Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
предвиђати што ће се касније у роману десити само онолико колико је примакнут приповедачу (наратору) који је заузео ауторски положај или - што није исто али је блиско - неперсонализованом аутору који приповеда роман као целину.
Али је зато реченица којом се служи не само у своје име (ауторски опис) него и у име ликова (будући да они углавном ћуте) преуређена као у наведеном одломку из Дневника о Чарнојевићу.