Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ВИКАЛИЦА ЖИВАНЕ СА СУБЈЕЛА АЛИ КОЈА ЈЕ ИЗ ОБЛАКА ЗИНУЛА НА ЊЕНЕ ШТАЛЕ АМБАРЕ ВОЋЊАКЕ УСЕВЕ КУЋЕ И ГРОБЉА Стани, ало! Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало!
Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на
Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала
Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала!
Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала!
Натраг, ало! Сукњу дижем изнад главе, ало! Гледај, ало! Нагледај се, ало! Добро гледај, ало, да би знала, ако би загризла на шта си зинула, каква би те ала прогутала! Појешће ти коње до потковица!
Појешће ти коње до потковица! Појешће ти језик, срце, крила, канџе, перје, и остало сало! И све ће јој, ало, бити мало! Још би триста стотина таквих ала у ову алу над алама стало!
Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало! Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те оно на шта си зинула
Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те оно на шта си зинула не би прогутало!
Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те оно на шта си зинула не би прогутало!
Африка
Ен бе Дјара лема. Куриа мару. Друга песма. је ве Дјоло Лу бе Тулона. Келетиге фамалетиге фама. Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Тако, а сад збогом! ЉУБОМИР: Збогом! (Оде.) XИ ПАВЛЕ (сам) ПАВЛЕ (зове на телефону): Ало... Ало! Радић и Тодоровић? Ко је на телефону? То сте ви, господине Петре? Овде инжењер Марић.
ПАВЛЕ: Тако, а сад збогом! ЉУБОМИР: Збогом! (Оде.) XИ ПАВЛЕ (сам) ПАВЛЕ (зове на телефону): Ало... Ало! Радић и Тодоровић? Ко је на телефону? То сте ви, господине Петре? Овде инжењер Марић.
АНТА: А шта би тек било да нисам овако пажљиво и издалека саопштио? РИНА (дочепа нервозно телефон): Ало, ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? Видите, молим вас, то је немогуће. Није!
АНТА: А шта би тек било да нисам овако пажљиво и издалека саопштио? РИНА (дочепа нервозно телефон): Ало, ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? Видите, молим вас, то је немогуће. Није! (Остави слушалицу.
Ето, тако ми је казао газда Ристић, који је лично с њим разговарао. РИНА: Ало! Ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? (Нервозно оставља слушалицу.) То је ужасно!
Ето, тако ми је казао газда Ристић, који је лично с њим разговарао. РИНА: Ало! Ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? (Нервозно оставља слушалицу.) То је ужасно! То је немогуће!
АНТА: Није тамо. РИНА: Па ипак, он је тамо! АНТА: Сад идем отуд. РИНА (узима слушалицу и тражи број): Ало, ало! Ти си, Милане, је ли, ти си? (Анти.) Ето! РИНА: Јеси ли чуо што? Ниси ништа чуо? Похитај одмах кући! Молим те!
АНТА: Није тамо. РИНА: Па ипак, он је тамо! АНТА: Сад идем отуд. РИНА (узима слушалицу и тражи број): Ало, ало! Ти си, Милане, је ли, ти си? (Анти.) Ето! РИНА: Јеси ли чуо што? Ниси ништа чуо? Похитај одмах кући! Молим те!
имате ли ви случајно телефон? СПАСОЈЕ: Ето вам га при руци. ЂУРИЋ (одлази телефону и тражи број): Ало, ало... То је господин шеф кабинета? Јесте ли ви, господине Марковићу? Овде је Ђурић. Дакле?
имате ли ви случајно телефон? СПАСОЈЕ: Ето вам га при руци. ЂУРИЋ (одлази телефону и тражи број): Ало, ало... То је господин шеф кабинета? Јесте ли ви, господине Марковићу? Овде је Ђурић. Дакле?
) АГНИЈА: Ево, и ја ћу ти помоћи. (Оде за Вукицом.) ВИИ СПАСОЈЕ (сам) СПАСОЈЕ (иде телефону и звони): Ало, ало! Ви сте, господине Бурићу. Извините што вас узнемиравам, али ствар изгледа врло озбиљна.
