Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ питао ме је необично: узбуњеним гласом... „Видиш: ја сам се ноћас добро постарао! Имаћемо у изобиљу барем за пет-шест дана; али, Грлице, онај лончић мораш разбити!“ додаде некако потмулим гласом.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ће сутра свадба бити у кући, да|ће се он тако нахранити да ће одебљати: „Дођи”, рече му — „после четири дна, пак ћеш барем имати шта изести”.
Пак, ако је добро, а оно нек стоји; ако ли је зло, време је већ нек се људи зла, барем колико могу, избављају. Навластито у Далмацији, гди за каменита места не имаду људи ни земље за орање, гди више него
” Те веома! Један шаљив игуман мољаше Викентија Јоановича, белиградскога митрополита, да га учини владиком, ако ће барем за неколико дана. „А нашто ти то?” — рече му митрополит. — „Како нашто?
Наравоученије Умрети, мало пре или после, сви морамо; али кад је ко принужден пре времена живот оставити, барем нек се стара како ће се с њим најславнијим начином растати.
или нек престану од такових проклетих и вражјих обичаја и дела, и нека уведу између себе поредак, законе и суд, или барем нека не лажу, него нека се и словом Христа одреку, којега просвету, науку и правду нити слушају нити познају.
би се то чинило онде гди варварство влада, и гди није слободно што добро и паметно ни говорити ни творити, имао би се барем извјет; али у просвештеном владјенију, гди се за добродјетељ почитује све што је полезно и разумно и говорити и
Који му драго пањ достојан је већега поштења него он. Зашто пањ, прво, барем је прави пањ; второ, не иште јести; треће, може за многе потребне ствари служити, ако ни за што а оно за огањ.
Ово ћу само рећи за пример: нејма од хиљаду глава једна да није кадра на дан барем седам врста запамтити, а сваки дан по толико, свак види како то расти и умножава се.
С.: Дај ми барем и тај цекин, и бог да прости; баш ме је данас скупо стао. К.: Ко ти је крив? Ти добро знаш да код мене којекакове
Ми смо плакали кад смо промолили главу на ови свет, ал онда барем ништа | нисмо знали, нико нам се неће за то ругати.
Ти често мене у твојим баснама спомињеш, барем напиши да сам и ја кадгод што паметно рекао и учинио!“ На то му Езоп смејући се одговори: „Онда би'ја био магарац, а
Но колико је зла и опака, барем ово добро има: што мучи, растрза и чини шкрипити зубма онога који с њом има посла. Словесно створен чловек, ако
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Каже ми стриц, да је много Турака и сумња да ће и̓ моћи разбити, зато, како одем, да му добри̓ барем 200 момака пошаљем, да се они Турци најпре разбију, пак ћемо после сви на Ваљево. Ја ону исту ноћ 26.
Тако дође Чупић, и с договором свију ја сам очô с Чупићем. А нашим одласком ми смо и̓ на Дрини задржали барем двадесет дана, ако не више”. Узе он малу чутурицу, напи се, пак пружи мени. Ја принесо̓ устима и не мого̓ се напити.
” Молим, намолити не могу, а претње ми не помажу. Напослетку кажем старцу: „Јакове, ти си од свију нас овде старији барем 25 година, умри пре нас 25 дана, а мореш спасти толику сиротињу од палења, сечења и робљења.
и шанац уфатити, пак они изнутра, и ми споља међу две ватре дахије и њи̓ову војску, и ако не би све побили, ми би барем отерали у Видин, кад би ерлије нама од истине верни били.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Толико имање, стока, баштина — па му све мало; све граби туђе, све је рад да закачи другог. Као да ала из њега зија. Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село
— Хајд̓ тако право — на камен стао! — рече Радан и зацену се од смеха. Ошину волове и похита да барем стигне до механе у дубрави, а већ даље лако му је. Кад се мало поодмори... стићи ће понајлак.
Мрдне мало да се стресе, аја — још горе притеже! — Волови запели, једва помичу кола. Да му је барем на обалу изићи. Ошину их што игда може — те једва извукоше кола на обалу...
Мени обрече трећу пару... Та, знаш, хвала богу, да му није било мене, не би гроша добио!... — Па је ли ти барем дао ту трећу пару? — упита Пајо. — Дао је нешто, али закиде ми равних двадесет дуката!...
— По четири-пет дуката! — зачуди се Милун. — Ја шта ти мислиш. Најмање од весеља мора му пасти барем сто рпоша. — Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом.
— И велите о Ђурђевадне ће изићи од Станоја? — упита Милун поћутавши мало. — Тако ми барем он рече ономад — одговори поп. — Жали ми се да му је Станоје учинио нешто криво. — Хм, па и јест Станоје мало џенабет!
