Upotreba reči bar u književnim delima

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nikoga nije bilo u zatvoru sa njim, sem – bar se njemu tako činilo – njegove senke. Mesecima, dakle, ta mlada žena, koja mu je umrla na porođaju, nije u njegovim

Ništa im taj siromašni svet nije odnosio. Tražili su samo da se, s vremena na vreme, sastanu, vide, bar jednom u godini.

Ni deca nisu puštana roditeljima, kad sednu za kavu. Trifun i gospoža Kumrija hteli su, tako, da, bar jednom dnevno, pripadaju samo jedno drugome, svojoj ljubavi, svojim uspomenama, svojim nadama.

Pavle je bio uspeo da skloni dva‑tri talira. Pred ponoć, bar se tako činilo, bili su pijani, obojica. Pavle je, međutim, bio primetio da Tercini, u rukavu, ima lažnog keca.

Nije čudo da šiparice, kad hoće, silom, da ih, tako, udadu, zažele da se bar, pre toga, malo provedu. Pa sanjaju da provedu, bar dva‑tri dana, makar i samo jednu noć, na ruci čoveka koji je pravi

Pa sanjaju da provedu, bar dva‑tri dana, makar i samo jednu noć, na ruci čoveka koji je pravi muškarac, i koji zna, i može, da usreći mladu ženu.

To mu omogućuje da, uveče, u flautu, svira. Trebala bi mu samo mlada žena. Božič mu onda doviknu, da je to bar lako. Eto mu Francl, domaćinova sobarica.

Božič je pristao da ga odveze do pomenutog traktira, gde je Isakovič – tako je bar tvrdio – imao rođaka, koji mu donosi kartabianku, na poveliku sumu novaca.

Tako bar Isakovič pomisli, u Švehatu. Posle pola sata, međutim, dođoše poštanska kola pred traktir, koji se zvao „Crveni petao“,

Ni tamo, u prošlosti, u njegovom bivšem životu, nije sve bilo lepo, svetlo, razborito, ali je bar čuo kako mu srce kuca, kad je kucalo. Mogao je da gaji i neku nadeždu.

Nego pare i brilijanti! Glavno je da se Pavle ne prepadne i da bar jedan čin više traži! To su dobili svi serbski oficiri.

Pa se otuda u Isakoviču vosplamenilos o Rosiji želanije? Volkov je bio u razgovoru, nehotice, prešao na ruski – bar je Pavle to tako pričao, docnije, bratencima.

Teodosije - ŽITIJA

Ti, kamenosrdni nemilostivče, zar da se ne smiluješ na suze moje? Hoće li te primiti Gospod što si me ostavio? Izađi bar sada te me uzmi i k svojima odvedi, pa ćeš se opet u isposničku svoju pešteru vratiti“.

ćeš, dakle, većim grehom od ovog progneviti Boga, ako ne izađeš i ne nađeš kosti njene te ih u zemlju ne pogrebeš, i bar tim ne umiriš Boga prema sebi“. A sveti, molitvu, tvoreći, ništa im ne odgovaraše.

Dođosmo da te konačno ubijemo. Šta ćeš sad, ludače? Opameti se bar, i poslušaj nas: Ustani, idi, da mačem zaklan zlo ne umreš.

Ali ćemo i mi od mnogog bar nešto malo reći. Pohvala Petar časni i prepodobni, imenom tvrd i životom. Petar istinit siromah koji osim sebe

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Izgleda ipak da bi rezultati ovih ispitivanja bili u stanju dati obaveštenja o nekim dubljim razlikama između naroda; bar bi mogli biti od iste tolike vrednosti od kolike su i podaci antropoloških merenja.

Često se s razlogom reklo da Kraljević Marko u pesmama oličava karakter srpskoga naroda, bar bitne crte toga karaktera, one koje se nisu razvile.

Još dugo posle oslobođenja Srbije Starovlasi su bežali u šumu i odmetali se u hajduke zbog nepravde, često beznačajne, bar po našem današnjem shvatanju.

Većina junačkih srpskih pesama, pripovedaka, basni i poslovica su neosporno pastirskog porekla, bar u njihovu prvobitnom obliku, kako ih je skupio Vuk Karadžić. I zaista, u njima su česte aluzije na pastirski život.

Mladići sanjaju da ženidbom uđu u junački rod, ako ne neposredno, a ono bar preko neke od najdaljih rođaka („preko devete odive“).

Razlika u veri, naročito ako je u pitanju katolička vera, nije prepreka ili se bar o njoj ne vodi računa, utoliko pre što Arbanase smatraju za rođake crnogorskih plemena.

Mnogi su Ličani dospeli do najviših vojničkih činova. Na habzburškom dvoru je uvek bio bar po jedan general rodom iz Like. Ukidanje Vojne granice 1871. godine za Ličane je bilo grom iz vedra neba.

Ali zbog žena u njihovim kućama ima bar jedna soba, a osim toga imaju i malo više domaćih stvari, naročito posteljnih, nego hrišćanska raja.

osim nekih delova Stare Crne Gore; ne dakle cela, jer su južni delovi Crne Gore, naročito u novije vreme, upućeni na Bar i Skadar. Međutim je karsna Boka vrlo siromašna i ne može od svojih proizvoda živeti.

Ostalo nam je da, bar, u glavnim linijama obeležimo njihovu vrstu dara po narodnim pesmama, zatim prema onome što sam mogao izvesti

Među njima nisam zapazio mongoloidne tipove. Ljudi ovih krajeva su povučeni u sebe i bar po izgledu su duhovno tromi; međutim kada uhvate neku misao ili pokret vrlo su uporni u njihovu izvođenju.

Najkarakterističniji je komad ženskog odela vuneni „pojas“ ogromne dužine, tako da je njime obmotana žena bar dva puta većeg obima nego u stvari. Znatno izostaju gajtanski pojasi struško-ohridske grupe, upoređeni s ovima.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Uostalom, šta bilo da bilo, nosim ga sa sobom. Valjaće bar za rakiju. Istog trenutka osjetih kako se džak zajedno sa mnom diže u vazduh.

Kad već ne spavaš, red je da piješ ili da bar pričaš nešto smiješno. A mjesec se na to samo smješka, oblijeva srebrom čiča-Trišinu sijedu kosu i krčmarevu ćelu,

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

KOBILE Jedan drugom budu kamen na srcu Kamen ko kuća Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar jezikom coknu da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i

budu kamen na srcu Kamen ko kuća Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar jezikom coknu da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore

ko kuća Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar jezikom coknu da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I

da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome Da bar prst podignu Da bar jezikom coknu da bar ušima mrdnu Ili da bar trepnu Nijedan da se pod kamenom makne I jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu kosa im se

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude. PAVLE: Pa kako vi to mislite učiniti je srećnom? ALOŠA: Ja tek moram misliti na nju.

ALjOŠA (braneći se sam od sebe): Ne mogu, ne mogu! PAVLE: Poslušajte me ipak, Aljoša! ALjOŠA: Ja njoj pisal. PAVLE: Bar me danas poslušajte, pa ako vas ne prođe to raspoloženje, ako i sutra ostanete pri toj odluci, onda vaša sudbina biće

Hoćete li da me poslušate bar danas? (Pruži mu ruku.) ALjOŠA (pogleda ga u oči i bezvoljno mu daje ruku). PAVLE: Tako, tako!

Bio bih srećan kada bih vas mogao utešiti bar. PAVLE: U ovakvom slučaju svaka je uteha iluzorna; liči na izjavu saučešća koje se porodici umrlog ukazuje.

Piše, znaš, onako, ispod ruke. SPASOJE: Pa takav nam i treba. Znaš li mu bar ime? ANTA: Da, znam! Mladen Đaković.

Meni je, vidiš, vrlo potrebno da Vukicu odstranim od kuće bar na jedan sat. Ja imam ovde izvesne susrete, koji mogu biti prijatni a mogu biti i neprijatni, pa ne bih hteo da je ona

AGNIJA: No, pa to nije teško; povešću je da biramo materiju za venčanu haljinu. Samo da si mi bar javio pa da sam ponela moju zbirku mustri, ali svejedno, znam ja i napamet šta u kojoj radnji ima.

I ako izgubite parnicu, šta ste izgubili, ženu i ništa više. A to bar nije nikakav gubitak. RINA (uvređeno): Kako vi to mislite, gospodine?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- viknuo je, ali tu nije moglo biti iznenađenja: to da sam lud, i da je dobra trećina moje porodice luda, slušam bar triput dnevno. Šta ti je bilo potrebno da baciš tu knjigu?

Ona ima šašavo ime, kad ga viknete u nekom razredu, bar desetak devojčica odgovori „tu sam”, ima i dugačke noge preko kojih se svi u kući saplićemo, ali je najveća lafica od

Ono koje je nailazilo nije nudilo bogzna kakva ushićenja. Ja bar nisam video da nudi, a ako nešto ne vidite, ono i ne postoji za vas.

Mislila je da će dunuti vetar, Tisa početi da se ljulja, desiti se nešto ogromno i neočekivano. Nije se desilo ništa, bar je ona, Rašida, ubeđena da nije. - Još su ti usta vlažna, znaš! - Znam. Ujela si me. - Ujela?

Bilo ih je dovoljno bar za pedesetak lica. Uzdišući, gledao je na sto pun neispravljenih pismenih zadataka. Pre dvadeset i nešto godina želeo

Kad bi to bila, bar ponekad bi spremila doručak da ne idem gladan u školu i ne bi se udala za onog groznog čoveka koga sad moram da

- dodao je. Stanika je kao nešto poslovala po kuhinji i izgledala je kao neko ko ne želi da se meša. I nije se mešala, bar ovoga puta nije. Bila je na konferenciji do pola deset, jer je njen aktiv imao sastanke jednom nedeljno.

Niko nikome ne može da bude majka ako ga nije rodio, ili bar podigao od kile mesa. Postoje tu razlike, na primer, da se ovo što se desilo večeras desilo pred mojom majkom, ona se

- Mislim da bih morao izaći, mama! Obećao sam jednom drugu. Pristala je bez ispitivanja. Voleo bih da je pitala bar nešto, pokušala da me zadrži, ali nije me zadržavala.

- U nešto bih i ja morao da verujem, zamisli! - U redu! U redu! Ne vrišti! Ako moraš da veruješ, veruj bar u nešto što postoji!

Sada mi je bilo jasno. Mita ima keca iz fizike i Ataman ga je pričom da će Melanija zaboraviti da propituje, ili bar da propituje strogo kad bude dobijala ta pisma, bez ikakvog truda ubacio u mrežu.

- Je li bar lepa ta Turkinjica, Slobodane? - okrenula se prema meni i ne primetivši da je Timotije odgurnuo tanjir. - Liči na tebe,

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Išli su skupa u subotu na večernje u crkvu, i obojica su pojali za dve pevnice. Gospodar Sofra je biodobar „pevac“, bar on se za takvog držao. Tom prilikom bi se nadmetali; osobito „treći glas“ je voleo gospodar Sofra.

Razmišlja. — E, pa dobro, nek bude fiškal; ako baš i ne bude terao procese, on će bar svoje braniti. Dobro, neka bude fiškal. Tu je već sudba Šamikina rešena. Njega će otsada zvati „mali fiškal“.

Sad će Čamča svoj plan predložiti. — Dakle da vam kažem. Tu treba kapitala bar dvaest hiljada forinti. Jeste li za to? — Jesmo, biće i više, — reče gospodar Sofra.

I doista, drugi dan izreče da je Krečar spasen. No sada treba Krečar da se malo oporavi. Bar osam dana. Kad je već toliko vremena propalo, neka idu i tih osam dana.

Ti si dobrog srca bio uvek, i sada si, pa valja će ti bog sreću dati. Bar to da mogu doživeti, lakše bi’ u grob... Kada si rad ići, kaži koliko ti treba novaca.

Ko ga je prvi put video, odmah je morao reći: „Ovo je isti Don-Kihot”. Tako je na ovog naličio, ili bar na sliku, kako Don-Kihota, malaju. I što je čudo, imao je i narav Don-Kihotovu, kao što ćemo videti.

— Ko se boji vrabaca, nek’ ne seje proju, — veli Čamča. Al’ ti si bar bio u Trijestu, Čamčo. Jesi l’ se kadkog kupao u moru? — Koliko puta, pa mi nije ništ’ falilo.

Kad ste bili ovde na balu, nema razloga i onamo da ne odete, i to sa mnom. Gospodar Sofra prelomio se; bar će izbliže poznati kuću Polačekovu. Gotov je. Sutradan pred veče dođu u Š. i otsednu u birtiji kod ,,Belog konja”.

Četiri čoveka i pet instrumenata. Počinje se u sedam sati; tako je bar na bileti zakazano. Već udarilo sedam sati, počnu svirati „polonesmarš”.

Badava, Šamika je „galantom”, ali „dragović” nikad. Onda je tek ocu načisto kazao da od ženidbe nema ništa. Ništa, bar je sebe i oca od nezgode oslobodio. XIX Šamika je neveseo. On je izgubio milo i drago, ali uspomena mu je ostala.

— Suza mu kanu. — Sad je svet takav. Ostavi se; kako je tako je. Mi bar, nas dvojica, trudili smo se da ostavimo posle nas nešto. — Ti imaš kome, al’ kome ću ja?

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

SE, NAD PRAZNINOM POROĐAJA, ONA UVIDE, DA JOJ DUŠI, NI U DECI, NEĆE OSTATI TRAGA I UMRE, ŽALEĆI ŠTO NE MOŽE DA ZASITI BAR TELO, RAZDRAGANA UŽIVANjIMA 99 IX JEDAN OD NjIH, NAJBEDNIJI, SAČUVAO JE, I POSLE SMRTI, SJAJ SVOG BIĆA.

Mišljaše, ako ga i budu pokrstili silom, neka ga bar ne dobiju treznog. Zato poče strahovito da pije, našto biskup ućuta, začuđen.

I mada sad beše još lepša, snaha ga više nije opijala svojim hodom, previjanjem i grudima, kao pre. Tako mu se bar, u prvi mah, učini. Pred rastankom sa mužem, beše sva podnadula od neprekidnih ljubavnih noći, neprospavanih i nemirnih.

Zažele zato da bude opet, što pre, bar venčana. Što se Aranđela Isakoviča tiče, njemu se, zbilja, činilo da će pomeriti pameću.

Za puk su te vesti značile radost, jer je pogađao da će biti volova na ražnju, loja, piva i spavanja, bar dva dana. Za Vuka Isakoviča značile su te vesti strahovitu zabunu, iznenadnu i čudnu.

Ne usudivši se da učini nijedan pokret rukom, da kaže nijednu reč, da bi joj priznao, bio je radostan da je se bar otarasi i da mu se već jednom skine s vrata taj jad, koji se svaki dan ponavljao.

Sad kad je morala da ide, nije joj se išlo i želela je da ostane bar samo toliko da može jedanput da provede sa njim nesmetano jedan sat.

Svakako da su seljaci bili našli i opljačkali mrtvaca, konje odveli, a leš, možda, bacili u Rajnu. Isakovič je, bar je on tako mislio, završavao svoj život, tu, pred Štrasburgom.

” mlatarajući pri tom sabljom, osvrćući se, pazeći da ga, ako ga neprijateljski vojnici pogode, ne pogode bar u leđa.

SE, NAD PRAZNINOM POROĐAJA, ONA UVIDE, DA JOJ DUŠI, NI U DECI, NEĆE OSTATI TRAGA I UMRE, ŽALEĆI ŠTO NE MOŽE DA ZASITI BAR TELO, RAZDRAGANA UŽIVANjIMA Dan kada je gospoži Dafini došao suđeni čas, bio je topal, letnji dan, krajem avgusta, posle

su joj dolazile u kuću skoro svaki dan, da joj pričaju svoja čuda koja su činile sa muškarcima, imale pravo, jer su bar znale zašto su živele.

Nemoguće mu se činilo da ona, onoliko lepa, ne bude krasna, sa svojim grudima, plećima, kukovima, kolenima, bar dotle dok se on sav ne rastopi od milja, dok je se ne zasiti od uživanja.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

tvoje mladine, ti putuješ po cijelome svijetu, pa u tvome putu viđaš i moga dragoga, naredi i odredi da se sad odmah bar imenom zovne’. — Kad ovo izgovori, treba da ostane na istom mjestu, i sluša kakvo će najprije muško ime čuti.

Ti pleteš mrežu po cijelom svjetu, upleti noćas moga dragoga, te mi ga bar na san dovedi.’ Koga tu večer snije, onaj će joj biti suđenik.

niz pozitivnih i negativnih magijskih pravila i postupaka kojima se nastoji da se podstakne fizički rast deteta, ili bar da se ne omete. Ovi običaji i verovanja vezani su za malo dete (neodređene starosti).

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

one koji se prohujalog drže, koji pišu kako se pisati ne sme, za ljude koji ne umeju da idu brže, koji zaostaju bar pola koraka, za one koji ne umiru na vreme, koji boluju od osvrta i rastanaka, za one koji ne pale i ne žare, za

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Niko ništa ne zna o njemu. Šta da radim? Molim gospođu Ciganku da mi vrati bar izgubljene mirise. Džemper može da zadrži. VI Traži se jedna reč.

Prezirem ih, a opet sam neprestano s njima«, mislio je, »ali bar su učtivi, a to je ipak nešto, svejedno što iza njihovog keženja nema ničega sem puste zemlje gospodina Tomasa Sternsa

pred bivšom Hipotekarnom bankom, koji je nekada tako neponovljivo umeo da izmami sjaj iz mojih starih cipela i povrati, bar nakratko, osećanje elegantnog siromaštva; gradskog ludaka videh i njegov večiti, neprekinuti dijalog s nevidljivim

Neko vreme sam razgledao fotografije striptizeta, a onda zalutah u hodnicima i najzad pronađoh mali aperitiv-bar. Sa jedne strane mi je stajao neki kratko podšišani Amerikanac, sa desne takođe kratko podšišani Rus.

a kada ga okružiše, svi su u glas tražili od njega da im dovede automobil, ili makar kola, a ako ne može kola, onda bar konja, pitali ga gde je prva ambulanta i gde najbliži lekar, besni što su nemoćni pred jednom jedinom zmijom — učeni

– Ne vidi se od granja! – Nema ko da ga skreše. Siromašno smo mesto. – Ima li servis za kola? – Nema. – Ima li bar kakav automehaničar'? – Nema. – U redu! Gde je telefon'? – U pošti. – Ko će da me odvede tamo?

Pa on je, kaže, dvostruko stariji od vas! — Za ime boga, kažite bar nešto! Devojka žvaće gumu. Iz njenih lepih, ružičastih usana širi se balon, koji prsne sa praskom.

— žali se sredovečni muškarac svojoj devojci. — Šta da radim? Devojka leži i žvaće gumu — Za ime boga, kaži bar nešto! Iz njenih lepih, ružičastih usana širi se balon, koji prsne sa praskom.

Ti ćeš igrati sa njenim mužem, ja ću plesati sa njegovom ženom. Kad bismo bar imali hrabrosti da idemo do kraja, pa da stvarno razmenimo partnere... Ali, ne! Malograđani!

fotografije, Nina je duboko verovala da bi, da se nađe u sličnoj situaciji, nešto sigurno preduzela: potrčala bi bar i pala pokošena rafalom, grebala, ugrizla bi ubicu, iskopala mu noktima oči, ili bi svezana pojurila ka prvom zidu i

— Hoćemo li? — stegnu joj čovek zglob. — Nisam platila... — promuca Nina, očekujući pomoć bar od ćopavog kelnera. — Gospojca oće da plati! — dreknu momak i kelner se istog časa stvori iza njegovih leđa.

Matavulj, Simo - USKOK

Dotle je bio s njima u prepisci, a sad će se to morati prekinuti! Da im bar može javiti, e je živ i zdrav, ali pismo bi bilo ustavljeno u Kotoru!...

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

Dokle god svadba, to jest, ne prođe, treba da je provodadžija kod mladoženje na ručku bar u nedelji dana po jedanput, to jest. MLADOŽENjA: Pa izvolte. PROVODADžIJA: Ajde de!

MATI: Ti si mu davao vekslu. OTAC: A on je iskao novce, pa tako ti je. MATI: To se bar zna, da smo od ono doba načinili kuću. OTAC: I zadužili se. MATI: To se ne zna tako.

KUMAČA: Bre, blago tebi, kad se udaješ! DEVOJKA: E, blago da! More, dok si devojka, bar znaš što živiš; a kad se udaš, bogzna kako će te muž držati. KUMAČA: E, mani vragu, opet je bolje kad si udata!

DEVOJKA: Neću, samo se ti nađi oko mene. KUMAČA: I da spavam pre venčanja kod tebe - oćeš? DEVOJKA: Zašto ne, bar ćeš me očešljati. KUMAČA (zagrli je): Ju, blago tebi, kad se udaješ!

MATI: Marić, dakako. Je l’ ti je sad po volji? DEVOJKA: Ju, kako je lep i bogat! MATI: Pak je bar i gospodin. TETKA: Jošt kakav! MATI: Šta misliš ti, kakva ćeš biti u varoši.

(Plače.) Jošt mi ni kapu nije kupio. MATI: To je lepo! To je čovek! Ja kad se s mojim tučem, bar znam zašto; a on zbog jedne tričave kape. MUŽ: Šta ćete vi, mamo, ovde? MATI: Šta ću?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Tragajući za njenim počecima i odlikama, moramo se, bar za časak, pomiriti s tim da sâm naziv pokriva čitav niz dela nejednake vrednosti, i nespojivih težnji.

Njena omiljenost uslovljena je, bar delimično, nesvesnim čitalačkim otporom prema tekućim strujanjima književnim: evo jednog vida poezije u kome svako

ozbiljnih savremenih pisaca u školama se govori vrlo retko, ili nikako, dok je svaki specijalizovani dečji pisac bar ponekom pesmom zastupljen u obaveznoj školskoj lektiri. Deca uče gde se rodila i šta je objavila Lala Lalićeva.

Mali Prinčevi igraju, bar kod nas, ulogu sredstava za uspavljivanje. Dečja književnost je, dakle, jedna disciplina u kojoj su se odrasli lako

Da sam danas dete, opet bih kopao po zabranjenim, ili bar nepreporučljivim knjigama. (I kao odrastao to, kad god mogu, činim.

Dečja poezija posle Vuča neće na buntu previše insistirati, ali se neće ni vraćati — bar ne često — raspoloženjima i vrednostima što su ih Pet pilića pokopali.

Sa Vučovom dečjom trilogijom nagovešten je program dekolonizacije deteta; taj program je, u Našoj sredini, bar do sada, jedino u poeziji naslućen i postavljen.

