Црњански, Милош - Сеобе 2
Међу овим комедијантима у Темишвару, затекла се и једна плавуша – госпожица Бергхамер – коју је из Беча, где је оставио жену, један кирасир довео, као своју полегушу.
Пошто је театар, у то доба, био ненаписан, него је представа била, обично, импровизација, Грете Бергхамер била је добродошла у трупи, јер је била брбљива и на све имала одговор. Није морала ни да мисли.
Официри су их крили по кући. Исакович је био сујетан човек и преузео је ту Бечлику, радо. Госпожица Бергхамер је, првих дана, одмеравала стаситог Славонца, мало зачуђено, као што јахачи одмеравају високог кулаша, кад одјашу са
Не мож јој данас најамити јургета. И госпожа мати јој мора бити при апититу! Доброћудна, госпожица Бергхамер била је сретна што не мора путовати, у театру, а уживала је, скоро непрекидно, у ноћима проведеним са човеком, који је
Ујутру, на диванима, она је често налазила по неку своју пријатељицу, заспалу, разголићену, пијану. Госпожица Бергхамер долазила је у ту купу, целе те године, са капетаном Ханс‑Георгом фон Хоркхајмером, који је био добар човек, и уљудан,
Него Ђурђев страх, да не роди Павлу сина. Па шта ћемо онда? Да бива Исакович, или да будет Бергхамер? Таква су онда била времена.