Видак је, као што већ знате, општински писар. И он је човек у стању; барем је богатији од многог општинског писара. Обогатио се онако исто као што су се обогатили многи и многи општински писари
Узећу где мало зградице под кирију па радити. Ваљда ће се моћи животарити. — Е лепо, лепо! А ти барем за ово лето да станеш код тог човека. Газда је први у овом крају. Јамачно се сећаше ко је.
— Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти! А оно лудо једва дочека, па удри као помамно. — Их! та полако, море!...
ја или ти? — Оно јес'... али, опет, и ти си мало крив. — А што ја? — Да си барем онај уговор боље притврдио него начинио онако као ни себи ни своме.
му Видак у четири ока каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор.
— Е ја не знам, богами — рече Тиосав сумњајући... — Ама, брате, осам ока... Да је барем по оке јали оку мање, 'ајде де, али — четири. — Камик да едем ако те преварим! Осум, жив ми господ! На!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чича Алекса и бабо с једне, а и мене понесе ђаво... — А, онако, ниси крив? — Очију ми, нисам! — Па што ми, барем, по коме не поручи да знам?... — Нисам знао по коме ћу! — Оно ... тако је! ...
То опазише и Алекса и Петра и осмехнуше се. Алекса додаде више у шали: — Па добро... добро!... Пусти јој барем руку. Јелица, као опрљена, трже руку и побеже у кућу! А он оста на месту као окамењен од стида... — Ех, ех, ех...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Е, лепа парада! Вас треба да је срам, а не мене! Ја баш ако и гледам, а ја сам барем мушкарац, па ми се и шикује,... ал’ ви, ви!... Фрајла, па још господин-попина ћерка!
»Проливајте барем ви, драге сестре Српкиње, сузу жалости над несретним удесом нашега Љубинка; покажите тиме да цените и уважавате
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Штета је велика, особито онаки добри коњи, у целој вароши им није било пара. ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сажалителан поглед баци на њега. Волела би да га више није видела. Досад барем у сну, у фантазији, пратио је лик млађаног Шамике; код ње је Шамика увек био младић као Ахил.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У погледу садржаја, ова два модела су у извесним својим деловима веома слична, или барем имају додирних тачака. Кад је реч о природи детета и његовим особинама, у оба ова модела дете је, пре свега, мало,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
у високе националне и људске дужности, спремао га за једну историјску обавезу: ако је поука гушила поезију у њој је, барем, било неке величине. Змајеви епигони су поучност сузили, дали јој ограничени, просветарски смисао, класно је одредили.
која дечјој песми прирођена, и захваљујући којој чак овакви, декларативни стихови, поседују неку драж, или се, барем, могу поднети: Највећим делом света данас крекећу паре, Уместо плодних њива дремају смрдљиве баре; Највећим делом
уме да, за часак, одведе слушаоце у Неки лепши свет, да им дочара укус друкчијег постојања, служи том вишем циљу, или, барем, уравротежавању сурових нужности и сна о лепом.
Више но данас — на први поглед, барем - свет је био насељен тајнама и чудима. Могло се сањарити плодније и лакше, тј.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
о склањању имена и мјестоимјенија, и о спрезању глагола, у једно саставити, и со тим, ако не внутрење вештество, а оно барем вид Сербске Писменице предложити.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ту ми барем јоште нешто треба — И тако ти посред јада свога Коњица се сетим некаквога: Име Пегаз, а кљусина јака, На рамени до
чарне ове горе вила, Јера чуда, веруј ми, такога Још не видех за живота свога, Па оли си из горице вила, Ол' те барем вила одојила.
Још де у Срба Србљанин корачи. Маџара бије и можди и тлачи, Па ако ту му час самртни дође, Са света барем певајући пође.
Од вас нико то не знаде — Не знам ни ја, али тешто! Та знаћемо све до сутра, Или барем до прексутра. 94. Прексутра је, подне звони, А он оде тражит мому, Бака му се на пут гони; Шапну: „Није још на
83. Ја би барем делâ тако, А сунашцу што год драго; Једне ћуди није свако, Свако има своје благо, Што тај куди, они фали, Де с'
куту, Премишљајућ срећу љуту, А око њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није шала, Често с' чета подизала, Увек беше од те већа, Ма им увек лоша срећа, Па сад они —
премећу: Кад год јунак у гору замакô, Он проклиње своју лошу срећу, Увек штогод улови дојако, Јал' медведа, јали барем вука, Али сада... то је грдна мука!... Већ дан други, а плена никака, Грдна мука то је за јунака.
