Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Kraljice su došle; Daj, da darujemo; Ne ćeš mlogo dati: Kralju vrana konja, A kraljici vence, Vence i oboce, Mladom barjaktaru Svilenu košulju, A beloj dvorkinji Burmu pozlaćenu.“ 37.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nije vino pošto priđe bješe, nije svijet ono što mišljaste. Barjaktaru darivat Evropu — grehota je o tom i misliti! Velja kruška u grlo zapadne.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zdrav, barjaktaru, zdrav mi odio, vazda barjak nosio; barjak ti treptio, a ti pod njim kao pelivan letio; zdrav mi bio, junački ga vio
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se otvoriše vrata i iziđe jedna četa mala, za trideset i četiri druga; pred njima je Senjanin Tadija, barjak nosi Komnen barjaktaru; otidoše brdu u planinu, primiše se pod Crvene st’jene.
“ Iziđoše na Crvene st’jene; obazre se Kotarac Jovane, al’ sam ide Komnen barjaktaru, pa on reče Senjanin-Tadiji: „Moj Tadija, od tridest — trojica!
Privuče se Komnen barjaktaru, pokupi im svijetlo oružje, pa zatrpa u jelovo granje, al’ ne može sablje Kuničine, jer je Kuna pritiskô poda se; oko
Pita njega Senjanin Tadija: „Što je tamo, Komnen-barjaktare? Što je tamo kod ognja živoga?“ Kaže njemu Komnen barjaktaru: „O Tadija, našoj četi glavo, kod ognja je Kuna Hasan-aga sa njegovih tridest Udbinjana, sve je pjano kako i
Su tri strane opkoli Tadija: s jedne strane od Senja Tadija, s druge strane Komnen barjaktaru, s treće strane Kotarac Jovane; zalete im puške donesoše, a Tadija Kuni priskočio, udari ga nogom u stražnjicu, a viknu
Šta l’ se u njoj žalostivo piše, te ti roniš suze od očiju?“ Veli Zuko Čulku barjaktaru: „Slugo moja, Čulko barjaktare, nije knjiga od naših krajina, ni od naših kotarskih serdara; već je ferman cara
brešku drži preko krila, pa on gleda četu Zukanovu, kako Turci idu uplašeni; pa otide hajduk govoriti kalauzu Čulku barjaktaru: „Zar si, Čulko, riječ pogazio?“ Pa opali brešku okovanu, te ukide Čulka barjaktara, — pust ostade barjak na ledini!