) АГНИЈА: Ево, и ја ћу ти помоћи. (Оде за Вукицом.) ВИИ СПАСОЈЕ (сам) СПАСОЈЕ (иде телефону и звони): Ало, ало! Ви сте, господине Бурићу. Извините што вас узнемиравам, али ствар изгледа врло озбиљна.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Ало? Јеси л' то ти? — то им је прво што бупну у слушалицу. Као, ако ниси ти, онда нема везе! — То сам ја! — кажем.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И тада дозва дивизион да јави. — Господине наредниче, тражи вас командант. — Ало, ало! — А теби, наредниче, треба два сата да стигнеш! — прекори ме љутито командант. — Лутао сам...
И тада дозва дивизион да јави. — Господине наредниче, тражи вас командант. — Ало, ало! — А теби, наредниче, треба два сата да стигнеш! — прекори ме љутито командант. — Лутао сам...
— Куда? — Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас... Ето, тако, падне на памет онима из позадине, и дохвате телефон: „Ало, ало, вечерас да се узнемирава непријатељ.“ Испада као да се ми овде гађамо крушкама и камењем.
— Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас... Ето, тако, падне на памет онима из позадине, и дохвате телефон: „Ало, ало, вечерас да се узнемирава непријатељ.“ Испада као да се ми овде гађамо крушкама и камењем.
Ипак са старим елементима треба гађати... Ало, ало! — Ја сам осматрач пете, осматрач пете... Ало, ало! — Онда се окренем Танасију и кажем му да не чујем ништа.
Ипак са старим елементима треба гађати... Ало, ало! — Ја сам осматрач пете, осматрач пете... Ало, ало! — Онда се окренем Танасију и кажем му да не чујем ништа.
Ипак са старим елементима треба гађати... Ало, ало! — Ја сам осматрач пете, осматрач пете... Ало, ало! — Онда се окренем Танасију и кажем му да не чујем ништа. — Сигурно је прекинута жица. Ах, фирија дракулуј!...
Ипак са старим елементима треба гађати... Ало, ало! — Ја сам осматрач пете, осматрач пете... Ало, ало! — Онда се окренем Танасију и кажем му да не чујем ништа. — Сигурно је прекинута жица. Ах, фирија дракулуј!...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Никола пружи руку и узе слушалицу: — Ало, јест ја сам. — — — — — — — — — — — — — — Раз... разумем. . . . . . . — Да поновим заповест?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Је л' то централа?... Дајте ми, молим вас, (гледа у цедуљу) 5872... ало... је л' то фотограф Пешић?... Ви сте?... Овде је госпа Живка министарка.
Склони ми га испред очију! АНКА (одводи Раку). ВИИИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало... централа? Молим Министарство спољних послова... Је ли то Министарство спољних послова? Да!...
РАКА: Олрајт! ЖИВКА: Иди ми брзо зови Дару. РАКА (оде десно). XXИ ЖИВКА (сама) ЖИВКА (на телефону): Ало... молим 7624!... Је ли то кварт? Дајте ми везу са чланом кварта... А, ви сте на телефону? Овде госпођа министарка.
ЖИВКА: Кажи, Рако, где је наш зет Чеда? РАКА: Нек ми да динар, па да јој кажем. ЖИВКА: Напоље, ало несита! Зар ти је мало? РАКА: Ништа ја више бесплатно! (Оде.) ДАРА: Хајдемо! (Хоће да пође у Анкину собу.
Краков, Станислав - КРИЛА
да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате... али до последњег човека морате... ало, ало... Командант је бацио слушалицу јер на другој страни није било више говорника. Гранате су збијале такве шале.
