Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nisu deca ostavljena tuđinu, nego dedi i bapcu. Bapcem je Đurđe nazivao, ljutito, svoju taštu, Agripinu Bogdanovič – čuvenu lepoticu. Ona je tada bila uzela tek četrdesetu, i treću, ali se osećala mlada, i te kako.
Pazeći, da ga žena ne čuje, psovao je svoju taštu, gospožu Agripinu, što mu je zadržala decu. Nije on, kaže, bože me prosti, decu, sa taštom, nego sa njenom ćerkom, izrodio.
Njegove uspomene, na Srem i Neoplatensu, svele su se na psovku, kad bi spomenuo svoju taštu, gospožu Agripinu, koja je babac, a još rađa decu, i smanjuje njegov tal u Aninom mirazu.