Tu je bar zaboravljao sve sitne zlobe, koje truju radost i mute vedro lice života. (Priča o velikom čobaninu) Ćopićev tip dobrog

Ali i njihove su sanjarije tom životu neophodne, bar onoliko koliko i surovost s kojom se nastavlja. Čak i lažovčina Martin, koji ume da, za časak, odvede slušaoce u Neki

Intonirano, donekle, i kao društveni protest, ovo književno svedočanstvo, bar meni, deluje isto tako i kao prikaz čovekove zaglibljenosti na zemlji.

pošalicu, pesnik nastoji da je uklopi u blago tkivo svog pričanja, da joj poništi vulgarnost ili sirovost, ili da bar to izrekne poluglasno, ako drukčije ne može.

Poetika nonsensa, bar ona što su je upražnjavali Kerol i Lir, do ovakvih se proizvoljnosti nikad nije spuštala. Kad se, međutim, sa stvarima

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

LEPRŠIĆ: Pre bi dao ruku si odseći. ŽUTILOV: Znate li vi da vojska sutra dolazi? LEPRŠIĆ: No, to je dobro: bar će biti šićara za Serbijance. ŽUTILOV: Ostavite Servijance, bog zna kad ćedu doći, a ovi su sutra kod nas.

LEPRŠIĆ: Bogami, pravo kažete. Da gledimo da i druga sela popale, bar će posle lepša biti. ŽUTILOV: Pre toga bila je bitka na Tomaševcima, gdi i je vrli Knićanin strašno potukao.

3. LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI GAVRILOVIĆ: Evo, gospodin je Lepršić bar vatreni rodoljubac; on će dati što na sirotinju. LEPRŠIĆ: Čekajte dok bude slavensko carstvo, pak ćete onda viditi

GAVRILOVIĆ: Oće li biti dušanovog carstva? LEPRŠIĆ: Budalaština! Nema nas dvadeset miliona. GAVRILOVIĆ: Ali bar slavensko carstvo. LEPRŠIĆ: I od toga nema zasad ništa. GAVRILOVIĆ: Ta vama je to neprestano bilo u ustima.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

3) PROSVETNE USTANOVE Može se pretpostaviti da je kod balkanskih Srba na kraju XVII veka, bar u varošima, bilo izvesnih škola, otprilike onakvih kakve su bile kod Grka.

pređe u srpske ruke, ili da se prenese u srpsku sredinu, gde bi knjige bile štampane bolje, tačnije i jevtinije, ili bar da se digne zabrana uvoza crkvenih knjiga iz Rusije. Sve te molbe ostajale su bez ikakva odziva i 1783.

odlikovali su se što su »slavjanstvovali«, to jest što su se trudili da govore književnim ruskoslovenskim jezikom, ili bar mešavinom između ruskoslovenskog i narodnog.

sa državnom nezavisnošću sve je to nestalo. Kada je 1815. Srbija došla ako ne do pune slobode a ono bar do autonomije, duhovni život se u njoj bio gotovo sasvim ugasio.

« U stvari, njegov glas ga je malo nadživeo, u srpskoj književnosti bar. On je značajan kao živa veza između srpske i mađarske književnosti, i kao čovek koji je neposredno uticao na dvojicu

Pobeda, bar ukoliko se tiče književnoga jezika, ipak nije potpuna i nije izvojevana bez kompromisa i ograničenja. Nije se potpuno

Kada se osamdesetih godina sasvim bacio na pripovetku, napustio je poeziju, bar javno. Kao stideći se, u potaji, bavio se njome do same smrti. Isto tako rano počeo se baviti i pripovetkom.

U filozofiji se napušta nemačka metafizička filozofija i prihvata se materijalizam, ili bar pozitivizam i determinizam.

kao romantičari u »Narodno Jevanđelje«, ne misli da se umetnička poezija ima svesti na podražavanje narodnih pesama, ili bar na razvijanja u njinom uskom okviru; kao pesnici četrdesetih godina on je za »evropejsku izobraženost«, za opštu

Sve to, odista, nije banalno, bar u dosadašnjoj srpskoj književnosti; u toj poeziji ima mnogo otmenosti, sklada i finoće, ali to ugušivanje sopstvenih

Milićević, Vuk - Bespuće

mladu djevojku koja pođe za njega, proričući joj zao život i mučnu smrt; međutim čini se da se Manojlo promijenio, bar prema ženi, otkako mu je prva umrla, i njegova srdžba i bijes i udarci ne padahu više u kući, gdje je sve gledalo da

Seljaci se nadahu da će bar godine slomiti i učiniti da jenja sila Manojlova kad mu već ništa drugo nije moglo odoljeti.

sa Jekom; on osjećaše da ravnodušno upropašćuje jednu mladost i podlački gazi jedno srce; on se uvjeravaše da treba bar da stane, da prekine prije nego što bude kasno; on se stotinu puta odlučivao, zaklinjao, davao sebi riječ da će to biti

kao sredstvom da zaboravi za časak svoje mračne misli ili da istisne sliku druge žene iz svoje duše, ne trudeći se da bar pred njom pokuša da to sakrije, da je bar za neko vrijeme održi u vjerovanju da je voli.

mračne misli ili da istisne sliku druge žene iz svoje duše, ne trudeći se da bar pred njom pokuša da to sakrije, da je bar za neko vrijeme održi u vjerovanju da je voli.

Sremac, Stevan - PROZA

klasu stariji od mezulanskog konja, kako mu jednom reče jedan njegov kolega (starije klase, naravno) a da je pravde ili bar sreće u svetu za nj, kako on sam veli, on bi trebao već davno da je šef neke pošte.

Pitaju jedan drugoga: »Pošto prase?« — i jedan drugom odgovara, svaki kaže pošto je kupio, ali svaki slaže, bar za jedan dinar kaže da je manje platio, a odlazeći jedan na jednu a drugi na drugu stranu osvrću se jedan za drugim i

« peva. Ponavljali su jednako da bi bar jednom lepo završili, ali sve badava; bilo je sve gore i gore. Umorni popadaju svi na stolice, kucnuvši se čašama.

— Čujmo! — prihvati gospoja Kaja. A domaćin ustade i otpoče zdravicu. S početka je išlo i kojekako; razumelo se bar šta hoće da kaže »Ćef mi je, priko, rekao je Jova, što baš tebi nazdravljam.

Ovako što samo ovaj đida nosi. I tu sad Jova pokaza čarape, što je, uostalom, bilo i izlišno, jer je i prika imao bar pola tuceta takvih istih sa ranftlama, onako žutim i plavim perlama išaranim. — Al’ nisu lepše od mojih!

Dođe mi, priko, pa... da se luftbalonom šetam po varoši... A da je bar neka velika suma! — Što ne pijete, gospo’n-Pajo? — reče gospoja Kaja, pa mu nasu čašu, i naže se na polaženika.

Hoću i ja pomalo narodski da se izražavam; ako mi ne pohvale priču, a ono bar jezik u njoj da me spase. Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene!

Hoću i ja pomalo narodski da se izražavam; ako mi ne pohvale priču, a ono bar jezik u njoj da me spase. Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene! U tom selu, na brdašcu leži škola.

Pa bar da je za sva ta čuda i pokore doneo krompir u Evropu, pa da mu čovek ponešto zar i oprosti! — No ja ću vam to već u kul

Kad ga dobro istuče, zapita ga opet: — Pa kol’ko ima? Znaš li bar sad? — Ne znam! — A znaš li zašto sam te bio? — Znam! — E, kad znaš, a ti sad ’ajd’ idi pa večeraj!

Radičević, Branko - PESME

Umre Marko, njega nam nestade, Ali ništa, bar vinca ostade, Jer da j' Marko još živeo duže, Sve bi vince popio nam, druže.

Mesec sinu — a moj pobre, gleni, Već su odsvud Turci opkoljeni, Đaur stiskâ kâ nikad dojako, Bar Turcima učini se tako, Te zovnuše Muhameda svoga, — Jao Turci, prođite se toga, U se, jadni, jer tako mi sreće, Ni

i uguši muku Te pusti njemu onu belu ruku, Sa vrata skide neke amajlije, Te progovori ove reči tije: „A ono uzmi bar to od meneka, Ja ovo čuva samo za tebeka; Starina jedan, što u nas bijaše, Meneka jednom ovo darivaše, Unutri,

14. Jer ovdena svud ulicom Kano reka mozak teče, Da ga moreš grabit žlicom — Bar mu tako mlogi reče; Još pridade, da poita Do tog mesta mozgovita. 15.

15. „Neka kukolj, neka ide, Bar je sama sad šenica!“ Srbin kliknu, a ne vide Ukraj sebe pijavica Što s' uz njega penju, viju Da mu samo krv ispiju.

33. Ti nam pravdu ti privati; Iako nam ne pomože, Bar pomože jadovati, Bar učini što god može, Jer ne beše druga leka, — To ti spomen od meneka. 34.

33. Ti nam pravdu ti privati; Iako nam ne pomože, Bar pomože jadovati, Bar učini što god može, Jer ne beše druga leka, — To ti spomen od meneka. 34.

glasom, Ona pod njom zaspa, jadna, Grešno čedo pod pojasom, Grešno ga je zadobila, Grešno mu je samrt dala, Al' bar ga je izbavila Od zemaljski teški zala, Od — no de je onaj sade, Što mu život jadan dade? XXX De je on?

— Oj živote... sveti, Teško li te pregoreti, Pa i da si jad do jada, Opet niče međ njim nada; Jad do jada bar je išta, Al' u smrti nigde ništa.

Maleni časak opomene U grudi vašoj nek se dene, — O kada vina punu čašu U ruku dragu primte vašu O kaž'te samo bar u duši: „On diku s nama tako suši.“ Višega želja nije m' voljna, Sa tim je ona zadovoljna.

Beše l' setan baš zato zaisto? Je l' mu srce kao lice čisto?... Bar Mileta misli da je tako. Srce njemu opeta je lako, Opet misli misli umiljate, Misli junak na kićene svate, I na

kroz krvcu gaca; Polaže ga na zelenu travu, Belu ruku meće mu pod glavu, I gleda ga Ajkuna sirota, Ne bi l' našla bar štogod života Ogleda ga sa svakoje strane, Ali samo grdne vidi rane. „Mrtav, mrtav... Oh, pomozi, Ala!“...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

MOJ ZIJO, Znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu, ali se tješim time da Će ga pročitati bar onaj koji voli nas obojicu. Kasna je noć i meni se ne spava.

— Idi, beno, gdje će dijete znati u sat. Hajde de da si bar vojsku odslužio, drugo bi bilo. — Bogami, djede, znam. Znam ga i naviti pa da ide. — E, e, laži samo.

Mamu su obilazile kume, prije i naše raskvocane tetke i ujne s torbicama punim darova: oraha, jaja, suvih krušaka ili bar krastavaca — daj što daš!

— Đede, nema ga. — Dobro je, evo ga u mom džepu. Eh, u džepu! A meni zbog njega promače dobar komad. Daj da bar čujem šta je dalje bilo. Uzalud sam se motao oko njih dvojice, starci su mramorkom ćutali.

Krio je, u stvari, svoju tugu, a već na stranu to što je malo i prisramotno da ozbiljan čovjek žali za ženom. Ta bar toga kupusa ima na izbor, nude ti ga sa svih strana.

! E, to ni nekršteni Turci ne bi uradili. Našli bi bar boljega konja, oni su stare binjedžije. Djed se okrenu lijevo-desno kao da traži kakvu pomoć, pa kad je ne nađe, on

To ni Turčin ne bi uradio. Učio ga, sjetovao, božju mu riječ kazivao, a on — otresao sve ko pas rosu. Što bar mrtva čovjeka ne požali, magare nedokazano?

Ma koliko da je u tim stvarima bio čestit i neiskusan, djed Rade je za ljubav bio čuo bar kao za besposlicu o kojoj nije lijepo ni govoriti. Međutim, brat Sava ...

Oho-ho-ho, znam ja njegove pute: do zore će smotati bar nečiji naramak sijena, ako već ništa drugo. — Hoće, vjeruj ti bogu — potvrdi maštoviti Đuro.

Nek mu i sveti Jovan lomi noge po onim panjevima, kao i on. Imaće bar o šta tupiti onu svoju svetu sikiru. — E, mnogome je stari Rade pružio ruku, pa što ne bi i svome kićenom Savi, kome

Lazo je ponešto i eglendisao sa svojim prezidentom, tražeći već upola zaboravljene engleske riječi da bi ga sagovornik bar koliko-toliko razumio.

Tu te čovjek slavi pedeset i više godina, a kad je stani-pani, bar da si makao prstom. — De, ti, de, kud si popušio Sveto pismo, tud i slavu oporočavaš!

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HUSO: Ama zašto, Alaha ti? SULjO: Kaže neće da mu logor pogane kurve! HUSO: Jesu li bar bile čemu? SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu!

Nije toliko obrtanje bez ičega. Možda je omađijan? AHMED: Biće da ga je u onome boju — a svi bar znamo šta je stanje ratno — neki aramija, neki zdrpilović, na nezgodno mesto ga je mlatno! I tu ga je oštetio znatno!

Zašto da ostavim svoje dete? Zato što je tako rekao Hasanaga? A zbog čega je tako rekao? Da je bar imao razloga, razloga makar kakvog, razloga makar ko oko prsta konca...

Držim ruku u krilu, gledam je, i kao da je nikad nisam videla. Da je bar neki bog, nego moj Hasanaga! Da je bar onaj koji je stvarao svet, nego Hasanaga koji voli ovčetinu, Hasanaga koji

Držim ruku u krilu, gledam je, i kao da je nikad nisam videla. Da je bar neki bog, nego moj Hasanaga! Da je bar onaj koji je stvarao svet, nego Hasanaga koji voli ovčetinu, Hasanaga koji zviždi kad spava!

Hoćemo li od tebe testiju, ilovačo, ili ćemo ćasu, ilovačo, ili saksiju, ili okarinu, ili lonac? Ilovača bar nema jezika... MAJKA HASANAGINA: Smiri se, kćeri. Vidiš li, svima im se dimi iz usta.

Pazi šta ti kažem! Ko ne razume o čemu aga kija, iskijaće! HUSO: Tražiš dlaku u jajetu. To je bar prosto, i sve je bilo po propisu. Molim lepo.

HASANAGA: Nije u pustinji, nemo da lažeš, nego u Imotskom, u kadijinom krevetu! HASANAGINICA: Da bar mogu da plačem, da od mojih suza reka naraste, da nas ta reka odavde odnese... HASANAGA: Ne moraš da se trudiš!

HASANAGA: Ni za mužem, pa evo ni za detetom! Kleči nad kolevkom, kao oće da zaplače! Ajde, iscedi bar jednu! Reda radi! Kani, majku mu, nemo se brukati! Ljudi te gledaju!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Sad? — Bog tako reče — posrnusmo malo. Hvala mu. Njegova volja. Ali hvala mu što mi bar tebe ostavi, tebe iskru, čedo moje, te da ima ko će mi oči zaklopiti.

Mati mu, sirota, da presvisne od tuge i srama. Molila ga, preklinjala, da bar njoj, ako ocu ili kome drugom neće, kaže zašto beži od kuće i žene, ali uzalud...

!... Govori, kazuj! — I uhvati ga besno za prsa, te ga poče da drmusa, gnjavi. — Kazuj... Ubiću te, ubiću te! Bar da te ne gledam takvog!... — Ubi me! Starac odskoči od njega. — Da te ubijem? I hoću, sad, evo!

— Da mu je otac živ, drukčije bi sad bilo, a ovako... Ali hvala ti, hvala što si se bar ti setio i došô nam. — Ja! — vikne č’a Jovan uvređeno. — Zar ja da zaboravim ovu kuću?!

Ispričah joj što sam znao. Kazah kako sam mu obećao da ću ga još koji put obići. — Dođi, sinko. Dođi, te ako bar tebi što kaže. II A šta bi imao da mi kaže? I bez njega ja sam znao. Znao sam još i za oca mu, i za nju, mater mu.

Nisu se bojali za sebe što će osiromašiti. Oni su se već navikli. Ali da imaju, te bar ako su se oni mučili, on, sin im, Mita posle da se ne muči, pati.

— I, kao da je nešto prekinula pa sada nastavlja, poče da ređa: „Zašto, sinko? Što nas ostavi, otide? Što se bar ne izbolova (ma da je godinu dana ležao), te majka da mi te izneguje, nadgleda, ponudi...

Kad već nije bilo sve onako kako je zamišljala, nadala se, pa kao u naknadu za to, gledala je da bar ona, kuća, muž, sve bude kao što treba.

— Ako neće, — govorila je komšikama, — ali zašto, neka bar kaže zašto neće? Ali Anica ne samo komšikama, već nikome nije htela da kaže.

Kostić, Laza - PESME

— Il' ako ne mo'š od sreće ružne zamislit, druže, toplote južne, bujice lužne, vihore kružne: a ti bar usni severne stege, mećave, ciču, smetove, snege, da krune pršte na čelu živu, korice mrznu o sablju krivu, ni krvav

Nema pod otim zlatnim rezama nijednog znaka životnog vrela, ni bar uzdaha junačkog mrela roda pesama. Zar što mu ne daš, pletkušo stara, da srca svoga uzore sveže slobodnom rukom u

Oj noći! oj zvezde! oj meseče! ta jeste l' vi tek san što vas iz plama žešćeg svog uspavan sniva dan? Bar ljubav moja taka je: — oh, al' ste joj prikladni! — i ona je, ko noćni san, iz žarkih nikla dni.

Moj Ruvarče! ne srdi mi se, al' života mi, — golema, ne znam, je li kletva ta, najmanji je bar, znadem, blagoslov — životom ti se kunem, pobro moj, najbolja ti je ta još kritika, — i bole niko ne napisa još; u

Iz vaših usta saslušaće bar i naše glase pesnički vam car; al' neće li mu mali biti dar? Ni Srbin, bome, nije narod loš, od vere mu je glava tvrđa

Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!” Tako se moli kaluđer sedi, brojanice niže, u zemlju gledi,

Pa sad bar, oče, sad bar dopusti, hrišćanska milost da je u dvor pusti!” Tako se moli kaluđer sedi, brojanice niže, u zemlju gledi, brojanice

„Šta, ne čuješ ga? Ne čuješ ga zar? pa neka dođe, da ga čuješ bar!” „Okani me se, mahni me se sad, vesele da nam tuđ ne kvari jad!” „Veselje zar?

sveta, Bogorodice, što sluga ti na mene kaže lik, u jadu ti se nalik osećam, pomozi mi, da, slaba, naučim olakšati bar ostalima bol, te svaki jad, ublažen, utišan, da grdnoj mojoj rani bude lek.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.

Ovaj se grohotom nasmeja: — Zar za tu kljusinu da ti dam vezenu maramu! Bar kljusadi ima dosta. — Ali nema ovakvih! — prekide mu riječ onaj. — Pazi samo!

i putnik napuni tikvu vodom, da bi mu bilo usput, pa upita ovog na koju će stranu, i kad ovaj kaza, reče da idu bar u društvu. — Ma, ja htjedoh da se malo založim! — reče carev sluga.

Carev se sluga nasmija: — Oh, ala bi umio! Što će mi taj ćelepuš! Njih bar ima dosta. Putnik reče da i šešir ima silu: — Pazi samo onu veliku goru onamo! — reče, pa okrete šešir oko glave.

On potjera tamo, i kad dođe bliže vidje da se tamo jedan već odmara. „Tim bolje — pomisli — bar ćemo biti u društvu!“ Pozdraviše se i zamalo pa zametnuše razgovor ko da su stari poznanici.

Evo ti ovaj štap, a ti meni daj vezenu maramu. — Šta će mi ta batina, mogu je odsjeći gdjegod hoću! Njih bar ima dosta, — reče ovaj smijući se. — Ovakav štap nigdje ne možeš naći. Gledaj samo!

A starac odgovori: — Najvolio bih da vidim pravdu bar jednom u svom životu, to sam od boga želio i iskao, pa evo još je ne viđoh!

i ovako mu rekne: — Eto, u svakog čoveka ima ponešto grožđa, a u mene ni jedne bobice; ako ja plačem, nije čudo, bar mi je za nevolju, ali kaži mi, što ti plačeš, nesretniče? A medved ga stane tešiti, kaže: — Ćuti more, ne plači!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: Za nas nije bal. SVETOZAR: Zašto? MAKSIM: Poslova, ne znamo gdi nam je glava. SVETOZAR: Bar za ljubov Leposavinu. MAKSIM: Ima ona dosta zabave kod kuće. SVETOZAR: Ali opet u društvu.

Kakav te bal snašao, goropadnico, kakav bal? SOFIJA: Kod svoji ljudi. MAKSIM: Neću ni kod koga, razumeš li? SOFIJA: Bar tu nećeš trošiti. MAKSIM: Neću, da šta ću; aljine se neće prati; cvetovi se nećeju kupovati?

MAKSIM: Bar se uštedi što. KUM: Jadna mi je ušteda. Zar ja znam šta se troši? Što joj je volja, ono kupuje, pa opet baca, kad se

MAKSIM: Ej, pusti jezik, đon bi njime mogla uglačati. SOFIJA: E, dosta, dosta, nemoj bar pred stranim čovekom. MAKSIM: Je li, lukava lisico, sve tražiš tragove da zabašuriš.

SOFIJA: E, Bože, koliko si puta ostao s tvojim društvom duže nego sinoć. MAKSIM: Bar je moje društvo. SOFIJA: Valjda si i noćas imao koga poznatog. MAKSIM: Šta sam dobio? Idem iz jedne sobe u drugu.

SOFIJA: Već u vas su mi sve beli. MAKSIM: Bar nisu iskvareni od belila. SOFIJA: Nego od duvana. Zaista, kad smrdite na Duvan, kad trpate burmut u nos, to je

NIKOLA: Ej, moj brate, moja je Maga dobra, to je istina; ali, pravo da ti kažem, smrdi joj trag, kud ide. MAKSIM: Bar joj nije do balova. NIKOLA: Nije, ali ne što ne bi milovala društvo, nego ne može da dospe.

MAKSIM: O, puca im srce. Zato se svaka ubila, kad joj je muž umro. NIKOLA: Kao i mi za ženama. MAKSIM: Bar se ne deremo kao one, i ne varamo svet. KUM: E, kume, mučno je kad se ne daš da te čovek obavesti.

SOFIJA: Prave samo komendije sa ženama. MAKSIM: Vidite, ova je tek od oni pravi. I najpakosnija koja je, misli bar da je dobra, a ova je tako uverena o sebi, da neće ni da se obuče.

SOFIJA: Ja mislim da kićenje za ženu, koja ima svoga muža, nije ni najmanje nužno. SVETOZAR: Ali bar danas. SOFIJA: Zašto; ako se nagrada daje po lepoti aljina, to će dobiti ona, koja je najbogatija.

SOFIJA: Kad nisam lepo obučena. SVETOZAR: Tko zna. Zbogom! (Odlazi.) MAKSIM: E, kume, bar ćemo i to čudo doživiti da vidimo dobru ženu. SOFIJA: Bogami, kako su muževi brzi sa svedočanstvima, biće i dosta.