да... мора се одржати... — ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате... али до последњег човека морате... ало, ало... Командант је бацио слушалицу јер на другој страни није било више говорника. Гранате су збијале такве шале.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ен бе Дјара лема. Куриа мару. Друга песма. је ве Дјоло Лу бе Тулона. Келетиге фамалетиге фама. Ило Дја ало лубе Толона је, дигтиге мада муса ден сема, Дјоло лубе Толона. Трећа песма. Је ве мандали Дјана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али од страшне експлозије заглушуше ми уши, и замало да испустим телефонску слушалицу. — Ало... ало... ало! — понављао је командир батерије. — Ало осматрачница. Једва сам се прибрао и јавио командиру.
Али од страшне експлозије заглушуше ми уши, и замало да испустим телефонску слушалицу. — Ало... ало... ало! — понављао је командир батерије. — Ало осматрачница. Једва сам се прибрао и јавио командиру. — Чујете ли ме?.
Али од страшне експлозије заглушуше ми уши, и замало да испустим телефонску слушалицу. — Ало... ало... ало! — понављао је командир батерије. — Ало осматрачница. Једва сам се прибрао и јавио командиру. — Чујете ли ме?...
— Ало... ало... ало! — понављао је командир батерије. — Ало осматрачница. Једва сам се прибрао и јавио командиру. — Чујете ли ме?... Осматрајте!
Топови тада треба да су напуњени, а веза телефонска за све време отворена. На мој позив: „Ало, четврта, пета, бараж!“ — нишанџије да окину топове. Вратио сам се у земуницу. Запитао сам посилнога где је наредник.
Али још не! Не!... Ено га и други. Фиу! — баш поред главе. И десно се наши повлаче... Као сенке. Лежу поред жице. — Ало, четврта, пета, бараж, бараж, бараж! — викао сам ударајући ногама. Земља се обурва пода мном и ја падох.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Луко, скрени пажњу командиру четврте батерије да се на левој ивици шуме види кретање пешадије. — Ало, ало... ало... ало, четврта! — окрете се нама: — Изгледа прекинута жица. Телефониста Бонга, нађи брже прекид.
— Луко, скрени пажњу командиру четврте батерије да се на левој ивици шуме види кретање пешадије. — Ало, ало... ало... ало, четврта! — окрете се нама: — Изгледа прекинута жица. Телефониста Бонга, нађи брже прекид.
— Луко, скрени пажњу командиру четврте батерије да се на левој ивици шуме види кретање пешадије. — Ало, ало... ало... ало, четврта! — окрете се нама: — Изгледа прекинута жица. Телефониста Бонга, нађи брже прекид.
— Ало, ало... ало... ало, четврта! — окрете се нама: — Изгледа прекинута жица. Телефониста Бонга, нађи брже прекид.
— Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи. — Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије.
— Г-р-р-у... г-р-р-ру — пролама се ваздух и јед но тешко храстово стабло се пови, готово да нас поклопи. — Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије.
Сад осећам како ми мускули дрхте и повраћа ми се. Телефонисте су везивале жице и неко од њих упорно је понављао: „Ало... ало... ало! Чујеш ли ме?... Ало, па што се не одазиваш?“ Ноћ је бледела.
Телефонисте су везивале жице и неко од њих упорно је понављао: „Ало... ало... ало! Чујеш ли ме?... Ало, па што се не одазиваш?“ Ноћ је бледела.
Телефонисте су везивале жице и неко од њих упорно је понављао: „Ало... ало... ало! Чујеш ли ме?... Ало, па што се не одазиваш?“ Ноћ је бледела. Звезде ишчезавају губећи се у далеком тамном своду.
Телефонисте су везивале жице и неко од њих упорно је понављао: „Ало... ало... ало! Чујеш ли ме?... Ало, па што се не одазиваш?“ Ноћ је бледела. Звезде ишчезавају губећи се у далеком тамном своду.
Чује се глас: — Ало, шеста?... Је л’ ме добро чујеш? Па немô, бре, да дремаш!... Ето, командујемо... Командант погледа строго
Телефони се повезали и чује се страховита ларма. — Ало шеста, шеста... Господине капетане, митраљез нас туче... Прва брдска повећај за двадесет пет!... Ало, ало!...