Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I pokaza štapom na ono vlažno mesto. Sima se saže i poče čeprkati. Ledeni znoj probi čelo Aleksino. Srce mu je strepilo od slutnje, koja mu se baš tad javi... I kažu ljudi da ne može srce potegliti!...
Kad stigoše na kapiju, popa viknu. Jedna snaha izide, te im otvori kapiju i pozva ih u kuću. Vedro je sjalo čelo Aleksino. Bacio čibuk, opleo perčin, pa se smeška nekim nebesnim osmehom. I Petra, i kućani, sve beše življe i veselije...
Pa mu ote lonac iz ruku i pođe. — A vode? — Kad kažeš gde je Stanko! — reče i zatvori vrata. Gorilo je grlo Aleksino od one slane ribe i pasulja. Kao da je neko žara nasuo.
— Možeš li ustati? — Ako mogneš... Stanko pritrča i pridrža ga... Strašno je izgledalo izmučeno lice Aleksino... — Namesti ga ovde, pored mene... — reče harambaša. Posadiše Aleksu na kladu...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Sve su ovo bili jasni znaci da je Ristić na pragu već da zameni Danila, i da je ovo Garašaninovo i Aleksino glasanje za radikalce prkos i pretnja novom ministarstvu, koje se već javljalo na horizontu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
godine jedno pismo u Zemun tražeći džebanu za ustanak protiv dahija. Uhvativši Aleksino pismo i dobivši od sultana ferman koji im je naređivao da prestanu sa zulumima, dahije — da bi onemogućile ustanak i