Jakšić, Đura - PROZA
“ pitao me je neobično: uzbunjenim glasom... „Vidiš: ja sam se noćas dobro postarao! Imaćemo u izobilju barem za pet-šest dana; ali, Grlice, onaj lončić moraš razbiti!“ dodade nekako potmulim glasom.
Obradović, Dositej - BASNE
će sutra svadba biti u kući, da|će se on tako nahraniti da će odebljati: „Dođi”, reče mu — „posle četiri dna, pak ćeš barem imati šta izesti”.
Pak, ako je dobro, a ono nek stoji; ako li je zlo, vreme je već nek se ljudi zla, barem koliko mogu, izbavljaju. Navlastito u Dalmaciji, gdi za kamenita mesta ne imadu ljudi ni zemlje za oranje, gdi više nego
” Te veoma! Jedan šaljiv iguman moljaše Vikentija Joanoviča, beligradskoga mitropolita, da ga učini vladikom, ako će barem za nekoliko dana. „A našto ti to?” — reče mu mitropolit. — „Kako našto?
Naravoučenije Umreti, malo pre ili posle, svi moramo; ali kad je ko prinužden pre vremena život ostaviti, barem nek se stara kako će se s njim najslavnijim načinom rastati.
ili nek prestanu od takovih prokletih i vražjih običaja i dela, i neka uvedu između sebe poredak, zakone i sud, ili barem neka ne lažu, nego neka se i slovom Hrista odreku, kojega prosvetu, nauku i pravdu niti slušaju niti poznaju.
bi se to činilo onde gdi varvarstvo vlada, i gdi nije slobodno što dobro i pametno ni govoriti ni tvoriti, imao bi se barem izvjet; ali u prosveštenom vladjeniju, gdi se za dobrodjetelj počituje sve što je polezno i razumno i govoriti i
Koji mu drago panj dostojan je većega poštenja nego on. Zašto panj, prvo, barem je pravi panj; vtoro, ne ište jesti; treće, može za mnoge potrebne stvari služiti, ako ni za što a ono za oganj.
Ovo ću samo reći za primer: nejma od hiljadu glava jedna da nije kadra na dan barem sedam vrsta zapamtiti, a svaki dan po toliko, svak vidi kako to rasti i umnožava se.
S.: Daj mi barem i taj cekin, i bog da prosti; baš me je danas skupo stao. K.: Ko ti je kriv? Ti dobro znaš da kod mene kojekakove
Mi smo plakali kad smo promolili glavu na ovi svet, al onda barem ništa | nismo znali, niko nam se neće za to rugati.
Ti često mene u tvojim basnama spominješ, barem napiši da sam i ja kadgod što pametno rekao i učinio!“ Na to mu Ezop smejući se odgovori: „Onda bi'ja bio magarac, a
No koliko je zla i opaka, barem ovo dobro ima: što muči, rastrza i čini škripiti zubma onoga koji s njom ima posla. Slovesno stvoren človek, ako
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kaže mi stric, da je mnogo Turaka i sumnja da će i̓ moći razbiti, zato, kako odem, da mu dobri̓ barem 200 momaka pošaljem, da se oni Turci najpre razbiju, pak ćemo posle svi na Valjevo. Ja onu istu noć 26.
Tako dođe Čupić, i s dogovorom sviju ja sam očô s Čupićem. A našim odlaskom mi smo i̓ na Drini zadržali barem dvadeset dana, ako ne više”. Uze on malu čuturicu, napi se, pak pruži meni. Ja prineso̓ ustima i ne mogo̓ se napiti.
” Molim, namoliti ne mogu, a pretnje mi ne pomažu. Naposletku kažem starcu: „Jakove, ti si od sviju nas ovde stariji barem 25 godina, umri pre nas 25 dana, a moreš spasti toliku sirotinju od palenja, sečenja i robljenja.
i šanac ufatiti, pak oni iznutra, i mi spolja među dve vatre dahije i nji̓ovu vojsku, i ako ne bi sve pobili, mi bi barem oterali u Vidin, kad bi erlije nama od istine verni bili.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Toliko imanje, stoka, baština — pa mu sve malo; sve grabi tuđe, sve je rad da zakači drugog. Kao da ala iz njega zija. Barem da ima kome ostaviti — ni pô jada, ali sâm kao panj; nigde nikog do onog dugačkog i suludastog sinovca, što sve selo
— Hajd̓ tako pravo — na kamen stao! — reče Radan i zacenu se od smeha. Ošinu volove i pohita da barem stigne do mehane u dubravi, a već dalje lako mu je. Kad se malo poodmori... stići će ponajlak.
Mrdne malo da se strese, aja — još gore priteže! — Volovi zapeli, jedva pomiču kola. Da mu je barem na obalu izići. Ošinu ih što igda može — te jedva izvukoše kola na obalu...
Meni obreče treću paru... Ta, znaš, hvala bogu, da mu nije bilo mene, ne bi groša dobio!... — Pa je li ti barem dao tu treću paru? — upita Pajo. — Dao je nešto, ali zakide mi ravnih dvadeset dukata!...
— Po četiri-pet dukata! — začudi se Milun. — Ja šta ti misliš. Najmanje od veselja mora mu pasti barem sto rpoša. — E to je dosta, dosta... bogami! — reče Milun mašući glavom.
— I velite o Đurđevadne će izići od Stanoja? — upita Milun poćutavši malo. — Tako mi barem on reče onomad — odgovori pop. — Žali mi se da mu je Stanoje učinio nešto krivo. — Hm, pa i jest Stanoje malo dženabet!
