Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
VIKALICA ŽIVANE SA SUBJELA ALI KOJA JE IZ OBLAKA ZINULA NA NjENE ŠTALE AMBARE VOĆNjAKE USEVE KUĆE I GROBLjA Stani, alo! Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo!
Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo! Dobro gledaj, alo, da bi znala, ako bi zagrizla na
Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo! Dobro gledaj, alo, da bi znala, ako bi zagrizla na šta si zinula, kakva bi te ala
Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo! Dobro gledaj, alo, da bi znala, ako bi zagrizla na šta si zinula, kakva bi te ala progutala!
Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo! Dobro gledaj, alo, da bi znala, ako bi zagrizla na šta si zinula, kakva bi te ala progutala!
Natrag, alo! Suknju dižem iznad glave, alo! Gledaj, alo! Nagledaj se, alo! Dobro gledaj, alo, da bi znala, ako bi zagrizla na šta si zinula, kakva bi te ala progutala! Poješće ti konje do potkovica!
Poješće ti konje do potkovica! Poješće ti jezik, srce, krila, kandže, perje, i ostalo salo! I sve će joj, alo, biti malo! Još bi trista stotina takvih ala u ovu alu nad alama stalo!
Zadižem prtenu suknju iznad glave: evo ovom te alom teram, alo! Ako više sebi želiš dobra no što nama misliš zala, alo, beži, alo, glavom bez obzira, da te ono na šta si zinula
Ako više sebi želiš dobra no što nama misliš zala, alo, beži, alo, glavom bez obzira, da te ono na šta si zinula ne bi progutalo!
Ako više sebi želiš dobra no što nama misliš zala, alo, beži, alo, glavom bez obzira, da te ono na šta si zinula ne bi progutalo!
Afrika
En be Djara lema. Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona. Keletige famaletige fama. Ilo Dja alo lube Tolona je, digtige mada musa den sema, Djolo lube Tolona. Treća pesma. Je ve mandali Djana.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Tako, a sad zbogom! LjUBOMIR: Zbogom! (Ode.) XI PAVLE (sam) PAVLE (zove na telefonu): Alo... Alo! Radić i Todorović? Ko je na telefonu? To ste vi, gospodine Petre? Ovde inženjer Marić.
PAVLE: Tako, a sad zbogom! LjUBOMIR: Zbogom! (Ode.) XI PAVLE (sam) PAVLE (zove na telefonu): Alo... Alo! Radić i Todorović? Ko je na telefonu? To ste vi, gospodine Petre? Ovde inženjer Marić.
ANTA: A šta bi tek bilo da nisam ovako pažljivo i izdaleka saopštio? RINA (dočepa nervozno telefon): Alo, alo! Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju? Vidite, molim vas, to je nemoguće. Nije!
ANTA: A šta bi tek bilo da nisam ovako pažljivo i izdaleka saopštio? RINA (dočepa nervozno telefon): Alo, alo! Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju? Vidite, molim vas, to je nemoguće. Nije! (Ostavi slušalicu.
Eto, tako mi je kazao gazda Ristić, koji je lično s njim razgovarao. RINA: Alo! Alo! Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju? (Nervozno ostavlja slušalicu.) To je užasno!
Eto, tako mi je kazao gazda Ristić, koji je lično s njim razgovarao. RINA: Alo! Alo! Gospodin Novaković? Kako, još nije došao u kancelariju? (Nervozno ostavlja slušalicu.) To je užasno! To je nemoguće!
ANTA: Nije tamo. RINA: Pa ipak, on je tamo! ANTA: Sad idem otud. RINA (uzima slušalicu i traži broj): Alo, alo! Ti si, Milane, je li, ti si? (Anti.) Eto! RINA: Jesi li čuo što? Nisi ništa čuo? Pohitaj odmah kući! Molim te!
ANTA: Nije tamo. RINA: Pa ipak, on je tamo! ANTA: Sad idem otud. RINA (uzima slušalicu i traži broj): Alo, alo! Ti si, Milane, je li, ti si? (Anti.) Eto! RINA: Jesi li čuo što? Nisi ništa čuo? Pohitaj odmah kući! Molim te!
imate li vi slučajno telefon? SPASOJE: Eto vam ga pri ruci. ĐURIĆ (odlazi telefonu i traži broj): Alo, alo... To je gospodin šef kabineta? Jeste li vi, gospodine Markoviću? Ovde je Đurić. Dakle?
imate li vi slučajno telefon? SPASOJE: Eto vam ga pri ruci. ĐURIĆ (odlazi telefonu i traži broj): Alo, alo... To je gospodin šef kabineta? Jeste li vi, gospodine Markoviću? Ovde je Đurić. Dakle?