Јера чудо, веруј мене, тако, Селе моја, не виде дојако, Па оли си из горице вила, Ол' те барем вила одојила.“ Тако пита девојку Милета, А јунаку одговара Цвета — Цвета, побре, јесте име њено, Још је мома
Али Тале, шта он јунак ради? Он се барем свога злата слади?... Ох, и њему небо с' наоблачи, Како амо у града корачи: Угледала жестока Туркиња, Угледала
Па кад Цвете одавде нестане, Кад му сунце са неба му пане, Ако неће баш ни онда мене, Нека мач ми у срце окрене, Барем ћу се, тужна, с миле руке Опростити ове горке муке.“ Али, побре, ајдемо из града, Да видимо шта је другде сада.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
дошла би, да је за мене коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због рана, оно барем због оног детета, да се барем због њега, и због Алаха, самилосном покаже! По томе сад суди и каква је мајка!
коња везивала, дошла би, ако не због мене, оно због моји рана, ако не због рана, оно барем због оног детета, да се барем због њега, и због Алаха, самилосном покаже! По томе сад суди и каква је мајка! АХМЕД: Много, бре, виче овај ага!
ЈУСУФ: Баш не можеш да сачекаш да прво дођеш кући, да с Хасанагиницом поразговараш, да се објасниш? Сачекај барем до јутра, обећавам ти, кренућу ујутру, а стићи ћу ко да сам још ноћас пошао! Шта је три сата јахања!
Ево га, фала Алаху... ЈУСУФ: Сад се прибери, Хасанагинице. Ако несрећа не може да се избегне, барем се одмотава и пролази. Што мора да стигне, нека стигне што пре, за касније ти остаје мање зла.
Можда и грешим, није ни чудити се, али ме барем саслушај. Још сам се једино теби од јутрос надала. И Хасанаги се треба смиловати.
Празно седло. МУСА: Знам да је кадија отишо у Нови, тако се барем причало, па ће сватове сачекати пред Требињем. СУЉО: Сад, кажу, из Новог отишо у Имотски, кажу неком хитњом, па
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ако сам зел срма-колан, Като колан да се вијем, Око твоја снага!... Кликну мој отац: Што си, Лено, на големо? — Барем да си од колено? Прихвати Паса и све девојке са њом: Ако несам од колено, А ја имам црне очи, Црне очи, медна уста!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Гдјекоји помисли: „Кад ћу се кајати, зашто да га носим?“ а гдјекоји: „Дај барем један да понесем!“ Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење: онда они који нијесу понијели
Па онда девојка устане и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну а она му остави две: једну њему, а другу да однесе своме оцу.
чуо и видио да се у свијету догађа све му се чинило неправо, па је желио и богу се и дан и ноћ молио да му допусти да барем једном у свом вијеку види правду. А бог му жељу испуни.
Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до гроба и да бацим земље на њ.
Све је спомињала што барем њих двије нису близу, и често би говорила: Кад би ми нешто њезина дјеца била пред очима, лакше би ми било.
Онда солдат рече: — А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним клинчорбу. Баба му то дâ, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Одлази.) НИКОЛА: Ето видиш; може ли бити боље нарави? Али залуду, кад јој не иде ништа од руке. МАКСИМ: Опет слуша барем, и даје се исправљати. НИКОЛА: Од десет година једнако је исправљам и злопатим, па шта сам добио? 4.
Кам ти красан фес, него то немачки. ЉУБА: А фес је опет турски. СТАНИЈА: Ако ће, барем је леп. ЉУБА: Јест, да квари косу. СТАНИЈА: Има, фала богу, косе доста.
ЉУБА: Јесте. СТАНИЈА: Лепо, лепо. Имате ли јошт штогод, да чујем док сам јошт овде, да приповедам барем кад дођем у мој вилајет. ЉУБА: Шта да ти приповедам? (смеши се) Господин Милан ће ме љубити у руку.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Али сад ћу ја начинити разлаз. (Извади каиш.) Кући! СУЛТАНА: Слатки Срето, буди барем ти паметан. СРЕТА: Ја сам паметан, али ти си луда. Кући! СУЛТАНА: Окани се, Срето, мене, молим те, као мог брата!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
А онај врт на Авентину, Да ли је исти, ма да пиније прстенују Декаде, год по год? Размисли, одговори, Или прећути барем неслагање са сумњом Која ми кочи шаку, бар за трен, па ми слова Посрћу, несигурно.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
та чуда из журнала, како им дотерују фризуре и позајмљују индијанске фарбе, систем: Ако ми не можемо, нек нам се барем дете проведе! — и ево, дете је на журки међу потпуно непознатим познатим момцима из вароши, и шта?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: Нипошто! Ја теби лепо кажем да идеш из ове куће, ако мислиш да останемо добри пријатељи. БАТИЋ: Нек нам барем пасош покаже; од тога се ниједан поштен не задржава. АЛЕКСА: Шта, пасош? Како ви смете мене срамотити и пасош искати?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво од мене далеко, Да је био, би ме пробудио Или барем једном пољубио.“ 151. “Ој девојко, душо моја, Чим миришу њедра твоја?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
А зар је сада време за позориште? И не могу се упоређивати пекар и глумац! Пекар нам барем помаже да се некако прехранимо, и да преживимо, а глумац...