Vidak je, kao što već znate, opštinski pisar. I on je čovek u stanju; barem je bogatiji od mnogog opštinskog pisara. Obogatio se onako isto kao što su se obogatili mnogi i mnogi opštinski pisari
Uzeću gde malo zgradice pod kiriju pa raditi. Valjda će se moći životariti. — E lepo, lepo! A ti barem za ovo leto da staneš kod tog čoveka. Gazda je prvi u ovom kraju. Jamačno se sećaše ko je.
— Udri, bre! — dere se treći na ono pijano momče; — kad mu ne valja ćemane, opali barem ti! A ono ludo jedva dočeka, pa udri kao pomamno. — Ih! ta polako, more!...
ja ili ti? — Ono jes'... ali, opet, i ti si malo kriv. — A što ja? — Da si barem onaj ugovor bolje pritvrdio nego načinio onako kao ni sebi ni svome.
mu Vidak u četiri oka kaza da ga može biti neće lako ni na sudu dobiti, jer onaj ugovor nije baš sasvim po propisu, barem on ne zna da je kome gradio sličan ugovor.
— E ja ne znam, bogami — reče Tiosav sumnjajući... — Ama, brate, osam oka... Da je barem po oke jali oku manje, 'ajde de, ali — četiri. — Kamik da edem ako te prevarim! Osum, živ mi gospod! Na!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Čiča Aleksa i babo s jedne, a i mene ponese đavo... — A, onako, nisi kriv? — Očiju mi, nisam! — Pa što mi, barem, po kome ne poruči da znam?... — Nisam znao po kome ću! — Ono ... tako je! ...
To opaziše i Aleksa i Petra i osmehnuše se. Aleksa dodade više u šali: — Pa dobro... dobro!... Pusti joj barem ruku. Jelica, kao oprljena, trže ruku i pobeže u kuću! A on osta na mestu kao okamenjen od stida... — Eh, eh, eh...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, lepa parada! Vas treba da je sram, a ne mene! Ja baš ako i gledam, a ja sam barem muškarac, pa mi se i šikuje,... al’ vi, vi!... Frajla, pa još gospodin-popina ćerka!
»Prolivajte barem vi, drage sestre Srpkinje, suzu žalosti nad nesretnim udesom našega Ljubinka; pokažite time da cenite i uvažavate
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
MIŠIĆ: Šteta je velika, osobito onaki dobri konji, u celoj varoši im nije bilo para. JANjA: Sad leži mrtvo, barem da moži da si posoli meso, nega da go jedi psi zabađava. Oh, kajmeno Janja, kaka isterna, kaka isterna!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sažalitelan pogled baci na njega. Volela bi da ga više nije videla. Dosad barem u snu, u fantaziji, pratio je lik mlađanog Šamike; kod nje je Šamika uvek bio mladić kao Ahil.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
U pogledu sadržaja, ova dva modela su u izvesnim svojim delovima veoma slična, ili barem imaju dodirnih tačaka. Kad je reč o prirodi deteta i njegovim osobinama, u oba ova modela dete je, pre svega, malo,
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
u visoke nacionalne i ljudske dužnosti, spremao ga za jednu istorijsku obavezu: ako je pouka gušila poeziju u njoj je, barem, bilo neke veličine. Zmajevi epigoni su poučnost suzili, dali joj ograničeni, prosvetarski smisao, klasno je odredili.
koja dečjoj pesmi prirođena, i zahvaljujući kojoj čak ovakvi, deklarativni stihovi, poseduju neku draž, ili se, barem, mogu podneti: Najvećim delom sveta danas krekeću pare, Umesto plodnih njiva dremaju smrdljive bare; Najvećim delom
ume da, za časak, odvede slušaoce u Neki lepši svet, da im dočara ukus drukčijeg postojanja, služi tom višem cilju, ili, barem, uravrotežavanju surovih nužnosti i sna o lepom.
Više no danas — na prvi pogled, barem - svet je bio naseljen tajnama i čudima. Moglo se sanjariti plodnije i lakše, tj.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
o sklanjanju imena i mjestoimjenija, i o sprezanju glagola, u jedno sastaviti, i so tim, ako ne vnutrenje veštestvo, a ono barem vid Serbske Pismenice predložiti.
Radičević, Branko - PESME
Tu mi barem jošte nešto treba — I tako ti posred jada svoga Konjica se setim nekakvoga: Ime Pegaz, a kljusina jaka, Na rameni do
čarne ove gore vila, Jera čuda, veruj mi, takoga Još ne videh za života svoga, Pa oli si iz gorice vila, Ol' te barem vila odojila.
Još de u Srba Srbljanin korači. Madžara bije i moždi i tlači, Pa ako tu mu čas samrtni dođe, Sa sveta barem pevajući pođe.
Od vas niko to ne znade — Ne znam ni ja, ali tešto! Ta znaćemo sve do sutra, Ili barem do preksutra. 94. Preksutra je, podne zvoni, A on ode tražit momu, Baka mu se na put goni; Šapnu: „Nije još na
83. Ja bi barem delâ tako, A sunašcu što god drago; Jedne ćudi nije svako, Svako ima svoje blago, Što taj kudi, oni fali, De s'
kutu, Premišljajuć sreću ljutu, A oko njeg' gle vojnike, Pune one puste dike, Svaki s' čini s pedi veći, I za carem barem treći, I boga mi nije šala, Često s' četa podizala, Uvek beše od te veća, Ma im uvek loša sreća, Pa sad oni —
premeću: Kad god junak u goru zamakô, On proklinje svoju lošu sreću, Uvek štogod ulovi dojako, Jal' medveda, jali barem vuka, Ali sada... to je grdna muka!... Već dan drugi, a plena nikaka, Grdna muka to je za junaka.
