Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Ja šta radi! Al' kad to reče, on se zbuni, obrte se kaci, stade plakati i kroz plač govoriti: — E, a kako je se bata oženio? Hoću i ja... jes'!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Uplašene od ljudskog bata, nepoznatih putnika, i tupog udara kopita pred kućama, kučke su se sakrivale pod kola, među točkovima.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ne manje vešt pokazivao se i Božić-Bata; uspevao je nekim čudom da na samo Badnje veče, posle uzbudljivog noćnog leta, ubaci ispod badnjaka keks koji se poetično
staniol, unutra bi se sve rasulo u belu prašinu i mrvice oštre kao staklo, pa je stara dama plakala što je Božić-Bata poslednjih godina pao na tako niske grane. Ali, setio me se, i to je bilo dovoljno od njega!
Kaže da su Čerkezi ipak najgori. Oni su ulazili sa konjima. E, pa, baš sam čekao da Božić-Bata ubaci bilo šta pod badnjak (jer, bio je Badnjak) kad nam onaj rođak sa dvogledima, bombama i svačim objasni da on uopšte
Rečju, živeo sam potpuno bez ideala, sve dok Božić-Bata nije uspeo da se prebaci u ilegalnost i uzme konspirativno ime: Deda-Mraz!
Božić-Bata, Sveti Nikola i Deda-Mraz su raskrinkani. Pitam se koga će sada izmisliti moj ujak? IGRANjAC Igranke su počele već
Milićević, Vuk - Bespuće
graju, usijecajući put u brdo; jedni valjaju kamenje i slažu ga na putu, drugi udaraju gvožđe u tvrdu stijenu i udarci bata odjekuju u uvali; vidi se četica ljudi kako se rasprši u tren oka na sve strane, polijegajući po zemlji; digne se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ona se najviše stidi starog domaćina, mog djeda Rade, a i ne sluti da je baš on prvi otkrio njezinu tajnu tugu. Bata starac tamo-amo za nekim nevidljivim poslom, nezadovoljno šmrkuće, a kad se stric Nidžo pojavi na vratima, on samo
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Čabar! Pošto se kaznena ekspedicija uspešno završila, vratili smo se u kupolu snabdeveni kao Božić Bata. U četvorku, Mišelino je očekivao najavljene kupce svojih slika.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Kud me vodi šumna staza? Sjaj istočen iz Čobanca, to je sumrak kraj Kalaza. Pantelija, Čip i Bata. (Slik treperi oko gaza.) Otvore se troja vrata a ni Lovre ni Pomaza. Ravna Pešta. Veče tmolo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ „Pšenica! Ura!“ Pijetao skoči — radosnim sjajem bljesnuše oči, pa uvis đipnu, veseli bata, glavačke jurnu pravo na vrata. Trenutka istog Mudrijaš — pljes!
sve u ludom vrije izobilju: „Petar Krekac pokrao piljara, prasac Meho voli gusku Ljilju, Mile Batić zaljubljen u Micu, bata Kole voli razrednicu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Hajdmo — povika potporučnik Dragoslav. — E, kuda ćete?... Doveo bata za sebe — veli kapetan Stanojčić. — Uostalom, možete, ali kao slučajno...
A onaj se jedva diže da se pozdravimo. „Otkuda ti?“ — veli mi. — „Šta radi Bata?“ — A, ’oće jest! — dodaje ogorčeno komandir, nervozno čupka hleb, i valja male loptice. — Kako si ti? — pitam je ja.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
BOŽIĆNE PESME 18. Božić, Božić bata Na oboja vrata, Nosi kitu zlata, Da pozlati vrata I oboja poboja. 19. Granu sunce iza brda, Veselo, veselo!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sve više prsa razapinju, pune, kako joj telo biva sve zaobljenije; kada se od svakog iznenadnog dodira, čak i od šuma i bata nečijih koraka golicavo trzala i slatko uvijala, kada joj se od samog pogleda muških sva krv u glavu penjala, noge joj
— Pa koliko možeš, Tone. A za više daće Gospod! — Daj Bože, daj Bože, snaške! I svakome neka dâ što želi. A kako je bata Mita? Čujete li što za nj? — Jutros mi dolazio trgovac. Zdrav je. Ne | može još da dođe. Zakasao u trgovinu.
Ali na užas i trepet brastvenika, videlo se kako on, bata im, Marko, čisto žali. I to ne toliko sebe, koliko Ahmeta pobratima, jer za Jusufčića zna se da mora biti mrtav; ali,
| Na to svi ovamo ispred Sofke pobegoše uplašeno prošaptavši: — Bata se ljuti! Ali tada se Sofka diže i sama učini ono što je osećala da treba da učini. Sama pođe k njima.
Stanković, Borisav - JOVČA
NACA (dolazi s desna iza kuće, kroz voće, otrči pod stepenice): Tetko, je li istina da je bata došao? Otac bio u crkvi i tamo čuo, i poslao me da vidim... MARIJA (maše joj rukom da ne larma): Došao je, došao.