MAKSIM: Jošt bi bolje taj Perkić pogodio, da je odredio ti sto dukata za devojku, koja je najbolja, te bi se bar udala. KUM: Devojka ne bi mogla nijedna dobiti nagradu. NIKOLA: Zašto? KUM: Jer su sve dobre.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

za utješenije javiti imam da ću skorim vremenom Džandrljivog čoveka izdati, koje djelo, ako ništa drugo, a ono će bar dostatočno pokazati koliko ljubiteljica knjiga srpski rod broji.

TRIFIĆ: Šta, opet si dobila boj? PERSIDA: O, nisam, milostivi gospodine! TRIFIĆ: Ništa, dobićeš, to bar kod nje nije skupo. PERSIDA: O, milostivi gospodine, da je vidite ne bi je poznali kako se promenila.

SULTANA: Uh! (Trgne se.) Što ne smem da ga za kose ščepam! STEVAN: Bar ja nisam pijan. Ja znam da sam milostivu gospođu do karuca otpratio, i Gliša tera konje.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Razmisli, odgovori, Ili prećuti barem neslaganje sa sumnjom Koja mi koči šaku, bar za tren, pa mi slova Posrću, nesigurno. Jer blažena je sumnja Kad senči obris nade u obnavljanje čuda Koje se zove ljubav.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ali jest, oćeš vraga! Kako naći nekog sličnog Sulencetu! Zbog toga ga priupitaju ima li iko u gradu da mu je bar približno sličan, da ga angažuju za dublera? — Ima! — odgovori Sulence. Jedan Dača je pljunuti ja!

Tako bar piše u svim knjigama koje sam u svoje vreme čitala na tu temu. — Zbrisala si od kuće? — upita momak. Na časnu reč, sve

To je bila ljubav! Kao da vas male bele mačke grebu po kičmi. Bar ja tako nalazim, mislim, činilo mi se da tako treba da izgleda prava ljubav! I šta je bilo?

Kad već nisu mogli da ga otkupe, jer je bio stavljen pod zaštitu države, želeli su bar da dobiju njegovo potomstvo. Za svako... ovaj ...

Mislim, da bi vas psihijatar izlečio, mora da bude bar za nijansu pametniji od vas. Ne mislim samo pametniji već, kako da se izrazim, komplikovaniji, složeniji, finiji ...

Hoću da kažem, bilo mi je mnogo lepše nego sa onom mojom vešticom, na časnu reč. Nemci su me bar puštali po dva sata u šetnju oko barake, a ona ni da Čuje: kud god se maknem — idem i ja s tobom!

„Jao, što imate fenomenalnu stančugu!“ — kaže mačka iz unutrašnjost i razgleda televizor u bo- ji, kaučeve , bar i regale „Jao, što je divno kod vas,“ kaže ona i razgleda sto, a na stolu jelka sa kuglama, pečeno prase, šampanjac i

Maksimalan fazon, nema šta! Koji je samo on šmeker: kao, ako i izginemo u odbrani Beograda, neka bar izgine najgori deo čovečanstva! A oni ostali štreberi, oni će biti, kao, partizani — oslobodioci šta li?

Kad već izigravamo Nemce na najvažnijoj koti cele operacije, onda bar da izginemo svi do poslednjeg! I baš kada je trihiljadita grudva bila napravljena, videsmo kako odozdo izleti jedna

) — A ti, mali, briši napolje i tapkaj karte za bioskop da bar neko od tebe vidi neku Vajdu! Rano si mi nešto, my son, počeo s konferencijama!

da svira — nazdravljam vama, osvajačima ove varoši, vama, gospodo podmazivači i lakireri: kad jednoga dana odapnete, bar ćete imati šta da ponesete na onaj svet! Blago vama!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

- Smiluj se, Silni, koji si lekar, kovčege raskuj, mahune mračne da nam se pasulj raseje vedro; neka bar sine, uzalud mrtvim, rđom sa trave, krcat, semènit, oblik gorčine koji je stočen u minerale.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

MITA: Kad bi mi mogle što pomoći! Jer čuj, Aleksa, moju nevolju: nisam ti od dva dana okusio! ALEKSA: Lepo! Bar možeš i ti kakvu modu zavesti, i to Najjevtiniju modu. MITA: Ja nisam mode ljubitelj. ALEKSA: Šta?

ALEKSA: O, izvolte bez ženiranja. JELICA (s ocem odlazi). MITA: Kog si vraga radio, te nisi zadržao prsten; bar bi pošteno nekoliko dana poživili. ALEKSA: Ćuti, dedače, ovako će bolje biti. Ne vidiš li da su ovo máme?

MARKO: Jošt govoriš? JELICA: Ah, bože! — slatki tatice, čekajte bar malo da se samlujem! MARKO: Ne znam ja za slamovanje, nego ja zapovedam.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ Vječno su vrapci skitnice gole, pa dobrog Ćosu povazdan mole: „Uzajmi, Ćoso, bar zrno koje, imamo mnogo dječice svoje, u svakog uvijek otvoren kljun, al nikad pun.

„Hajdemo, braćo — Rudar će meko — spremimo maloj uzdarje neko. Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!

Je l tako, reci?! A sad se, bogme, na suncu peci. Ti što se tuđom nevoljom sladiš bar sada poso koristan radiš. Livadu štitiš, to nije šala, kad čiča dođe, reći će: Hvala!

A ti, mama, kako si sa zdravljem? Je l' već vrijeme da orahe tresu? Toga nema ovamo u gradu. Ostavi mi bar dvije pregršti, dobro sakrij, da me ne pokradu. Čak i ovdje, usred internata, ima braće od toga zanata.

Tu potroših, dajem ti na znanje, dva dinara, čitavo imanje. Kako li sam poželio, majko, da te vidim bar malo, zeričak, da zavirim u štalu i baštu i da Žući bacim na rep čičak . . .

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Digli su svakako galamu što bi svi želeli da budu bar podoficiri, bar kaplari, a onda nemaju kome da komanduju. To je prizor koji me uvek iskreno uzbudi: nekoliko godina

Digli su svakako galamu što bi svi želeli da budu bar podoficiri, bar kaplari, a onda nemaju kome da komanduju. To je prizor koji me uvek iskreno uzbudi: nekoliko godina igrao sam to u

Pošto se jedina razlikuje od ostalih izgleda kao umnožena. Gde god pogledam vidim nju. Onda je bar posmatram. Leti razdragano iznad cvetova; sužavajući krugove, skoro je stalni crveni oreol iznad njih.

I koji je onda dan kad mogu poći a da svi zbog mene ne budu gladni toga dana! — Ovako ste bar u svojoj zemlji. Ne volite svoje selo? — O, mogao sam uvek doći docnije.

stvar, mislim za sebe; verovalo se, pošto je poslednji rat bio tako strašan, da drugi više ne sme, ne može doći; bar dok ne izumru svi koji su ga doživeli. Međutim, rat je odvikao svet od mirnog života, od ravnomernog silaženja smrti.

Kako se zove taj gradić? Mora biti šest stotina metara bar nad jezerom! I sve najviše jedna sekunda. Opet sa te strane savršena pomrčina. „Nuh bilion...

Njegov glas postade vreo i nesnosan kao kod alkoholičara. — Mislim da je sad već gotovo. Bar se odande više ništa ne čuje. — Gotovo? Tek počinje, — reče onaj smejući se, — tek počinje.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko. Ona je molila Boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PROKA: Ne biva, bome! AGATON: Ama, zakon, znam ja da je to zakon, ali bar da ima nekoga reda u tom zakonu. Zar je baš on bio na redu? TANASIJE: Odista, takav čovek.

Imalo je valjda odakle da se plati, a pokojnik je toliko zaslužio? TANASIJE: Trebalo je uzeti bar tri sveštenika. VIDA: Tri najmanje. MIĆA: Pokojnikov je ugled to odista zahtevao. SARKA: Sramota od sveta!

TANASIJE: Bio je dobar i čestit čovek, to mu se mora priznati, ali je nekako izbegavao familiju. Bar dok je bolovao da pozva koga od nas pa da mu reče reč-dve. AGATON: Bio sam baš pred smrt da ga obiđem.

AGATON: Pa već našlo bi se ko bi, a zato je on, vidiš, tako i udesio. Kô veli: čekaj da ja to nekako udesim bar dok se ne ohladim.

TETKA: A gde su ti gosti? DANICA: Eno ih, šetaju po kući, razgledaju. TETKA: Što ne ispiše bar kafu? DANICA: Nudila sam ih. TETKA: Je l' nailazio, boga ti, advokat? DANICA: Jeste!

SARKA: Pa vidim ja već to da je reumatizam, samo rekla bih da je srebrn reumatizam. AGATON: Ako je i srebrn, ali bar ne zvoni. SARKA: Pa ono ne zvoni, ali ako ja povučem uže, mogu zazvoniti sva četiri zvona sa saborne crkve.

Eto zašto je Proka otišao da se propita. SIMKA: Pa dobro, Agatone, ti bar znaš zakone, je l' može to da se ona žali policiji! MIĆA: Ja mislim da mi kao familija imamo pravo da se uselimo?

PROKA (očajno): Pa dosta, bre brate, sa tim ukrštenim pitanjima! SARKA: Dade li ti bar kakav ukršteni odgovor? AGATON: Znaš kako je, nije mi odgovorio, ne mogu reći da mi je odgovorio, ali sam mu izvukao

Na osnovu jedne jedine reči ja izvedem zaključak. TANASIJE: Pa reče li bar tu jednu reč? AGATON: Reče, dabome! PROKA (drekne): Šta reče, pobogu, čoveče!

TRIFUN: E, eto ti sad, kad ti hoćeš da visiš na tuđem granju. PROKA: Bar da sam se pomogao! TRIFUN: Pa znaš kako je, pokojnik je valjda mislio: dosta je ovom knezu Proki Beljajevu 3.

TANASIJE: Ja braćo, tvrdim da je on nas opljačkao. TRIFUN: Ako vas je i opljačkao, on vas je bar za života opljačkao, ali mene je opljačkao posle smrti. Onako mrtav iz groba opljačkao me je. Ostavio mi kao legat 3.

Ona, da je neka čestita, bila bi zakonito dete. GINA: Sasvim! AGATON: Mi kao porodica pozvani smo da bar pred svetom uzmemo u zaštitu svoj ugled u svoju čast, i ja predlažem da donesemo jednu rezoluciju kojom ćemo se

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Onda se obrati ostalima: — Sedite na ulaz, i opustite noge... tako, da se bar i mi malo opružimo. Iako se ne poznajemo, ophodimo se jedan prema drugome kao da smo stari prijatelji.

Jedan od vojnika mrzovoljno klimnu glavom, pa, vadeći pikavac iz usta, mahnu rukom: — Neka bar na miru umre... Koliko li njih leži još po jarugama i njivama.

Ali kroz prokletstvo i uzdah, u očima ljudi se ipak nazirao zračak radosti što su bar sačuvali goli život... Osveta je stigla.

Skinuo sam šajkaču i brisao znoj sa čela... Setih se tada onih u bateriji kako leškare pored topova. Pa bar da je neko pored mene! Čini mi se kao da sam odbačen od celoga sveta. A zapovest se mora izvršiti.

Potporučnik je ležao na slami u jednome udubljenju. Bio je raspoložen kad me ugleda. „Da bar imam s kim da razgovaram“, reče mi posle predstavljanja. Naiđe i Tanasije, telefonista baterije.

Ipak, ipak, u bateriji je osećanje spokojstva mnogo veće, jer smo bar pošteđeni iznenadnih prepada. Spolja čujem bat nečijih nogu i neko pita za potporučnika.

Krivudam kroz saobraćajnicu i mislim, kako me je rat zatekao u najnesrećnijem činu. Vojnik bar nema odgovornosti, dok se prema oficirima imaju izvesni obziri.

Iako znam da nemamo municije, da bih ih bar donekle umirio, telefonirao sam bateriji da je neprijatelj obasuo jakom vatrom naše rovove. — Znam i čujem!

Izdržali su pešaci i ovu neman, ali su želeli da čuju samo i pucanj našega topa. I da vide da se bar neko stara o njima u ovoj mračnoj i strašnoj noći. Prozebli i prokisli, pribili se uza zemlju i čekali...

Pored nas promiču zabrani, njive, sela i već ugledasmo pred nama blagu uzvišicu. Zaradovasmo se ovom brežuljku, da bar imamo kakav vidik pred sobom. Posle pola časa baterija skrenu uzbrdo, zađosmo levo i ispred jedne vrzine zastadosmo.

— Na neprijateljsku bateriju, neposredno nišanjenje! Napustismo i pešadiju i onog brđanina, da se bar razračunamo sa ovom nemani, od koje nam preti najveća opasnost.

— Ne idu bolesti na nas. Od toga pate štabovi. A i pravo je. Kad nisu rat osetili, neka ih bar drpne taj pegavac. Ali pristizale su sve strože naredbe. Po ceo dan su vojnici parili odelo.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

A ono, gle: umalo je ne odjuriše. »Nismo te, vele, ni zvali«... »Pa on bar da je drukčiji!«... da je onakav, kako je ona zamišljala svoga neženjena kolegu, ne bi joj teško padale ostale nezgode.

Ali ne mari; vidi se da će biti mekši od voska: ona će moći postupati po svojoj volji; on joj bar neće biti na smetnji. — Čestitam, gospođice, novo drustvo, viknu neko iza njenih leđa. A, žestoka posla ! Mladić i po!

»Ta on je krasan čovek, dobričina, reče ona u sebi, ali šta ćeš mu kad je ovakav, jadnik. No ništa, bar ću sa te strane biti mirna, jer i njih ima svakojakih.

— E sad ako hoćete da se malo prođemo, i bar da me tom prilikom ispratite, reče gost. — Zar nećete da nam vidite školu ? zapita Ljubica kao čudeći se.

»Kako to, misli ona, gledajući na Gojkovu decu : bar od njega sam življa i okretnija, a gle kako su naša deca!... Zar on sa onom njegovom pipavom mirnoćom može da stvori

— Eh, Savet!... odgovori Velja sa nekom gorčinom u glasu. Teško nama! Oduzeli su nam i taj jedini zaklon: da nam je bar hleb obezbeđen, kad radimo posao valjano. Pa eto, dali su nas na milost i nemilost nesavesnim, besnim ljudima...

»Što mi ne dâ Bog mira, misli ona, da se bar sita naradim sa svojom decom ? Sad vidim kako veliko zadovoljstvo i utehu čovek nalazi u radu.

Prenerazi se kad vide da soba opet nije počišćena. Već peti dan je kako naređuje Stojanu da bar malo smahne ono seno sa poda, pa eto, stoji sve kao u svinjcu.

Ali iz mog života nema ništa, jer ja nisam živeo, kao što ni sada ne živim. Nego.. tek sad je drugo; opet sad bar ima nečega, a onda nije bilo ništa, izgovori on to, pa duboko uzdahnu i obrisa rukom čelo, po kome se nakupile kaplje

to jest nisam upravo živeo, nego onako... — A detinjstvo ? stade ga zapitkivati zainteresovana Ljubica. — Valjda ste bar kao dete proživeli, u roditeljskoj kući, sa decom?...

A Gojko brzo raspusti decu i ode žurno u Brezovac. »Bar ću dobro navići na ovaj put«, pomisli on, idući kroz potes. — Stoj, reče mu Velja, kad saznade za današnje događaje.

Ljubica se nasmeši usiljeno, usne joj se ukočile, pa ne može ni da progovori ni da se nasmeje, a htela bi da kaže bar jednu reč, da zahvali. — U deset časova tačno pustite decu kući; časovnik vam dobro radi, pa ću ja doći... a ?...

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

VASILIJE: Pa valjda i mi od nečega treba da živimo! DARA: Ako ćete da živite, kopajte grobove! Bar tog posla ima danas na pretek! JELISAVETA: Nećeš ti da me učiš šta da radim! SOFIJA: Jelisaveta!

Vasilije mu je dao šlagvort! VASILIJE: Kad sam mu dao? SOFIJA: Kazao si, obraćajući se podnaredniku: „Bar to je lako objasniti, ja mislim...” Seti se odakle je to! VASILIJE: Omaklo mi se!

Gospodine podnaredniče, to je tekst iz jednog pozorišnog komada! Ja u tom komadu igram Stefana, i kad ja kažem: „bar to je lako objasniti, ja mislim”, tu Filip, koji u tom komadu igra Uroša, upada sa tekstom koji ste čuli!

VASILIJE: Nisu to moja posla. Ja sam glumac. DROBAC: Kad neđe pođeš, a znaš da moreš da pogineš, razmislićeš bar dvaput pre no pođeš! Pa, kad razmisliš, pođeš ili ne pođeš!

GINA: I jeste mi ambrozija! Ko da su u njoj daždevnjaci prezimili!... Oću li ja doživeti da te bar pet minuta u životu vidim treznog? BLAGOJE: Ne pijem ja od besa, nego od muke!

Ja vam sve ostavljam sa punim poverenjem! (Ulazi u kuću) JELISAVETA: Sofija bi bar malo mogla da pomogne! Nego, gospođica, odmah na plažu!

BLAGOJE: Lako je biti pošten s takvom lepotom! SIMKA: Mogo bi da imaš bar malo obzira! GINA: Ima on obzira, kad mu nešto treba!

) SIMKA: Jesi se smirila? GINA: Smiriću se kad umrem. SIMKA: Jesi mogla bar malo da treneš posle svega? GINA: Da trenem? Pored tebe i tvojih glumaca?

Ne znam gde sam... Po čemu da se orijentišem? Kad bih video lobanju, ili lopatu... kesu talira, ili mač i šlem... Da bar imate lepezu, ili cveće u naručju... Ne znam ko sam, ne znam šta treba da govorim! Ima li ovo pozorište suflera?

Jesi sve spalila? GINA: Spalila sam! Kamo sreće da sam bila pametna, pa da ne čitam šta spaljujem! Tako bar ne bi nikada saznala... BLAGOJE: Šta ne bi saznala? SIMKA: Gino, preklinjem te! BLAGOJE: Zašta je preklinješ?

GINA: Tebi je gore ako je priznao, nego ako je umro? DARA: Ako je umro, bar je umro kao čovek, za svetu stvar! I bar se na častan način rešio muka!

GINA: Tebi je gore ako je priznao, nego ako je umro? DARA: Ako je umro, bar je umro kao čovek, za svetu stvar! I bar se na častan način rešio muka! A, ako je priznao, znači da je ukaljao obraz, i da mu tek sad predstoje najgora mučenja!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

More, i obale gde lotos zre, i vratih se, bled i sam. Na Itaki i ja bih da ubijam, al kad se ne sme, bar da zapevam malo nove pesme. U kući mi je pijanka, i blud, a tužan je život na svetu, svud – izuzev optimiste!

O, nemoj da si topla, cvetna, O, ne budi, ne budi sretna, bar ti mi, ti. O, ne voli, ne voli ništa, ni knjige, ni pozorišta, ko učeni.

Stid nas beše domova cvetnih, zarekli smo se ostat nesretni, bar ja i Ti. U srcu čujem grižu miša, a pada hladna, sitna kiša. Gde si sad Ti? Beč. U revoluciji. 1818.

u zajednici, u bici, pa smo zato sva trojica bili se zarekli da ćemo, ako bude moguće, zajedno, predati se Rusima, ili bar zajedno ginuti. Višnjički se bio zarekao da neće simulirati.

Petrović je tvrdio da mi ništa naročito nije u nosu, a ljutio se što nemam bar temperaturu. Veli, ne može to tako. Pa ipak, sutradan, pri opštem pregledu, dr Dumić je pronašao da imam bolesna pluća

To je bila selekcija. U budućim ratovima bar ta nejednakost nestaće iz eugenetike čovečanstva. Svi će biti jednaki pod bombama.

iz Argentine, o samostalnoj hrvatskoj republici, i kako i Engleska želi da sve „nasledne“ i „podunavske“ države imaju bar novac zajednički. To ne znači da sam ovde postao sentimentalan. Slab sam da verujem da je iko zaslužio sažaljenja.

Vaistinu, mi smo anarhiste. Pariz treba da me zapali. Tako su mi bar svi rekli. Ali se meni čini da ću i ja od njega odneti samo njegove plave rubove, kako se ocrtavaju na nebesima noću.

Videćete da ima. Hteo sam da počnem o slikarstvu i pozorištu ovde. Obratno ću. Neka bar ovo, bitno, stiže do svakoga nepomućeno zlim, podsmehom, šegačenjem.

, ne mogu da zamisle da daju novinarima više, mnogo više, nego što su njihove sopstvene plate; ali zašto ih bar ne prate, i ne laskaju im, to ne razumem. Ja razumem čak i to da smo mi navikli da se bude, besplatno, oduševljen.

Ipak će oni dobiti sve što se može. Mi bismo mogli bar jedno: da naši ministri na raspoloženju, svake nedelje jedanput, šalju svoje izveštaje ovamo; dalje, da im damo još

Kad mi nisu dali grčkost, mislio sam da ću dobiti bar onu lepu pseudogrčkost Rasina. Grčkost Versalja, bahanaliju, koja je postala svetkovina, razvrat, koji je postao

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Kola se zaustaviše pred jednom prostranom, oniskom, a zapuštenom kućom. — Gde smo sad ovo? — upitam onoga kmeta (bar ja ga tako zovem), što je nabavio kola, a i on sa mnom seo unutra. — To je naša Policija.

Sutradan sam morao promeniti hotel. Kad sam ulicom išao, morao sam ići pristojno, bar sa nekoliko ordena, te tako niko ne obraćaše pažnju na mene.

A to je bar lako u našoj zemlji. I, što je glavno, svet se na to toliko navikao da čak, iako je sve ropski poslušno, sa čuđenjem

— A parade? — Kakve parade? — Ta zar se još i to može pitati? A to je bar tako važna stvar u zemlji! — naljuti se malo smireni i pobožni gospodin ministar. — Izvinite, to nisam znao rekoh.

To je, bar za danas, glavni njen zadatak. Neka upadaju neprijateljske čete, to nisu tako važne stvari; ali, glavno je da mi paradira

— U ćaru? — Razume se! — Ne razumem! — Prosta stvar... Narod je bar nekoliko meseci živeo u radosti i sreći! — To je istina!

Gospodina ministra da što pre izvoli poraditi kod Gospodina ministra finansija za nužno naređenje da nam se izda plata bar za tri meseca.” Na poleđini previjenog akta stoji: „Ministarstvo prosvete, P. N. 5860. 1. II 891.

III 891. Glavnom prosvetnom savetu (Jedan taj Prosvetni savet je svega i bio, a mislio bi čovek ima ih bar trideset sporednih). U prilogu ./. šalje se Savetu akt direktora ....

