Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ја то чујем, Саватије, а? — Ево, сад чуј: ја уперио џиле теби да ми даш онога мог Раду што си га неки дан живописао.
диже руке као да се предаје и зариче се: — Друже команданте, ил растурај некуд ову неборачку варицу или ја одох, џиле, доље на цесту, да сарађујем с окупатором. Мени нема друге.
Нек упери, џиле, на Москву, па ће им обома бити вруће црне каве колико волиш. Заценут од прикривена смијеха, Милош крену даље.