) AGNIJA: Evo, i ja ću ti pomoći. (Ode za Vukicom.) VII SPASOJE (sam) SPASOJE (ide telefonu i zvoni): Alo, alo! Vi ste, gospodine Buriću. Izvinite što vas uznemiravam, ali stvar izgleda vrlo ozbiljna.
) AGNIJA: Evo, i ja ću ti pomoći. (Ode za Vukicom.) VII SPASOJE (sam) SPASOJE (ide telefonu i zvoni): Alo, alo! Vi ste, gospodine Buriću. Izvinite što vas uznemiravam, ali stvar izgleda vrlo ozbiljna.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Alo? Jesi l' to ti? — to im je prvo što bupnu u slušalicu. Kao, ako nisi ti, onda nema veze! — To sam ja! — kažem.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I tada dozva divizion da javi. — Gospodine naredniče, traži vas komandant. — Alo, alo! — A tebi, naredniče, treba dva sata da stigneš! — prekori me ljutito komandant. — Lutao sam...
I tada dozva divizion da javi. — Gospodine naredniče, traži vas komandant. — Alo, alo! — A tebi, naredniče, treba dva sata da stigneš! — prekori me ljutito komandant. — Lutao sam...
— Kuda? — Kuda?... Opet bacamo bombe večeras... Eto, tako, padne na pamet onima iz pozadine, i dohvate telefon: „Alo, alo, večeras da se uznemirava neprijatelj.“ Ispada kao da se mi ovde gađamo kruškama i kamenjem.
— Kuda?... Opet bacamo bombe večeras... Eto, tako, padne na pamet onima iz pozadine, i dohvate telefon: „Alo, alo, večeras da se uznemirava neprijatelj.“ Ispada kao da se mi ovde gađamo kruškama i kamenjem.
Ipak sa starim elementima treba gađati... Alo, alo! — Ja sam osmatrač pete, osmatrač pete... Alo, alo! — Onda se okrenem Tanasiju i kažem mu da ne čujem ništa.
Ipak sa starim elementima treba gađati... Alo, alo! — Ja sam osmatrač pete, osmatrač pete... Alo, alo! — Onda se okrenem Tanasiju i kažem mu da ne čujem ništa.
Ipak sa starim elementima treba gađati... Alo, alo! — Ja sam osmatrač pete, osmatrač pete... Alo, alo! — Onda se okrenem Tanasiju i kažem mu da ne čujem ništa. — Sigurno je prekinuta žica. Ah, firija drakuluj!...
Ipak sa starim elementima treba gađati... Alo, alo! — Ja sam osmatrač pete, osmatrač pete... Alo, alo! — Onda se okrenem Tanasiju i kažem mu da ne čujem ništa. — Sigurno je prekinuta žica. Ah, firija drakuluj!...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nikola pruži ruku i uze slušalicu: — Alo, jest ja sam. — — — — — — — — — — — — — — Raz... razumem. . . . . . . — Da ponovim zapovest?
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Je l' to centrala?... Dajte mi, molim vas, (gleda u cedulju) 5872... alo... je l' to fotograf Pešić?... Vi ste?... Ovde je gospa Živka ministarka.
Skloni mi ga ispred očiju! ANKA (odvodi Raku). VIII ŽIVKA (sama) ŽIVKA (na telefonu): Alo... centrala? Molim Ministarstvo spoljnih poslova... Je li to Ministarstvo spoljnih poslova? Da!...
RAKA: Olrajt! ŽIVKA: Idi mi brzo zovi Daru. RAKA (ode desno). XXI ŽIVKA (sama) ŽIVKA (na telefonu): Alo... molim 7624!... Je li to kvart? Dajte mi vezu sa članom kvarta... A, vi ste na telefonu? Ovde gospođa ministarka.
ŽIVKA: Kaži, Rako, gde je naš zet Čeda? RAKA: Nek mi da dinar, pa da joj kažem. ŽIVKA: Napolje, alo nesita! Zar ti je malo? RAKA: Ništa ja više besplatno! (Ode.) DARA: Hajdemo! (Hoće da pođe u Ankinu sobu.
Krakov, Stanislav - KRILA
da... mora se održati... — ... — ... da, znam da se gine... rat je, brate... ali do poslednjeg čoveka morate... alo, alo... Komandant je bacio slušalicu jer na drugoj strani nije bilo više govornika. Granate su zbijale takve šale.
da... mora se održati... — ... — ... da, znam da se gine... rat je, brate... ali do poslednjeg čoveka morate... alo, alo... Komandant je bacio slušalicu jer na drugoj strani nije bilo više govornika. Granate su zbijale takve šale.