ДАРА: То се и ја питам! ГИНА: Мени је лакше кад знам да је овде! ТОМАНИЈА: Зашто лакше? ГИНА: Барем знам да, док је овде, није у затвору! Да ми се Секула од његових батина одмори!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Па да је барем букова даска На стоваришту Градског отпада, Лакше би му било! Нема изласка: Човеку је суђено да пропада, А да се
Нема изласка: Човеку је суђено да пропада, А да се нико у махали Не обазре и да га не сажали! И кад би барем јавно мњење Изразило своје узнемирење! Слаби изгледи!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ ЈАНКО Не, Рогане, немој га будити, е он у сан кâ на јави збори; е ћемо га штогод распитати, да се барем добро исмијемо. КНЕЗ ЈАНКО Дану, Вуче, што оно збораше за нашега Бана Милоњића? Је ли чегрст каква међу вама?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
лију ради тебе, синко, њу ће овај снијег, бар за њеко вријеме, одбранити од њенијех крвника; мирни ће бити ти мученици барем док се земља не заодјене листом...“ Небо се разведри а снијег се слеже. За мутљавим даном настаде чиста ноћ.
Оба изиђоше из спаваће собе те прођоше малијем ходником па уљегоше у другу собу. Та је соба била пространија барем четир пута од прве. Под сав бијаше застрт шареним ћилимом (по свој прилици подгоричка тканина).
Има једна лијепа кокошица варена, па барем да мало јушице посркућете и један батачић да заложите, да се оснажите.“ Владика се од срца насмија тијем ђаконовим
„Не!... не зна нико до Бога, како ми је овога часа!“ рече он жалосно. „Камо срећа да нијесам преболио. Данас бих барем мирно у гробу почивао!
Немојте да га гладна пустимо; ако га у повратку дочекају Црногорци крвопије, да барем, гладан не погине!“ „Чујем те, газда!“ одговори Мита из авлије. Он се тамо шалио с Милицом и с Милуном.
Тако је он барем мислио. Па иако сам прихваћен, иако ме држе као своје чељаде, зар ипак не треба да видим е сам го као прст?
Он је гледаше преко чибука, али према слабој звјезданој свјетлости, не мога разабрати шта јој барем лице каже, кад језик не говори.
„А што ћеш, сердару! Жао нам га је валај и прежао! Фала да је Богу, барем је јуначки погинуо!“ „Е момци! доста би причања, но да се сарањују мртви, а живи да иду дома!“ рече Мијајло.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А кад је љекар одговорио да није, он га оћерао и казао да зову човека који је падао с тавана. Кад кућа гори, барем да се човек огрије.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему а другу да однесе своме оцу.
” Он сиромах | пристане на то и рекне јој. „Барем спреми јој што на пут, да не умре први дан у шуми од глади.” Маћија јој умеси погачу, па сутрадан како сване, заведе
Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до гроба и да бацим земље нањ.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ЦМИЉА: Јесу га барем уватили? ЈАГОДА: Немоте да сте наивни! Префригано је то! Здимио, и то негде Карађорђевом, па Сремском.
МАНОЈЛО: Ништа, није важно, видећемо и вако. Кад би бар киша хтела мало да стане! ТАНАСКО: Ви барем имате то гумирано платно! МАНОЈЛО: Боље да смо пошли на Савамалу, уз Дунав. Ил преко Топовских шупа.
ТАНАСКО: Опет онај пексимит француски? Дизвинете, од тога сам добио затвор! Да барем има печен компир и тани! А што да не куцнемо овој овде кафеџинки? Мало кундаком у врата...
Из осмог џепа бије велика зима! А да испразним ову канту, па у канту? Немам кров, ал барем имам поклопац! Не могу да вас огреју ни топлане, ни церова дрва, ни угаљ, ни овнујске коже!
ГОСПАВА (од једног до другог): Кажи ми неку лепу реч, утеши ме! Сажали се, кажи ми да ти је жао! Пусти барем једну сузу за мене, биће ми лакше! Узми ме за руку! Помилуј ме! ЦМИЉА: И ти си лепо Трифуна помиловала!
) ПРОСЈАК: Међ вама би се и арханђео угасио! Брже но слама! Ко спава с вашкама, устане препун бува! Да сте ме барем распели, да знам ко сам!... Не разликујете Гаврила од Брадаила, крило од панка...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
желио и тражио, српској јуности препоручити и тако српске кћери прсима, које су ме одојиле, ако не колико би[х] рад, барем колико могу, благодаран јавити се.
Он, заисто, кад не би се надао да ће, ако ништа, барем „Нин аполиис тон дулон су деспота“ на вечерњи очитати, не би никада на њу дошао.