Čim se vlada promeni, odmah se raspisuju novi izbori, a to znači bar mesečno jednom. Reč „izbori” znači u ovakvom slučaju: postavljanje poslanika, i vodi svoje poreklo još iz patrijarhalnog

Idućih izbora nećete mi vi doći. U tih osam mesta ja ću ostaviti da narod sam bira, pa ćemo bar imati istinske opozicionare!

— Nije se ni makao s mesta, niti glave podiže bar da vidi ko mu govori. Samo ćuti i misli; na sve naše govore i zahvalnosti svega je dve reči progovorio.

morali savlađivati, a uz mršavu hranu, jer neko je poneo suva hleba i nešto malo smoka uz hleb, poneko samo hleba da bar ovda-onda zalaže glad, a poneki ni hleba nije imao. Dao bog još letnje vreme, te se bar gdegde nađe koja voćka.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ti ne moraš sve to pojesti, uzmi makar što god, bar onu veliku, žutu karamanku, što je s jedne strane gotovo pocrvenela, a ostalo će ti mačići oko tebe oglodati i

Ali ko sme zaostati iza društva!... Bar da srce ne bije ovako jako. I to smeta hodu. Noge se spotiču, ali niko ne oseća umor; svaki grabi da je naporedo s

Istina, imao je i »sreće«: nekako se svakad dešavalo da bude pitan ono, što je ponajbolje ili bar vrlo dobro znao. Razgleda ceo predmet, nauči teže stvari, pa ako i ostane što sumnjivo, on je već znao da to neće biti

— Stilihon je Vandalin, ali je rimski vojskovođa!... I opet pitanje: »kako to?« To su bar proste i lake stvari, koje ne traže veliko umno naprezanje. — Obične priče.

»Justinijan!... zeleni i plavi!...« Kako se to još jutros nije mogao setiti, te se bar ne bi morao dosad ovako mučiti. I to se još nad knjigom sanjalo!

Misao poče da mu radi električnom brzinom, te je za nekoliko trenutaka našao bar dvadeset načina, kako bi se mogao tome »zlotvoru« osvetiti.

Za bogomoljca nema veće kazne. Šta je gore, nego kad ti svetac molitvu ne prima! Da bi bar izbacio iz glave misli o kući i selu, čiča Pera se rano krenu iz manastira, te da bar kod kuće može koji časak

Da bi bar izbacio iz glave misli o kući i selu, čiča Pera se rano krenu iz manastira, te da bar kod kuće može koji časak posvetiti usamljenom razmišljanju o ovome slučaju.

Ali i on je, brate, hrišćanin i star čovek, pa zna šta je đakonov stomak!... Bar da mi odvoji repić s kojom kašikom istopljenog luka i pilava... A oni drugi što ?... Njih ne moram slušati...

Ali me bar teši očinski i kaže da se ne bojim ničega, dok mi je ovakvih prijatelja... A ja srećan, Bože, i samo se čudim kako se

— Neka ti je srećno veselje... pozdravi mladu, - reče on, pa se zamisli. – Bar ću imati koga da mi izađe na grob, ako ovde umrem...

Iskrivljeno, nagrđeno pakosnom zlobom, teškom tugom, samoćom... Nema ni suza. Bar da one poteku!... Samo lizuće vrelim jezikom zapečena, ognjena usta i gleda uplašeno, čudno, kao da očekuje katastrofu.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ja sam kaznu pošteno platio, a za mene bar ne kažu da sam liferovao vojsci crknuto meso. JOVICA: Eto ti sad! Sad pa da počnemo da se vređamo.

JEVREM: Pa ima, gospa-Marina. Eto, gospodin načelnik... MARINA: Ili, ako nema vlasti, a ono, ima li bar građanstva? JEVREM: Kako da nema! Pa ko bi glasao za izbore kad ne bi bilo građanstva?

JEVREM: Šta ćete, u svakoj varoši ima i takvih individua! MARINA: I bar da je neka persona, ta sekretarica, pa i da mi nije krivo, ali... PAVKA: Kakvih ti nas nema!

JEVREM: Ama jeste, ali ne volim kad te detinjaste stvari padnu tako... kad čovek ima drugih briga. PAVKA: Bar da znam šta da kažem ženi? JEVREM: Otkud ja znam šta da joj kažeš?

Da čudna čoveka, ne daš mi ni da zinem! SPIRA: Pa zini, brate, ali kad zineš, a ti bar kaži nešto pametno. SPIRINICA: A tebi već pamet curi kroz kapu! Ma'ni se... (Pljuje ga.) P... pp... p... p... p...

Guta porezu kao šaran muve. Ovoliko slaninice da metneš na mišolovku pa mora doći da je lizne. S njime mi je bar lako! (Mladenu.) Ima li još koji? MLADEN: Pa to, nema više... a jes', jutros je nešto ulazila i gazdarica.

Obećaj! Obećanja bar ništa ne koštaju. JEVREM: Jest, i sam sam to mislio SEKULIĆ: E, 'ajde, u zdravlje pa na posao! (Pođe, pa se vrati.

SEKULIĆ: E, pa kako ti to misliš? Misliš, samo pljuni pa zalepi. A treba li ovaj brat da pocepa bar tri para pendžeta i bar jedne herclove? Pa onda: hoće li narod da gucne štogod ili neće? A?

Misliš, samo pljuni pa zalepi. A treba li ovaj brat da pocepa bar tri para pendžeta i bar jedne herclove? Pa onda: hoće li narod da gucne štogod ili neće? A?

SPIRA: Neka sad, drugi put ćemo. SPIRINICA: Ama, čoveče, hoćeš li me jedanput ostaviti na miru, bar jednu reč da kažem! SPIRA: Pa kaži, brate, ali kad je vreme da se kaže! SPIRINICA: Tebi nikad nije vreme.

JEVREM: To bar nije ništa, to je sasvim nevino. Čim se dvojica ne trpe, onaj drugi mora biti izdajnik otadžbine. Tako je to u politici.

DANICA: Pa je l' treba da im govoriš? JEVREM (drekne): Pa to je ono! I bar da su mi ranije javili? Otkud čoveku može ovako naprečac da padne što pametno na pamet?

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Jer to pravo dobijaju i uživaju i Užičani i Cincari u Srbiji od prve reči ili molbe njihove. Bar tako se priča: da je jedan ministar vnutrenih dela (sada već pokojni) rekao svome načelniku, u očajanju kad ga saleteše

poneka krupna među njima pa, onako usput, kad smota i proguta po koju malu jadnicu, pa se i ne opipa po trbuhu da vidi bar koliko je deblja, nego zine pa pliva dalje; — e, tako, vidiš i naš ćir Đorđe samo obzine (a onaj mu sam uleti) i proguta

Malo je zaobišao, a mogao je ranije stići, ali ništa ne čini; bar je dao prilike da vas za to vreme, dok je on polako dužim putem išao, upoznam s kafanom, jedikom i personalom

To je Sretu tešilo, a i nagrađivalo ga; jer mu se nekako činilo da mu od nekog doba život opet ima određen cilj. Sad bar opet zna što živi!

— E, pa sad — vrda Maksa — ne mogu ja sve znati, ka na priliku ti, što si jedan učevan čovjek. — Pa, dobro, ču li bar šta te pitam? — Oprosti, ja ne ču’. — E, pa vidiš, dakle slušaj!

— I u ovoj će glavi biti bar jedan dopis. Čim se sutra probudi Sreta, diže se i otide u mehanu, onu već dobro poznatu poštovanim čitaocima i po

I ćir-Đorđu je, sudeći bar po njegovim rečima, bilo užasno krivo i zamerao je seljacima što se troše kad im kapetan dođe.

Pa što ljudi — ali i u žene uđe neki bes! A pre toga iako su se ogovarale, to im je bar ličilo, jer im je to od boga dato i ostalo. Čudo! A one nit’ će birati kmetove, nit’ će biti izabrane za kmetove!

Tako se i one uhvate za frizure. Samo je jedna razlika ta što ćurke u toj prilici bar ćute (i samo se klate), dok se ove drže i svađaju.

jer ako još nemaju (na velju žalost Sretinu, a na sramotu ovoga veka) pravo glasa, one imaju prava da se interesuju, da bar, kako naši kažu, kroz plot gledaju tu političku borbu, imaju, nakratko, prava da se grde.

Šta je to naopako! Pa i sama živina seoska, i ona je propatila i osetila tu probuđenu svest. Eto bar se za petla, na primer, ne može kazati da nije isuviše erotički raspoložen (kao što se to iz zoologije i svakodnevnog

Jedanput se kod njegove kuće našao trag ukradenog govečeta; bar tako su ga neki »obedili«. Sajbija ga tuži predsedniku, a ovaj pošlje ljude, vlast, da mu pretresu kuću.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Dočekao si i ispratio mnoge sanove, Al ovaj kao da neće doći nikako! Da se bar oni nekadašnji ponove Kad ovaj, noćas, izvodi porugu! Izbrojao si sve ovce (i ovnove!) Što ih ima u srezu i u okrugu.

) Što ih ima u srezu i u okrugu... Šta bi još moglo da se upotrebi? Čekanje u mraku beznadan je posao! Kad bi se bar znala strana sa koje bi Muklo, na prstima, naići mogao! Ni san ne voli krevet po sparini...

” O, bogo sveti, Pa čemu onda škole i fakulteti? Duhovna sirotinja bar ne pati od nesna, Ali svojih prednosti nimalo nije svesna, A oni koji imaju i novca i znanja Očekuju, od neba,

Sad juri bez radosti, I često joj dođe da sklopi oči, bar na trenutak. Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini, U laktu neke okuke, gde je visoka trava...

Vozovi to ne osećaju; oni spavaju i sanjaju U Bogovađi dva minuta, a u Zagrebu dva sata. A teretnjaci? Njima je bar lako: čim zamaknu Iza visoke planine, gde ih niko ne vidi, gde je usnulo polje, Belu zastavu sna na toplom dimnjaku

ŽIVETI KRAJ DOBRE PIJACE Živeti kraj dobre pijace, I izvorske vode pijaće, Imati bar jednog prijatelja — To mi je želja.

Nigde čiste staze ni suvog nogostupa, Pljusak ne pomišlja da stane, bar za sada! Priroda je kal iz kojeg se noga s mukom čupa, A obuća se kida i raspada.

ČUKUNDEDA Od moje rodbine, najviše ugleda, Bar za me, ima jedan čukundeda. Za sve je znao protivutuk, Svakom je istinu gurao pod nos.

Crnotravci, srećan vam rad! Zabavljeni oko dimnjaka, krova i streje, Da li bar naslućujete budući grad, Znate li njegov glavni trg gde je?

SRBI Pođi do na kraj sveta, do najdaljih visova i grbina I tamo ćeš naći bar jednoga Srbina! Otkako, u šestom veku, krenuše hoda drhtava Iza Karpata — dospeše do najdaljih država.

Otidi u Tokio, u Boston, u Rim il u Ostende, Svud ćeš otkriti trag bar jednog Srbende. Jedni stigoše u Bihać, drugi u Užice A neki zalutaše u Lajpcig i u Lužice.

Ništa se ne miče. Da me bar osa Na putu do svog medenog obroka Pecne u čelo, ili u vrh nosa, I otrgne me od ovog poroka Koji se zove bludeća

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Posle njegovih otkrića roman jeguljinog života, izuzimajući njegovu završnu fazu, danas je bar u svojim glavnim potezima poznat prirodnjacima.

morima, a blizu dna, ima još i sumpor-vodonika; u dubinama Crnog mora ima toliko toga gasa, da u njima ne može opstati, bar u blizini dna, nikakvo živo biće.

One se mogu kretati od pola do pola, a da ne promene svoje životne prilike, bar u pogledu temperature i onoga što je sa njome u vezi.

Sve to može dati bar bledu sliku onoga što imaju da usput rade prirodnjaci, učasnici ekspedicija za proučavanje morskih dubina. XIII.

Beskrajne ravnice, koje se označavaju kao Lanos-de-Karakas, ili kao Lanosde-Apure, imaju na svakoj kvadratnoj milji bar po dve ili tri prostrane bare; u svakoj od tih bara nalazi se nepregledno mnoštvo takvih jegulja.

Bilo bi još kojekako razumljivo da takav signal osete jegulje u jednome istom prebivalištu, ili bar one koje su u sličnim životnim prilikama.

Posle rata njihovo selo nije više na granici države, pa je, bar onde gde su oni radili, prestala potreba kriumčarenja.

Gledajte i ovu gigantsku ribu što liči na zelenu zmiju dugačku bar 20 stopa, kako se talasasto previja plivajući; to je jedna vrsta ugora (kruj, konger) koja ima strašne zube, opasna i

»Vidite kako je Bermudsko more bistro; može se videti bar na 200—300 stopa pred nama. Meni se dešavalo da na manjim dubinama od ove na kojoj smo, na belome peskovitom morskom

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

On već ne bi mogao da izdrži. Cipelom ili čibukom bacio bi se za njom: — Ajd’, bar i tebe da ne gledam! — I od jeda zavaljivao bi se na jastuk.

I kao da ga glasnik nije mogao na vreme naći, kada se to desilo, te nije mogao stići, da ih bar vidi mrtve. Ali pored sve te njegove odvojenosti i usamljenosti od kuće, od rodbine, pa čak i od svoje žene, u kući se

Ili je bar tako izgledalo da samo u to gleda, da ne bi valjda primećivao te pozdrave i morao na njih odgovarati. U čivluku, ograđen

I onda bar nju ne treba da laže, bar pred njom ne treba da se pretvara. Znala je ona da on beži iz straha od sirotinje, koja će, ako

I onda bar nju ne treba da laže, bar pred njom ne treba da se pretvara. Znala je ona da on beži iz straha od sirotinje, koja će, ako nije već, a ono sigurno

U nekom je velikom poslu. Gledaće da bar na jesen dođe; i kako je Sofki poslao baš tu basmu, da joj se načini haljina...

zato su oko Sofke trčali svi i kao ulagivali su joj se, što su hteli time svoj rodbinski dug prema njoj da oduže: da je bar sada ugoste, počaste, dok se ta nesreća nije dogodila, da, kada tom nesrećom budu rastavljeni i nemajući kada o čem

počaste, dok se ta nesreća nije dogodila, da, kada tom nesrećom budu rastavljeni i nemajući kada o čem drugom da misle, bar ih ona, ovako mala, ima onda u dobroj uspomeni po njihovom dobru, po ovom njihovom gošćenju, čašćenju, i kao takve, bogate

s tom mišlju: da će se jednom morati sve to izneti pred svet, ogoliti; da će ih on sasvim napustiti, ako ne javno a ono bar tajno; da će, nikako ne dolazeći k njima i ne javljajući se, tamo negde svršiti, čak i navlaš, i nasilnom smrću umreti,

Čak Sofka poče osećati kako će biti to i bolje. Bar će za nu lično tamo, u tuđini, biti lakše, pošto je niko neće znati ko je i šta je.

A ko zna, možda ih je, krijući od Sofke, i sama mati zvala, i, moleći ih da bar od Sofke kriju i štede je do poslednjeg trenutka, saopštavala im tu crnu, kobnu vest.

u Turskoj, ipak budu bar zajedno sa njime, te da jednom i one imaju nad sobom njega, da bi, ispod njegove vlasti i nadzora, mogle slobodno da

Pandurović, Sima - PESME

I ne stvorimo l’ ništa sami sobom, Završićemo bar jad ovih dana: Bićemo, ipak, temelj svojim grobom Novom životu, bez današnjih ména, Boljem životu što bar nečem vodi:

Završićemo bar jad ovih dana: Bićemo, ipak, temelj svojim grobom Novom životu, bez današnjih ména, Boljem životu što bar nečem vodi: Ako ne časnom miru ono ratu, Ako ne sreći, a ono slobodi.

Jer to nam treba, da bi život bio Ako ne razumljiv, a ono bar mio, Da bi se — i kratak — izdržati mog’o. NAŠA PESMA Kad oblaci sumnje nečujno prelete Tvojim umnim čelom, ili

Ja bar nemam više vremena ni volje (To je odveć šturo i glupo — ne mogu!) Da se borim, dragi moj, za nešto bolje. Posvećujem

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

A mlađeg raniše Nikšići lani, te umrije od rana.“ „Hej grehote. Osta li bar djece od sinova?“ „Osta muško dijete od starijega: našlo se tri mjeseca po smrti očevoj. Glejte serdara.

lomnu goru pod nama, gdje te lako veselo primiše, gdje ljudi, od vajkada krv liju radi tebe, sinko, nju će ovaj snijeg, bar za njeko vrijeme, odbraniti od njenijeh krvnika; mirni će biti ti mučenici barem dok se zemlja ne zaodjene listom...

Brige im za to! Nauznak se slađe spava i bolje odmara. A bjehu li bar sigurni na tome mjestu? Tratina bijaše prostrana koliko dva gumna; oko nje porasla visoka planinska stabla, a među

Isprva bješe klonuo i gotov da očaja, ali njegova snažna narav ote se, te naelak, bar se tako pričini — priklopi se svemu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Ti pleteš mrežu po cijelom svijetu, upleti noćas moga dragoga, te mi ga bar na san dovedi!“ 5 (Pre spavanja da bi se saznao suđenik): „O, Bože, stvoritelju svijeta!

Ne uzdaj se u me, nego pij i jedi, i jedi i pij, pak pjevaj! (Pije). Domaćine, ne valja ti vino: ne ostaje, bar iza mene, ni kapi! Zbilja, ne valja vino: gladan bi ga čovjek pio!

Nek ne žalim što mi vene, kad te vidim. Al’ si bila, al’ rumena, al’ si ružna il’ malena, pa bar da mi srce ne vene?!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Stariji i srednji brat poviču: „Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu, najmlađu sestru znati, kud | je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.

Sveti Sava - SABRANA DELA

I što ti ostane od psaltira, to izgovori po danu. Ako li rabotu koju radivši, noću hoćeš otpočinuti, onda izgovori bar deset katizmi noću, a deset danju, a nemoj ostaviti ovo pravilo, nego za noć i dan psaltir da ispevaš.

Ako li si i veoma snom obuzet, onda bar noću, makar i malo počni koliko možeš, a ujutru sve ispuni. Jer David reče: „Tvoj je dan, i tvoja je noć.“ (Ps.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Ni komore, ni menaže, ni furaža... MANOJLO: Ništa, nije važno, videćemo i vako. Kad bi bar kiša htela malo da stane! TANASKO: Vi barem imate to gumirano platno!

Oni zgradilišta čekali, čekali, pa na kraju opsovali i otišli! Red je da bar kažeš što si zakasnila. GOSPAVA: Ne ulazi mi se u ovu mišju rupu! Kad me baš pitaš!

Pa u lektimaciji, u čemu će drugom da bude? Aaa, mislite moralni? Pa za to služi karakteristika, to je bar jasno! Ma ajte, molim vas, kakve austrougarske trupe, pobogu, ljudi? Koji kralj Petar?

Sada ti sam izvuci zaključak! CMILjA: A možda može preko Crvenog krsta? JAGODA: Kad bi mu bar znala ime i prezime! CMILjA: A šta kažete da pošaljemo opis? Rekla si da ti se urezo...

Daj da se malo založimo, kako nalaže običaj! Crna moja Gospava, crna Gospava! Ajde, poslužte se! Da se bar s Anđelkom čestito oprostimo... Dok nisu i troglavi počeli da nailaze...

TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko! MANOJLO: Nemaš ono zašta si stradao, al se tešiš, bar imaš svoje stradanje! Misliš da ljudi pate onako, bez razloga?

Stanković, Borisav - JOVČA

) Eto već otkada je dan a toliki posao čeka. Ne znam, da opet ja ne budem kriv... MARIJA Kako »ne znaš«? Ti bar znaš. Znaš da kada on dođe, da se ne sme ništa po kući, da se lupa, dok se on ne probudi. I kada znaš, bar ti ćuti.

Ti bar znaš. Znaš da kada on dođe, da se ne sme ništa po kući, da se lupa, dok se on ne probudi. I kada znaš, bar ti ćuti. I idi tamo, dole, ako sad ovi, familija i rodbina naša, dolaze, zadržavaj, ne daj da se ovamo penju, larmaju.

ANĐA Ako, od oca mu je ostalo i očevo a ne tuđe jede i troši. MITA A, tako! Tako ti! Baš mi je milo. Tako. Bar eto i sam bata neka to vidi i čuje kakva si. JOVČA Ama šta je, govorite. MITA Pa eto to, bato. Znaš onog njenog.

I kako ti se ne dosadi već to i toliko putovanje? JOVČA Pa znaš, dedo, ti bar znaš: navikao sam se. A i tamo, svuda, kao da sam u svojoj kući; svugde imam prijatelja, rodbine.

Znaš: čovek, ceo vek žedan, traži nešto. Ne nađe to. Pa... digne ruke, pregori. Ali, žedan, bar hlad da nađe! Ni to nema.

Ali, žedan, bar hlad da nađe! Ni to nema. Sam on uzme, posadi drvce, čuva, pazi da ono poraste, te bar tu, ako ne žeđ da ugasi a ono hlad da nađe... Drvce poraste, zazeleni, zahladi...

Ne razbiram što govoriš, ali znam, osećam... Radi što znaš... (Zastaje.) Ama, mislim: ako nema ovde... Ti si bar proputovao svet, imaš svuda prijatelje, poznanike, pa zar ni tamo nema? Ili, nisi tražio?... (Odlazi tiho.

(Klone na minderluk). Moraš!... Ako ne njega, bar kuću, prijatelje da nađeš... Moraš! Odmah, što pre! Moraš!... II Velika raskošna soba Jovčina, zastrta teškim

Eh, kad bih ja bio njen, na tvom mestu! Ali, šta i meni, kod mojih snaška, fali? Moje mesto još bolje, još lepše. Ja bar nisam željan, ne trpim, ne mučim se gledajući kao on. Ja ovamo kod snaška imam bar sve.

Moje mesto još bolje, još lepše. Ja bar nisam željan, ne trpim, ne mučim se gledajući kao on. Ja ovamo kod snaška imam bar sve.

Ubiću je, pošto živu ne smem da je imam, živoj ne smem da pogledam u oči, ni reč da joj kažem... Ubiću je, ubiću, i bar mrtvu da je imam, mrtvu da je ljubim.

MLADEN A, ja ne mogu. (Povlači se.) VASKA Jedi. Ne mogu ja sama. Na, bar uzmi, pij ovo. Ne mogu, jako je to vino za mene. Što mi nisi doneo ono drugo? MLADEN Nije rashlađeno. Pauza.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

u pravoslavnoj crkvi; vrsta pravoslavne crkvene pesme (psalm) Polonija — Poljska polučiti — dobiti, postići pone — bar poneže — jer, pošto ponirljiv — potajan, podmukao ponč — pounč, vrsta pića ponjatan — razumljiv, pojmljiv ponjatije —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

i to prije no što se oženio, i to po nagovoru pokojnog strica Jurete; ali su se i Zvrljevljani kleli da on ima na duši bar trideset grla što sitne što krupne stoke, i još mnoge manastirske stvari. Sad, ko bi u tom mogao pravo presuditi?

