Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја шта ради! Ал' кад то рече, он се збуни, обрте се каци, стаде плакати и кроз плач говорити: — Е, а како је се бата оженио? Хоћу и ја... јес'!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Уплашене од људског бата, непознатих путника, и тупог удара копита пред кућама, кучке су се сакривале под кола, међу точковима.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Не мање вешт показивао се и Божић-Бата; успевао је неким чудом да на само Бадње вече, после узбудљивог ноћног лета, убаци испод бадњака кекс који се поетично
станиол, унутра би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што је Божић-Бата последњих година пао на тако ниске гране. Али, сетио ме се, и то је било довољно од њега!
Каже да су Черкези ипак најгори. Они су улазили са коњима. Е, па, баш сам чекао да Божић-Бата убаци било шта под бадњак (јер, био је Бадњак) кад нам онај рођак са двогледима, бомбама и свачим објасни да он уопште
Речју, живео сам потпуно без идеала, све док Божић-Бата није успео да се пребаци у илегалност и узме конспиративно име: Деда-Мраз!
Божић-Бата, Свети Никола и Деда-Мраз су раскринкани. Питам се кога ће сада измислити мој ујак? ИГРАЊАЦ Игранке су почеле већ
Милићевић, Вук - Беспуће
грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Она се највише стиди старог домаћина, мог дједа Раде, а и не слути да је баш он први открио њезину тајну тугу. Бата старац тамо-амо за неким невидљивим послом, незадовољно шмркуће, а кад се стриц Ниџо појави на вратима, он само
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Чабар! Пошто се казнена експедиција успешно завршила, вратили смо се у куполу снабдевени као Божић Бата. У четворку, Мишелино је очекивао најављене купце својих слика.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Куд ме води шумна стаза? Сјај источен из Чобанца, то је сумрак крај Калаза. Пантелија, Чип и Бата. (Слик трепери око газа.) Отворе се троја врата а ни Ловре ни Помаза. Равна Пешта. Вече тмоло.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Пшеница! Ура!“ Пијетао скочи — радосним сјајем бљеснуше очи, па увис ђипну, весели бата, главачке јурну право на врата. Тренутка истог Мудријаш — пљес!
све у лудом врије изобиљу: „Петар Крекац покрао пиљара, прасац Мехо воли гуску Љиљу, Миле Батић заљубљен у Мицу, бата Коле воли разредницу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Хајдмо — повика потпоручник Драгослав. — Е, куда ћете?... Довео бата за себе — вели капетан Станојчић. — Уосталом, можете, али као случајно...
А онај се једва диже да се поздравимо. „Откуда ти?“ — вели ми. — „Шта ради Бата?“ — А, ’оће јест! — додаје огорчено командир, нервозно чупка хлеб, и ваља мале лоптице. — Како си ти? — питам је ја.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ 18. Божић, Божић бата На обоја врата, Носи киту злата, Да позлати врата И обоја побоја. 19. Грану сунце иза брда, Весело, весело!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
све више прса разапињу, пуне, како јој тело бива све заобљеније; када се од сваког изненадног додира, чак и од шума и бата нечијих корака голицаво трзала и слатко увијала, када јој се од самог погледа мушких сва крв у главу пењала, ноге јој
— Па колико можеш, Тоне. А за више даће Господ! — Дај Боже, дај Боже, снашке! И свакоме нека дâ што жели. А како је бата Мита? Чујете ли што за њ? — Јутрос ми долазио трговац. Здрав је. Не | може још да дође. Закасао у трговину.
Али на ужас и трепет браственика, видело се како он, бата им, Марко, чисто жали. И то не толико себе, колико Ахмета побратима, јер за Јусуфчића зна се да мора бити мртав; али,
| На то сви овамо испред Софке побегоше уплашено прошаптавши: — Бата се љути! Али тада се Софка диже и сама учини оно што је осећала да треба да учини. Сама пође к њима.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
НАЦА (долази с десна иза куће, кроз воће, отрчи под степенице): Тетко, је ли истина да је бата дошао? Отац био у цркви и тамо чуо, и послао ме да видим... МАРИЈА (маше јој руком да не ларма): Дошао је, дошао.
