Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Тако! Кад проту не знаш чувати, који с тобом залогај братски дијели, а ти сад носи поздрав у пакô старом Џибукарди! О-о! Ама како су могли ући?!
А зељова! — раздера се и стаде љутито, злобно шкрипати зуб'ма. — Њега је прото опремио, да носи у пакô старом Џибукарди селам, ама максуз селам, што балије кажу! Кад напоји и намири коња, уђе у собу, остави пушку и изиђе на диванану.
Али се мрачајски прото једанпут страшно осветио старом, крепалом Џибукарди — шкрипну снажно зуб'ма, поврже филџан, па устаде и поче као махнит, у некаквом заносу, горе и доле ходати, мла-