— Ej, da nije krov popločan, ili bar da je šira badža! — odgovori onaj uzdahnuvši. Pošto ona trojica pojedoše ribu, domaćin dohvati s police jedan zemljani

Duvala zamijeni fra-Vrtirep, i tada bi Bakonja bar nješto razumijevao, jer se tumačahu „kriposti“ bogoslovske i kršćanske, „dila milosti“, dužnosti redovničke, izreke

Sto sam vam puta rekâ: grđi su od rkaća! — Nemoj, bolan, tako! — reče Vrtirep. — Kako nisu grđi? Rkaći bar otvoreno govore: „Udri po Bunjevcu! Ne žali bunjevačko.“ Tako barem govore, pa si barem načisto s njima!

Poslije ručka Vrtirep predloži da pogreb bude odmah, te da se bar veći dio seljaka raziđe. Na provincijalovu licu, uz izraz: „O, kako mi je sve to dosadno“, pojavi se još kao njeki znak

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Ako za reč već nema spasa O daj mi bar uspavanku bez glasa. PESMA I SMRT Ova pesma nema oštrih zuba, Sve je u njoj golo ćutanje i mir I spori dolazak do

Manje mi se noge kao u kornjače. Ceo dan sam išo, a kad me mrak tače: Stojim usred magle neodmako skoro. Sad bar imam tvrdi oklop oko uma I mogu da stojim uspravno, bez straha. Nek o glavu doba lupa iz sveg maha.

Ako od stabla ne sadelju bačvu Il krevet kakvom mladencu ne stešu — Nek bude bar za sanduk mome lešu. O SJAJ SU SAMO VRATA KRAJA Taj muk — da nije zvuk bez kraja Što svud seže Pa neki mir sa krikom

Da je bar mira kada nema reči I tiha pustoš kad misli neima: Pa da se legne kao kad se leči. Ovako: stojim još uvek pred svima (

O, da je poći bar jednim, pa makar Lebdeli iznad zemlje tek tren koji: Dotaći onaj oblak ljubičasti Sa tankim rubom što ko novi bakar Il

Još uvek si pod mojim negama: Pronosim stazom vodu kofama I kvasim zelen hum u žegama. Nek jekne bar u ovim strofama Gde je reč svaka skoro pojana Tvoje sad strašno ime Bojana.

A mislili su da će dalek jug I ta nestvarna zemlja, imena šarena, Odškrinuti bar načas strašni krug. A vraćaju se s mišlju da je svet arena.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Krije dukate u nedrima, ljušti steničave i smrdljive mehanske minderluke od Palanke do Pešte, i strahuje. Da bar uvek ima i ovakvu, toplu sobu.

— reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine. Zašto mu bar pismo nije poslao? A i ta pisma... Sve su kraća. Nekada mu je celo veče trebalo da pročita pismo iz Pariza.

Drukčiji je njemu ovaj, svake godine isti dan. Mogao je bar pare da zatraži. — Konji će pokidati amove! — kaže Nikola, ponovo promolivši glavu kroz odškrinuta vrata.

Sve, sve sam uložio u njega. Kroz ledeni vez Aćim ponovo gleda na put. Zašto bar nije odgovorio na moje poslednje pismo? A zna da piše kad mu pare trebaju.

Za tebe se spremala, a ti dođeš pa zaudaraš na mehančine, obore i konje. A da si bar tada mogao želju da mi odmališ. Uzimala sam te u naručje i pela na sebe, kao što se dete penje na konja.

“ Tada je Aćim ustao i bez reči izašao iz kuhinje. Sada, posle ove svađe, on sigurno neće napisati testament. Bar mu je rekao sve što misli. Nije mu sve rekao. Sutra će mu sve reći. Simka je disanjem govorila o čemu misli. „Spavaj!

Što puške niste spremili? Čupajte plotove, udrite, udrite! Jauče: ne bežite!... Da hoće bar deca da zapamte vašu pouku. Ni ona neće umeti da idu na dve noge...

Alal ti mleko, sestro! Vidi se, muško su srce greškom u tebe zakucali, udri bar ti, ženo, kad je Prerovo bez muževa.

Od pamtiveka u Srbijici žive seljaci s tuđim glavama. Sam li glavu izgubiš, onda ti bar nije krivo. Prodaš li je skup o, mogu je i gusle opevati.

Zna. U piću samo sebe satire. Spašće ga. Rekla mu je da će dobiti siguran lek. Dosad nije. Ni posle neće. Svaka žena bar jedanput u životu zgreši. Stade: zar s Tolom? Mojim nadničarem? Po kosi su joj milele bubice znoja.

— ...A pijan čovek izgubi pamet, pa priča onako. Svašta. — Ništa nisam čula. Rekla bih Ti. Sad bar mogu sve da ti kažem. — Sve možeš, je li? — podiže glas. — Mogu — potvrdi glavom. — I nećeš da mi kažeš?

Hteo je da kaže ocu: „Vidiš li, ovo je njegovo. On mi ga poslao. A što tebi Vukašin nije bar orah poslao?“ A Aćim je, stojeći više njega, govorio mirno i tako Tiho daje u kuknjavi i uzdasima jedva razabrao po

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Majka će se tek pred veče vratiti s posla. Kad bi bar imala psa ili mačku? Ah, koješta! Gde u njen tesni kavez da stanu pas i mačka?

Najednom, kao na dogovoreni znak, maleno jato poče da se penje uvis. Devojčičin otac potrča da bar jedno od njih uhvati, ali šareno jato već je lepršalo iznad krova, smejući se.

— Kod Riblje Glave! — Zvezda utonu u trave kao kap rose, a mali čistač pođe da traži Riblju Glavu. »To je bar lako!« — pomisli obradovan. »Čim dođem do prve reke, ribe će znati!« Kad gle čuda! — Ne znamo mi ništa!

Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi! — uzviknu Plačko zatreperivši od svoje strašne želje. — A?

Pa i te trave! Sav sam se isekao o njihove oštre vrhove. Bar da smo ptice! Leteli bismo kamo hoćemo, niko nam ništa ne bi mogao!

Svet morskog dna bio mu je odvratan. Gadio mu se morski krastavac, mrzeo je ribe, ježeve, samoga sebe. — Bar da sam lav, car životinja!

Iznad njih treperile su zvezde. Plačku se učini da vidi kako se neke od njih spuštaju ka zemlji. Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda! Zvezdama niko ništa ne može.

Mogao bih, kasnije, s njim pobeći! Kad bi stari bar jednom zaboravio da upali svetionik!« Ali starac je, tačniji od Večernjače, čim se rub zapadnog neba zarumeni, palio

Za trenutak mu se učini da iz talasa čuje jauke. — Bar da i ja potonem! — jeknu, opusti ruke, ali ga more u se ne primi.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Gospodar Jevrem se maši da uhvati bar odjeke tih pucnjeva, ali odjeci izmaknu, i rani HIH vek izmakne, skovitlani u nedođin.

sebe i saznavao da svaki od ovih govora ima svoju melodiju koja, kad se dokuči, otkriva ne samo tajne tog govora nego bar jednu od tajni sporazumevanja.

u tom vremenu što za njega ne protiče, te sledove kretanja i nekretanja, postojanja i nepostojanja, Čarapić bi da prizove bar neke od do gađaja koji su mu, valjda, ispunjavali prostor u onom vremenu što je za njega proticalo, događaje koji su

Ime njegovo, Stojan, obavezivalo je na opstanak. Istina, možda ga je sve htelo i stoga što on ništa nije baš hteo. (Bar u početku.) Jedino što je želeo to je da mu život ne prođe ni u šta. Zato je i menjao zanimanja.

Sav nespokojan, Prota izmoli od Turaka da se bar vojvoda Čupić pošalje da izvidi u čemu je nesporazum. I Stojan Čupić pođe natrag, među Srbe, a Prota ostane među

Nikada, u tome, nije uspeo. Odavno već u svojoj smrti, Dobrača odnedavno vidi da je u životu imao bar tri krupne omaške.

Prozirna granica. Znao je da ga, danas, još sve hoće, ali nije mogao znati hoće li ga, i sutra, bar nešto hteti? Hoće li ga hteti ono što on najviše hoće?

Uvek u putu a sluha izoštrenog za promenu, očekivao je da će, bar negde, otkriti preimućstvo drukčijih moći. Ali, ne: kao da su svi koje je susretao bili saterani u isti strah sa mnogo

Zbog Vuka? Bilo je jedno vreme kada se nadao da će njemu moći da kaže bar nešto od onog što mu se otkrilo. Stigla je 1815. godina i mladi Vuk je došao da čuje ostarelog Višnjića.

Ipak se Višnjić nadao da će mu Vuk, bar u jednom času, postaviti pitanje koje je očekivao, pitanje o tome kada će imati novih pesama?

lako, Riga je prvi put bio omamljen svojom snagom i, odjednom, sklon da veruje da mu se život više neće odupirati, bar za sada, da će pristati da mu se otvori, možda i zato što mu je prvobitna zamisao o ustanku već izgledala manje bitna,

U poslednje vreme, ocećala je da nije više celovita ni u dogovaranju sa onom pravdom, sve nedostižnijom: u njoj je bilo bar dve Ljubice od kojih je svaka imala svoj glas.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Tako je plakala ona vas dan i svu noć gorko, Vrteći vreteno tanko. Ona je molila Boga Da joj bar mesto kaže na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

Dva verna i snažna roba pod ruke povesti mogu Potomka Romula hrabrog. Ah, to bar nije greh! Da ne oskrvni tebe i tvoju građansku togu Poruga ili smeh. V.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Nomofilaks se, izgleda, razumevao i u geometriju, bar za pravila simetrije pokazao je naročitog smisla. Jer kad je kupljeno jagnje predao svom trećem robu, a ovaj ga položio

„Ne, striče, hvala ti lepo. Nedostojan neću ni da mu stupim pred oči“. „To ne bi, bar za sada, ni mogao, sve kad bi i hteo. Platon nije ovde“. „Šta veliš? Nije ovde. - Pa gde je?

“ „Pa znaš valjda? Napisao je jednu značajnu geometrisku raspravu“, reče Kalimahos. „Tako bar vele naši geometričari“, dodaje Teokritos. „Naši geometričari!“, viknu besno Zenodotos.

Razlika u sjaju i u žutini kazuje mi da je od zlata, odmerenog za krunu, ukradena bar četvrtina i zamenjena srebrom“. Kralj se podiže sa svog sedišta i viknu: „Ukradena četvrtina zlata? - Hulja, lopovčina!

To su bile bar tri puta veće od njegovih vlastitih troškova, kako sam to, prema onome što sam od Gerarda čuo, izračunao u glavi, no to

On morade posle dugih muka, teška srca, obustaviti ta ispitivanja i odložiti ih do boljih vremena. Ostao je, bar neko vreme, bez zanimanja. Sad poče da misli, pun čežnje, o svojoj nesuđenoj verenici.

Niko od njih nije se od njega vraćao praznih šaka, tutnuo mu je u ruku bar pet gvineja“. „Toliko?“ „Nikad manje!“ reče Hemfre, a oči mu se zasvetliše.

Ubrzo se uvidelo da pri upotrebi klatna morali bi odabrati jedno određeno mesto na Zemlji, ili bar jednu određenu geografsku širinu, jer se perioda klaćenja menja osetno sa promenom mesta časovnikovog.

Svet se divio džinovskom stasu junaka koji je, prema veličini tih kostiju, morao biti visok bar trideset stopa. Ja sam razorio romantiku te bajke, a iz zaostalih kostiju vaskrsao mesto junačkog džina, ovu neman“.

Da, to je bilo stvarno stanje što ga ti ispitivači prirode zatekoše“. „Pa kako su ti naučnici objasnili ili bar učinili razumljivim to stvarno stanje?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

opet se i još kako razveselih; samo sad sa puno razloga, kao što sam se docnije uverio, jer me ovaj put do Vujanovca bar privremeno izleči od neizdržljive nervoze.

Bez svake volje za razgovor, moj uvređeni drug i ja pokušasmo da spavamo. Ali pokušaj ovaj, bar što se mene tiče, osta uzaludan, jer one tri prilike koje prvo uđoše i po svoj prilici behu studenti, otpočeše vrlo

Koanjar to su dva brat od kojih je prvog opevao Rostan u stihu, a drugog Anatol Frans, svojim sjajnim stilom, u prozi. Bar meni se tako čini. Samo ne znam da li je Rostan zamislio Sirana pre nego što je Anatol Frans zamislio opata Koanjara.

A posle, dve razne sudbine: onaj junak gine od cepanice, ova propalica od mača. Bar prema ovome što sam dosad pročitao.

Tada se setih da sad nailazi mestašce gde se moj pobratim venčao i bi mi žao što bar nije dan da ponova vidim selo i jasno oživim stare, tako prijatne uspomene.

Međutim malo docnije voz stade i ja siđoh pred stanicu da bacim pogled unaokolo, bar koliko dopušta slaba svetlost pred njom i oko nje. Ali mi se sad sve učini drukče nego nekad.

i najsvečanijih obaveza koju čovek može primiti, znam kako sam onda verovao: da se ona nikad ne može pogaziti, bar radi lepote one uspomene, najmilije u životu, najsvečanije od svih, najčistije i najdraže.

Mislio sam posigurno da mu je novac potreban, jer je takva oskudica onda predstavljala opštu nevolju, bar onih na frontu, nabavim ga i krenem se tamo čim dobih objavu o odobrenom trodnevnom odsustvu.

Bog, koji jedini zna sve moje bolove i koga sam molio da me bar ova čaša mimoiđe, taj Bog ogluši se. Još je samo to bilo ostalo.

Pa žene, pobratime! I tvoj glas nadaleko stiže. A ja sam se bar nešto držao. Baš pre neki dan reče mi jedna: Ništa ne bi bilo interesantije nego opisati sve promene koje su se u vama

Ali mi on ne dozvoli da dovršim nego produži: — Imaš pravo, pobratime. Možeš me mrziti i gaditi se, ali ti bar znaš ko sam bio. Ni na koga se nisam bacao, nisam bio rđav, pakostan, nikom zla ni sam želio. Nikad.

pričam, što znam da među vama ima laparala, a kugla Zemljina nije više ono što je bila, prostrana i neprohodna, te da bar od vas, kad vas neka komisija slučajno nanese tamo gde je on, sazna prava naša osećanja i da ovamo ne dolazi jer nema

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

I baka ju je jako voljela, činilo mi se čak više, ili bar toplije, nego svoje vlastite dvije kćeri. Često sam, u proljeće, u malom no gustom, sjenovitom vrtu iznad kuće dugo

Jer i time on biva prikraćen u onom osnovnom ljudskom pravu: u pravu da mu se bar prizna njegova nesreća. Pa se tako, sve za ljubav ljudskog dostojanstva onog običnog prosječnog čovjeka, na drugu stranu

Osim toga, nalazio se u vlastitoj kući. A kad čovjek bar u vlastitoj kući ne bi imao pravo, šta bi u stvari i imao od toga što je u svojoj kući?

Zato se oni rado dobavljaju iz predjela koji su iskonski čisti i goli i, bar izdaleka posmatrani, pastirski idilični. Tako se u mom kraju i dojilje dobavljaju iz tih predjela.

Gotovo me podilazi napast te bih prstom malo-pomalo gurao poslužavnik s karafom vode i s čašom, ili bar knjigu, po staklenoj ploči mog noćnog ormarića.

A ove?... A ove ovdje? ... I sve redom pipaju prstima. A nije to samo zato da se uvjere jesu li zrele: tome, bar dijelom, uzrok leži u nekom defektu, ili u specifičnosti njihovog spoznajnog aparata: ono što nisu svojim prstima

To je naivnost svjesna sebe. I uvijek bar trunčicu lukava. Tu je stalno prisutna pritajena svijest da ta naivnost može biti upravljena na ostvarivanje estetskih

A bog je, o tome nema sumnje, u najboljem slučaju nastao bar trenutak poslije čovjeka. Čovjek je postao čovjek onim časom kad je u njemu nikao prvi tračak svijesti o sebi i,

I možda ga je od skoka uzdržavala pomisao da bi nekome od njih mogao pasti na glavu. I to ne toliko, ili bar ne isključivo stoga što nije htio da nanese iznenadnu smrt nevinom slučajnom prolazniku, koliko iz ježnje koja ga je

Pokušaji muškaraca, za nuždu obazrivi i puni suzdržanog jeda, da uklone deriščad ili da ih bar zadrže na nekoj udaljenosti ostali su potpuno bezuspješni: djeca bi samo prenijela svoje ispitivačke poglede i svoja

Bespovratnije čak nego u samom životu. Jer u životu, na koncu konca, ostaje uvijek bar malo, malo nade, lude nade. U predstavi nema ni te lude nade. I zato, predstava je ozbiljna, veoma ozbiljna stvar.

praobrazac za čitav život: najzad, tu se promitario iz bezazlenog djeteta u samozaljubljenog, prilično antipatičnog, i — bar intimno, u skrovitoj dubini duše — do srži pokvarenog mladića.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Pa da je bar iz kakve bogate kuće, mogla bi se još i razumeti njena oholost, ali Marko beše veoma tanka stanja, tek pobegao od

»Da li će mi doneti hleba i vode ?« — zapita se, računajući da mu danas neće ništa dati. »Da sam se bar setio da ponesem što od kuće; no sve jedno, danas mogu i gladovati.

Pogledavši na onu stranu, gde je bio prozor, Đurica opazi da nema više onih zrakova od sunca. Da bi bar koliko izbegao ovaj nesnosni zadah i da bi doznao šta se radi na ulici, pope se opet na prozor.

A ja mislim, bolja ti je sloboda ovamo, pa bar dok živiš, da živiš carski. — Znam, ali će i tamo da ubiju. — The... ja mislim jednom se mre.

Ali zašto tako odmah, zašto nema mogućnosti da se spremi za to, da razmišlja dugo, da učini bar kakvu veću krivicu, pa da zna zašto se odmeće. A ovako ni zbog čega!... Jest, ali sutra počinje ispit, a na noć — ono...

pšenica mi mnogo dobra : biće sto krstina. A već šljive su ponele kâ čičak: ako im bude cene, doneće i one bar osamdeset dukata... ’Vala je Bogu!... — More, ti ne traži navodadžiju za ženidbu: vidiš kako umeš lepo da se hvališ.

Đurica stade da premišlja. »Dakle da se počne! — ono...« a to ono ne smede još da razgleda iz bliže, bar u pameti. Osećao ga je neprestano da lebdi nad njim, i znao je da se jednom mora kidati, da mora pogledati tome pitanju

U krajnjem slučaju verovao je, da se mehandžija neće ni krenuti na put, ili će bar okrenuti prekim putom, preko sela. Stoga mu ni ovo čekanje ne beše tako mučno ni grozničavo, kako je on sam očekivao.

Kad je, malo pre, izleteo iz šibljaka, držao je nasigurno da će izvršiti bar jedno ubistvo ; ali ga iznenadi i ublaži ova popustljivost i pokornost njegovoj volji.

Kad nije mogla videti vampira i drekavca, bar se može pohvaliti (sebi samoj), da je uzela hajdučku pušku i nišanila ga njome u grudi.

četiri stotine i dvadeset dukata, što ih sam izbroja sinoć u zavežljaju, »Vidiš — pomisli on, — i ovom Simi moram dati bar petnaest. Radisavu sad ne smem izići na oči bez pedeset«... U takvim mislima dočeka svanuće.

Ona sama opažaše da nije sa njom sve u redu, ili bar da nije onako kako je dosad teklo, ali se još ne mogaše domisliti svojoj nezgodi.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće ponoći, zaista moramo bar za ovu najmlađu sestru znati kud je dajemo i za koga je dajemo, da je moremo pohoditi kao sestru svoju.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Znadoh da si mlada, I tako lepa. O zašto je, rako, Ti bar ne vide da za tebe nije? O nisi, znam ja; znam da nisi mogla, Ti, rako dobra, crna i duboka, Otići ikad do meke

I ja bih tada... Moj ljiljane beli, Što su mi tebe pakosno odneli? Što ti bar sama?... Zar te nije žao? Kud gledaš dugo snom gde nema mis'o Poteza svojih?

A ona ne piše, a duša strepi. Zalud pravo kući misao mi hrli, Ali kuću ne nalazi, uspomene grli. A da napiše bar reči dve, Da gavran stari sa krova prne; Da dušu spase, jer često mre; Da me ostave utvari crne.

Možda joj brani baš svetli car: Neće da carstvom uteha prođe. Milion srca probo je bar, jer misli kroz srca nebu da pođe. On je izbranik, Sin drugi, Bog ga je hteo. Prvog svet blagoslovi, njega je prokleo.

Tri mrtve glave, a blede su tako! K'o da se još plaše? Bar sad im je lako I sve je tako. Dolazi on, Dolazi u snu moj sinčić mali.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

odeljaka zapečati i jednom zauvek iz njega izvuče vazduh, a drugi ostavi otvoren, uslediće stalna rotacija cilindra, bar sam ja tako pretpostavljao.

Bio sam prinuđen da ispod svoje postelje podmećem gumene jastuke da bih se bar malo odmorio. Zaglušujuća buka iz daleka i izbliza naličila mi je na nejasno izgovorene reči, koje bi me prepale da

Ali, bar koliko je meni poznato, danas ne postoje instrumenti kojima bi se sa preciznošću mogao ostvariti takav cilj.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Uskoro sam se mogao pohvaliti svojoj majci da znam da čitam i pišem, bar tako dobro kao i svaki drugi dečak. I učitelj je primetio promenu. Bio je iznenađen i verovao je da se dogodilo čudo.

Novo saznanje me je ushićivalo; sve je to bilo tako novo i tako jednostavno, tako mi se bar tada činilo, a u isto vreme bilo je tako oprečno svemu što sam do tada poznavao.

Vratio sam se mojim šarenim torbama, pogledao ih i setio se da mi ih je majka napravila, pa kad sam osetio da je bar jedan delić moje slatke roditeljske kuće uz mene, malo sam se primirio.

je voz stigao u Prag, oni su hteli da im, pošto-poto, budem gost u njihovom praškom hotelu koji se zvao ”Plava zvezda”, bar za jedan dan dok ne nađem svoje prijatelje.

Odlučio sam da nađem neki nut i oslobodim majku tereta koji se na nju svalio, bar onog što se tiče mene. Jednog dana sam na poslednjoj strani nekog ilustrovanog lista našao oglas parobrodarskog

Činilo mi se da su bar za klasu ispod mene, a ipak nisu imali teškoća sa useljavanjem. Njima nije bila potrebna intervencija ili nečija

- Da, zaista - rekao sam ja, to i nameravam da učinim čim naučim bar malo engleski jezik. Pitao sam se da li ovaj Švajcarac koji nikad nije čuo o Bendžaminu Franklinu i njegovom zmaju,

i pitao sam se zašto je ”vilina” majka želela da odbacim srpske običaje i prihvatim njihove, američke, koji su, bar što se tiče službe u crkvi, bili za mene manje interesantni nego srpski običaji.