Jera čudo, veruj mene, tako, Sele moja, ne vide dojako, Pa oli si iz gorice vila, Ol' te barem vila odojila.“ Tako pita devojku Mileta, A junaku odgovara Cveta — Cveta, pobre, jeste ime njeno, Još je moma
Ali Tale, šta on junak radi? On se barem svoga zlata sladi?... Oh, i njemu nebo s' naoblači, Kako amo u grada korači: Ugledala žestoka Turkinja, Ugledala
Pa kad Cvete odavde nestane, Kad mu sunce sa neba mu pane, Ako neće baš ni onda mene, Neka mač mi u srce okrene, Barem ću se, tužna, s mile ruke Oprostiti ove gorke muke.“ Ali, pobre, ajdemo iz grada, Da vidimo šta je drugde sada.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
došla bi, da je za mene konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono barem zbog onog deteta, da se barem zbog njega, i zbog Alaha, samilosnom pokaže! Po tome sad sudi i kakva je majka!
konja vezivala, došla bi, ako ne zbog mene, ono zbog moji rana, ako ne zbog rana, ono barem zbog onog deteta, da se barem zbog njega, i zbog Alaha, samilosnom pokaže! Po tome sad sudi i kakva je majka! AHMED: Mnogo, bre, viče ovaj aga!
JUSUF: Baš ne možeš da sačekaš da prvo dođeš kući, da s Hasanaginicom porazgovaraš, da se objasniš? Sačekaj barem do jutra, obećavam ti, krenuću ujutru, a stići ću ko da sam još noćas pošao! Šta je tri sata jahanja!
Evo ga, fala Alahu... JUSUF: Sad se priberi, Hasanaginice. Ako nesreća ne može da se izbegne, barem se odmotava i prolazi. Što mora da stigne, neka stigne što pre, za kasnije ti ostaje manje zla.
Možda i grešim, nije ni čuditi se, ali me barem saslušaj. Još sam se jedino tebi od jutros nadala. I Hasanagi se treba smilovati.
Prazno sedlo. MUSA: Znam da je kadija otišo u Novi, tako se barem pričalo, pa će svatove sačekati pred Trebinjem. SULjO: Sad, kažu, iz Novog otišo u Imotski, kažu nekom hitnjom, pa
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ako sam zel srma-kolan, Kato kolan da se vijem, Oko tvoja snaga!... Kliknu moj otac: Što si, Leno, na golemo? — Barem da si od koleno? Prihvati Pasa i sve devojke sa njom: Ako nesam od koleno, A ja imam crne oči, Crne oči, medna usta!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Gdjekoji pomisli: „Kad ću se kajati, zašto da ga nosim?“ a gdjekoji: „Daj barem jedan da ponesem!“ Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje: onda oni koji nijesu ponijeli
Pa onda devojka ustane i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu a ona mu ostavi dve: jednu njemu, a drugu da odnese svome ocu.
čuo i vidio da se u svijetu događa sve mu se činilo nepravo, pa je želio i bogu se i dan i noć molio da mu dopusti da barem jednom u svom vijeku vidi pravdu. A bog mu želju ispuni.
On je bio moj pobratim. Mi smo zajedno radili i trgovali, i kad sam ga tako našao, barem ću čekati da ga otpratim do groba i da bacim zemlje na nj.
Sve je spominjala što barem njih dvije nisu blizu, i često bi govorila: Kad bi mi nešto njezina djeca bila pred očima, lakše bi mi bilo.
Onda soldat reče: — A ti mi daj barem tiganj i malo vode da načinim klinčorbu. Baba mu to dâ, a on uzme tiganj i metne u njega gvozden klin, pa nalije vode i
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Odlazi.) NIKOLA: Eto vidiš; može li biti bolje naravi? Ali zaludu, kad joj ne ide ništa od ruke. MAKSIM: Opet sluša barem, i daje se ispravljati. NIKOLA: Od deset godina jednako je ispravljam i zlopatim, pa šta sam dobio? 4.
Kam ti krasan fes, nego to nemački. LjUBA: A fes je opet turski. STANIJA: Ako će, barem je lep. LjUBA: Jest, da kvari kosu. STANIJA: Ima, fala bogu, kose dosta.
LjUBA: Jeste. STANIJA: Lepo, lepo. Imate li jošt štogod, da čujem dok sam jošt ovde, da pripovedam barem kad dođem u moj vilajet. LjUBA: Šta da ti pripovedam? (smeši se) Gospodin Milan će me ljubiti u ruku.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Ali sad ću ja načiniti razlaz. (Izvadi kaiš.) Kući! SULTANA: Slatki Sreto, budi barem ti pametan. SRETA: Ja sam pametan, ali ti si luda. Kući! SULTANA: Okani se, Sreto, mene, molim te, kao mog brata!
Lalić, Ivan V. - PISMO
A onaj vrt na Aventinu, Da li je isti, ma da pinije prstenuju Dekade, god po god? Razmisli, odgovori, Ili prećuti barem neslaganje sa sumnjom Koja mi koči šaku, bar za tren, pa mi slova Posrću, nesigurno.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
ta čuda iz žurnala, kako im doteruju frizure i pozajmljuju indijanske farbe, sistem: Ako mi ne možemo, nek nam se barem dete provede! — i evo, dete je na žurki među potpuno nepoznatim poznatim momcima iz varoši, i šta?
