Африка
Можда је и острво Гореј, на коме се још налази оружје, џиновско, што показује да су га носили џиновски људи, и добило име које је у вези са именом Горила.
огроман расадник, што би, да је у Европи, био један од најлепших и, толико су стабла већ дебела, вековних паркова. Џиновско цвеће. Ја, који још не разликујем културно од дивљег тропског биља, имам утисак да се још увек налазим усред прашуме.
На чланцима су колајне од сребра тешке по килу и две. Џиновско прстење. На ногама „бабуше“ везене златом, а преко целе тоалете бубу од тила и чипке, од којих се код нас праве завесе.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« Лепотица уздахну и готово крикну од чуда: била је у подножју планине, а на врху је сјало џиновско Камено јаје. »Можда и сада сањам?« —уштину се за мишицу, а нечији оштри глас прекорно рече: — Вратила си се, значи?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У том дворишту изграђивало се џиновско стабло, круна читаве инсценације, са свим могућим нијансама зеленила у раскошној крошњи и с пребогатом игром
Петровић, Растко - АФРИКА
Можда је и острво Гореј, на коме се још налази оружје, џиновско, што показује да су га носили џиновски људи, и добило име које је у вези са именом Горила.
огроман расадник, што би, да је у Европи, био један од најлепших и, толико су стабла већ дебела, вековних паркова. Џиновско цвеће. Ја, који још не разликујем културно од дивљег тропског биља, имам утисак да се још увек налазим усред прашуме.
На чланцима су колајне од сребра тешке по килу и две. Џиновско прстење. На ногама „бабуше“ везене златом, а преко целе тоалете бубу од тила и чипке, од којих се код нас праве завесе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ено она звезда, која је доскора била ситна, расте и бива све светлија. То је једно џиновско жуто сунце. Оно нам шаље жуту светлост; то се види по нашем оделу, а још лепше по Вашој коси која изгледа као суво
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« — потрча Старац, сав претрну: на обали је реке? Није? Врбак је оно? Није? Угледа Старац на месечини неко џиновско дрвеће, крошње у небо полетеле, гране као девојке косе опустиле, а лишће се на ветру попут сребрних рибица љеска.
Други пут, био је сав у рушевинама, али је иза гомиле трошног камења, као џиновско зрно бисера, бљештао Замак њему намењен. Али, маколико да се трудио, није могао да замисли Кључ.