Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но најзнаменитији хемичари, Пристли, Кевндиш, Шеле, Кирван, Маке, Фуркроа, Бертоле, Гитон де Морво, заузеше непријатељски став према њој.
Док су старији, Пристли, Кирван и неки други побијали све огорченије моју науку, прихватио ју је, као први од свих, Бертоле. За њим дође Фуркроа, па Гитон де Морво када је присуствовао мојим опитима.
„Ово је“, рече ми претстављајући ми првог посетиоца, „гроф Бертоле, велики хемичар“. „Како да то не бих знао!“ прекидам је и пружам дошљаку, учтиво се поклонивши, руку.
Са чашом у руци, одговара јој Бертоле: „Са благодарношћу примамо к знању саопштење наше домаћице, а господину предавачу захваљујемо што нам је одржао своје
„Сигурно!“ „Ко је онда био у нашем друштву?“ „Деламбр, Борда, Мешен, Фуркроа, Бертоле, Монж, Лагранж, Лаплас“. „О свима њима даћу Вам тачне извештаје. Да почнем са првом тројицом.
Но не хтедох их примити“. „А како се држао четврти друг по струци Вашег мужа, гроф Бертоле?“ „Беспрекорно! И њега би, као и мога мужа, разнела олујна револуција да властодршцима није био неопходно потребан.
Тако се држао и за време царства Наполеон га је тим више ценио и то испољавао сваком приликом. Но Бертоле се није никад понизио до улоге скутоноше.
Од Ваших старих познаника затећићете овде Бертоле-а, Лапласа и Деламбра“. Спремам се да пођем, но тада ми још нешто паде у памет: „А како је са честитим Масело-ом?