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Nipošto! Ja tebi lepo kažem da ideš iz ove kuće, ako misliš da ostanemo dobri prijatelji. BATIĆ: Nek nam barem pasoš pokaže; od toga se nijedan pošten ne zadržava. ALEKSA: Šta, pasoš? Kako vi smete mene sramotiti i pasoš iskati?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Toga dara nijesam dostojna; A da rečem, da mi je od Iva, Moj je Ivo od mene daleko, Da je bio, bi me probudio Ili barem jednom poljubio.“ 151. “Oj devojko, dušo moja, Čim mirišu njedra tvoja?
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
A zar je sada vreme za pozorište? I ne mogu se upoređivati pekar i glumac! Pekar nam barem pomaže da se nekako prehranimo, i da preživimo, a glumac...
DARA: To se i ja pitam! GINA: Meni je lakše kad znam da je ovde! TOMANIJA: Zašto lakše? GINA: Barem znam da, dok je ovde, nije u zatvoru! Da mi se Sekula od njegovih batina odmori!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pa da je barem bukova daska Na stovarištu Gradskog otpada, Lakše bi mu bilo! Nema izlaska: Čoveku je suđeno da propada, A da se
Nema izlaska: Čoveku je suđeno da propada, A da se niko u mahali Ne obazre i da ga ne sažali! I kad bi barem javno mnjenje Izrazilo svoje uznemirenje! Slabi izgledi!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ JANKO Ne, Rogane, nemoj ga buditi, e on u san kâ na javi zbori; e ćemo ga štogod raspitati, da se barem dobro ismijemo. KNEZ JANKO Danu, Vuče, što ono zboraše za našega Bana Milonjića? Je li čegrst kakva među vama?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
liju radi tebe, sinko, nju će ovaj snijeg, bar za njeko vrijeme, odbraniti od njenijeh krvnika; mirni će biti ti mučenici barem dok se zemlja ne zaodjene listom...“ Nebo se razvedri a snijeg se sleže. Za mutljavim danom nastade čista noć.
Oba iziđoše iz spavaće sobe te prođoše malijem hodnikom pa uljegoše u drugu sobu. Ta je soba bila prostranija barem četir puta od prve. Pod sav bijaše zastrt šarenim ćilimom (po svoj prilici podgorička tkanina).
Ima jedna lijepa kokošica varena, pa barem da malo jušice posrkućete i jedan batačić da založite, da se osnažite.“ Vladika se od srca nasmija tijem đakonovim
„Ne!... ne zna niko do Boga, kako mi je ovoga časa!“ reče on žalosno. „Kamo sreća da nijesam prebolio. Danas bih barem mirno u grobu počivao!
Nemojte da ga gladna pustimo; ako ga u povratku dočekaju Crnogorci krvopije, da barem, gladan ne pogine!“ „Čujem te, gazda!“ odgovori Mita iz avlije. On se tamo šalio s Milicom i s Milunom.
Tako je on barem mislio. Pa iako sam prihvaćen, iako me drže kao svoje čeljade, zar ipak ne treba da vidim e sam go kao prst?
On je gledaše preko čibuka, ali prema slaboj zvjezdanoj svjetlosti, ne moga razabrati šta joj barem lice kaže, kad jezik ne govori.
„A što ćeš, serdaru! Žao nam ga je valaj i prežao! Fala da je Bogu, barem je junački poginuo!“ „E momci! dosta bi pričanja, no da se saranjuju mrtvi, a živi da idu doma!“ reče Mijajlo.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
A kad je ljekar odgovorio da nije, on ga oćerao i kazao da zovu čoveka koji je padao s tavana. Kad kuća gori, barem da se čovek ogrije.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu a drugu da odnese svome ocu.
” On siromah | pristane na to i rekne joj. „Barem spremi joj što na put, da ne umre prvi dan u šumi od gladi.” Maćija joj umesi pogaču, pa sutradan kako svane, zavede
On je bio moj pobratim. Mi smo zajedno radili i trgovali, i kad sam ga tako našao, barem ću čekati da ga otpratim do groba i da bacim zemlje nanj.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Jesu ga barem uvatili? JAGODA: Nemote da ste naivni! Prefrigano je to! Zdimio, i to negde Karađorđevom, pa Sremskom.
MANOJLO: Ništa, nije važno, videćemo i vako. Kad bi bar kiša htela malo da stane! TANASKO: Vi barem imate to gumirano platno! MANOJLO: Bolje da smo pošli na Savamalu, uz Dunav. Il preko Topovskih šupa.
TANASKO: Opet onaj peksimit francuski? Dizvinete, od toga sam dobio zatvor! Da barem ima pečen kompir i tani! A što da ne kucnemo ovoj ovde kafedžinki? Malo kundakom u vrata...
Iz osmog džepa bije velika zima! A da ispraznim ovu kantu, pa u kantu? Nemam krov, al barem imam poklopac! Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni cerova drva, ni ugalj, ni ovnujske kože!
GOSPAVA (od jednog do drugog): Kaži mi neku lepu reč, uteši me! Sažali se, kaži mi da ti je žao! Pusti barem jednu suzu za mene, biće mi lakše! Uzmi me za ruku! Pomiluj me! CMILjA: I ti si lepo Trifuna pomilovala!
) PROSJAK: Međ vama bi se i arhanđeo ugasio! Brže no slama! Ko spava s vaškama, ustane prepun buva! Da ste me barem raspeli, da znam ko sam!... Ne razlikujete Gavrila od Bradaila, krilo od panka...
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
želio i tražio, srpskoj junosti preporučiti i tako srpske kćeri prsima, koje su me odojile, ako ne koliko bi[h] rad, barem koliko mogu, blagodaran javiti se.
On, zaisto, kad ne bi se nadao da će, ako ništa, barem „Nin apoliis ton dulon su despota“ na večernji očitati, ne bi nikada na nju došao.
