Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SRETA: More ženo, šta je tebi danas? SULTANA: Na bal, ja, koja sam nekada na barone preko ramena gledala, sad s čizmašima da igram? Volim pređe crknuti, nego da se taj pokor učini.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Kakvu hasnu! Da se čepiš kao lutka; kad govoriš, da se i sama ne razumeš; da držiš kojekakve proteranice za barone, to učiš iz tvoji krasni rumana. Ja ti poslednji put kažem: da te nisam više vidio s njima!
JELICA (žalostivo): Kad nije drugojačije, ja vam moram obreći. MARKO: Tako! Sad jošt jedno: da nikada na barone ne misliš. JELICA: Ah! MARKO: E, sad možeš biti Batićeva supruga i dobra gazdarica.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Ja sam ,dezole’, neutešan, gospodine barone, što vam dosađujem. Ne bih se to usudio kad ne bi bilo po naređenju mog neposrednog starešine, državnog kancelara,
„Šta velite?“ „Pa vi ga, gospodine barone, dobro poznajete, njegova snaga je neiscrpna“. Kivije se slatko nasmeja. „A ko treba da postane njegova treća žena?
Ostavih ga u tom uverenju i okrenuh razgovor na drugu temu koja me više zanima. „Kada se, gospodine barone, vratim u Beč - zadržaću se usput poduže samo u Štutgartu - raspitivaće se knez podrobno o vama.
“ „Dvadeset i četiri godine“. „...vaspitala je jednog Šilera i jednog Kivijea! Verujte mi, gospodine barone, ne mislim da vam laskam, ali se pitam da li je koja druga škola u svetu bila u stanju da za tako kratko vreme odneguje
„Vi imate široka pleća, gospodine barone!“ On se osmehnu dobroćudno. „Nemilosrdno sam natovario svoju krkaču i bez poklecavanja nosio njen teret.
„O, ja vrlo volim, a pomalo i razumem, tu lepu umetnost. Nisam propustio da se na putu do vas, gospodine barone, zagledan u monumentalna zdanija koja ukrašavaju vašu varoš i da im se nadivim“. „Onda ćemo se lako razumeti.
Učinih se neuk, pa ga zapitah: „Da li imate, gospodine barone, potpune kosture tih životinja?“ On se nasmeši. „Daleko od toga!
„Kakvo?“, upita me Kivije ljubopitljivo. „Neka to bude, gospodine barone, jedno iznenađenje za vas!“ „Pa dobro“, odgovori on, pošto se brzo priseti da će to iznenađenje jamačno biti kakav
a ja se ohrabrih da opipam i njegove slabe strane, pa rekoh: „Elem, sve to životinjsko carstvo, koje ste vi, gospodine barone, otkrili, izumrlo je do poslednjeg svog stvora“. „Jeste, dragi gospodine!
„Hm, hm, vrlo interesantno...“ On me pogleda začuđeno. „...to što rekoste, gospodine barone“, dodadoh brzo da oslabim dejstvo svoje primedbe koje nije bilo namerno.
„Kako to mislite, gospodine carski savetniče?“ „Evo kako, gospodine barone, ali vas molim da mi se ne nasmejete u lice.
„A ta se borba svršila sigurno u vašu korist, gospodine barone“. „Dabome. Ja sam svoje neprijatelje uništio. Uništio!“ govoraše on glasom u kojem se mešao gnjev sa radošću.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Sedi na krevet i, pošto nemam viljuške, umači prstima. — Pre svega, barone, ti zaboravljaš, primo: da sam ja riter, i sekundo: da ja ne jedem konzerve.
Onda hitro povuče ruku i udahnu. Ispuštajući šumno dim, on se obrati Kosti važnim glasom: Barone, primo: vodili su računa o mome gospodstvu... Sekundo: bilo ih je na lageru toliko da za mene nije bilo mesta...
— Nemoj da se ljutiš! — Kosta me lupi po kolenu. — On je dobar čovek. — To je lepo od vas, barone, što me tako zastupate... Slušaj, druže — obrati se tek sad Rajko prirodnim glasom Kosti — hoćemo li da ih pomognemo?
— Sad, kad pođem u Solun, da mi daš adresu ove ženske. — On se okrete Kosti i važnim glasom: — Znaš, barone, pravo je. — Hoću, grofe. Drugovi smo u smrti... možemo i u životu. — Jest, barone...
— Hoću, grofe. Drugovi smo u smrti... možemo i u životu. — Jest, barone... Gađamo isti cilj na položaju, pa možemo i u Solunu... Uostalom, barone, duvani me. Posilni, šta čekaš?
možemo i u životu. — Jest, barone... Gađamo isti cilj na položaju, pa možemo i u Solunu... Uostalom, barone, duvani me. Posilni, šta čekaš? Vojnik priđe žurno i pripali mu cigaretu. — Ah, stani, grofe!.. Sad se setih.
Grofe, vi ste mitraljezac. — Tako „rekuć“, barone. — Molim... Grofe, koliko vam mitraljez puca u jednoj minuti? — Ja kažem trista.
— Molim... Grofe, koliko vam mitraljez puca u jednoj minuti? — Ja kažem trista. A ako vaše gospodstvo, barone, ne veruje, onda neka broji. — Usvajam razloge uvaženoga grofa.
— Celo sam jutro to računao... — To ti je ono: dokon pop jariće krsti. — Ali Rajko se prenu. — Čekajte malo, barone, da ja vama probam glas. Postaviću vam prostiji zadatak. Ali brzo da mi odgovoriš.
Postaviću vam prostiji zadatak. Ali brzo da mi odgovoriš. — Rajko pruži ruku prema Kosti i raširi prste. — Barone, recite mi, koliko ima prstiju? — Pet. Rajko pruži i drugu ruku i raširi takođe prste. — A sad? — Deset.
— Sto. Rajko skoči i plesnu rukama. — Eto ti tvoje matematike!... Ne znaš! Uvaženi barone!... Deset ruku ima pedeset prstiju, a ne sto. Posilni, usluži gospodina kavom — pokazivao je prstom na sebe.