Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Nogić. — A ja odoh popu... I ode. Stanko i Zeka ostaše sami. — Je li, pobratame, a gdje je Bezdan? — Tamo! — reče Stanko rasejano i pruži ruku te pokaza. — Pa hoćemo li ići? — Možemo. — Ja znam šta bi ti htjeo...
Na oči mu se navuče nekakav mrak; učini mu se da mu nesta zemlje pod nogama i kao da pada u neki bezdan... Onda izgubi svest i surva se s divana... Kruška mu pritrča. Prihvati ga da ga digne.
Neko viknu: — Sad smo propali!... Skači u vodu!... Skoči jedan, pa kao u bezdan. Više se ne pojavi... Skoči drugi — isto tako... Turci se skamenili...
Dučić, Jovan - PESME
Kuda Ide tvoja brazda? Kakvo seme klija Putem tvog triumfa? I da li je svuda Samo tamni bezdan gde tvoj far zasija?
Munje osvetljavaju na steni koja iz visine obala ponire u bezdan, crnu kao očajanje, ogromno drveno raspeće, podignuto tu od moreplovaca.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda ja ne volim i kad po mislim na brak, ja osećam kako preda mnom zjapi neki crn bezdan u kome bih ja imao da izgubim ne samo ono što volim u njoj, nego sve. Dakle laž, suva, gola, neumitna laž.
Dok si tamo bio i kad god sam pomislila da te mogu izgubiti, ja sam uvek pred sobom gledala strašan bezdan, crn, užasno mračan ponor u koji bi pala, iz koga nikad više ne bi izašla.
nogama i, otisnuvši se grozno i grunuvši grudima u grudi onog čoveka, sruči se zajedno s njim preko ivice mosta u onaj bezdan. Čovek koji je poleteo prvi, kao neka bačena krpa, pade u vodu i potonu.
I njemu se učini da ga ti brzi, mutni potoci neumitno vuku dole u neki bezdan. Jurišić raširio oči, ide tamo-amo po zemunici, otvara i zatvara vrata, traži nešto.
nesigurno kao tek što se ova trošna zemlja, pod mojim klecavim nogama, ne odroni i surva negde bestraga u crni užasni bezdan.
Pst! Kukavica kuka. Gde je moja senka? Gle pobeže u bezdan vremena, kao u muziku pobeže moja senka. Muzika! Kao neka bića koja sve znaju, sve osećaju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
GORA 38 V ODLASCI I SEOBE NAČINIŠE IH MUTNIMA I PROLAZNIMA, KAO DIM, POSLE BITAKA 52 VI PROŠLOST JE GROZAN, MUTAN BEZDAN, ŠTO U TAJ SUMRAK ODE, NE POSTOJI VIŠE I NIJE NIKAD NI POSTOJALO 65 VII TUMARALI SU, KAO MUVE BEZ GLAVE; JELI SU, PILI
Odmah potom utonu glavačke u neku bezdan žutu, zelenu tamnu, pa sasvim mračnu i ledenu, što se sklopi nad njim. Kad se opet pojavi, u svetlosti nad vodom, među
VI PROŠLOST JE GROZAN, MUTAN BEZDAN, ŠTO U TAJ SUMRAK ODE, NE POSTOJI VIŠE I NIJE NIKAD NI POSTOJALO Isakovič nije bio ljubavnik žene Aleksandra
Velika, jesenja hladnoća travuljina, voda i dolina, što su se širile unedogled, prostrla se beše, pod njim, kao bezdan, tako da mu se pričini, kao da mu je zvezdano, mračno nebo blizu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
povezanosti između glasova i njihovih grafičkih slika, između fonema i njegovog likovnog izraza, Radović se nadneo nad bezdan kolektivne podsvesti, spustio se, niz vodopade aliteracija, u duboku prošlost govora.
Radičević, Branko - PESME
čudo i strahota, Sa svih strana strma i visoka, Kam do kama, a sve raskrhano, Ponajviše na jednojzi strani, E tu bezdan strahotan zinuo, Pravo leglo smuka i zmajeva, — Često nad njim sunce jarko sjalo, Ali još mu dna ne sagledalo.