Nego, govori nam, sveti vladiko, tako nam živ bio, da barem u starosti što dobro počnem misliti. I to mi nije malo utešenija, da će mladež koja te sluša bolja i pametnija biti, i
Ko prosi? Človek Srbin! Sebe tako pohuditi i bednim prosjakom učiniti! Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odreče ovog poštenog imena, nek se kako drugojačije zove i neka ne sramoti rod svoj.
spavati, nije nam bilo do spavanja, nego za razgovarati se i savetovati kako ćemo se izmaći i kako ćemo učiniti da se barem prvi dan niko ne doseti da smo očistili. Sve se to metne u red i namesti. Ko će nam sad brže zoru doneti?
Iz ovoga sudim da, da mi je mati živa bila, ili barem Jula sestrica, ne bi[h] nikada iz Banata izišao. Bio sam već utešen, kad mi se probudi drug, i, rasuždavajući da sav
da se u našem mirnom vilajetu gdi pokaluđerim, nego kud u Tursku da odem; da ne hitim odveć s kaluđerenjem, no da čekam barem jošt tri godine; a kako se pridigne, da će doći posetiti me. No, nije se predigao, no po malom vremenu prestavio se.
i rasuždavati svrh onog šta znadu, ništa ne znadu; ili bi mnogo pametniji bili da ne znadu ni ono što znadu, jer bi barem pri opštem čelovečeskom umu i razumu ostali, pak bi bili kao ostali ljudi.
Ostanite, barem, te ručajte s nami, pak onda idite zbogom kud [h]oćete.” Oprostimo se mi i iziđemo iz njegove sobe. Reče on nešto
Ne imajući na taki slavni praznik nigde nikoga da zapopi, „[h]oćeš da te zapopim,” reče mi, „barem da znaš da si u Černoj Gori bio?” „Što vam drago”, odgovorim ja, „meni je svejedno ta sad, ta posle.
I ovi nam potvrdi o njima to isto što smo pre čuli. ’Ajde, dakle, u ime božje, barem da sasvim zdrava ljubeznoga mojega vidim i da se zdravi rastanemo. Sutradan popnemo se na visoke hormovitske planine.
U Veneciji potreba stajati na lazaretu 21 dan; tu se troši. Odatle do Dalmacije trebuju barem od sve nevolje tri. Ne bi[h] rad kazivati da sam u teskobi, a bojim se da posle gore ne bude.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Taa-ko!? Koji mu je vrag danas!? A je li izašâ zdrav? — Jest, oče, ali će mlinar odležati barem pet dana... — Taa-ko? A jesu li svi redovnici ovdi? — Jesu, jeno baš side prid manastirom... — Ajd’ ulazi!
— reče Lis, prekrstivši se. — Bog da te prosti, i ti si više odjednom ovuda slazio!... Izrecimo barem po jednu „Zdravu Mariju“ za njegov pokoj!
— reče Vrtirep. — Kako nisu grđi? Rkaći bar otvoreno govore: „Udri po Bunjevcu! Ne žali bunjevačko.“ Tako barem govore, pa si barem načisto s njima! A naše rđe kad spomenu ime sv.
— Kako nisu grđi? Rkaći bar otvoreno govore: „Udri po Bunjevcu! Ne žali bunjevačko.“ Tako barem govore, pa si barem načisto s njima! A naše rđe kad spomenu ime sv.
— To su bapske — prekide ga ljekar, gotovo ljutito. — Nisu to bapske — reče pristav, koji je dotle ćutao. — Barem po našoj viri nisu...
Neće živiti dalje od Božića, a sve će njegovo ostati jednome mu lupežu sinovcu, koji se i dosad nakrâ. Barem tako mi je brat pripovidâ. A... — A ko ti je brat? — prekide ga njeki. — Vratar, bolan, jarčina kâ i Naćvar!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kako je izgleda mali korak tek Potreban nama (ili barem nekom) Da ili shvatimo odjedanput vek Ili se s našom sudarimo jekom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
se čaša, napev'o pesama, Napio se raja sa mednih usana, Gde je naš'o slasti, tu joj nije praš'to Sad gori l' mu duša - barem znade zašto! J. Jovanović 3maj XXVII Mračni, kratki dani, Sumorno jesenje, Na nebu oblaci, Na srcu kamenje.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Na najvećoj od piramida, na Keopsovoj, radilo je barem sto hiljada ljudi preko dvadeset godina dok se građevinski materijal spremao, dovezao, obradio i uzidao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Bio sam zadovoljan da vam usadim boga barem i samo kao jedan „sadržaj svijesti”, uvjeren da će sve ostalo doći samo po sebi, kad i ako ima da dođe.
pogleda i muškarac srednjih godina inkarnirat će se u konkretne žive osobe interpreta, koje će na scenu iznijeti barem uvjerljivost i određenost svojih stvarnih fizičkih ličnosti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena... Jedna bruka, pa to ti je!... Što ne znadoh, barem, dok beše ovde, da ga razgledam bolje... Ali ne mari: videću ga ma gde...« — Pomoz’ Bog, Stanka!
»On hoće para — mišljaše Đurica. — Pa dobro, ja ću donositi para dosta, ali ću barem i ja videti vajdu od njih. Pije se, veseli se... to staje dosta. A kod Vuja: donesi pare, pa idi kud znaš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pa onda devojka ustane, i zahvali mu na jabukama, a on je stane moliti da mu ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve: jednu njemu, a drugu da odnese svome ocu.
Evo sad baš dolazim odanlen, i od onoga cara što je ukrao tvoga oca trs. To ti je barem lako. Nego, znaš ti što, pobratime?
