Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
No najznamenitiji hemičari, Pristli, Kevndiš, Šele, Kirvan, Make, Furkroa, Bertole, Giton de Morvo, zauzeše neprijateljski stav prema njoj.
Dok su stariji, Pristli, Kirvan i neki drugi pobijali sve ogorčenije moju nauku, prihvatio ju je, kao prvi od svih, Bertole. Za njim dođe Furkroa, pa Giton de Morvo kada je prisustvovao mojim opitima.
„Ovo je“, reče mi pretstavljajući mi prvog posetioca, „grof Bertole, veliki hemičar“. „Kako da to ne bih znao!“ prekidam je i pružam došljaku, učtivo se poklonivši, ruku.
Sa čašom u ruci, odgovara joj Bertole: „Sa blagodarnošću primamo k znanju saopštenje naše domaćice, a gospodinu predavaču zahvaljujemo što nam je održao svoje
„Sigurno!“ „Ko je onda bio u našem društvu?“ „Delambr, Borda, Mešen, Furkroa, Bertole, Monž, Lagranž, Laplas“. „O svima njima daću Vam tačne izveštaje. Da počnem sa prvom trojicom.
No ne htedoh ih primiti“. „A kako se držao četvrti drug po struci Vašeg muža, grof Bertole?“ „Besprekorno! I njega bi, kao i moga muža, raznela olujna revolucija da vlastodršcima nije bio neophodno potreban.
Tako se držao i za vreme carstva Napoleon ga je tim više cenio i to ispoljavao svakom prilikom. No Bertole se nije nikad ponizio do uloge skutonoše.
Od Vaših starih poznanika zatećićete ovde Bertole-a, Laplasa i Delambra“. Spremam se da pođem, no tada mi još nešto pade u pamet: „A kako je sa čestitim Maselo-om?