Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ти, Дашо... Јес — виноград... Не брини се... Добош сам ја, море!... Јест, ја — добош! Напослетку и тај се џумбус утаја... Утаја се у кући Давидовој; умири се по Крнићу све. Месечина сири помало.
Познаде га у мраку, па рече: — О, Срејо! Ти ли си? Чекај, заједно ћемо! — Можемо. — О, брате, баш ово данас би џумбус! — Тек мени ће тај џумбус сутра на нос искакати. — А што море? — Зар не знаш што? Онај ће ми очи извадити.
Ти ли си? Чекај, заједно ћемо! — Можемо. — О, брате, баш ово данас би џумбус! — Тек мени ће тај џумбус сутра на нос искакати. — А што море? — Зар не знаш што? Онај ће ми очи извадити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
„Да их помлатимо!” — виче Зека. „Да правимо џумбус!” вели Заврзан... А Јован и Јовица заједнички држе један колац, дигли га увис, те се лепо види обријана глава.
Само се чуо Заврзанов глас где довикује Сурепа: „Та реци једну!... Говори, не онемио!... Видиш како ја правим џумбус!” Наједанпут осети како засече оштар нож у снагу његову.
Алал ти вера, Јовица!... Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!... Удри, удри, Иванко!... Само нека се прави џумбус!... Ја волим само џумбус!... И опет га нестане... Сила је расла као квасац. Небо пало на земљу па се једва назире.
Не дај се, Ногићу, стари хајдуче!... Удри, удри, Иванко!... Само нека се прави џумбус!... Ја волим само џумбус!... И опет га нестане... Сила је расла као квасац. Небо пало на земљу па се једва назире. Наједаред неста Заврзана.
чобања — дрвени суд за воду чума — куга џаба — бесплатно, узалуд, узаман џебана — муниција; барут и олово џумбус — забава, игра; неред шарампов — утврђен опкоп, шанац шат — ваљда, можда, ако шешана — стара врста пушке шиндра —
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Платиће лопов!“ — клели се брком, ал мудри Жућа заждио трком. У млину тако свакога дана џумбус је неки, одмора нема, ту су ти Триша, мачак и Жућа, све један другом подвалу спрема.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Отпоче бардак да путује унаоколо. Људи се већ крсте, молитвају и пију како треба, ал' жене, то ти је прави џумбус!... Не даду им ђаволи баш ни да'нути.
— Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо... Ја скидо' капу и спреми' се да гледам џумбус, кад — ал' 'оћеш... струже ти 'нако мој Жико уз оно брдо, па све перја... — А што лажеш, пасја те рђа убила!
Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. — А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему. Настаде џумбус.... У тој највећој ларми, велика гомила комишине улеже на два места и зашушта јаче.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ваше тежње... НАРОД: Доле! Доле! Прокић! Туш! Туш! (Музика свира, ужасан џумбус, бубањ бије бесомучно и диже се паклена дрека.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Настаде џумбус. Једно право весеље, онако свесрдно. Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и
— вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. — Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. — За какав ћеф? — запита овај. — Па... за оно...
— вели ћир Ђорђе љутито, слутећи опет нешто непријатно. — Има начина да направимо један џумбус, онако славан џумбус, па да се жестоко провеселимо за тај ћеф. — За какав ћеф? — запита овај. — Па... за оно... у Бразилији.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Само су се крстиле и викале: — О боже, о Господи! Лелее! Што си напраји џумбус и резил’к! Толика ларма пробудила је, наравно, и старога хаџи Замфира.
се, само он, тужан, повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу... Мало после, ето и ње, Зоне.
И он је сад ту, дошао и он на овај џумбус. Сви га дирају, а он опет ником не остаје дужан. Девојке га зову и питају га хоће ли да им буде часник.
У Калоферлијском хану џумбус и весеље... То се Мане са друговима весели... Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље
Ама саг право да ми кажеш што ћу те, ете, питујем, — запита трећега дана Замфир зета Ману — ама ти га напраји сав онај џумбус?! Ете, жив ти ја, тој право да ми кажеш! — Хехе! — снебива се Мане. — Несам, несам, ловачке ми среће, несам!