Jednoga ti se dana on smisli, pa ode materi, te je zamoli da mu dade barem jedan ključ. Mati kô mati: smilova mu se te mu dade jedan ključ. Kad on otvori sobu, ima šta i viđet.
Evo ti i ove trave što se njome liječi šljepoća, ako ti gdje ustreba. Zbogom! — Stani barem ti platim ajluk i da te obdarim.
Gdjekoji pomisli: — Kad ću se kajati, zašto da ga nosim? A gdjekoji: — Daj barem jedan da ponesem! Kad se vrate iz tame na svijet, a to ono sve bilo drago kamenje.
Ne boj se, nego hajde kadiji pa mu reci: „Kada ti meni osudi da dam tolike pare, barem mi dosudi da mi ona žena moga sina povrati“.
On je bio moj pobratim. Mi smo zajedno radili i trgovali, i kad sam ga tako našao, barem ću čekati da ga otpratim do groba i da bacim zemlje na nj.
Onda soldat reče: — A ti mi daj barem tiganj i malo vode da načinim klinčorbu. Baba mu to da, a on uzme tiganj i metne u njega gvozden klin, pa nalije vode i
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— potuži se Antica najamnici prvašnjega gospodara, kad se s njom jednoga popodneva sastala kod mora. — Barem si mirna, a ja sam prava mučenica... Gorči mi je život no što je ovo more...I jutros...ma što da na se pljujem?!...
— Morača! — izdavši ga glas, jedva šapnu. —Idi! —Zar ćeš me ovako pustiti od sebe?... Rastanimo se barem u miru! Čuješ li zvono? —Idi kažem ti! —Kad hoćeš, idem... Ali mi ruku tvoju daj!... Daj mi tvoju ruku.... Idem!
Stariji ljudi ipak nađoše mjesta da se ogreju, dok mlađi posedaše gde mu drago, nastojeći da barem iz daljega oči na plamenu pare; kad ga vide, kao da ih i grije.
Prve nedelje nije košulje presvukao, a dugo je što, je nosi i navlake su mu pune zemlje. Da je ona u kući,ne bi se barem za to brinuo. Druge nedelje, onako kaljav, pošao je k crkvi u varoš.
kao obično kad se iz varoši vraća, i kabanica bila bi im prostrana: stopili bi se uza nju i osetio bi slast u životu, i barem za čas zaboravio bi na svakidašnje brige. A ovako, ne mili mu se ni leći. Biće mu hladno.
—Znao sam ja otprije kako je... —Pa što si silazio? —Što i ti!... No gore, kod nas, barem bi po noći odmorio se, a ovdje ne zna se što je grđe, dan ili noć, ,— izgorjeh od vrućine!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Dvetri izdvojene pojedinosti iz dela Stankovićevih i Nastasijevićevih daju nam, nadam se, barem da naslutimo kako bi izgledao jedan iznutra sačinjen opis balkanske kulture, koji je po pravilu neodvojiv od
I najzad, da navedemo barem jedan primer iz proze. I to iz proze Borisava Stankovića, o čijoj „neveštoj“ i „nepismenoj“ sintaksi nije pisao samo
travi s licem prema nebu – poslužio kao izvor slikovne graće iz koje su u raznim pesmama načinjeni pojedini stihovi i barem jedna celovita strofa.
Navešćemo barem jedan primer za prvi i drugi slučaj, a odnose se gotovo na istu pojavu (žudnju ili želju): Žudnje mi čuče obalama ko
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A već iz dosadašnjeg izlaganja moglo bi se znati, ili barem naslućivati, da će njegov vidokrug biti vrlo blizak Sofkinome, s njim će se često podudarati i još češće ukrštati.
je u konačnoj verziji romana Sofkin silazak (sudbinski pad) tragički stilizovan pored ostalog i zato što ona unapred, barem krajičkom svesti, zna kakva je sudbina čeka. Zna, i zato što zna prihvata, a u sebi se duboko i postepeno raspamećuje.
Jer gotovo svi njegovi kritičari i tumači, ili barem većina, a među njima i oni koji su u pohvalama znali jače da pritisnu perom, upućivali su u isti mah primedbe sintaksi
postupka supstitucije, koji se u lingvistici često primenjuje, sada valja do u najsitnije pojedinosti iznutra osvetliti barem tu jednu rečenicu da bi se na videlo iznele one nevidljive sitnice koje pritiskuju sintaksički niz deformišući ga češće
Potpun sud o Stankovićevoj sintaksi može se doneti tek kada se dovoljno iscrpno opišu barem ove grupe češćih odstupanja.
Jer ima nešto u tom opisu sobe što ga čini toplim i bliskim, a teško je otkriti šta sve. Sada je barem prostorni činilac malo jasniji.
u kritici nije obraćala pažnja - očigledno nije samo individualna nego je i opšta karakteristika, koja je, kako se to barem u nekim slučajevima dȃ dokazati, uslovljena činiocima sociokulturnog reda.
i kretanje kroz prostor Stanković upotrebljava za karakterisanje lika, što je u najmanju ruku redak književni postupak, barem u srpskoj književnosti.
Kao opšta pojava može se uzeti „fuzija žanrova”,279 ili barem jaka težnja ka njoj. Zapaža se isto tako jaka težnja da se premosti čak i duboka razlika između stiha i proze.
Tako je barem u ruskoj književnosti. Pri tome je ritam određivan kao skup karakterističnih odstupanja od metra.284 Tačno, dakle,
ne bi bilo kad se govorni niz ne bi prema nekom prepoznatljivome parametru naknadno raščlanjavao na međusobno samerljive (barem približno izometrične) članke.
na govorni niz da se sintaksički preuredi; da se, bolje reći, iskoriste one sintaksičke mogućnosti koje mu daju, barem približno, izometrično raščlanjavanje.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— drsko odgovori trgovac, kao čovek koji vidi da je sve svršeno. Smrt ga neće mimoići, pa barem da progovori kao onaj s koca, ili ispod dželatove sablje... — Dakle i kaurin da se maša za pušku?