АНЂА Ниси, ниси крив. МИТА Нисам крив, и нећу да сам крив. Нећу да бата на мене после: какав сам ја твој брат и, како сам знао за то, што му нисам на време казао па да он њега, као што
Не може се више, сестро, мора, мора да се каже... Ја теби лепо говорих: Гледај, гледај док бата Јовча није дошао, стежи га, не дај му да се толико проневаљали; али ти: Не могу, шта могу ја?
МИТА А, тако! Тако ти! Баш ми је мило. Тако. Бар ето и сам бата нека то види и чује каква си. ЈОВЧА Ама шта је, говорите. МИТА Па ето то, бато. Знаш оног њеног.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
ПРАЗНИНА Разбежале се речи све из мене: Као од бата неког кад за часак Нестану птице са гране зелене (Ал оставе у слуху шум и прасак).
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Једва ти се онда раскравих; те не знам како напуних судове и побегох. — А мене срео у Беглуцима, па пита за бата — поче друга. — Ја му, вала, казах све лепо, а он извади једну хартију, пуну дувана, па каже: »На, понеси Јову«.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И шалећи се, окретао би се мужу јој, показујући на њу: — Како ова? Слуша ли те? — Слуша, слуша, бата-Младене!... Отуда, са њихне капије, умешала би се баба, као да не изостане, као разумевајући потпуно Младена, његову
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Госпа Нола га помилова по сагнутој глави, и намести раздељак. — А шта је било с картањем, Србо? Славна забава! Бата Рајковић, у другој соби у апсу ја због безобразлука а она због бога Зевса — и кроз зид играмо транге-франге.
На крилу госпа Нолином је мали Бата Милушић, а у његовом крилу корпа, а у корпи мачка и шарени плајвази за цртање. — Погледај га добро, Јулице: по лику,
Немој, Бато, мачку љубити и плајвазе лизати! Аја, бадава баба-Нана грди и показује штап; је ли тако, Бато? — Бата се смеје, дохвати мачку за два ува и љуби је. — Ето, видиш, баш као што си ти Милушића дохватила за уши.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Нигде никога код куће нема. Ни отац, ни брат. Отац, већ знаш, љут, бесан. А бата, он никако и не долази. Све тамо, с том Коштаном... ВАСКА А што? А тебе због њега страх? СТАНА Страх ме!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Што ме па тепаш, бата-Коте? — пита га Поте питомо, машив се шаком за ударено место на глави. — А, бре, ешеку ниједан, — пита га калфа Коте
— Куде си гу видеја? Збори, келчо ниједан. — Несам гу видеја, бата-Коте, — вели стидљиво, шапатом, шегрт Поте — куде смем ја па да гледам чорбаџијске керке?!
— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам? — Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем... Оно моје брљиво дете... Манча де...
Ни се татко ни се па мајка слуша! Што је овој? Батиса ни се све; све се батиса, бата-Таче!... Е, како то?... Ники ме ич не питује, а белким сам мајка!...
Тој ти је, Јевдо, што каза’, отоичке, наш к’смет!... — Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој! Неје, две ми очи! Ако што неће да ме питује; ако, бата-Таско!
— Ама, бата-Таско, неје ми мен’ мука ни стра’ за тој! Неје, две ми очи! Ако што неће да ме питује; ако, бата-Таско! Та што да ми је па за тој? Друго заступи саг! Србија! Србија — слободија!... Ако за тој!
Много лошо, бога ми ти казујем!... Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му, бата-Таско!...
Јевда уздахну и одобраваше главом, па додаде: — Мину старо време, — беше му, бата-Таско!... А бата-Таско уздахну и прихвати: — У старо време се знало, бре брате, кој је стареји, кој млађи; кој је големаш, а кој си је
Бога ми ти казујем!... — Лошо време заступи! Седи си, бата-Таче!... — вели Јевда, и нуди га. — Ако ли једно кафенце?... Доне, мори, Доне! Ела, испеци ни две кафе!...
и стаде да прича. Причање несрећног оца Петракија о свом несрећном сину Митанчи „Полани, рече, — отпоче бата Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи’ једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с
Ја гу, рече, испрати’ до железничку станицу!“ — Их, мајка му стара, дотле ли зар дође?! — Какво време заступи, бата-Таско, бог да чува! Е, неје тако баш било и пређашно време, неје!... — Ба! Било је!
Имам си, рече, и децу сас њума!...“ — Та тој ти исприча’, — заврши бата Таско — Јевдо, демек да знајеш да неје: „да неје било!