Petrović, Rastko - AFRIKA
En be Djara lema. Kuria maru. Druga pesma. je ve Djolo Lu be Tulona. Keletige famaletige fama. Ilo Dja alo lube Tolona je, digtige mada musa den sema, Djolo lube Tolona. Treća pesma. Je ve mandali Djana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali od strašne eksplozije zaglušuše mi uši, i zamalo da ispustim telefonsku slušalicu. — Alo... alo... alo! — ponavljao je komandir baterije. — Alo osmatračnica. Jedva sam se pribrao i javio komandiru.
Ali od strašne eksplozije zaglušuše mi uši, i zamalo da ispustim telefonsku slušalicu. — Alo... alo... alo! — ponavljao je komandir baterije. — Alo osmatračnica. Jedva sam se pribrao i javio komandiru. — Čujete li me?.
Ali od strašne eksplozije zaglušuše mi uši, i zamalo da ispustim telefonsku slušalicu. — Alo... alo... alo! — ponavljao je komandir baterije. — Alo osmatračnica. Jedva sam se pribrao i javio komandiru. — Čujete li me?...
— Alo... alo... alo! — ponavljao je komandir baterije. — Alo osmatračnica. Jedva sam se pribrao i javio komandiru. — Čujete li me?... Osmatrajte!
Topovi tada treba da su napunjeni, a veza telefonska za sve vreme otvorena. Na moj poziv: „Alo, četvrta, peta, baraž!“ — nišandžije da okinu topove. Vratio sam se u zemunicu. Zapitao sam posilnoga gde je narednik.
Ali još ne! Ne!... Eno ga i drugi. Fiu! — baš pored glave. I desno se naši povlače... Kao senke. Ležu pored žice. — Alo, četvrta, peta, baraž, baraž, baraž! — vikao sam udarajući nogama. Zemlja se oburva poda mnom i ja padoh.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Luko, skreni pažnju komandiru četvrte baterije da se na levoj ivici šume vidi kretanje pešadije. — Alo, alo... alo... alo, četvrta! — okrete se nama: — Izgleda prekinuta žica. Telefonista Bonga, nađi brže prekid.
— Luko, skreni pažnju komandiru četvrte baterije da se na levoj ivici šume vidi kretanje pešadije. — Alo, alo... alo... alo, četvrta! — okrete se nama: — Izgleda prekinuta žica. Telefonista Bonga, nađi brže prekid.
— Luko, skreni pažnju komandiru četvrte baterije da se na levoj ivici šume vidi kretanje pešadije. — Alo, alo... alo... alo, četvrta! — okrete se nama: — Izgleda prekinuta žica. Telefonista Bonga, nađi brže prekid.
— Alo, alo... alo... alo, četvrta! — okrete se nama: — Izgleda prekinuta žica. Telefonista Bonga, nađi brže prekid.
— G-r-r-u... g-r-r-ru — prolama se vazduh i jed no teško hrastovo stablo se povi, gotovo da nas poklopi. — Alo, alo, četvrta, javite komandiru da se na ivici šume opaža kretanje neprijateljske pešadije.
— G-r-r-u... g-r-r-ru — prolama se vazduh i jed no teško hrastovo stablo se povi, gotovo da nas poklopi. — Alo, alo, četvrta, javite komandiru da se na ivici šume opaža kretanje neprijateljske pešadije.
Sad osećam kako mi muskuli drhte i povraća mi se. Telefoniste su vezivale žice i neko od njih uporno je ponavljao: „Alo... alo... alo! Čuješ li me?... Alo, pa što se ne odazivaš?“ Noć je bledela.
Telefoniste su vezivale žice i neko od njih uporno je ponavljao: „Alo... alo... alo! Čuješ li me?... Alo, pa što se ne odazivaš?“ Noć je bledela.
Telefoniste su vezivale žice i neko od njih uporno je ponavljao: „Alo... alo... alo! Čuješ li me?... Alo, pa što se ne odazivaš?“ Noć je bledela. Zvezde iščezavaju gubeći se u dalekom tamnom svodu.
Telefoniste su vezivale žice i neko od njih uporno je ponavljao: „Alo... alo... alo! Čuješ li me?... Alo, pa što se ne odazivaš?“ Noć je bledela. Zvezde iščezavaju gubeći se u dalekom tamnom svodu.
Čuje se glas: — Alo, šesta?... Je l’ me dobro čuješ? Pa nemô, bre, da dremaš!... Eto, komandujemo... Komandant pogleda strogo
Telefoni se povezali i čuje se strahovita larma. — Alo šesta, šesta... Gospodine kapetane, mitraljez nas tuče... Prva brdska povećaj za dvadeset pet!... Alo, alo!...