Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
витла се и пева песму: како „кумита булу граби, бежи с њом у планину на коњу, а була се нећка, грли га и муца: Ах, џан’м, џан’м!“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!
се и пева песму: како „кумита булу граби, бежи с њом у планину на коњу, а була се нећка, грли га и муца: Ах, џан’м, џан’м!“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!
“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!“ — Излети она из баште, остави ону с којом се витлала, па узме тепсију и ударајући по њој почне да се
“ — ,,Ах, џан’м, џан’м!“ — Излети она из баште, остави ону с којом се витлала, па узме тепсију и ударајући по њој почне да се превија,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Мујо настави: — Немате зашто питати, жена ми је јутрос у кући мртва осванула, сирота шћела је родити, па рађајући џан теслим учини.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Грцима, Цин|царима и Турцима, сви су, покрај страног меког изговора, завршавали реченице са нарочитим додацима, као „џан’м“ или „датим“. А по ношњи, облачењу највише су се познавали.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: Макар и гурбијанско, моје је, ја га нећу под старост мењати. ФЕМА: Оћеш ли да будеш Жан? ЈОВАН: Џан! Сад да ме правите Циганином. ФЕМА: Лудо, лудо! То сви Французи имаду.