I legne pokraj dedova u zavičaju svojem. Sto pedeset godina su oni zakopavani u Čabru. Biće i za njega mesta. Neće ga barem Anadolci, nikakva vera na ovom svetu, spuštati u grob svojim skrnavnim rukama.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ja barem čvrsto Verujem u to. KAKAV JE DANAS DAN O prenosu Brankovih kostiju 10 jula 1883. Kolo milih brata i milih sestric
Božićni je dȁnak kruna sviju dana, Barem u Hrišćana; A u tojzi kruni alem što se sija Radost je dečija. Ko u toj radosti ne zna da uživa, Srce ga izdalo,
»Starmali« 1881. PREDBOŽIĆNA Padni, sneže; padni, sneže; Bez tebe je prazna zima; Padni, sneže, barem sada O božićnim praznicima.
Padni, sneže; padni, sneže, Po gradovi i po seli, Nek’ se našem suznom oku, Nek’ se Božić barem beli. Padni, sneže; padni, sneže, I zavej nam stranputice; Padni, sneže, nek’ zaneme Telegrafske sitne žice.
Oh, Božić je praznik mira. Padaj, sneže, padaj s neba: Sad nek nam se barem čini Kao da smo — kakvi treba. »Starmali« 1888.
Kad se mora mnogo zgazit’ Na megdanu bratskog trenja, Ne zgazimo barem stazu Mogućnoga izmirenja. Žalosna je borba svaka, Gde se brat na brata strvi, Gde se srca bolom lede, Suza teče
Nikakove strasti neće nas zaneti, Ta među nas neće razdor stati kleti. Mi smo barem zreli, mi smo pri pameti.“ Tako jedra duša, tako mudra glava. Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava.
Eno se Srbi slažu U jednoj glavnoj celi, I ako nije došlo Do poljubaca vreli’. Eno se Srbi štuju, Ili se barem trpe Svi koji snagu svoju Iz jednog vrela crpe. Eno ga, eno, eno, — Nije li to pošteno!
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
JOVAN: A, to mi fali; naučio sam i srpski, tek nisam francuski. FEMA: Žan, to mora biti; barem deset reči. JOVAN: Gdi ću ja sad pod starost da naučim, to je teško za mene. FEMA: Sapr tuder fo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
STANA (u sebi): Pogrešila sam Što odmah nisam pošla za njima; P’ ako i ne bih oči sklopila, Promotrila bih barem ulazak, Da poznam stazu kuda prolazi Na glasu hajduk sa svojom nevestom. (Zvera oko sebe.) Ha, dobro!... Eno ih!...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
? Aoj, Bože svemogući, Molim silu tvoju jaku, Daj i meni — mojoj duši, Površinu barem taku. L Molio sam Boga krepko, Što ga moljah Bog mi dade, Te mi s’ čini duša moja Da j’ i ona more sade.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
— Volim od stope umreti Neg’ toliki trošak na sebe naneti; Treba malo jesti, da se pri toj bedi I nevolji teškoj barem što zaštedi. Zovite mi bake koje bajat znadu, Ozdraviću mukte kad se predam gladu...
brže korpu cveća I četiri ogledala, I voštanih devet sveća, Novi mider od perkala, I pariski rokoko, I pantlika barem sto.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Da crne nesreće, Što nam u crnu zemlju donese! BOGDAN: Hajd’, da prolivamo krv! Al’ da je znati barem uzroka, Za koga teče poslednja kap. KAP. ĐURAŠKO: Za Veneciju... BOŠKO: Bog je ubio! KAP. ĐURAŠKO: A što?
BOŠKO: Hajd’mo, Bogdane, hajde, Staniša! Te lutajući valjda nađemo, Ako ne melem teškim ranama — A ono barem, nekoj kolibi Kucnuv na vrata, izmolićemo Umornom telu tvrdu postelju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Uvijek su im stizale oko ponoći u gluvo doba. Tako su barem oni govorili i narodu kazivali. Ko im je to donosio, ja vam ni danas ne znam kazati. Na moju dušu, ne znam, braćo!
Valjda sad razumiješ? David (začuđeno): Ama, gospodine, nemoj ti barem biti budala! Kako će mene moja rođena žena oženiti?!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Slika bi bila nepotpuna kad se ne bi barem pomenulo postojanje tako različitih pesnika kao što su elegični Svetislav Mandić (1921), estradni Slobodan Marković
Između više pesnika u širokome formalnom i tematskom rasponu valja pomenuti barem dva-tri najistaknutija: Vito Marković (1935), Milovan Danojlić (1937), koji je sve značajniji kao stilski briljantan
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
mu je zabranjeno obraćati pažnju na žene, ali zar nije mogao makar nekim najsitnijim znakom pokazati kako me primećuje. Barem toliko. Prohor Dimitrije je proneo glas kako se ja spremam na podvig.
Dok je oslobodi one ljuske, žela ga ostavi. Hteo sam da kažem: Pa, zaboga, Kirča, danas je barem bila lako obučena. Imala je na sebi samo tanku haljinu.
