Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, па тврдоме граду Варадину: шенлук чини Вуча џенерале... (Марко Краљевић и Вуча џенерал) Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу.
Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, на тврдоме граду Варадину; шенлук чини Вуча џенерале, јер је Вуча шићар задобио, три војводе српске уватио: једно јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица Милане, а
Тешке сам ти муке допануо, побратиме, у маџарске руке. Увати ме Вуча џенерале и још моја оба побратима; бацио нас на дно у таваницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.
Кад угледа Краљевића Марка, трољетна је увати грозница, па побјеже у бијеле дворе. Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја снахо драга?
Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја снахо драга? Казује му Велимировица: „О мој свекре, Вуча џенерале, сједи јунак у пољу широку, у ледину копље ударио, за копље је коња привезао, а пред њиме стоји тулум вина; не пије га
“ Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга! Ја онаких имам у тавници, и њега ћу сада добавити“. Па дозива сила Велимира: „Велимире
То гледала Велимировица, па отиде Вучи џенералу: „Зло ти вино, Вуча џенерале! Зло ти вино, а горе ти било! Све катане тебе изгибоше, Велимиру јунак свеза руке, савеза му и ноге и руке, па ено га
Проговара Вуча џенерале: „Не бој ми се, моја снахо драга! Сад ћеш виђет, док се старац крене!“ Па он дрмну на граду топове, три хиљаде састави
Побјеже му Вуча џенерале на његовој танкој бедевији, поћера га на Шарину Марко. Брза му је пуста бедевија, шћаше утећ граду Варадину; љуљну
г' Вуча спрема, да поиграм преко Њемадије; и дај мене од злата каруце, и у њима дванаест вранаца, што их преже Вуча џенерале када иде од Беча ћесару, да м' однесу старога Топлицу; дај ми рухо Вуче џенерала, што га носи о Васкрсенију, да обучем