Nije im bilo pravo da ih nadgleda mladi doseljenik, tako se bar meni činilo, čiji je strani naglasak, kako su one po neki put govorile, ”mogao zaustaviti i čitav voz”.

mogao se smatrati kao rezultanta nekoreliranih aktivnosti velikog broja malih nemirnih molekula, od kojih svaki, bar kako se posmatraču čini, ima svoj sopstveni slobodan način kretanja. Ali gle čuda!

Svako veče provodio sam bar jedan čas u razgovoru sa mojim ”maitre d'ecole”. Na ovaj način brzo sam učio francuski jezik i pre nego je i prvi

Svaki koledž u Kembridžu imao je bar jedno veliko ime kojeje bilo dika tog Koledža. To su bili, da ih tako nazovemo, sveci-zaštitnici Kembridža.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

—Da pođemo, a? Idimo! — jedva dočeka Marko. „Ali da bar nešto ponesem deci”, pomisli Cveta i odjednom sinu joj misao: — Udijeli darak, gospodaru!

Ona to radi svakoga dana, i to joj je jedan od najmilijih posala: bar nije uvijek u tmici! —Brzo, pa postavi trpezu!

Ali on joj ne odobrava, već se tuži na svoje stanje: —Nije no da čovek podivlja. Ti si bar među svijetom, — završi on, očito nezadovoljan. Djevojka se ne protivi, premda drukčije osjeća.

Žižica i Bukalo dogovorno podigoše domaćine. — Kad nije moguće drukčije, bar da ga dostojno ispratimo! — veli Žškica na koga naljeze, u brizi, žureći se preko sela.

U polusjeni čini mu se da je svečevo lice mlađe i umiljatije, i žao mu je što odsle bar svake nedjelje neće moći pokloniti mu se, i još skrušenije pristupi i, učinivši prije jezikom križ na ploči pred

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

Ili je bar pesnički doslućena. Upravo zato se na kraju ovoga Popinog ciklusa „Kosovo polje“ – koje je i polje ptice kosa i „dlan i

Nakon simbolističkog nastojanja da joj se izmeni mesto i funkcija u ljudskome svetu, moderna poezija, bar jednim svojim tokom, ispod oblika kanonizovane i formalne nacionalne kulture i jezika – na koje je usmerila svoje

Nije, doduše, rečeno da je crveno cveće pričesno vino ili bar pričešće, nego sabor u crkvi. Ali sabor u crkvi, a ne pred crkvom, to je sabor pričesnika, koji očekuju naforu i

CRPCKA KNjIŽEVNOST, JEZIK I KULTURA2 Izlaganje ozbiljne teme dobro je, možda, početi nečim što nije ozbiljno, ili bar na prvi pogled ne izgleda ozbiljno.

Razume se da je jezik medijum književnosti. Nacionalni jezik medijum je nacionalne književnosti. Ali nije sasvim ili bar nije uvek jasno da se njihov položaj u nacionalnoj kulturi ipak razlikuje, i da ta razlika nije nevažna za razumevanje

U kratkom izlaganju nemoguće je upuštati se u obuhvatniji pregled, niti u bliže analize. Moguće je dati bar dvetri usputne opaske i pokoji primer.

Sada se već mogu nazreti bar neki, i to čisto jezički, razlozi zbog kojih je naš roman bio žanr koji primetno kasni.

“20 Na prvi bi se pogled reklo da i Vojislav Đurić u rečima koje smo ranije naveli iznosi isto ili bar slično mišljenje.

Izgleda da pri tome pravi cilj nije da se delo zatamni i aluzivnost učini širom i neodređenijom. Ili bar nije samo to. Čarnojeviću su u romanu data tri svojstva koja nam olakšavaju prepoznavanje.

čim je počnemo pažljivije posmatrati u razvoju modernog srpskog pesništva, odmah počinjemo nazirati polaznu tačku ili bar krajičak konca koji će nas povesti u jedno moguće i, možda, korisno tumačenje.

Za njega bar znam da sanja taj san U trbuhu svoje matere. Može se učiniti da smo se sada znatno približili Petrovićevoj „tajni

62 Pa ipak, za ovakvu tvrdnju nisu dovoljni samo maločas navedeni nagoveštaji: potreban je bar jedan primer koji dokazuje da je u zamišljenoj poemi o vuku stvarno prisutan mit o majci zemlji.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

(Odlazi zadnjim vratima.) Anka, šta je s kafom? ANKIN GLAS (spolja): Evo! ŽIVKA: Eto, i to se zove mlađe! Bar da je kao što treba kad ga čovek plaća. II PREĐAŠNjI, ANKA ANKA (unosi kafu i služi): Izvol'te!

DARA: Ali čekaj, zaboga, majka, treba najpre skočiti... ŽIVKA: Naposletku, i ne marim za gospa-Dragu. Bar je žena vaspitana, otac joj je bio činovnik Glavne kontrole. Ali gospa Nata!

ČEDA: Gle'te, molim vas! A sme li se bar znati ko je taj budući zet? ŽIVKA: Počasni konzul. ČEDA: Kako? ŽIVKA: Tako, počasni konzul Ni... Čekaj, molim te.

PERA: Izvinite, ali ja ne spadam u te muške što međusobno znaju te stvari. ŽIVKA: Pa ipak, morali bi bar čuti štogod? PERA: Verujte mi, gospođo ministarka, nisam ni čuo, a pravo da vam kažem, ja i ne verujem da je on takav.

ANKA: Samo kaput? ŽIVKA: Pa nego šta još? ANKA: Pa to je bar lako, naložiću peć. ŽIVKA: Zar sad, aprila meseca? ANKA: Pa baš zato!

Ne može čovek svetu ugoditi. Ako se zavučem u kuću – olajavaju me, ako izađem u svet – olajavaju me. Pa bar kad bi samo svet olajavao pa da ne mari čovek, ali familija, rođena familija! VASA: E, pa ko će ako neće familija!

ujka-Vaso: jedna državna šuma da se poseče, jer, naposletku, kakav bi to ministarski rođak bio ako ne bi imao prava bar jednu šumu da poseče. ŽIVKA: A ti, Savo? SAVA: Ja ću, Živka, ukratko da ti kažem.

Ne mogu te svih šest pogoditi, budi siguran da će te bar četiri promašiti. RISTA: A ona dva!... ČEDA: E pa, bože moj, dva metka valjda možeš progutati za ljubav toga da spaseš

(Govori.) E, ovo, jest, ovo mu ne valja. ŽIVKA: Ne valja, dabome da ne valja. PERA: Kad bi se bar moglo doznati ko je pisao? ŽIVKA: Pa eto, vi kobajagi rekoste...

KALENIĆ: Onda, šta mislite? Zar ne bi bilo bolje da ja pričekam sa odgovorom... da vidimo najpre situaciju, jer ja bar tako mislim – ako da ostavku i ne bude više ministar, onda prestaje svaka potreba da se brani, zar ne?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

pripovedanje kompoziciono zasnivao u junakinjinom sećanju, i da je u kasnijem tekstu mnogo šta od toga sačuvano, postaje bar jednim delom jasno odakle u Nečistoj krvi dolazi ona stilizacija opisa kao da je to što joj se dešava za Sofku u isti

61 Zanimljivo je da je to upravo ona prva rečenica čija je kompoziciona uloga naširoko već opisana, što bar dvojako može biti značajno: prvo zato što ju je zbog inicijalnog mesta kritičar, očigledno, morao vrlo pažljivo čitati;

I ne uzima vidljivog učešća ni u jednome delu radnje. Ostala je bar još jedna mogućnost: da se rečenica dadne u junakinjino ime i kao njen govor.

Jer ono „što je znala, slutila da će doći ali ipak do sada još bilo daleko, eto sada već je tu, došlo je. Do sada bar, iako nije nikoga volela, a ono bar se kome nadala, čekala ga, snevala i u snu ga ljubila.

Do sada bar, iako nije nikoga volela, a ono bar se kome nadala, čekala ga, snevala i u snu ga ljubila. A sutra, posle venčanja, sve prestaje“.

se od nje i umire u najmelodičnijoj rečenici romana: „Sve što je duša volela, za čim je žednela, i ako ne na javi, ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja se, otkida . . .

A bar da se njome završi, nego se, eto, produžava njenom decom, unucima, praunucima. 152 Naslov, početak i kraj čine kompozici

Sama Sofka, sa svoje strane, umalo nije u IV glavi s mutavim Vankom počinila ono što je na kraju ipak činila, ili se bar pričalo da je u potaji činila, podajući se gluvonemim slugama kada bi se Tomča vratio u han i ostavio je pijanu i

Jer je očito da drugi nju vide - bar tako ona oseća, a to i jeste presudno - prvo kao ćerku efendi-Mitinu, pa tek onda kao Sofku; čak i po majčinome

zastrašujuće slike sopstvene smrti, pa slikovne inverzije koje, tačno kao u snu, simbolišu smrt - ako već ne sve a ono bar neke od tih pojedinosti koje Stankovićev pejzaž čine manje ili više sablasnim lako se daju porediti sa pejzažom u

Sada se sve svršava [. . . ]. Sve što je duša volela, za čim je žednela, i ako ne na javi, ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja se, otkida . . .

ponavljanja): „Sve što je duša volela, za čim je žednela, i ako ne na javi, ono bar u potaji negovala, sve sutra ide, odvaja se, otkida . . .

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

1888. NE ŽALIM Imao sam dobru misô (Tako mislim bar), A u meni gorucô je Sa Parnasa žar. Sveća gori, pero spremno, Hartija je tu; E, sad sedi pa napiši Lepu

Propade mi lepa misô; Tome nisam kriv. Al’ ne žalim — bar je leptir Ostô danas živ. LEPOTICA BEZ MILOŠTE (Od Hamerlinga) Hladno se smešiš iz praznih grudi, Gizdavko hola,

Ne mogu, pa ne mogu Svestan učinit’ zlo; Katoni srpski, vi mi Oprostite bar to! 1893. IMAM JEDNU VOĆKU... Imam jednu voćku, — granata, golema, Na njojzi jabuka i ima i nema.

Rečima se ne kazuju Jadi, koje nosiš sobom... Da l’ bar kažu suze naše Nad preranim tvojim grobom? S Bogom, tiče milopojno! S Bogom, gòndže uzorito!

Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo! Oh, Božić je praznik mira.

— Oh, zar nema bez toga Svetu boljih dana!!? KAD VEĆ MORA... Kad već borbe mora biti Među braćom jedne krvi, Bar da nije topom strasti Koja teži sve da smrvi.

Kad već mora biti boja, Bar takvog nam ne daj, Bože, Kakvog boja među braćom Tek im dušman želit’ može. Kad se mora mnogo zgazit’ Na megdanu

Kad već mora biti borbe, Bar ne gon’mo turske hajke; Sećajmo se usred boja Da smo sinci jedne majke. To ja kličem sa dna srca, Isred duše

Dovoljno hleba, drva i vina Moglo bi biti svima nam’, svima, Samo da j’ svako na zemlji delo Kao sneg belo. Bar kad bi sama...

SAVET JEDNOM POETI (po „Fl. Bl.“) Ljubavne tajne tvoje Nek’ čuje samo cveće. Cveće je dobro, pa te Ismejati bar neće. Ljudima nemoj pričat’ O moru tvojih tuga: Mesecu reci blagom — On ne zna da se ruga.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Kamo sreće da mi je taka i ona drnda, moja kći, da se ne moram bar od nje stiditi. SARA: A, popraviće se mamzel, verujte mi, ma šere. FEMA: Ako se ne popravi, ja ću nju batinom doterati.

Miljković, Branko - PESME

pa me prože plam, Dok na kraju tvog imena bukti baršun Ptice što prelete svet unazad varav Do mirisa ruže u kamenu. Bar šum Naslikane grane da pomeri narav Bilja!

Krakov, Stanislav - KRILA

Zakašljao se. — Kao volovi ste, koji vuku topove za druge. Pogledajte. Ali oni bar tužno muču. Na vijugastom putu koji se peo uz planinu, dizali se crveni kolutovi dima.

Rumeni ordonans se zakašlja. Pljucnu ljutito u stranu. Dim rastera vizije pobuna. — Da bar pošta samo dođe... prozborio je i drugi. Nad njima je lako šuštalo lišće ogromnoga hrasta.

Turčin, kome je generalski automobil odsekao nogu, skakutao je po travi i radovao se zbog primljene kesice s a zlatom. Bar neće mor ati više amalski samar da vuče. A u beloj baraci je bilo uvek isto. Mija je stalno ležao uzdignutog kuka.

A toga dana im se nije znalo broja. Sunce se pomračilo još za jutra, i više nije izlazilo. Bar za one koji su drhtali na kosi. Ni drhtali više nisu, jer se mišići premorili. Kosa je postala bregom ispaštanja.

Dušku, koji je ležeći mokrio od straha, izlila se žuč, te je odjednom postao mrtvac. Bar po izgledu. Uostalom svima je bilo podjednako. Oko sviju je sevalo, grmelo i jaukalo, i svi su isto umirali.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Sad bar znam radi koga dolazi ona da sluša kada se uveče vodi razgovor sa Robertom. Uostalom, ružna je. Žurio sam se da završi

počinju oni meki, uglačani, zavijeni talasi koji se uvijaju sami u sebe i koji, kad postanu veći, stvaraju takozvani „bar“. Nigde pene, ni nabora; reklo bi se da je površina vode pokrivena nepreglednim atlasom.

Na nekoliko stotina metara dalje „bar“ izgleda kao igračka; junaštvo crnih seljana kao obična rutina. Nekoliko belaca koji žive u Tabuu retko se poveravaju

Pod nama se protezao „bar“, i stari iskidani gvozdeni molovi kao prepotopski kosturi. Masa sasvim nagih crnaca, svih plemena, nesrećnih, bednih,

I kada voz već pođe i samo da bi mi bar on mahnuo rukom kada napustim to tlo. Ja sam se u poslednje vreme toliko sprijateljio sa Vuijeom, sa njegovom pažnjom,

da me pozovu da pođem s njima. Potrebno je i da me posle neko vrati u Boake, gde je većina mojih stvari: bar sva platnena odela, izuzev ovoga smešnog, belog, na meni.

Kako takve žene ovde služe samo u jednu svrhu, i prijatelji se čak mogu i poslužiti njima, ili im bar ne ukazivati nikakvu pažnju ako neće, Švajcarac zahteva da je sluge probude i premeste na kakvo drugo mesto.

Ona nije dolazila, svakako bar nije žurila, a život močvari, isparenja, sunca i vode pune groznica načinio me je teškim i džandrljivim.

Ljudožderstvo u meni ne izaziva nikakav užas kad je kod primitivca, ali N. nije imao prava da postane ljudožder ili bar sličan ljudožderu, čak iako je njegov život težak i gorak.

U svem selu ona će biti ako ne najlepša ono bar najelegantnija. Drugarice će govoriti o njoj: „Ona koju će za tri godine uzeti jedan beli!

Videći da bi bilo uzaludno moliti moje prijatelje da me ostave da sačekam svadbu, iznuđavam bar obećanje da mi po večeri dadu vođe koji bi me tu dovele.

Ali on, usrdan do krajnosti, ustaje ipak sâm, da lično uredi svoje dvorane, kako bih bar njih slikao. Pošto mu kažem da je od svih „najlepši ratnik“, ne može da odoli. U poslednjem momentu staje pred objektiv.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Glasno.) Sad zbogom, ljudi! I dalje ćemo gorom lutati, Kad nam već puta kazat ne hteste! GLAVAŠ: Ni korak dalje! Bar ćerci ne dam starog vojvode Da lica svoga ružom mirisnom Okadi dvore gadnog tirana.

SPASENIJA: Oh, šta ću, majko, ili maćeho, Kad snage nemam, moć me izdade! Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!...

SPASENIJA: Oh, šta ću, majko, ili maćeho, Kad snage nemam, moć me izdade! Bar da ga nikad nisam videla! Bar one noći ne!... Al’ ona noć U pustim grud’ma spomen ostavi: Poslednju volju oca ranjenog I prvu ljubav!...

Eno, Radače, sam se uveri: Iz vode kljun mu jedva nazireš; A drugi puknut do polovine Tri dana čeka da se opravi. Bar da sam znao. RADAK: Bar da si znao?...

Bar da sam znao. RADAK: Bar da si znao?... Kô da ne vidiš Da Turci dižu hajku pustošnu Protiv života svakog Srbina I da ih gone kao zverove Po

PRVI TURČIN: Inšalah, efendum! Dobro si izmudrio, te ako ti za rukom pođe, da bar vidimo toga čuvenoga hajduka!... ĆERIM: I da ga živa uhvatimo! PRVI TURČIN: Ja ću ga sobom vezati!

ĆERIM (maša se kradom noža): Šta li će sad?... ISAK (približuje se Ćerimu): Hej, prijatelju!... Aga-Ćerime! Ti si bar pašin hlebac kusao, Pa ćeš mu znati mudru naviku: Gde dvoje rade, treći miruje! Ustranu malo!

Kad ne mož’ celu vojsku carevu, Ono bar jednu glavu za dlaku!... A sada zbogom!... Ja poslom odoh, A ti se sećaj časa stravičnog, Ne kô što piše knjiga

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

A pošli Turci od Timoka ili niz Moravu, mi im možemo u obadva slučaja staviti na susret bar upola onoliku silu, s kolikom će oni udariti; osim toga mi ćemo imati zgodniji položaj i branićemo ce iz opkopa, dok

« Xe, xe, »predvideli smo sve.« Zar i turske kolone s kose? A one su bar bile krupne i zaista su se mogle predvideti... Pitam dr.

Ovaj šanac napravljen je samo zato da u slučaju potrebe zakloni odstupanje naše vojske, a ne da se brani. Bar nije bilo ništa preduzeto da se šanac može braniti.

Pa da je bar otkud god makar I onih vranih gavranova što ih narodne pesme spominju da obleću bojišta, te palim junacima kljuju oči

Svi se nasmejaše ovoj igri reči. — Ama, bojim se biće ti rana opasna pa ćeš propasti. Da si bar otišao da te kakav lekar previje, pa posle makar opet došao; što mu drago.

— Lasno ću ja to! Pametnoj glavi i jedno oko dosta. — On se tužno osmenu polovinom usana. — Bar sad ne moram svaki čas prižmurkivati na lijevo kad nišanim, no mi 'vako stoji vazda na gotovu — zatvoreno...

— pita neko treći sastrag. »Trbo« se kucnu prstima po pojasu na levom kuku: — Evo ovde. — Dobro bar da znam da ti noćas na spavanju — ukradem. — Ta znam ja da si ti kesaroš, otkad te je.

Šta li je ovom čoveku?« — Dakle, velite, nigde nema konja? — Ja bar ne znam gde bi ih sad mogli naći. — Onda hajdemo peške iz ovoga grada od granata; ovo je strašni sud.

— I ako je. Šta mi ga tu žališ? Raznose i moje kod kuće. Bajagi ti je tamo nama u Šumadiji bolje. — Mope, bar tamo kod nas nema vojske. — Nema vojske ali ima svetine.

I ginu, i kuće im izgoreše, imanja im propadoše, i vamilije, pusto, u svet prskoše. Bar nama se još zna gde nam je ognjište i znamo da ono malo sirotinje i čeljadi što je — na njemu je. A ovi jadnici?..

Rat u mojim očima nije ništa drugo do ogroman zločin. — A! kako sad opet to? — Vrlo prosto, bar meni se čini da je to vrlo prosto. Kad se smatra da je zločin ubiti jednoga čoveka, onda ubiti 100, 500, 1000, 100.

Drugo, ja i ne tražim da jedan drugoga ubedimo i ppeobratimo u svoju veru, već prosto da bar jedan drugoga razumemo.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

kad bi Leglo da počiva, Molilo bi Boga Da o meni sniva; Što bi osećalo Da ga ljubim jako, A ljubit’ me znalo Bar upolak tako; Što bi u radosti Sa mnom suze lilo, — Hej, koje bi moje Samo moje bilo.

Volim dečju čistu dušu Posmatrati, negovati; Ako s’ posle unakazi, — To bar neću dočekati. LXVI Mesečina kad prelije bole, I kroz jade dune ponoć siva, Zamiriše od gore do dole, — I oboje

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Nestrpljivi smo. Neka nam narede juriš, ili neka nas već jednom sklanjaju sa ovoga mesta. Svaki bi želeo da se bar u poslednjem času nađe pored nekog druga ili prijatelja.

Sve ono što se odnosi na Drinsku diviziju, tačno je. — No, slažu se bar u nečem! — namiguje Mišić. — Dok je trajala ta gužva kod njih, moj puk nalazio se kod Brodske reke.

Među nama je nastalo neopisivo oduševljenje. Radovali smo se što je bar neko od nas zakoračio u svoju zemlju. Nismo ni slutili da će taj isti Kajmakčalan doći na kraju i nama glave.

Takva vam je stvar. Davnašnje ratno iskustvo pokazalo je da su vojnici mnogo smeliji kad vide protivnika. Onda bar znaju odakle im preti opasnost, i kako treba da se čuvaju. Ali pri ovakvoj neizvesnosti, iznenađenja su mogućna.

U neko doba naiđoše i telefonisti. Tek su malopre uspeli da uhvate vezu sa komandantom. Sad bar imam s kim da razgovaram. Dohvatio sam slušalicu i slušam razne razgovore.

Ali rat nije ni zabava. Bar za nas grešnike koji ginemo. Ali, druže, to je bila kasapnica. Ljudi iz pozadine to ne mogu da osete kao mi koji iz

— Dosta je bilo. Čuće upravnik. — A... Š’a?... Briga mene!... Dalje od žice ne mogu. Videću bar moju kobilu „Ružu“... koja sirota... ratuje namesto mene i... i prima dodatak. — Njegove oči se napuniše suzama.

— Nesumnjivo. Ali ako je čoveku suđeno da pogine, potrebna je izvesna varka, bar u poslednjem času, da je tako moralo biti zarad nekog višeg smisla, nekog ideala, u odbranu života.

Čudno. Ti ljudi kao da nisu od krvi i mesa. A grozno je poginuti, još u ovakvoj strašnoj noći... Bar da je vojnik pored mene. Setih se Gruje. Njega sada nose u pozadinu. Oslobodio se muka.

U Moglenskoj ravnici pripucaše topovi i u visini ugledasmo dimove od šrapnela. Osmotrismo i aeroplane. Od njih smo bar na položaju mirni. Stanko okrete naviše, ka rovu. Čuje se neki žagor. — Ovde je zemunica komandira treće čete.