Него, говори нам, свети владико, тако нам жив био, да барем у старости што добро почнем мислити. И то ми није мало утешенија, да ће младеж која те слуша боља и паметнија бити, и
Ко проси? Чловек Србин! Себе тако похудити и бедним просјаком учинити! Покор и срамота српском имену! Барем нек се одрече овог поштеног имена, нек се како другојачије зове и нека не срамоти род свој.
спавати, није нам било до спавања, него за разговарати се и саветовати како ћемо се измаћи и како ћемо учинити да се барем први дан нико не досети да смо очистили. Све се то метне у ред и намести. Ко ће нам сад брже зору донети?
Из овога судим да, да ми је мати жива била, или барем Јула сестрица, не би[х] никада из Баната изишао. Био сам већ утешен, кад ми се пробуди друг, и, расуждавајући да сав
да се у нашем мирном вилајету гди покалуђерим, него куд у Турску да одем; да не хитим одвећ с калуђерењем, но да чекам барем јошт три године; а како се придигне, да ће доћи посетити ме. Но, није се предигао, но по малом времену преставио се.
и расуждавати сврх оног шта знаду, ништа не знаду; или би много паметнији били да не знаду ни оно што знаду, јер би барем при општем человеческом уму и разуму остали, пак би били као остали људи.
Останите, барем, те ручајте с нами, пак онда идите збогом куд [х]оћете.” Опростимо се ми и изиђемо из његове собе. Рече он нешто
Не имајући на таки славни празник нигде никога да запопи, „[х]оћеш да те запопим,” рече ми, „барем да знаш да си у Черној Гори био?” „Што вам драго”, одговорим ја, „мени је свеједно та сад, та после.
И ови нам потврди о њима то исто што смо пре чули. ’Ајде, дакле, у име божје, барем да сасвим здрава љубезнога мојега видим и да се здрави растанемо. Сутрадан попнемо се на високе хормовитске планине.
У Венецији потреба стајати на лазарету 21 дан; ту се троши. Одатле до Далмације требују барем од све невоље три. Не би[х] рад казивати да сам у тескоби, а бојим се да после горе не буде.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? — Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... — Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? — Јесу, јено баш сиде прид манастиром... — Ајд’ улази!
— рече Лис, прекрстивши се. — Бог да те прости, и ти си више одједном овуда слазио!... Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!
— рече Вртиреп. — Како нису грђи? Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по Буњевцу! Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем начисто с њима! А наше рђе кад спомену име св.
— Како нису грђи? Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по Буњевцу! Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем начисто с њима! А наше рђе кад спомену име св.
— То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису...
Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ. Барем тако ми је брат приповидâ. А... — А ко ти је брат? — прекиде га њеки. — Вратар, болан, јарчина кâ и Наћвар!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Како је изгледа мали корак тек Потребан нама (или барем неком) Да или схватимо одједанпут век Или се с нашом сударимо јеком.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
се чаша, напев'о песама, Напио се раја са медних усана, Где је наш'о сласти, ту јој није праш'то Сад гори л' му душа - барем знаде зашто! Ј. Јовановић 3мај XXВИИ Мрачни, кратки дани, Суморно јесење, На небу облаци, На срцу камење.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На највећој од пирамида, на Кеопсовој, радило је барем сто хиљада људи преко двадесет година док се грађевински материјал спремао, довезао, обрадио и узидао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Био сам задовољан да вам усадим бога барем и само као један „садржај свијести”, увјерен да ће све остало доћи само по себи, кад и ако има да дође.
погледа и мушкарац средњих година инкарнират ће се у конкретне живе особе интерпрета, које ће на сцену изнијети барем увјерљивост и одређеност својих стварних физичких личности.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Он се не боји звера ни вампира, а ови наши овуда гори су од жена... Једна брука, па то ти је!... Што не знадох, барем, док беше овде, да га разгледам боље... Али не мари: видећу га ма где...« — Помоз’ Бог, Станка!
»Он хоће пара — мишљаше Ђурица. — Па добро, ја ћу доносити пара доста, али ћу барем и ја видети вајду од њих. Пије се, весели се... то стаје доста. А код Вуја: донеси паре, па иди куд знаш.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па онда девојка устане, и захвали му на јабукама, а он је стане молити да му остави барем једну; а она му остави две: једну њему, а другу да однесе своме оцу.
Ево сад баш долазим оданлен, и од онога цара што је украо твога оца трс. То ти је барем лако. Него, знаш ти што, побратиме?
Једнога ти се дана он смисли, па оде матери, те је замоли да му даде барем један кључ. Мати кô мати: смилова му се те му даде један кључ. Кад он отвори собу, има шта и виђет.
Ево ти и ове траве што се њоме лијечи шљепоћа, ако ти гдје устреба. Збогом! — Стани барем ти платим ајлук и да те обдарим.
