Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— упиташе хајдуци. — Јест. Заврзан се почеша иза врата па приђе и он Станку. — Зар и ти. Заврзане?! — Ја!... Џумбуса ради... — Харамбашо!... Шта чиниш ти? — упита Ногић. — Ко хоће да иде — нека иде!... Ја тражим послушност!
Завлада тајац, као у гробу. И заиста, чула се тутњава из дубина како долази од Вишкупије. — Сурепе!... Биће џумбуса!... — шапну Заврзан. Суреп само климну главом. — Данас ће и Дева осоколити!... Шта велиш, Дево?
— Шта гледаш, Заврзане? — пита Латковић. — Погледам Сурепа! Их, да ми је он овде, па да видиш џумбуса!... Је ли, Дево, би ли примио и њега у ортаклук? — Бих! — рече Дева смешећи се.
Збогом браћо... осветите ме!... И сусретаху се у љутом боју. — Јуначки, Дево! — довикује Заврзан. — Ала Станко џумбуса!... Гледај Зеку шта чини! Еј, весели Клемпо, зар изгуби главу?... Чек да те бар ја осветим!...
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
битака, освајања овог или онога, одвајања људске ноге по месецу и месечини, после дизања и спуштања застава, кукњаве и џумбуса, топовских салви и интонирања државних химни, после свега тога, Чарли, ја прилазим човеку са колицима и кажем, Чарли,