U prvo vreme se ništa nije primećivalo, ili barem, niko na to nije obraćao pažnju. Ali, što je vreme više prolazilo, postajalo je sve očiglednije da se s njim nešto čudno
Zar Dadara, pobogu? Hoće li izdržati da joj ne pomene, barem dok Lauševa perjanica ne zamakne iza prve okuke? Hoće li mu dati o dve reči, ili će malo, kao i svaka druga žena,
Meni je ostavio sakate i bolesne. „Pokupi po Vratimlju. Snađi se“, rekao mi je kad sam ga molio da mi ostavi barem desetinu boljih vojnika. Kako ja preko noći mogu da naučim ove mladiće kako se ubija?
se istina ne može zabašuriti, ako je već ne mogu sprečiti da dođe razjapljenih čeljusti po još jednog čoveka, neću biti barem ja taj koji će joj pomoći da se porodi. Neka sama pobaljega svoju nečist na ovo đubrište. Ja ne učestvujem.
Hoće li, videvši da mu nikakvim melemom i svojim čudotvornim umećem više ne može pomoći, izgovoriti barem nekoliko prostih, običnih reči utehe? Vidim kako Dorotej diže glavu i gleda prema jednoj badži na levoj kuli.
račun, da na mene svaljuje svu krivicu zbog toga što nemamo dovoljno sena, kao da nije bila poplava i kao da on nije, barem polovinu od onoga što smo skupili, pogoreo osvetljavajući bedeme. Na kraju isturi kakvu svoju lakrdiju.
Tako sam barem pomislio. Nastavio sam da objašnjavam: pohod je kratak jer u njemu nije sudelovao Dragutin, ne radi se o spoljnjem neprijat
Naposletku mi ništa drugo nije preostalo nego da se dignem i krenem u lutanje po dolini, sve u nadi da ću barem za dan-dva naći spokoja kraj nekog tihanog vira, ispod neke granate jove na Moravi, i tu se sit naspavati.
To mu je inače potrebno da bi barem malo učvrstio svoju rasklimanu vlast u Vratimlju i da bi suzbio rastući Dadarin uticaj.
O čemu su razgovarali, šta su sve jedno drugom rekli, da li ga je ona barem ovlaš dodirnula, o tome ne znam ništa. Slao sam u nekoliko mahova psara Aleksu da prisluškuje na vratima, ali on se
Ilić, Vojislav J. - PESME
A da l' ga slušati želim - od šale barem da pita, Već uzev stihove svoje s bezbožnim ačenjem čita. Njemu je dosadan život.
Potom ću da viknem, nek se nebo stresa: „Krvi, samo krvi, i još više mesa! Ta to nije teško to je barem lako, Namrštiću čelo, počeću ovako: Zgrabi pero iza ušiju gladi kosu, mrda usnama i piše no brzo ostavlja pero.
b. Eto tu je pesnik sa dugačkom kosom, S izbijenim okom i rumenim nosom. Imanje i moral šćerdao je davio. Al' je barem ime zaslužio slavno. Laskao je podlo u pesmama rodu, I kô besno pseto mrzio je vodu. 7.
„Čij' si“, reče mu najzad, „kaži mi, detence drago, Imaš li oca i majke, il' barem tutora svoga, Kad golo i nago skitaš?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Danska, delovi Nemačke i Rusije i velik deo Severne Amerike bili su zatrpani pod slojem snega i leda, debelog barem hiljadu metara. Izgledalo je da će cela Zemlja da promrzne.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ta i vrapci su kod mene besni što su siti. A ti ćeš gospođa da budeš, da se u karucama vozaš i da zapovedaš. Barem da se jedared vidi ko su Lazarići i Lazarićke...
sermija, sve njeno do krajcare, a da je kad štogođ uzela za svoju kontu, da je kas' ti, otišla negde na luft, ili se barem obukla k'o gospoja. Ni par štifletni nema, ni krst oko vrata, ni zlatan sat i lanac.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Želiti bi međutim bilo da svaki sočinitelj, ili prevoditelj, ili podražatelj, ili makar pismokradec delo svoje barem pet godina u rukopisu drži, i svake godine svoj rukopis najmanje četiri puta pročita.
(akov, mera za tečnost od 50 l) POLOŽENIJE — stanje (u kome se neko nalazi) POLUČITI — dobiti, postići PONE — bar, barem, iako PONjATIJE — pojam POSEŠTENIJE — poseta POČEM (pokr. zast.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Sećam se i jedne svoje neobjavljene pesme iz toga doba: Ja te, Fani, ljubim, Jer ti je stas golem, Pa tu barem mogu reći: Imam šta da volem. Ti si pravi teret Na mom srcu bednom; Da l' me voleš, Fani, Ah, reci mi jednom?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da se na osnovu „nekih najboljih i najkarakterističnijih pjesama“ može pretpostavljati „da su naše stare junačke pjesme, barem u svojim prvobitnim varijantama, nastajale savremeno ili bar skoro savremeno1 događajima i junacima koji su poslužili
Ovaj ustupak popeo se (na strani 352) do „postavke da su te pjesme, barem glavne od njih i barem u prvobitnim varijantama, ničući i bitišući na dvorcima plemenske i župske vlastele i oko njih, u
Ovaj ustupak popeo se (na strani 352) do „postavke da su te pjesme, barem glavne od njih i barem u prvobitnim varijantama, ničući i bitišući na dvorcima plemenske i župske vlastele i oko njih, u saobraćaju između te
sestriću, Jovan-kapetane; No mi nemoj inokosan poći, kupi svate lomnu Goru Crnu, Goru Crnu i Bjelopavliće, neka bide barem pet stotina, pet stotina đeverskijeh svata, nek je fala i mene i tebe.
mjestima, kud se danas junačke pjesme najviše pjevaju, nema čoveka koji ne zna nekoliko pjesama (ako ne čitavi, a ono barem komada od nji), a ima i koji i znadu i preko pedeset, a može biti i na stotine.