Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
predviđati što će se kasnije u romanu desiti samo onoliko koliko je primaknut pripovedaču (naratoru) koji je zauzeo autorski položaj ili - što nije isto ali je blisko - nepersonalizovanom autoru koji pripoveda roman kao celinu.
Ali je zato rečenica kojom se služi ne samo u svoje ime (autorski opis) nego i u ime likova (budući da oni uglavnom ćute) preuređena kao u navedenom odlomku iz Dnevnika o Čarnojeviću.