Црњански, Милош - Сеобе 2
Нису деца остављена туђину, него деди и бапцу. Бапцем је Ђурђе називао, љутито, своју ташту, Агрипину Богданович – чувену лепотицу. Она је тада била узела тек четрдесету, и трећу, али се осећала млада, и те како.
Пазећи, да га жена не чује, псовао је своју ташту, госпожу Агрипину, што му је задржала децу. Није он, каже, боже ме прости, децу, са таштом, него са њеном ћерком, изродио.
Његове успомене, на Срем и Неоплатенсу, свеле су се на псовку, кад би споменуо своју ташту, госпожу Агрипину, која је бабац, а још рађа децу, и смањује његов тал у Анином миразу.