Zaboravio sam trenutno da bih to isto i ja radio. Vraćao sam se polako da im bar za koji sekund produžim život. Oni su jedini koji sačinjavaju vojsku i svesno zalažu svoje živote.

The!... Poznanstvo na silu, slučajno, gde je moj drug zainteresovan. Ja sam bio od sporednog značaja... Bar za ovaj momenat. Nisam prosto znao šta da razgovaram...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

) smesta osetili i savremenici, bar oni najbudniji, doneo je sobom i jedan krupan negativan rezultat, živ i dandanji, kao potvrdu da ni jedna pobeda ne ide

ni bilo; kao da i sama zasenjujuća pojava Branka Radičevića, koliko začetak nečega bitno novoga, nije istovremeno, a bar u toliko isto odsudnom stepenu i opsegu, takođe i završni umetnički rezultat svega onoga što se kod nas u poeziji

bez njega i mimo njega, sva je zbog njega, radi njega, a u njegovu čast živa i njime a ne samo onim što u sebi nosi: on je, bar delimično, nikao i iz nje.

Šta pouzdano znamo o njemu? Kada se ostavi na stranu ono anegdotsko u njegovu životu, a što je tako sveže, i bar u dva maha, iznosio Jakov Ignjatović, njegova umetnička fizionomija je prilično nejasna.

Kadetenštift bolje načinite jedan, Otkud će oficir bar izići vredan. Koji će, mlad, i nas i decu hraniti, Pravice i carstvo kroviju braniti, A nije sedeti, perom

Miloševe Sile su ognjene sluge onog. Ta Miloši bi, laž da ne splete Vuk, Skiptr zadržali nesrećne Serbije. Bar pozno, Serbi, uč'te s' cenit Nravstvene Miloše, laž doznavat. 15. junija 1817.

Želio bih da ti mogu svaki dan Učiniti mali darak bar jedan, Jer si srebra, zlata vredna, Sercu mome ti si jedna Uteha.

u tebi ogleda Plamak svojih očiju, Ili da žeđ ugasi Svojih vrelih prsiju, — Ti zadrži, potoče, Njenu sliku ljubljenu, Da bar kada došetam Na vodu ti studenu, Na tom glatkom zrcalu Ugledam je snimljenu. 1839.

Ovaj kada spazi smrtnu mu tegobu, Misli: Zar ću sade okrenut ga Bogu? Pa mu tiho kaže: — To znadu bar strajnski Da si ti živio ljudski i hristjanski; Zato raspoloži sve imanje tvoje, Da ti se po smrti spomenici stroje:

Nit’ mu je igde u životu traga, Niti nadežde, moći bar postati Koju imaju sami nezačeti? O ne, ne da se to ni pomisliti! Što je postalo, to naveki traje.

Glednu me mrko, pa skoči k’o srna, i uteče k društvu, Ama bar jedan pogled da mi bežeći dade. No pri ručku se srećno nekako do nje doturam, I prekinutu žicu nastavim lepo opet.

Jer sasvim je izvesno da su u naše pesmarice, pored pesama koje su se odista pevale, bar s vremena na vreme unošene ne samo pesme isključivo po pevačkim kriterijima i potrebama nego, osim najraznovrsnijih

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOŠKO: Pa da l’ je lepa?... Je l’ bar upola Od prvenčeta duše bolane? KAP. ĐURAŠKO: Lepa, i nije — već kako kom, (U sebi.) Al’ meni pamet zane nesrećnom!

JELISAVETA: To ti verujem... Ali Veneciji treba pomoći. Hiljada treba bar da izgine Za spasenije morske kraljice, Hiljada ravno.... Đuraško!... KAP.

a ovamo je, opet, uzeo Latinku, a boga mi, bi ona po nama i sijede pletenice ponijela, il’ ako se baš za nas starao, bar da je desetinu sa sobom doveo.

E ja ću molit boga višnjega Da svaku kapku crne žalosti U groznu kletvu meni pretvori; Te ću bar tako proklet sudbinu, Što me u ovu zemlju dovede; Prokleću majku, što me j’ rodila, Prokleću sve, i svet i dan, Kad

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Čim mi ga pomeneš, razbiću što god dočepam. ANĐA (krsti se): Budiboksnama, a da kažeš bar da je rđav čovek. Eto baš malopre razgovaramo ja i otac; veli ima para, a i voli te čovek, kazao je ocu da te voli.

TASA: Umem, gospodine Milisave. MILISAV: E, evo, Tasa će da zviždi. JEROTIJE: Jest, on nek bude zviždaljka, da bar i od njega bude neke fajde. VIĆA: Dobar je ovaj Milisavljev plan, gospodine kapetane!

(Đoki.) To si ti, brajko, pogrešio; nego priznaj ljudski i pošteno da si bar mašinski šloser, ako nećeš da priznaš da si bivši ruski oficir ili španski mornar? BOKA: Ja sam apotekarski pomoćnik.

Pa kad je tako, onda bar neka pukne bruka! KAPETAN: Je l' to tebe boli? VIĆA: To je moja stvar šta mene boli, ja samo tražim da se čita pismo

Jakšić, Đura - PESME

Možete l’ me, noge, bar donde poneti? Eno mi dvorišta, eno dvorskih vrata, Primiće me u dvor, strana, nepoznata; Odmor će mi dati, to mi

Nastasijević, Momčilo - PESME

O, Bože, daj im bar videti to, ne ona, ne ona, stoput proklet ja! MARINA PESMA Jadna moja Majko, kameni, kameni nedužna!...

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

se, voleo je da, kada mora već tamo u dućanu i u čaršiji da lupa glavu, kupuje, trguje, pazi i otvara oči, onda bar kada ovamo, kući, dođe, da nema ovde što da misli, o čemu da se brine i zapoveda.

I Mladen je bio takav. III Docnije, baš kad, bar sudeći po babi, po njenom bezbrižnijem licu, malo slobodnijem, veselijem, po obilnosti jela i odela, otac sa trgovinom

Još manje da, kao svaka mati za sinom, pa još jedincem, klonu, pade, od bola leže u postelju i bar začas zaboravi na kuću, poslove koji je čekaju.

Boji se i brine da li će on biti kao što treba. Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac. Da se održi bar ovo što se ima. Da neće i on biti kao drugi, ostali.

Boji se i brine da li će on biti kao što treba. Ako ne bolji od oca, a ono bar kao otac. Da se održi bar ovo što se ima. Da neće i on biti kao drugi, ostali.

Da majka mu, ako ne baš veselo posle smrti očeve, a ono bar spokojno, kao i pre, samo onako slatko, uneseno, po sobi, kući, gotovi, sprema, s mlađim bratom se zabavlja, pohađa

ostao od tolike porodice, pa mora zato da je slab, da se čuva, da ne bi umro i tako s njime i sva kuća, a ono eto bar Mladen ne dâ tako da bude s njegovom kućom, već se diže, ne dâ.

da čekaju, neka Jovanka sedi; ali, ako odgovore, kažu da je udadu i time potvrde da ne misle da je uzimaju, onda da bar priliku ne propuštaju...

nameštaj se razastirao i kao da to što ima da dođe, ma kakvo da je strašno, poražavajuće, ipak kada nastupi, dođe, ima bar nameštenu i čistu kuću da zateče. Naročito su bile noći teške.

Čak, Mladen poznaje kako je brižno, ugađajući mu, ona lepo nameštena, kao da znaju za njegov bol, muku, pa hoće bar posteljom, lepo, brižljivo nameštenom, da mu kao olakšaju, pokažu kao učestvujući u njegovoj muci.

Mladen je osećao da ona plačući, u tom jadu, plaču, čeka da joj on pristupi, uteši je, bar da mu se obisne, zaboravi sve i na njegovom ramenu isplače se sita, sita. Ali on to nije hteo. Stajao i čekao.

Ne da, kao drugi na njegovom mestu, kadgod pokaže se, dert, jad, bol da iskaže. Ona je želela da ga vidi bar kadgod da on poklecne, pokaže kako ga boli, kako... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

) pojedu«, pa bez obzira ide kući (ŽSS, 307). Glogu se i inače prinose žrtve, i kao takvu treba (u svakom slučaju bar po formi) smatrati jedan postupak poznatog srpskog junaka iz prvog ustanka, Vase Čarapića: kad je on, hajdukujući,

i SEZ, 41, 524 I ZVV ‹= Zeіtѕchrіft deѕ Vereіnѕ für Volkѕkunde› 11, 1901, 1 idd). Njome se ubija đavo (ili bar tera, SEZ, 41, № 17; 66), zmija (»jer je l.

Niko ne sme da odseče takav hrast, niti i opalo suvo granje s njega da gori, jer bi se takvome kuća ugasila ili bar bi mu ruka usahla« (SEZ, 20, 1913, 42) — i to, uglavnom, važi za sve srpske krajeve (‹v. SKG, 60, 1940, 113›).

B. mora bar jedno od čeljadi čuvati dok se ne ,obeseli̒ (dok ne pregori). Kad se to desi, uzme se gornji kraj u ruke (na kojima

Ćipiko, Ivo - Pauci

u putu jedno društvo; i kad s vrha krajnih brda ugleda more, osjeća se nekako prostranijim i uvjek nizbrdicom zaojka bar u po glasa.

” Otac Dioni sije očito se ljuti: eto, bar na njegovu zdravicu moglo se otpjevati srpski: „Na mnogaja ljeta”... Kad se zanos sleže, diže se pop Vrane, uozbiljio

Ali kad ga društvo izgubi s vida, leže ispod drveta u hlad da bar opočine dok bar probava traje. Doktor crkovnog prava izvadi iz rukava smotru „La civita cattolica”, (on je ionako

Ali kad ga društvo izgubi s vida, leže ispod drveta u hlad da bar opočine dok bar probava traje. Doktor crkovnog prava izvadi iz rukava smotru „La civita cattolica”, (on je ionako došao da se provoza

Vojkan se vratio onoga dana pijaniji no igda, kao veli čovjek: badava je mučiti se, bezdanu jamu niko ne zatrpa, pa bar da se pije dok teče! ... A dva sina mu pođoše opet u svijet: vele da su se ukrcali za Ameriku...

Tako bar Petar veli. Davno bi gazda bio i njemu uzeo sve za dug, ali sinovi nose iz svijeta i daju gazdi na račun više dvostruko

pod izlikom da dvori bolesnika, useli u kuću svoju nećakinju, curče od kakovih petnaest—šesnaest godina, neka je u kući bar kogođ od njezinih.

“ I neiskazano teško mu je... Diže se i pođe da položi kravi, neka bar ona ne gladuje — kravi hraniteljici djece, i, polažući sijeno, požali drugo svoje blago rasprodano: ko zna što je od

— Koliko je zdravih snažnih ljudi uništio, raskućio, a zašto? Bar da mu od njihovih zemalja bijaše potreba, da ih uživa, ali što? Nikada nije ni bio na njivama, livadama, odgojcima ...

Hodaše ulicama u kojima bijaše najviša vreva. Zavirivaše u nepoznata lica. Mišljaše da će bar koga poznati od onih otadžbenika što ih je gledao u portretima, po ilustrovanim listovima.

—Doli je, u dućanu... Kako se središ, poj udija k njemu... A hoćeš nam dugo ostati? —Ne znam baš... ma hoću bar do početka oktobra... Časom stoje oboje onako jedno prama drugome, dok se on mače da se sredi.

Pa i ono nevoljne nadnice valja kod vas sarčiti. Eto, od svanuća, pa do mraka ... Dug dan, brate!... da se bar po podne zakunja. — Ča ti govoriš, Rogo? — upita ga posprdno. — Biž'te, gospodaru, isprskaće vas!...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Izgleda da su mu zbog toga odsekli i nos. U celoj ovoj priči ostalo je nešto nejasno, bar za mene. Naime, kako to da su Lauševi ljudi, saznavši za svu tu bruku svoga gospodara i učestvujući u skidanju čini na

Gospode, prizovi k sebi tu nesrećnu ženu, utoli u njoj glad i požudu, ili je bar upravi ka drugom muškarcu, ali molim te, Svevišnji, samo dalje od njega, Doroteja, tvoga sluge.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Dva verna i snažna roba pod ruke povesti mogu Potomka Romula hrabrog. Ah, to bar nije greh! Da ne oskvrni tebe i tvoju građansku togu Poruga ili smeh. 1889. LELEK Na obali pustoj, o pravedni bozi!

Tako je plakala ona vazdan i svu noć gorko Vrteći vreteno tanko. Ona je molila boga, Da joj bar mesto kaže, na kome okonča Pavle, Te jednom da vidi jošte umrlog jedinca svoga.

Njemu je dosadan život. (bar tako u pesmi kaže), I kritičari, veli, svojom ga glupošću draže. „Kako da kaznim ljude? iskô je mišljenje moje, A ja ga

„Kad je prodan neba dika, Za trideset srebrnika Naš pobožni, svetli car, Dvaesdevet vredi bar!“ Car se na to u smej dao: „No, to vidiš nisam znao! Ai ko će to da zna, Da sam tako jevtin ja!

Il' i nju, možda, izmeđ tuđa roblja, Zelena trava odavna pokriva Usred neznanog, dalekoga groblja, Gde nikog nema da je bar pomene, I njenu tugu i nevolje njene? 17.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

To se i dogodilo — ili mi se bar tako pričinilo. Događaji koje sam svojim perom opisivao postadoše za mene stvarni doživljaji koji me iz uske sredine i

Ova traži neobičnih i nepredviđenih pojava, ili bar takvih kojima se ne može lako uhvatiti tok. Takve su pojave, sem oblaka i magla, koje su Vavilonci u svome naivnom

Ta njena nogica, majušna kakva je bila, znala je katkad i da poklizne. Tako bar pričaju neki mrgodasti istoričari. Pri svom povratku iz Atine, koji me je opet noću proveo, kroz Grčku, imao sam

VIII NEOČEKIVANI DOGAĐAJ, NOVA JEDNA TEMA ZA PREPISKU Beograd Jedan neočekivani događaj daje, bar za neko vreme, nov pravac našoj astronomskoj prepisci. Šta li se to desilo?

I carigradske novine objavljuju moj dolazak. Tako mi bar piše jedan prijatelj sa kojim sam proživeo nekoliko godina u inženjerskoj praksi.

Po toj ekliptici šeta naše Sunce; tako nam se bar pričinjava. U toj njegovoj godišnjoj šetnji, dva trenutka imaju naročiti značaj, ona kada Sunce stigne u one tačke svoje

pomeranje nebeskih polova, i znamo da je naziv polarna zvezda jedna titula ili zvanje koje nije vezano za ličnost, bar ne za sva vremena.

Ali na takve nauke koje znaju više no što treba, crkva je, bar do sada, gledala malo popreko. X PUT U CARIGRAD. KLEOPATRA, OPROŠTAJ SA ALEKSANDRIJCIMA Orijent-ekspres Ne čudite

Time je zadocnjavanje egipatskog kalendara uklonjeno i on je doveden u sklad sa prirodom bar toliko koliko su to zahtevala njihova iskustva.

Vi putujete Vašoj sestri u Norvešku, a ja ne mogu za Vama. Moram ostati u svojoj zemlji. Tako me, bar, uverava moj saputnik.

Ali kada je sultan Muhamed II, Osvajač, ušao 30 Maja 1453 u Carigrad, i kada je tako mi bar pričaše uslužni čičeron u crkvi Svete Sofije taj sultan udario svojom šakom, a njegov konj kopitom, jedan mramorni stub

sedamnaestoga veka, izbegavši sa mnogim svojim sunarodnicima ispred turskog besa, a trgujući konjima i stokom, kako to bar svedoče njegovi žigovi za stoku koji su se, još dugo posle njega, očuvali u porodici.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Red je. Znaš da može, uoči nedelje, ko naići, i onda zar da te takvu nađe? Eto, hadži Rista tek što nije došao. Bar za njega znaš. On godinama, to se zna, to je njegovo: da je ovde, da dođe, posedi, razgovori se...

Kako ti to da ne vidiš? Ti si bar odavno ovde. (Pokazujući na Tašanu.) Ako ti snaške ne zna, od skora je, ne pamti kako je ovde, a i možda nema kada,

ne zna, od skora je, ne pamti kako je ovde, a i možda nema kada, jer ima decu da gleda i njih da pazi; onda ti, ti bar znaš, ti bar treba da znaš... STANA Pa znam, gazda! Gledam ja, čistim, radim... HADžI RISTA »Radiš«.

od skora je, ne pamti kako je ovde, a i možda nema kada, jer ima decu da gleda i njih da pazi; onda ti, ti bar znaš, ti bar treba da znaš... STANA Pa znam, gazda! Gledam ja, čistim, radim... HADžI RISTA »Radiš«.

Sve da je kao što je i bilo. (Pokazuje iza sebe u okrug). I bašta, i šedrvan, i drveće, i avlija, i cela kuća. Ti bar znaš kakav ja imam amanet. Ti znaš kakav mi je amanet ostavljao kad umiraše stari ti gazda, a moj pobratim. Znaš li?

TAŠANA (gorko, s nasladom): Jest luda, da! Oh, kamo da sam sasvim luda, sasvim mrtva, te bar onda da ništa ne vidim, ništa ne znam... KATA (prilazi uplašeno): Ama kako: »luda, mrtva«, »da ništa ne vidiš?

Ja ću, ja... (U očajanju ne znajući šta će): Oh, ne znam šta ću, i šta ja mogu?... (Sasvim besno, rešeno): Ili bar, ako ništa nećete da činite sa mnom, onda niko više da mi ne dolazi, niko na oči da mi ne izlazi, da nikoga više ne

više da mi ne dolazi, niko na oči da mi ne izlazi, da nikoga više ne vidim, ne čujem, pa ni samu tebe, ni oca, da bi bar onda ovde sama, pusta, zatvorena što pre umrla, izludela i svršila. (Razjareno, unezvereno ide po sobi.) Oh!

A ja da sam sasvim zatvorena, sasvim čvrsto ograđena, te ću bar onda biti slobodna, mirna, neću strahovati da što rđavo učinim. KATA (uplašeno odskoči od nje): Ama, jesi li luda?

Zašto da ne smeš više prozor da otvoriš i zavesu pomakneš, da Božji dan i sunce i svetlost uđe. To bar nije ništa. TAŠANA Ne smem, jer kad se širom prozor otvori, onda će svet: Kako? Eto!

TAŠANA (ljubi ih u ruke): Hvala, hvala. SVI Srećan praznik! MIRON (u šali): Dobro, bar i ti sada da se smeješ. — Idemo, ja i hadži Rista, a ono odjednom iza jednog ćoška ispade pred nas Saroš...

MIRON (kao braneći se): A, to nije ništa. Sem nje drugog svoga nemam; pa bar nju da pomognem, usrećim. TAŠANA (razdragano): Ako, ako, dedo. Ona je to i zaslužila.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

zašto se od porodičnog imanja ne sačuva bar pristojan ostatak, imena i časti radi? zašto se zdravlja tako brzo potkopavaju?

Ali ga niko dalje ništa ne pita. Kad u jednoj porodici počne da ne valja, ćutanjem se bar odlaže ono što će i tako doći.

” Prekinule se skoro sve vesti između oca i dece. Ne pišu ništa prijatno. Prestale su tako bar i one nekadašnje strašne vesti, i to valjda znači da im je dobro.

Kopaj odovud, kopaj odonud, još se zemlja i sama od sebe provaljuje — oborismo vam mi tu, i pomešasmo, bar dvadesetak naših i njinih kostura.

a bogami i podalje od palanke, rasejani su grobovi onih što nekada behu vezani za gospa Nolu, ili za njenog muža, ili bar za imanje njenog muža.

Posle ćeš me i tako varati — šali se — neka se bar sad zna šta je moje a šta tvoje. — E, mi tutori — nastavlja se razgovor — mi znamo i drukčiju gospa Nolu.

Otac se kiselo radovao: žensko, i ružno dete. — Na koju stranu udari ovo naše devojče? I po tebi i po meni, ja bar mislim, trebalo je da je drukčije. — Milica ćuti.

Probudilo se u njoj celo srce. Probudila se cela žena, majka i čuvarka dece. Pa se digla slutnja, ili bar pitanje, da li će Julica, tako drukčija nego i otac i sestra i poočim, da li će moći biti pravi izvor radosti u kući.

(Zanimljivo je da se gospa Noli po drugi put nije dalo da ode u svoj kraj, da otprati voljenog oca do groba, ili mu bar stigne na podušje. Jedared, sve je bilo spremno, razboleo se gos-Toša.

Ona je od Srbe očekivala ne toliko ličnost koliko tip: ili nekog Boška, ili bar čoveka koji će biti sličan onima što silaze s planine.

I kako već biva, da zdravi smatraju bolesnike otsutnima iz života, ili bar gluvima, Srba se ne postara da Nani uštedi neprijatan dovršetak serenade. On glasno pozva: Nastase!

— Gospa Nola, rešena da popravi svoju grešku, ostala je opet budni prijatelj Juličin, bar koliko je u onaj mah imala suda i uviđanja u stvari. Julica nije otišla u Trst, jer bi to bila sigurna propast.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Ali sam mu bar i kazao. Znam da bi gospoje drugojače izvestije o njiovim aljinama i o tjehže djejstviju dale, no budući da naš ciniker

Ja sam srećan bio, te joj se ovo delo dopalo, i moja usta počela su me već svrbiti misleći da ću (neka Venus zna) bar jedan poljubac kao nagradu za moj trud dobiti.

Ah! Jadna! Dido je bar kod kuće, kao kraljica, kom je tela ruku dati, a osobito je udovica bila, kojoj se svašta ne zamerava; ali ova kukavica?

Onda ćeš jamačno potražiti dobru aginu kćer, i bar možeš reći: Ovde leži pokojna moja nesuđenica. Sad su joj na vrbi kosti, Bog da joj dušu oprosti. Dixi!

moje godine jednako pišem, i papiroprodavateljma, knjige izdavajući, prodaju činim, ne bi tu radost imao da i mene bar jedanput u životu mome mi nazovem.

koji se na dve noge k njemu približuje, no zamalo se uveri da je to Adamov potomak, i obraduje se nadeždom da će ga bar znati kud treba uputiti.

akova (akov, mera za tečnost od 50 l) POLOŽENIJE — stanje (u kome se neko nalazi) POLUČITI — dobiti, postići PONE — bar, barem, iako PONjATIJE — pojam POSEŠTENIJE — poseta POČEM (pokr. zast.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

književnosti prilično iskorišćuje, ali ti biografi imaju i jednu rđavu stranu, koju pošto poto treba suzbiti ili je bar onemogućiti.

— A jesi li ih bar zbrinuo te olakšao čovečanstvu? — Ne, jer briga je nerazdvojna od čoveka. u brizi je uslov za napredak čovečanstva.

u brizi je uslov za napredak čovečanstva. Uvideo sam da je greh prema čovečanstvu oduzeti čoveku brigu. — A jesi li bar poznao život kroz koji si prošao? — Ne, jer od briga nisam mogao dići glavu.

