Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Topovi tada treba da su napunjeni, a veza telefonska za sve vreme otvorena. Na moj poziv: „Alo, četvrta, peta, baraž!“ — nišandžije da okinu topove. Vratio sam se u zemunicu. Zapitao sam posilnoga gde je narednik. — Kupa se.
Eno ga i drugi. Fiu! — baš pored glave. I desno se naši povlače... Kao senke. Ležu pored žice. — Alo, četvrta, peta, baraž, baraž, baraž! — vikao sam udarajući nogama. Zemlja se oburva poda mnom i ja padoh. Vikao sam i dalje.
Fiu! — baš pored glave. I desno se naši povlače... Kao senke. Ležu pored žice. — Alo, četvrta, peta, baraž, baraž, baraž! — vikao sam udarajući nogama. Zemlja se oburva poda mnom i ja padoh. Vikao sam i dalje. Baraž, čujete, ljudi!
Fiu! — baš pored glave. I desno se naši povlače... Kao senke. Ležu pored žice. — Alo, četvrta, peta, baraž, baraž, baraž! — vikao sam udarajući nogama. Zemlja se oburva poda mnom i ja padoh. Vikao sam i dalje. Baraž, čujete, ljudi!
— vikao sam udarajući nogama. Zemlja se oburva poda mnom i ja padoh. Vikao sam i dalje. Baraž, čujete, ljudi! Kao orkan, sa takvom snagom i silinom naleteše naši šrapneli.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pešadijski redovi su zbijeni. Vatra artiljerijska, zaprečna vatra, ili po novom nazivu, baraž, neprobojan je. u nekoliko mahova Bugari navaljuju, ali se vraćaju sa velikim gubicima.