Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За име Парашница свезана је и једна причица. Био је некад некакав џин, па заволео сестру рођену и хтео се њоме оженити.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СЕНКА Иде сен моја поред мене, Огњена сабласт и џин модар; Преда мном као вођ без смене, Као жбир за мном, нем и бодар.
Африка
Чује се само: „Мусје, мусје, аржан, моа контан, мусје, мусје!“ У другој ћелији окован је сам Прометеј. То је један џин, на крпама и слами, разбацаној по каменоме поду, страшине косе и браде, огромних ноктију, погледа који се не да
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Куд она прође војска речи ниче, роди се велика као џин а у старости је палчић из приче. Њено је срце меко па се ломи често.
ађутант Нокат, прворазредна протува, а у сусрет им долази ловац мираза Фонфусакла, ситни лопов Здипидаус, те добри џин, односно неуки шумар, тј. честити потпоручник Рибанац.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
машту), а онда један такав клинац, кога облачи кева сваког јутра, пита лежерно, као у неком филму: „Виски или џин-тоник?
слонови! Не смеју да се врате кући пре шест! Забраниле им снаје! Имају примање. Служе џин-тоник! (Ако Суле ишта презире на свету,то је свакако џин-тоник; не може једноставно да га види очима!
Забраниле им снаје! Имају примање. Служе џин-тоник! (Ако Суле ишта презире на свету,то је свакако џин-тоник; не може једноставно да га види очима!) Јако смо дарежљиви према својим старцима; даме и господо!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
БАЈКА О ДОБРОМ ЋОСИ На крају земље планински ланац, диже се гора, зелени џин, у гори лежи дубоки кланац, тамо се крије чаробни млин. Ко млину дође у сутон сив, отуд се више не врати жив.
“ Цвокоће Брко у мрклој тами. „Па тај се небом покрива самим! Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин? Бјежати треба пред овом биједом, јер ће нас ждера појести редом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ето, тај мали пешак стоји сада као џин у овој црној ноћи на бранику отаџбине, док позадина мирно спава. Била је то бескрајно дуга ноћ. И увек на истом месту.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Под орловским носом стрше му брчине сиједе, дебеле. Тај џин раздрљио груди, објесио струку низ раме, у лијевој му дуга пушка а у десној чибучина као тољага будалине Тала.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Траве су се смејале, а изнад њих стајала је старица Рибља Глава као планина, као џин. Толико је далеко било њено лице да га дечак-капљица више није ни видео. Је ли, заиста, на њој рибља глава?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Лишен своје некадање мермерне оплате и свог фигуративног украса, тај разголићени џин задиви га само својом величином. Коперник се окрете од њега и успе се на ватикански брежуљак.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А за то је већ касно. Xоћy да напоменем још и то да је џин-стабло надживјело мој одлазак из мјеста. Истина, било је већ добрано начето; расквашено од киша, разлијепљено, оронуло
Петровић, Растко - АФРИКА
Чује се само: „Мусје, мусје, аржан, моа контан, мусје, мусје!“ У другој ћелији окован је сам Прометеј. То је један џин, на крпама и слами, разбацаној по каменоме поду, страшине косе и браде, огромних ноктију, погледа који се не да
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Туђи смо, туђи, моје ноћи миле. XXX Вечерас, мала, чуј крај једне приче: Био је један џин свемоћне власти, Оркан је роб му био с пуно части А он је море шибао што риче.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„ПРИНЦИПИЈА“ ЊУТНА, ПРОНАЛАЗАК НЕПТУНА 100 XX РАЗНЕ УСПОМЕНЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА 109 XXИ НА СЕМЕРИНГУ. О СУНЦУ, ЏИН И ЊЕГОВА ПЕЋ 114 XXИИ БЕЧ. УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ 120 ХХИІІ ПРВО НАУЧНО ДЕЛО И ЊЕГОВ ПОСТАНАК.
Иза бербе разиђоше се, и гости и синови дома, на све четири стране. XXИ НА СЕМЕРИНГУ. О СУНЦУ, ЏИН И ЊЕГОВА ПЕЋ На Семерингу На путу за Беч, задржао сам се, на дан два, у семериншким планинама и отсео овде у
Претставите сада себи још и ту фуруну. У њој нека угаљ сагорева тако брзо да наш џин мора свакога секунда да у њу сручи по једну пуну лопату угља да би јој пламен одржао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Џин да буде, родан к'о њива, леп к'о црква.” Чуло се да је власник богат алас, али живи у Банату. А ту се уселила још дост
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је Вукашин обукао његово одело, изгледао је као кепец према џину. Али тај џин био је безазлено поверљив као дете и способан за изванредно нежна осећања.