити џабе. Знаш, ваљад’, преко кога ћеш јавити? — Не бери бриге — одговори кмет, правећи тајанствени израз на лицу.
— запита Ђурица. — Све до једнога. — Доста ми је — рече Ђурица гласно а у себи помисли: »Ко је луд да ме чува џабе, кад за моју главу може добити сто дуката!... Видим шта хоћеш?. старче, али ћемо се огледати, па шта буде«...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
) ТОМА (презриво): Шта »хаџија«? Шта ја имам на вас? Занат вам је то. Можете. Отпевајте... Бар џабе бакшиш да вам се не да. МИТКА (Коштани): Ти само пој! А кој на тебе руку дигне, ја сам овде!
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
је писма писао Да моли да би дисао Кад би ми неко рекао Како је сунце стекао Којим се смехом смејао Да би се џабе грејао Кад би ми неко рекао Како је воду стекао На којим је мукама био Да би бесплатно пио Кад би ми неко рекао
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— досјети се Ђоко Потрк. — А ми нећемо да сиђемо, па им је опет џабе! — заинати се Стриц. — Они могу посјећи букву! — препаде се Николица.
Погибе наш Стриц, помислим у себи. — Па дабоме да погибе! — мрмљао је Стриц у свом зеленом склоништу. — Не пуца се џабе из вој- ничких пушака. — А зар се још увијек не зна шта је с њим било — забринуто упита Јованче.