Гдјекоји помисли: — Кад ћу се кајати, зашто да га носим? А гдјекоји: — Дај барем један да понесем! Кад се врате из таме на свијет, а то оно све било драго камење.
Не бој се, него хајде кадији па му реци: „Када ти мени осуди да дам толике паре, барем ми досуди да ми она жена мога сина поврати“.
Он је био мој побратим. Ми смо заједно радили и трговали, и кад сам га тако нашао, барем ћу чекати да га отпратим до гроба и да бацим земље на њ.
Онда солдат рече: — А ти ми дај барем тигањ и мало воде да начиним клинчорбу. Баба му то да, а он узме тигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и
Ћипико, Иво - Приповетке
— потужи се Антица најамници првашњега господара, кад се с њом једнога поподнева састала код мора. — Барем си мирна, а ја сам права мученица... Горчи ми је живот но што је ово море...И јутрос...ма што да на се пљујем?!...
— Морача! — издавши га глас, једва шапну. —Иди! —Зар ћеш ме овако пустити од себе?... Растанимо се барем у миру! Чујеш ли звоно? —Иди кажем ти! —Кад хоћеш, идем... Али ми руку твоју дај!... Дај ми твоју руку.... Идем!
Старији људи ипак нађоше мјеста да се огреју, док млађи поседаше где му драго, настојећи да барем из даљега очи на пламену паре; кад га виде, као да их и грије.
Прве недеље није кошуље пресвукао, а дуго је што, је носи и навлаке су му пуне земље. Да је она у кући,не би се барем за то бринуо. Друге недеље, онако каљав, пошао је к цркви у варош.
као обично кад се из вароши враћа, и кабаница била би им пространа: стопили би се уза њу и осетио би сласт у животу, и барем за час заборавио би на свакидашње бриге. А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно.
—Знао сам ја отприје како је... —Па што си силазио? —Што и ти!... Но горе, код нас, барем би по ноћи одморио се, а овдје не зна се што је грђе, дан или ноћ, ,— изгорјех од врућине!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Дветри издвојене појединости из дела Станковићевих и Настасијевићевих дају нам, надам се, барем да наслутимо како би изгледао један изнутра сачињен опис балканске културе, који је по правилу неодвојив од
И најзад, да наведемо барем један пример из прозе. И то из прозе Борисава Станковића, о чијој „невештој“ и „неписменој“ синтакси није писао само
трави с лицем према небу – послужио као извор сликовне граће из које су у разним песмама начињени поједини стихови и барем једна целовита строфа.
Навешћемо барем један пример за први и други случај, а односе се готово на исту појаву (жудњу или жељу): Жудње ми чуче обалама ко
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А већ из досадашњег излагања могло би се знати, или барем наслућивати, да ће његов видокруг бити врло близак Софкиноме, с њим ће се често подударати и још чешће укрштати.
је у коначној верзији романа Софкин силазак (судбински пад) трагички стилизован поред осталог и зато што она унапред, барем крајичком свести, зна каква је судбина чека. Зна, и зато што зна прихвата, а у себи се дубоко и постепено распамећује.
Јер готово сви његови критичари и тумачи, или барем већина, а међу њима и они који су у похвалама знали јаче да притисну пером, упућивали су у исти мах примедбе синтакси
поступка супституције, који се у лингвистици често примењује, сада ваља до у најситније појединости изнутра осветлити барем ту једну реченицу да би се на видело изнеле оне невидљиве ситнице које притискују синтаксички низ деформишући га чешће
Потпун суд о Станковићевој синтакси може се донети тек када се довољно исцрпно опишу барем ове групе чешћих одступања.
Јер има нешто у том опису собе што га чини топлим и блиским, а тешко је открити шта све. Сада је барем просторни чинилац мало јаснији.
у критици није обраћала пажња - очигледно није само индивидуална него је и општа карактеристика, која је, како се то барем у неким случајевима дȃ доказати, условљена чиниоцима социокултурног реда.
и кретање кроз простор Станковић употребљава за карактерисање лика, што је у најмању руку редак књижевни поступак, барем у српској књижевности.
Као општа појава може се узети „фузија жанрова”,279 или барем јака тежња ка њој. Запажа се исто тако јака тежња да се премости чак и дубока разлика између стиха и прозе.
Тако је барем у руској књижевности. При томе је ритам одређиван као скуп карактеристичних одступања од метра.284 Тачно, дакле,
не би било кад се говорни низ не би према неком препознатљивоме параметру накнадно рашчлањавао на међусобно самерљиве (барем приближно изометричне) чланке.
на говорни низ да се синтаксички преуреди; да се, боље рећи, искористе оне синтаксичке могућности које му дају, барем приближно, изометрично рашчлањавање.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— дрско одговори трговац, као човек који види да је све свршено. Смрт га неће мимоићи, па барем да проговори као онај с коца, или испод џелатове сабље... — Дакле и каурин да се маша за пушку?
