Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U Makedoniji su mi govorili: „Mi i u snu bežimo ispred Turaka i Arnauta.“ Istina su se od pre dvadesetak godina pojedinci oslobodili ovog straha; ali to nije zahvatilo šire narodne slojeve.
Radičević, Branko - PESME
Da čekaju još do tamne noći, „Tad će“, vele, „žestok indat doći: Vojske puno, a sve momka ljuta, Sve samoga kardaš Arnauta.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Skrenite na desno, sreska kancelarija. Pred ulazom istovareni seljaci, ranjeni i poubijani od Arnauta. Podalje od njih stoji lekar, Cincar, ugojen, obrijan, obučen po staroj modi, sa zlatnim prstenjem i lancima, i, ne
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
A kad tamo, muka i nevolja! Udarilo dvjesta haračlijah, poturice, ljuta Arnauta, na krvavu Radunovu kulu. Sam se Radun u kulu nagnao i s njim žena njegova Ljubica; žena mlada, ama soko sivi, puni
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
brastva, zakupio nekoliko hanova, koji su bili po granici, koji su više služili za šverc, krađe i puškaranje između Arnauta, nego za trgovinu, da bi iz tih hanova držao Arnaute u škripcu, strahu. Ovamo kući, u varoš, retko bi dolazio.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iz svih ulica izlazila je naša pešadija, goneći pred sobom čopore Arnauta, koji su gađali iz kuća. Tu stadosmo. Pukovnik Nedić sjaha, i spazivši potpukovnika Vasića, priđe k njemu i viknu: —
— To je major Ilija Petrović, — odgovori odsečno potpukovnik Vasić. U tom trenutku, iz gomile komordžija, Arnauta, topova, pešaka i kara, krenu jedna majorska uniforma i pođe k pukovniku Nediću.
Kakva te kafa sad snašla! I predavši mu „dekret“, dva referenta se vratiše k štabu. Tamo je stajala jedna gomila Arnauta, pohvatanih da su gađali iz kuća. — Ave, Mihailo, morіturі te ѕalutant, rekoh referentu sudstva.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ovi večiti buntovnici krivi su mu što se iz vojske još kući ne vraća. Ali u dugom putu, u društvu Arnauta, odljutio se. Sada, smiren, zagledao se u dim što se lagano povija nad kućama zaseoka, na brežuljku, preko granice.
Dečaci priđoše k vodi. Milivoj pomisli: „Čija su to deca? Biće da su braća!” Pa upita Arnauta da li on ima dece. —Imao sam...Ali ko zna šta je od njih!... —zatežući odgovori zarobljenik.
— odgovori jedan od dečaka čisto srpski, i svojim plavim očima mirno ga pogleda. Milivoj pogleda na Arnauta. Mora da vodi o njemu brigu. Da je sam, eto zgode da sa dečacima pođe na konak u zaselak.
„Grehota je” , pomisli i javi se dečacima da svrnu konja iz štete. —A jesi li ti što kod kuće posejao? — upita Arnauta. Zarobljenik, ne mičući se, izgovori: —Ja?! Ču se izdaleka dozivanje i blejanje ovaca.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Ni on nije u svom svetu, seljačkom, surovom, usred ljutih Arnauta; nego se približio varoškom i napola pomešao s njim. Istrgnut i pometen, on prvo pokuša da ostvari svoje običajno
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
od ovih reči i zaustio nešto da odgovori, ali ončas malo sagao glavu kao zastiđen i pošao kroz sabor sa deset sejmena, Arnauta i Kolašinaca. Obučen bejaše u tursku zaptijsku odoru sa znakom čauša na levoj ruci.
Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od čudno zadovoljnih Arnauta da se njen muž. a njihov seljanin Miloje Krasić poturčio.
I branila ih od Arnauta i spahija. A on prkosan, bogat i pomaman, hajduk i sveštenik, zatočnik i krvnik, od šale ubojica i veliki vitez, uvek
vitez, uvek na hatu i s puškom preko krila, nije donosio Turčina koliko svojega momka, kojega je uvek najmljivao između Arnauta. Kratak, plećat, riđ, zelenih zlih očiju bio je oličenje prkosnika, dahije i ubojice.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
je tu bivših komita, koji su za vreme turskog režima štitili naš živalj ognjem i mačem od krvožednih turskih janičara i Arnauta. Imalo je dosta graničara. To su oni koji su za vreme mira kao budni i oprezni stražari danonoćno čuvali našu granicu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
da siječemo kota anadolijskoga — a bo’zna malte neće bit i našijeh otpadnika i poturica: Bošnjaka, Hercegovaca i Arnauta?... A sada zbogom, đeco... ja odoh. (Vujo Odlazi.) KAP. ĐURAŠKO: Uzdravlju!... E, čuste li ga sad?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bilo se sakupilo još nekoliko Arnauta. Nisu hteli ni da čuju. Tražili su zlato. — A meni se nešto smrče pred očima i viknem vojnicima: „Na gotovs!