Црњански, Милош - Сеобе 2
зна шта би било, да Сеп није дотрчао и зграбио Резу и понео је, низ доксат, као што се пијани избацују, или као што се џакови износе. Исакович је био изишао, за Сепом, до степеништа, а тек се после сетио девојке, коју је у својој соби оставио.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ево их, пуни џакови! — А ви, навали по њима, а? — Их, богу ти твога, стрпасмо се све један преко другог, а усташки митраљезац оплети по
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Осматрачница је била као мала тврђава. Кров је од дебелог, изолученог лима. Одозго су набацани џакови испуњени земљом, затим камење, онда опет џакови, а поврх свега шибље, да бисмо се заклонили од погледа непријатељских
Кров је од дебелог, изолученог лима. Одозго су набацани џакови испуњени земљом, затим камење, онда опет џакови, а поврх свега шибље, да бисмо се заклонили од погледа непријатељских осматрача.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Друга госпа развуче усне, с правим сажаљењем, за прву госпу: — Ала питаш! она двојица газда, да су жива и здрава, и џакови и сандуци пуни и препуни. Имају чак и сваки свој бунар у авлији...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свуда старо одело, побацане капе и хартије, просути џакови брашна, као да је вихор беснео над мирном паланком. Што није могло да се понесе, палило се.
Конопци се кидају, а џакови и сандуци лете свуда унаоколо. Војници псују и проклињу свој живот. Онда разгрћу ашовима снег.
Остали војници причекиваће доле и, ако су читави, изводиће их заобилазним путем. Али ипак, да се исеку празни џакови и коњима увежу ноге...
Војници силазе на коленима, да их изведу. Коњи су већ за страшени, издужују само вратове, а ногама се одупиру... Неки џакови лете низ падину. Опет војник, али је умео да седне и савије ноге, те као да се намерно клиза.
Мој коњ је само стајао везан... Сиђох до пута, и тада угледах у даљини како се на коњима беласају џакови брашна. — Кад настаде она гужва — прича поднаредник Груја — ми утрчасмо у магацин.
Неки војници погођени парчадима граната, осуљавају се низ грудобран и падају као џакови у ров. У даљини према селу зачу се опет: „Ура! Ура!“ То наша пешадија, иако истерана из ровова, покушава контрајуриш.
Лакше ми је. Видим већ јасно оне дебеле греде изнад моје главе, а између њих провирују џакови са земљом... Али наскоро сам осетио како се влажно платно све више загрева и притиска ме као ужарени оклоп.