Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Među ovim komedijantima u Temišvaru, zatekla se i jedna plavuša – gospožica Berghamer – koju je iz Beča, gde je ostavio ženu, jedan kirasir doveo, kao svoju polegušu.
Pošto je teatar, u to doba, bio nenapisan, nego je predstava bila, obično, improvizacija, Grete Berghamer bila je dobrodošla u trupi, jer je bila brbljiva i na sve imala odgovor. Nije morala ni da misli.
Oficiri su ih krili po kući. Isakovič je bio sujetan čovek i preuzeo je tu Bečliku, rado. Gospožica Berghamer je, prvih dana, odmeravala stasitog Slavonca, malo začuđeno, kao što jahači odmeravaju visokog kulaša, kad odjašu sa
Ne mož joj danas najamiti jurgeta. I gospoža mati joj mora biti pri apititu! Dobroćudna, gospožica Berghamer bila je sretna što ne mora putovati, u teatru, a uživala je, skoro neprekidno, u noćima provedenim sa čovekom, koji je
Ujutru, na divanima, ona je često nalazila po neku svoju prijateljicu, zaspalu, razgolićenu, pijanu. Gospožica Berghamer dolazila je u tu kupu, cele te godine, sa kapetanom Hans‑Georgom fon Horkhajmerom, koji je bio dobar čovek, i uljudan,
Nego Đurđev strah, da ne rodi Pavlu sina. Pa šta ćemo onda? Da biva Isakovič, ili da budet Berghamer? Takva su onda bila vremena.