И легне покрај дедова у завичају својем. Сто педесет година су они закопавани у Чабру. Биће и за њега места. Неће га барем Анадолци, никаква вера на овом свету, спуштати у гроб својим скрнавним рукама.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ја барем чврсто Верујем у то. КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН О преносу Бранкових костију 10 јула 1883. Коло милих брата и милих сестриц
Божићни је дȁнак круна свију дана, Барем у Хришћана; А у тојзи круни алем што се сија Радост је дечија. Ко у тој радости не зна да ужива, Срце га издало,
»Стармали« 1881. ПРЕДБОЖИЋНА Падни, снеже; падни, снеже; Без тебе је празна зима; Падни, снеже, барем сада О божићним празницима.
Падни, снеже; падни, снеже, По градови и по сели, Нек’ се нашем сузном оку, Нек’ се Божић барем бели. Падни, снеже; падни, снеже, И завеј нам странпутице; Падни, снеже, нек’ занеме Телеграфске ситне жице.
Ох, Божић је празник мира. Падај, снеже, падај с неба: Сад нек нам се барем чини Као да смо — какви треба. »Стармали« 1888.
Кад се мора много згазит’ На мегдану братског трења, Не згазимо барем стазу Могућнога измирења. Жалосна је борба свака, Где се брат на брата стрви, Где се срца болом леде, Суза тече
Никакове страсти неће нас занети, Та међу нас неће раздор стати клети. Ми смо барем зрели, ми смо при памети.“ Тако једра душа, тако мудра глава. Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава.
Ено се Срби слажу У једној главној цели, И ако није дошло До пољубаца врели’. Ено се Срби штују, Или се барем трпе Сви који снагу своју Из једног врела црпе. Ено га, ено, ено, — Није ли то поштено!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: А, то ми фали; научио сам и српски, тек нисам француски. ФЕМА: Жан, то мора бити; барем десет речи. ЈОВАН: Гди ћу ја сад под старост да научим, то је тешко за мене. ФЕМА: Сапр тудер фо.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА (у себи): Погрешила сам Што одмах нисам пошла за њима; П’ ако и не бих очи склопила, Промотрила бих барем улазак, Да познам стазу куда пролази На гласу хајдук са својом невестом. (Звера око себе.) Ха, добро!... Ено их!...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
? Аој, Боже свемогући, Молим силу твоју јаку, Дај и мени — мојој души, Површину барем таку. Л Молио сам Бога крепко, Што га мољах Бог ми даде, Те ми с’ чини душа моја Да ј’ и она море саде.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети; Треба мало јести, да се при тој беди И невољи тешкој барем што заштеди. Зовите ми баке које бајат знаду, Оздравићу мукте кад се предам гладу...
брже корпу цвећа И четири огледала, И воштаних девет свећа, Нови мидер од перкала, И париски рококо, И пантлика барем сто.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Да црне несреће, Што нам у црну земљу донесе! БОГДАН: Хајд’, да проливамо крв! Ал’ да је знати барем узрока, За кога тече последња кап. КАП. ЂУРАШКО: За Венецију... БОШКО: Бог је убио! КАП. ЂУРАШКО: А што?
БОШКО: Хајд’мо, Богдане, хајде, Станиша! Те лутајући ваљда нађемо, Ако не мелем тешким ранама — А оно барем, некој колиби Куцнув на врата, измолићемо Уморном телу тврду постељу.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Увијек су им стизале око поноћи у глуво доба. Тако су барем они говорили и народу казивали. Ко им је то доносио, ја вам ни данас не знам казати. На моју душу, не знам, браћо!
Ваљда сад разумијеш? Давид (зачуђено): Ама, господине, немој ти барем бити будала! Како ће мене моја рођена жена оженити?!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Слика би била непотпуна кад се не би барем поменуло постојање тако различитих песника као што су елегични Светислав Мандић (1921), естрадни Слободан Марковић
Између више песника у широкоме формалном и тематском распону ваља поменути барем два-три најистакнутија: Вито Марковић (1935), Милован Данојлић (1937), који је све значајнији као стилски бриљантан
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
му је забрањено обраћати пажњу на жене, али зар није могао макар неким најситнијим знаком показати како ме примећује. Барем толико. Прохор Димитрије је пронео глас како се ја спремам на подвиг.
Док је ослободи оне љуске, жела га остави. Хтео сам да кажем: Па, забога, Кирча, данас је барем била лако обучена. Имала је на себи само танку хаљину.
У прво време се ништа није примећивало, или барем, нико на то није обраћао пажњу. Али, што је време више пролазило, постајало је све очигледније да се с њим нешто чудно
Зар Дадара, побогу? Хоће ли издржати да јој не помене, барем док Лаушева перјаница не замакне иза прве окуке? Хоће ли му дати о две речи, или ће мало, као и свака друга жена,
Мени је оставио сакате и болесне. „Покупи по Вратимљу. Снађи се“, рекао ми је кад сам га молио да ми остави барем десетину бољих војника. Како ја преко ноћи могу да научим ове младиће како се убија?
