Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Он станује у последњој улици у великој каменој кући. Његов тата је џамбас коме су у једној тучи Одсекли пола увета и два прста.
Први пут се џамбас сетио да, ето, има сина, Па из кухиње, где су јела разних врста, Донео, у једној руци, млека и мандарина, А другом
” „У тами свог бола скупљам ведрину: Да макар кум-Ђока однекуд бане!...” „Да видимо личну карту дедину”, Узвикује џамбас из јабане, Пипа му бубреге, јетру, слезину, И тражи да увис дигне табане.
Осмехује се жалосно деда Док му џамбас табане гледа. Џамбас је стар, прави Валтазар, И библијски се, уопште, врло дојима: „Ух, нокти: ту би требо маказар!
Осмехује се жалосно деда Док му џамбас табане гледа. Џамбас је стар, прави Валтазар, И библијски се, уопште, врло дојима: „Ух, нокти: ту би требо маказар!