Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Краљице су дошле; Дај, да дарујемо; Не ћеш млого дати: Краљу врана коња, А краљици венце, Венце и обоце, Младом барјактару Свилену кошуљу, А белој дворкињи Бурму позлаћену.“ 37.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Није вино пошто приђе бјеше, није свијет оно што мишљасте. Барјактару дариват Европу — грехота је о том и мислити! Веља крушка у грло западне.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Здрав, барјактару, здрав ми одио, вазда барјак носио; барјак ти трептио, а ти под њим као пеливан летио; здрав ми био, јуначки га вио
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
се отворише врата и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга; пред њима је Сењанин Тадија, барјак носи Комнен барјактару; отидоше брду у планину, примише се под Црвене ст’јене.
“ Изиђоше на Црвене ст’јене; обазре се Котарац Јоване, ал’ сам иде Комнен барјактару, па он рече Сењанин-Тадији: „Мој Тадија, од тридест — тројица!
Привуче се Комнен барјактару, покупи им свијетло оружје, па затрпа у јелово грање, ал’ не може сабље Куничине, јер је Куна притискô пода се; око
Пита њега Сењанин Тадија: „Што је тамо, Комнен-барјактаре? Што је тамо код огња живога?“ Каже њему Комнен барјактару: „О Тадија, нашој чети главо, код огња је Куна Хасан-ага са његових тридест Удбињана, све је пјано како и
Су три стране опколи Тадија: с једне стране од Сења Тадија, с друге стране Комнен барјактару, с треће стране Котарац Јоване; залете им пушке донесоше, а Тадија Куни прискочио, удари га ногом у стражњицу, а викну
Шта л’ се у њој жалостиво пише, те ти рониш сузе од очију?“ Вели Зуко Чулку барјактару: „Слуго моја, Чулко барјактаре, није књига од наших крајина, ни од наших котарских сердара; већ је ферман цара
брешку држи преко крила, па он гледа чету Зуканову, како Турци иду уплашени; па отиде хајдук говорити калаузу Чулку барјактару: „Зар си, Чулко, ријеч погазио?“ Па опали брешку оковану, те укиде Чулка барјактара, — пуст остаде барјак на ледини!