Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I uputiše se kući Ivanovoj. Obojica su ćutali kao nemi... Prolazeći pored kuće Aleksine, videše ga pred kućom gologlav gde stoji; digao glavu pa se zagledao u nebo, a vetar se igra sa njegovim sedim vlasima.
— Polazi! — zapovedi Turčin. I kad biše blizu kuće Aleksine, onda Kruška naredi te opkoliše kuću, a on sa Ivanom, Lazarom i Marinkom pravo na prag. — Nijedno da se nije maklo!
I sad, hajduci u selu. Pop, kmet i svi viđeniji ljudi su s njima. On je već gledao kako se Crnobarci kupe oko kuće Aleksine i mire se s njim... I onda...
Kuća je bila otvorena. Kraj ognjišta posluje nešto Jelica, a on se zablenuo u nju toliko da nije ni čuo korake Aleksine. Aleksa ga gledaše nekim čudnim pogledom, koji bi ga i smoždio I pomilovao. — Šta radiš ti tu?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Eh, opet žensko! — zlovoljno smrsi Stric. — Baš mi je ono za neki boj. —A ko je jesenas jurišao na djed-Aleksine ljestve kad si ti bježao uz bukvu? — opomene ga Jovanče. — Lunja je bila hrabrija od polovine dječaka.