— A jesi li bar iskupio ljudske bolove? — Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života.

— Ne, bolovi su i dalje ostali među ljudima, jer, vele, život je bol i bez bola nema života. — A jesi li bar poznao i video život taj? — Ne, jer nisam kroz suze mogao ništa poznati i ništa videti.

Ja to donekle primećujem na sebi, bar u pogledu osećaja. Biva, na primer, i danas pogdekad da me obuzme osećanje stida što sam muško, kao nekada kada sam bio

“ To mlada gospa; ali će to isto učiniti i njena gospođa mama, koja svakojako želi da izazove od vas bar ovu frazu: „O gospođo, koliko je mladih koje bi vam mogle pozavideti!

“ Pa to isto hoće i njena staramajka, koja je rada bar da joj se kaže da se još vrlo dobro drži. No nemojte misliti da je ova ljudska slabost, koja se među prvima javlja još

“ Ja sam u tom pogledu, tako bar pričaju moji roditelji i ostali koji se moje prve mladosti sećaju, bio čak i agresivan.

da joj se u očima nešto pokvarilo, te ih je od toga doba uvek držala poluotvorene, te izgledalo je kao da miga ili, bar, kao da koketira.

roditeljskih i dečjih želja sudbina prosto zbuni, te ispunjavajući pogdekad roditeljske želje ne propusti da zadovolji bar donekle i dečje želje.

— Ja mislim da bi bolje bilo kad bi bio činovnik! — stavlja svoj predlog Hezis. — Ne mora se bar mučiti da svrši škole. — Da, ali kakav činovnik, ima svakojakih struka i nisu sve jednake! — upada komšija bakalin.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Napregnutih nerava i stisnutih vilica, u vihoru granata, ginuli su pešaci, očekujući neprijateljsku pešadiju. „Da se bar njoj osvetimo“ — govorili su naši pešaci.

Komandir sjaha s konja, a i mi ostali... Mislim se, šta ću mu ja, kada pri sebi nemam ni revolvera, ni noža. Pa bar da sam na konju!... Komandir se okrete, i reče šapatom: — Na prstima, jedan za drugim, uz ogradu.

— Teraj pravo! — naredi komandir. Onda se obrati meni. — Idite napred. Iako se nađoh na čelu, laknu mi malo. Sad se bar udaljujemo. Bio je to seoski krčanik, na kojem su za vreme poslednjih kiša nečiji točkovi ostavili duboke brazde.

A ovako... Morali smo da zastanemo. Ipak, dobili smo malo vazduha, bar za nekoliko dana. Dotle su se naše trupe žurno povlačile, i kada smo dobili nešto prostora, onda kretosmo i mi.

NA PRAGU OTADžBINE Pred nama je beskrajna ravnica. Tako nam se bar čini. Ali hodajući po njoj, vidimo male brežuljke, oniske visoravni, kao ono naborana voda na lakom vetru.

Duvao je hladan vetar i olovni oblaci se stopili u beskrajni sivi zastor, skrivajući planine i zemlju koju napuštamo. Bar da možemo baciti poslednji pogled!...

Iako sada nema prilike da se pokaže takav junak, Crnogorac je to bar na rečima. On u svojoj uobrazilji zamišlja događaje, vidi sebe kako seče levo i desno, te onda i u običnom životu

Ali šta sad?... Da se potučemo?... Onda? 3aćutasmo... Pošto je prošao onaj prvi izliv ogorčenja, zapita neko da li se bar zna razlog što Italijani ovako postupaju. — Vele, naši vojnici su možda zaraženi.

Pa bar da nisu goli... Užasi dana i smrtne gladi ogledaju se na svakoj kosti. Kao da su žive lobanje izišle iz morskog dna na

— Posle podne počeće komisija rad... Sad je dockan. A deca gladna. Nema ničeg da se kupi. Zamolih trećepozivca da bar negde nađe hleba... Izdelismo deci po krišku i sklonismo ih u zaklon. Ja ostadoh sa trećepozivcem.

Osetiće bar vazduh sa svojih planina i videće nebo nad svojom zemljom. A hoće i malo širine i vazduha. Na ovome ostrvu su skučeni.

Usled nedostatka važnijih vesti, preuveličavamo sitne događaje iz bivaka, da bismo bar nečim zabavili svoj duh. Jedno prepodne sedimo ispod šatora, na kojem smo zadigli krila sa strane, kad Luki priđe

Petrović, Rastko - PESME

Sprema se da umre. A duša mu je žalost i tad beskrajna: O, kad bi bila bar pratnja sjajna! To tada na čudan način saznam Da mi je duša raskidana na hiljadu krpa vekovima, A telo velikim

O, pa divna je ta Skadarlija! Dva vojnika kraj druma sede, Govore o vaškama i o seljanci, Zatim o onom što se ne jede Bar u vojsci i železničkoj stanici: O kokošci prženoj na kajmaku...

i ubismo! i ubismo! Kao da to i mi nismo! Ja sanjah na rubu proleća, a vi gde sniste Nedirnuto? Za njega bar znam da sanja taj san U trbuhu svoje matere.

Bože, oslobodio sam se svih veza, svih morala: Gušim se, zar, u plazmi dosade; da je jedna kap bar supe ostala Kroz pobedu se ovu smešnu da prikrade. U ovoj noći svi su čankovi prazni nikakvo potkreplenje!

Ja! Imah svoj Južni Pol, svoj Sudan; Svoju košavu bar, koju ne delim. Od sve čistijih obilja načinih plan Proširivanja života - iz danas u sutra Prošivajući sebe suncem

sedam meseci trudnoće, Preturiv sve nesreće, želi da se vrati majci; I, ne izlazeći više nikada, hoće Da izbegne - bar večno - toj gnusnoj kazni, toj hajci. Al zalud!

Najzad govoriti slobodno i do kraja. Jednom bar (jednim dahom), makar vas način govora u prvi mah i uvredio, da bi se mogla izreći cela misao i da bi se odahnulo.

Videće se da ta misao nije tako rđava, kao što ste očekivali, za one bar koji ne planu odmah - i da duh iz koga je oslobođena ne zaslužuje prokletstvo.

Imalo bi uvek po kog, koji bi mirno, zajedljivo odgovorio: Šta se nas tiče vaše ime; ili bar: tako prešno, tako neophodno, ime! A šta se mene tiče vaš mir!

istina; O pa ako moram umreti, jer prestaje mi disanje I prestaje, u prostor, mog tela sporo zidanje. MOLITVA VUKA Bar spavaj, bar spavaj ako moraš crći, zli putniče, Uvek na obali dana, kojoj je druga Nepovrat, Sve što si oteo od njega

MOLITVA VUKA Bar spavaj, bar spavaj ako moraš crći, zli putniče, Uvek na obali dana, kojoj je druga Nepovrat, Sve što si oteo od njega ti,

čas životni kako odlazi, I kako ravnodušnost, neprebolna, u porub svaki silazi: Osvrtah svoj bedni lik, gde ljubav mi bar bi sirota.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

— Maslačak? — šaputao je mali suncokret, osećajući kako mu se od te reči vrti u glavi. Sada je bar znao svoje pravo ime! Ali, biti maslačak sam samcijat na svetu, je li to neka sreća?

— Sad ćeš kao vojnik, blesavko, ići svetom! — podrugnu se samome sebi i zviždućući, vojničkim korakom, siđe u grad. Bar za vojnika mudrost ne treba! Ide on ide, mlad i lep: udovice ga i devojke na kafu pozivaju, kakav život!

Možda mu se to samo prisnilo? Samo u ludome snu prikazalo? Ko je on sada? Šta je? Kada bi bar mogao da vrati lice vojnika, pa makar istoga časa poginuo? S tugom se sećao čak i đavolova lica. Pomoći nije bilo.

— Šta ova bunca? — reče puž. — Otkuda cvet može biti lep? Nema kućicu i bedniji je čak i od glista koje se bar u zemlju mogu uvući kad počne kiša. Uzalud je Kapljica govorila da u Pustinji nema kiše.

Bio ih je već čitav roj, ali žena je uzalud pokušavala da uhvati, da zadrži bar jedno. Kao vetrić su joj kroz prste promicali, lepršali dalje, nestajali.

Kao malena sunca zračila su im lica, blještale oči, žena uzdahnu. »Kad bi bar jedno bilo moje!« — pomisli, sastavi šake da ih zadrži, ali i ovo troje skliznu joj kroz prste i odlete.

Kako im je smeh zvonio! Kako su, kao da je začikuju, kružila oko ženine glave! Polete žena da bar jedno od njih stigne, ali što je brže ona letela — deca su sve brže odmicala. Konačno ih sasvim nestade.

Nema mesta za razboj u stanu, i ona je tu suvišna. — Prokleto ogledalo! — šapnu jednoga jutra u sebi. — Kad bih bar malo ostarila! Možda bi sin i unuk miliji pogled imali!

— Ti nikog njenim glasom nećeš isceliti, opominjem te. Samo mojim dahom pokretana svirala ima moć! Ostavi mi bar nju! Zar ne znaš koliko je bolnih i nevoljnih? — Jedna od žena zajeca.

— Sad znaš zašto nikada nisam doneo šarana u zamenu za lubenicu! — reče Sofronije i osmehnu se. — Danju su one ribe, bar ljudi misle da su ribe, ja jedini znam šta su...

Odakle li sada dolazi? Ispruži bostandžija ruku da joj bar sada dodirne lice, ali se devojče izmače i laganije i nečujnije od mesečevog zraka, sakri u senku drveća, kao da u

Ali Princeza nije odlazila. A kakva je samo čuda znala! — Bar u igri staklenaca ću biti bolji! — reče dečak. Ali, Princeza pobedi i odnese mu sve staklence.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Što mi se kuća raskućila, te ne smem da pogledam u oči čoveka, domaćina; što me... A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva...

tu): Salče, ti me znaješ? Znaješ li, Salče, »moje« kakvo beše? Ti bar kaži! A, Salče?... (Posmatra je.) A i tvoje, beše mnogo! Nego s’g i ti ostare, ispeče se. (Odbija je rukom.

MAGDA (vije se ispred njega): Ne, gazdo, ne! TOMA ...Nikoga! Sin?! — Sinule munje, pa u čelo! (Stojanu): Kući, bre! Bar da te ne gledam! STOJAN pokunjeno, i gologlav, odlazi. MAGDA (ponizno Tomi): Nemoj, gazdo! Ne ljuti se toliko!

) TOMA (prezrivo): Šta »hadžija«? Šta ja imam na vas? Zanat vam je to. Možete. Otpevajte... Bar džabe bakšiš da vam se ne da. MITKA (Koštani): Ti samo poj! A koj na tebe ruku digne, ja sam ovde!

A! Ti si! ARSA (zabezeknut): Ja, hadži!... Brate! (Vidi Mitku, ustremi se na njega.) Bar tebi! Bar ti... MITKA (isprsujući se): Što, bre, ti sve na mene vičeš? ARSA Kući! MITKA Šta sam ja? Pseto li sam?

A! Ti si! ARSA (zabezeknut): Ja, hadži!... Brate! (Vidi Mitku, ustremi se na njega.) Bar tebi! Bar ti... MITKA (isprsujući se): Što, bre, ti sve na mene vičeš? ARSA Kući! MITKA Šta sam ja? Pseto li sam?

onda je to teško... (Koštana polazi): Koštana! (Prilazi joj grcajući.) Koštana, kćeri, sine... Daj bar... (Saginje se i miriše joj prsa.) Koštana! Lepoto!... Oooh! DRUGA SLIKA Mitkina kuća. — Bašta ispred kuće.

A ona! (Slomljeno viče Marku): Marko! Idi i obraduj majku i kaži joj: beše moje! (Koštani): A ti? Kaži mi, da li si me bar kadgod volela, te da znam zašto ću da venem? Larma, svirka svatovca jača. Čuje se krckanje kola, bat nogu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

ali svakako pojedinci — iz bogate pesničke tradicije i tradicionalnim stilskim sredstvima stvorili u potpunosti ili, bar, najvećim delom „nacionalnu“ epopeju. Sudeći prema poznatim epopejama.

One su u književnost mogle dolaziti i posrednim putem, iz narodnih masa koje su vladajuću ideologiju — bar delimično — usvajale i izražavale je kao svoju.

izlaz u očajničkoj borbi, raja je u samoj činjenici da je nekad postojala moćna država videla jemstvo svoga uspeha ili bar opravdanje svojih napora.

Ali i sam izraz, ma koliko patio od opštih mesta, — u najboljim slučajevima bar — ima izvanrednu snagu. Opšta mesta su neizbežna posledica usmenog stvaranja.

(Početak bune protiv dahija) Nasuprot ovakvim završecima — u kojima je sažeto kazan smisao čitave pesme ili, bar, jedna misao ili osećanje ili slika koji skladno i snažno završavaju pesmu — stereotipni završeci, i kad, su i kad nisu

može pretpostavljati „da su naše stare junačke pjesme, barem u svojim prvobitnim varijantama, nastajale savremeno ili bar skoro savremeno1 događajima i junacima koji su poslužili kao materijal i prototip njihovih sižea i književnih(!

s plemićkih i vladarskih dvoraca u narod i iz naroda u te dvorce“, dakle: priznao je narodu sposobnost da stvara, ili bar preinačuje, epske pesme još za života i za snage feudalnih vitezova.

U njima je, vjerovatno, često imala i svoje stvaraoce“, što znači da je, verovatno, bar retko imala svoje stvaraoce i na drugoj strani.

Srbije i Milijinu viziju propasti domaće feudalne države, iako se ove dve vizije tako snažno dopunjuju, iako i Milijina bar nešto mora dugovati ustaničkoj Srbiji, bar toliko koliko je ova bila negacija feudalnog poretka i ipak naslednica (i

države, iako se ove dve vizije tako snažno dopunjuju, iako i Milijina bar nešto mora dugovati ustaničkoj Srbiji, bar toliko koliko je ova bila negacija feudalnog poretka i ipak naslednica (i utoliko afirmacija) nemanjićke države.

knjigu odnijeti u Kosovo i natrag vratiti; odvodiš mi devet mile braće, devet braće, devet Jugovića: ostavi mi brata bar jednoga, jednog brata sestri od zakletve“.

Ali treba imati na umu da je vlast turskoga cara trajala veoma dugo i da je — u izvesnim trenucima bar — morala biti posmatrana i kao neizmenljiva činjenica.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

Možda su padobranci DOSADNO MI JE DOSADNO MI JE DA BUDEM KRALj Reče kralj i skoči udalj HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR CAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni ministar DOBIĆEŠ ODMAH CARSKI PRESTO I SVE RESTO ŠTO IDE UZ TO RADNO MESTO

RESTO ŠTO IDE UZ TO RADNO MESTO DOSADNO MI JE DA BUDEM CAR Reče car i napravi dar-mar HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR KONOBAR UREDIĆEMO TU STVAR Reče mu glavni sekretar DOBIĆEŠ ODMAH KELNERSKO ODELO POLA CRNO A POLA BELO DOSADNO

ODELO POLA CRNO A POLA BELO DOSADNO MI JE DA SLUŽIM GOSTE Reče konobar NEKA OPROSTE HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR PUTAR UREDIĆEMO TO KO OD ŠALE Reče mu glavni šef sale DOBIĆEŠ ODMAH ZASEBAN PUT DONEKLE NASUT ODNEKLE ŽUT

PUT DONEKLE NASUT ODNEKLE ŽUT DOSADNO MI JE KAMEN DA TUCAM Reče putar OD MUKE PUCAM HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR — VLADAR E PA SAD JE DOSTA reče Kosta Glavni čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Nek na nj misli magarac — progunđa umorni Stric. — Izreka veli: ujeo vuk magarca, a ne: ujeo vuk Strica! —A ti bar viči „ku-ku-ku-ku“dok ja ne iziđem iz Gaja — zamoli ga Mačak. — Manje će me biti strah.

— Onda danas nema ništa od ulaska u pećinu ožalosti se Jovanče. — Da sam bar ja ponio neki fenjer i sam samcit pokušao da se uvučem tamo.

Tako se njemu bar činilo. — Pa deder, šta ćemo sad s Lunjom? — upita Jovanče. Dječaci su ćutali oborenih glava. Lunja i sama obori

— Treba iskopati bar još jedno pola metra u dubinu, zidove malo nabiti da se zemlja ne ruši, dolje prostrijeti paprati, a odozgo.. .

— To je tačno — složi se Mačak. — A ko jednom bubne u ovu rupu, neće mu, bar tri dana, padati na um da dalje produži. Jama je iskopana i maskirana sve po Mačkovim uputstvima.

kao... — Mene preskoči, i to valjanje — progunđa knez — nego nam onda reci jesi li bar u okolnom orašju ili kestenaru vidio kakve male nevaljalce da se pentraju po drveću?

— Da je ovaj šašavko bio malo pametniji, pa da izgubi bar neki dukat — progunđa starac. — A baš za ovu paricu nije mu se isplatilo da zalazi u ovoliku koprivu.

Naravno, nije uhvatio ni jedne ni druge, ali se tješio da će bar njihove unuke jednog dana stići i pohvatiti. Alaj će tada pljuštat batine, kao grad nebeski!

— A ovako? — Ovako se bar možemo razbježati na sve strane po šumi, pa nek nas love. Bar će neko pobjeći. — Tu imaš pravo — složi se Jovanče.

— A ovako? — Ovako se bar možemo razbježati na sve strane po šumi, pa nek nas love. Bar će neko pobjeći. — Tu imaš pravo — složi se Jovanče.

Da prenesem bar neke stvari kući? — Nešto možeš a ostalo nek čeka. I ne kazuj nikom za pećinu. Ko bi znao zašto nam ona još može

Lana se osmjehnu. — Ti su riješili da se ne pokore neprijatelju. Dokle god bar jednog takvog vidiš, nismo sasvim porobljeni, upamti to, dječače.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

kome god svešteniku ili putniku, iz daleka gostu, oprati nogu ni vodom, a kamoli suzami svojim, i mešte svojih kosa, bar krpom da otrem.

A da odsad koji ću već dobar razgovor imati od koga li, gledeći mi tebe na poslednjem koncu izdišući? Nego još, još bar štogod mi progovori kano po zavičaju k materi daruj mi neko slovo, koji si sam, Boga Oca slovo!

Da ako ne zastideše se svoga im brata ni od otca im stara ne uzbojaše se, kako bar jedžeka im donesena ne usramiše se, poslušnoga mu obraza? Došao je k njima da ih nahrani.

A vrh svega toga ne može li bar to biti ako nas progoniš od grešnih ljudi, a ti nam zakaži da idemo među svinje. Jer vidimo mi, da ti, pastiru dobri,

Pak sade leži zatvoren u tamnici radi ono tuđega dobra, a ja niotkud ništa ne mogu dobaljati da bi mu bar isto suha hleba mogla odnositi i davati, da od gladi onde ne umre.

Grgura i Stevana; posla k Đeorđu s pismom svojim svoga mu elčiju na lepo proseći se da mu ih pošlje i ino ne učini, bar na videnje se s Marom caricom.

se preklanjajući, vidite sami to, da vaši sveštenici, popovi, kojino vam danju-noću služe, a tuže o tih vaših nezdržnih, bar u crkvi zločestih ćudi, ako niste svi jedne vam šegačne ćudi, opet, opet vaši su učitelji i nastojnici za vaše spasenje,

Da kad nejmate kad doma što pročatavati, to bar nedeljom i svecem malo zabav'te se u crkvi i poslušajte mučeći vam, što se ovde propoveda, što li se kazuje, koliko god

Znate da je to grehota! Ako poslednjim dnom nemate kad, to bar nedeljom i svetcem zabaljajte se u knjižnom učenju i čatanju a ne čekajte svoje smrti provodeći vam dni i godine u zalud...

Eda bi se velika gospoda bar so toga zastidili i dopuštali bi slobodno preda se svojim pahorom i ostaloj siromaši na tužbu, il' mu na viđenje i koju

Budavši pred njim na moljenju nam stojeći, a ni tolika poštenja ne izdajući mu bar koliko sluga svome gospodaru ili oficirom svojim vojištani, ja l' mu na besedi prijatelj prijatelju!

Čudna toga posla! Niti haju za ovo ovdašnje se svetovanje, nauk, nit se Boga boje, a ni od svoga bar poštena obraza da se zastide štogod.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

A nikad sama nije išla: uvek je oko nje bilo bar pola tuceta nekih tetaka i strina. Kad ide, ona se lomi u struku, sitno korača, a glavu izdiže i pruža je ponosno malo

Nalazio je da nije vreme još. Osećao je da još nije prilika za nju dok ne postane oficir. A dotle se trudio da joj bar padne u oči; zato je i produžio bestraga svoj lakovani kaiš od tesaka, pa mu sad treska o kaldrmu tesak, o koji se i

Drugi put bi ih zadevao ili se bar iskašljao prolazeći kraj njih, a sad ih nije ni primetio, iako su se kikotale glasno i gurkale se prolazeći kraj njega i

Ako ništa drugo, a ono bar da skine sa sebe odgovornost, da zagladi onaj nemili događaj, da dokaže da on sam ništa tome nije kriv, nego ona,

Zato je i došao kući ranije nego što obično subotom dolazi, jer se nadao da će bar tu, u starom i skrovitom i mirnom svom gnezdancu, moći odahnuti malo i utešiti se; da će mu kućna noćna tišina i blagi

Hu, zar je i on tu bio, a on ga zadugo nije opazio! Kakva bruka!! Bar da nije to pred njim bilo! Ljut, pođe na njega, trže se i razabra se malo. Koješta!

protiv kapitalista I pošto ne znaju kakav će položaj prema svemu tome zauzeti engleska vlada i parlamenat (donji dom bar!), — moraju biti zabrinuti...

On je čovek mlađi, svetski, suvremen, iako nosi fes i trabolos-pas, — pa valjda će od njega što saznati moći. Njega će bar moći onako lepo intervjuisati, mišljaše g. Ratomir. Srećom, zatekne u dućanu Manu. Odmah pređe na stvar.

je ko kriv, — kriv će biti Manulać: ako je gde odvedena, to je, veli, odvedena Manulaćevoj kući, pa i ako je laž, ali bar izgleda, veli, verovatnija, jer je i prilika da čorbadžijska ćerka beži u čorbadžijsku kuću.

Trećem zetu u L* nisu je ni slali, jer su im odatle pisali da je ne dovode sad, bar još za neko vreme, dok se ućuti s nekom prokletom pesmom, koja se tamo sad najviše i najradije peva, a počinje sa: „Na

bankar bataljen — napušten batisati — uništiti begenisati — zavoleti belenzuka — narukvica belkim — valjda berem — bar binjedžija — dobar jahač brgo — brzo bulbul — slavuj burundžuk — tkanina budžak — ugao vazdandan — ceo dan vardaj —