Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У Македонији су ми говорили: „Ми и у сну бежимо испред Турака и Арнаута.“ Истина су се од пре двадесетак година појединци ослободили овог страха; али то није захватило шире народне слојеве.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Да чекају још до тамне ноћи, „Тад ће“, веле, „жесток индат доћи: Војске пуно, а све момка љута, Све самога кардаш Арнаута.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Скрените на десно, среска канцеларија. Пред улазом истоварени сељаци, рањени и поубијани од Арнаута. Подаље од њих стоји лекар, Цинцар, угојен, обријан, обучен по старој моди, са златним прстењем и ланцима, и, не
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А кад тамо, мука и невоља! Ударило двјеста харачлијах, потурице, љута Арнаута, на крваву Радунову кулу. Сам се Радун у кулу нагнао и с њим жена његова Љубица; жена млада, ама соко сиви, пуни
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
браства, закупио неколико ханова, који су били по граници, који су више служили за шверц, крађе и пушкарање између Арнаута, него за трговину, да би из тих ханова држао Арнауте у шкрипцу, страху. Овамо кући, у варош, ретко би долазио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Из свих улица излазила је наша пешадија, гонећи пред собом чопоре Арнаута, који су гађали из кућа. Ту стадосмо. Пуковник Недић сјаха, и спазивши потпуковника Васића, приђе к њему и викну: —
— То је мајор Илија Петровић, — одговори одсечно потпуковник Васић. У том тренутку, из гомиле коморџија, Арнаута, топова, пешака и кара, крену једна мајорска униформа и пође к пуковнику Недићу.
Каква те кафа сад снашла! И предавши му „декрет“, два референта се вратише к штабу. Тамо је стајала једна гомила Арнаута, похватаних да су гађали из кућа. — Аве, Михаило, морітурі те ѕалутант, рекох референту судства.
Ћипико, Иво - Приповетке
Ови вечити бунтовници криви су му што се из војске још кући не враћа. Али у дугом путу, у друштву Арнаута, одљутио се. Сада, смирен, загледао се у дим што се лагано повија над кућама засеока, на брежуљку, преко границе.
Дечаци приђоше к води. Миливој помисли: „Чија су то деца? Биће да су браћа!” Па упита Арнаута да ли он има деце. —Имао сам...Али ко зна шта је од њих!... —затежући одговори заробљеник.
— одговори један од дечака чисто српски, и својим плавим очима мирно га погледа. Миливој погледа на Арнаута. Мора да води о њему бригу. Да је сам, ето згоде да са дечацима пође на конак у заселак.
„Грехота је” , помисли и јави се дечацима да сврну коња из штете. —А јеси ли ти што код куће посејао? — упита Арнаута. Заробљеник, не мичући се, изговори: —Ја?! Чу се издалека дозивање и блејање оваца.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ни он није у свом свету, сељачком, суровом, усред љутих Арнаута; него се приближио варошком и напола помешао с њим. Истргнут и пометен, он прво покуша да оствари своје обичајно
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
од ових речи и заустио нешто да одговори, али ончас мало сагао главу као застиђен и пошао кроз сабор са десет сејмена, Арнаута и Колашинаца. Обучен бејаше у турску заптијску одору са знаком чауша на левој руци.
Калудрани су били у граду једне суботе и на тргу сазнали од чудно задовољних Арнаута да се њен муж. а њихов сељанин Милоје Красић потурчио.
И бранила их од Арнаута и спахија. А он пркосан, богат и помаман, хајдук и свештеник, заточник и крвник, од шале убојица и велики витез, увек
витез, увек на хату и с пушком преко крила, није доносио Турчина колико својега момка, којега је увек најмљивао између Арнаута. Кратак, плећат, риђ, зелених злих очију био је оличење пркосника, дахије и убојице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
је ту бивших комита, који су за време турског режима штитили наш живаљ огњем и мачем од крвожедних турских јаничара и Арнаута. Имало је доста граничара. То су они који су за време мира као будни и опрезни стражари даноноћно чували нашу границу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
да сијечемо кота анадолијскога — а бо’зна малте неће бит и нашијех отпадника и потурица: Бошњака, Херцеговаца и Арнаута?... А сада збогом, ђецо... ја одох. (Вујо Одлази.) КАП. ЂУРАШКО: Уздрављу!... Е, чусте ли га сад?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Било се сакупило још неколико Арнаута. Нису хтели ни да чују. Тражили су злато. — А мени се нешто смрче пред очима и викнем војницима: „На готовс!