Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И показа штапом на оно влажно место. Сима се саже и поче чепркати. Ледени зној проби чело Алексино. Срце му је стрепило од слутње, која му се баш тад јави... И кажу људи да не може срце потеглити!...
Кад стигоше на капију, попа викну. Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. Ведро је сјало чело Алексино. Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом. И Петра, и кућани, све беше живље и веселије...
Па му оте лонац из руку и пође. — А воде? — Кад кажеш где је Станко! — рече и затвори врата. Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља. Као да је неко жара насуо.
— Можеш ли устати? — Ако могнеш... Станко притрча и придржа га... Страшно је изгледало измучено лице Алексино... — Намести га овде, поред мене... — рече харамбаша. Посадише Алексу на кладу...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Све су ово били јасни знаци да је Ристић на прагу већ да замени Данила, и да је ово Гарашаниново и Алексино гласање за радикалце пркос и претња новом министарству, које се већ јављало на хоризонту.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године једно писмо у Земун тражећи џебану за устанак против дахија. Ухвативши Алексино писмо и добивши од султана ферман који им је наређивао да престану са зулумима, дахије — да би онемогућиле устанак и