ANĐA Nisi, nisi kriv. MITA Nisam kriv, i neću da sam kriv. Neću da bata na mene posle: kakav sam ja tvoj brat i, kako sam znao za to, što mu nisam na vreme kazao pa da on njega, kao što
Ne može se više, sestro, mora, mora da se kaže... Ja tebi lepo govorih: Gledaj, gledaj dok bata Jovča nije došao, steži ga, ne daj mu da se toliko pronevaljali; ali ti: Ne mogu, šta mogu ja?
MITA A, tako! Tako ti! Baš mi je milo. Tako. Bar eto i sam bata neka to vidi i čuje kakva si. JOVČA Ama šta je, govorite. MITA Pa eto to, bato. Znaš onog njenog.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
PRAZNINA Razbežale se reči sve iz mene: Kao od bata nekog kad za časak Nestanu ptice sa grane zelene (Al ostave u sluhu šum i prasak).
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jedva ti se onda raskravih; te ne znam kako napunih sudove i pobegoh. — A mene sreo u Beglucima, pa pita za bata — poče druga. — Ja mu, vala, kazah sve lepo, a on izvadi jednu hartiju, punu duvana, pa kaže: »Na, ponesi Jovu«.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I šaleći se, okretao bi se mužu joj, pokazujući na nju: — Kako ova? Sluša li te? — Sluša, sluša, bata-Mladene!... Otuda, sa njihne kapije, umešala bi se baba, kao da ne izostane, kao razumevajući potpuno Mladena, njegovu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Gospa Nola ga pomilova po sagnutoj glavi, i namesti razdeljak. — A šta je bilo s kartanjem, Srbo? Slavna zabava! Bata Rajković, u drugoj sobi u apsu ja zbog bezobrazluka a ona zbog boga Zevsa — i kroz zid igramo trange-frange.
Na krilu gospa Nolinom je mali Bata Milušić, a u njegovom krilu korpa, a u korpi mačka i šareni plajvazi za crtanje. — Pogledaj ga dobro, Julice: po liku,
Nemoj, Bato, mačku ljubiti i plajvaze lizati! Aja, badava baba-Nana grdi i pokazuje štap; je li tako, Bato? — Bata se smeje, dohvati mačku za dva uva i ljubi je. — Eto, vidiš, baš kao što si ti Milušića dohvatila za uši.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Nigde nikoga kod kuće nema. Ni otac, ni brat. Otac, već znaš, ljut, besan. A bata, on nikako i ne dolazi. Sve tamo, s tom Koštanom... VASKA A što? A tebe zbog njega strah? STANA Strah me!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što me pa tepaš, bata-Kote? — pita ga Pote pitomo, mašiv se šakom za udareno mesto na glavi. — A, bre, ešeku nijedan, — pita ga kalfa Kote
— Kude si gu videja? Zbori, kelčo nijedan. — Nesam gu videja, bata-Kote, — veli stidljivo, šapatom, šegrt Pote — kude smem ja pa da gledam čorbadžijske kerke?!
— Što iskaš, snajke-Jevdo? — zapita je Tasa. — Što ti trebam? — Pozva’ te, bata-Tasko, imam si, ete, golemu muku da ti reknem... Ono moje brljivo dete... Manča de...
Ni se tatko ni se pa majka sluša! Što je ovoj? Batisa ni se sve; sve se batisa, bata-Tače!... E, kako to?... Niki me ič ne pituje, a belkim sam majka!...
Toj ti je, Jevdo, što kaza’, otoičke, naš k’smet!... — Ama, bata-Tasko, neje mi men’ muka ni stra’ za toj! Neje, dve mi oči! Ako što neće da me pituje; ako, bata-Tasko!
— Ama, bata-Tasko, neje mi men’ muka ni stra’ za toj! Neje, dve mi oči! Ako što neće da me pituje; ako, bata-Tasko! Ta što da mi je pa za toj? Drugo zastupi sag! Srbija! Srbija — slobodija!... Ako za toj!
Mnogo lošo, boga mi ti kazujem!... Jevda uzdahnu i odobravaše glavom, pa dodade: — Minu staro vreme, — beše mu, bata-Tasko!...
Jevda uzdahnu i odobravaše glavom, pa dodade: — Minu staro vreme, — beše mu, bata-Tasko!... A bata-Tasko uzdahnu i prihvati: — U staro vreme se znalo, bre brate, koj je stareji, koj mlađi; koj je golemaš, a koj si je
Boga mi ti kazujem!... — Lošo vreme zastupi! Sedi si, bata-Tače!... — veli Jevda, i nudi ga. — Ako li jedno kafence?... Done, mori, Done! Ela, ispeci ni dve kafe!...
i stade da priča. Pričanje nesrećnog oca Petrakija o svom nesrećnom sinu Mitanči „Polani, reče, — otpoče bata Tasko Jevdi Petrakijevu priču — kad mu kupi’ jedne putine kod Vana kondurdžije, tag toprv zapazi’ što će imam muku s
Ja gu, reče, isprati’ do železničku stanicu!“ — Ih, majka mu stara, dotle li zar dođe?! — Kakvo vreme zastupi, bata-Tasko, bog da čuva! E, neje tako baš bilo i pređašno vreme, neje!... — Ba! Bilo je!
Imam si, reče, i decu sas njuma!...“ — Ta toj ti ispriča’, — završi bata Tasko — Jevdo, demek da znaješ da neje: „da neje bilo!