се истина не може забашурити, ако је већ не могу спречити да дође разјапљених чељусти по још једног човека, нећу бити барем ја тај који ће јој помоћи да се породи. Нека сама побаљега своју нечист на ово ђубриште. Ја не учествујем.
Хоће ли, видевши да му никаквим мелемом и својим чудотворним умећем више не може помоћи, изговорити барем неколико простих, обичних речи утехе? Видим како Доротеј диже главу и гледа према једној баџи на левој кули.
рачун, да на мене сваљује сву кривицу због тога што немамо довољно сена, као да није била поплава и као да он није, барем половину од онога што смо скупили, погорео осветљавајући бедеме. На крају истури какву своју лакрдију.
Тако сам барем помислио. Наставио сам да објашњавам: поход је кратак јер у њему није суделовао Драгутин, не ради се о спољњем непријат
Напослетку ми ништа друго није преостало него да се дигнем и кренем у лутање по долини, све у нади да ћу барем за дан-два наћи спокоја крај неког тиханог вира, испод неке гранате јове на Морави, и ту се сит наспавати.
То му је иначе потребно да би барем мало учврстио своју расклиману власт у Вратимљу и да би сузбио растући Дадарин утицај.
О чему су разговарали, шта су све једно другом рекли, да ли га је она барем овлаш додирнула, о томе не знам ништа. Слао сам у неколико махова псара Алексу да прислушкује на вратима, али он се
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А да л' га слушати желим - од шале барем да пита, Већ узев стихове своје с безбожним ачењем чита. Њему је досадан живот.
Потом ћу да викнем, нек се небо стреса: „Крви, само крви, и још више меса! Та то није тешко то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља перо.
б. Ето ту је песник са дугачком косом, С избијеним оком и руменим носом. Имање и морал шћердао је давио. Ал' је барем име заслужио славно. Ласкао је подло у песмама роду, И кô бесно псето мрзио је воду. 7.
„Чиј' си“, рече му најзад, „кажи ми, детенце драго, Имаш ли оца и мајке, ил' барем тутора свога, Кад голо и наго скиташ?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Данска, делови Немачке и Русије и велик део Северне Америке били су затрпани под слојем снега и леда, дебелог барем хиљаду метара. Изгледало је да ће цела Земља да промрзне.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Та и врапци су код мене бесни што су сити. А ти ћеш госпођа да будеш, да се у каруцама возаш и да заповедаш. Барем да се једаред види ко су Лазарићи и Лазарићке...
сермија, све њено до крајцаре, а да је кад штогођ узела за своју конту, да је кас' ти, отишла негде на луфт, или се барем обукла к'о госпоја. Ни пар штифлетни нема, ни крст око врата, ни златан сат и ланац.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Желити би међутим било да сваки сочинитељ, или преводитељ, или подражатељ, или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке године свој рукопис најмање четири пута прочита.
(аков, мера за течност од 50 л) ПОЛОЖЕНИЈЕ — стање (у коме се неко налази) ПОЛУЧИТИ — добити, постићи ПОНЕ — бар, барем, иако ПОЊАТИЈЕ — појам ПОСЕШТЕНИЈЕ — посета ПОЧЕМ (покр. заст.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Сећам се и једне своје необјављене песме из тога доба: Ја те, Фани, љубим, Јер ти је стас голем, Па ту барем могу рећи: Имам шта да волем. Ти си прави терет На мом срцу бедном; Да л' ме волеш, Фани, Ах, реци ми једном?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да се на основу „неких најбољих и најкарактеристичнијих пјесама“ може претпостављати „да су наше старе јуначке пјесме, барем у својим првобитним варијантама, настајале савремено или бар скоро савремено1 догађајима и јунацима који су послужили
Овај уступак попео се (на страни 352) до „поставке да су те пјесме, барем главне од њих и барем у првобитним варијантама, ничући и битишући на дворцима племенске и жупске властеле и око њих, у
Овај уступак попео се (на страни 352) до „поставке да су те пјесме, барем главне од њих и барем у првобитним варијантама, ничући и битишући на дворцима племенске и жупске властеле и око њих, у саобраћају између те
сестрићу, Јован-капетане; Но ми немој инокосан поћи, купи свате ломну Гору Црну, Гору Црну и Бјелопавлиће, нека биде барем пет стотина, пет стотина ђеверскијех свата, нек је фала и мене и тебе.
мјестима, куд се данас јуначке пјесме највише пјевају, нема човека који не зна неколико пјесама (ако не читави, а оно барем комада од њи), а има и који и знаду и преко педесет, а може бити и на стотине.