Od onijeh što taj bojak biše Danas valjda ni kostiju nema, Pa opet se priča i spominje Kako, brate, da juče bijaše. Bezdan nosi ime ponosito: „Grob hajdukov“, tako njega zovu.
Al' sve b' duša grešna prebolela, Samo ona kada bi ga tela. Ali sada... oh, golemi jada... Bezdan pred njim, a ne mož' nazada. Gledaj, Bože, jednoga grešnika, Ta opet je on tvoja prilika!...
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ime, godina rođenja, roditelji — sve se pretvorilo u bezdušne lance i kvake koje te sapinju i vuku nekud u tijesnu bezdan zatvora, punu tame i bezimenih strahota.
Lalić, Ivan V. - PISMO
što ga stvori, More od krvi i more od mesa Prazveri koja hrani metafore — Klepsidra što se stalno preokreće Da jedan bezdan ne ostane prazan, More se poti u svojoj lepoti Kojoj je samo užas saobrazan; Rastvarač zvezda i rastvarač ploti, Jezik
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
sobom se potopi i davi ne zna se dno kuda se spušta drvo u podnožju posečeno al osta rahli korov i panj Spusti se u bezdan droba i na nj Neko drugi je trebalo da bude svedok smanjivanja svega sveta, mislimo u modrini koja suzbija svetlinu
se rađa poslednji put ga šalješ da se pod njim lude skupe nula se otvara stvar beše tako kratka uskoro sve će biti bezdan i blaženstvo Nije li susret s tobom iskušenje? O tebi smo imali neverice mnoge šta sad?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čudne su večeri na visokim planinama... Ravnica kao da tone u neki bezdan, lagano nestaje, a nad nama još uvek lebdi mlečni odblesak već zašlog sunca, i kroz njega žmirkajući zatreperi po koja
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Beše u njemu, u tome kratkom, nemom, otvorenom pogledu čitav bezdan prekora, čuđenja, sažaljenja... beše on rečitiji od svakoga govora.
Jest, eno... vidi se jasno... Beše u tom pogledu čitav bezdan prekora, tužnoga, očajnoga, gorkoga prekora. Izređao je taj pogled sve, što njih dvoje zajednički preživeše, i nijedna
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sa osmehom jutarnjim jednom i vi zaigrati, sa srebrnim lukom, u bezdan nebesa biserno sivi, sa Šara, sa Velebita, sa Fruške gore.
I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah? Sve su to bile, dakle, prolazne samo seni, na koje sam, kroz blagost, i žalost, i tišinu, stresao,
Zaista, zrak sam samo? I to je sjaj u meni, što se sad, nestajući, rasipa, u prazninu, osvetlivši mi put, i bezdan, u isti mah?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od pustoši i dosade zavesa se naborava: U kakav se to bezdan spustih u traženju zaborava? Mnogo spavam, katkad sanjam gospu jednu milousnu, A i budan kad sam, često nazirem je u
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
biva sve jači i Gospodar Jevrem, odjednom osmehnut nad malim nesporazumom naraštaja, obode konja i vine se u nebo, taj bezdan, preko Skadarlije. ULICA GOSPODAR-JOVANOVA Oduvek je voleo drveće i oduvek voleo da bude u senci.
Tako je bilo i kasnije. Kad bi jahao kroz prostranstva, pored Dunava, ocećao bi nad sobom stari sunčani bezdan, i svetlosti kako odasvud nadiru i trepere, u igri, kao prva zračna prepreka između neba i zemlje: tada se
Dan je bio prolećni, sav rasvetljen i, prvi put posle mnogih nedelja, nebeski bezdan kao da je bio blagonaklon. Činilo mu se, ipak, da je, već jednom, upamtio takvo nebo koje je, odasvud, bezmerna plava
Primicalo se podne kasnoga leta, Dositej je govorio a odasvud se, iz bezličnog neba, otvarao bezdan bleska što se, nad krovom Velike škole, sabirao u svetlosni oganj a onda rasipao nad razvalinama i ružinjacima, nad
besni Hasan-paša, ako, oslepeće, Višnjić više ne prihvata udarce, ne vidi ih, samo se spušta, bez straha, u dobri bezdan. Nedeljama su ga, posle, negovali. U istoj, turskoj kući, u mutvaku. Miris vanilije, po zidovima, pod korakom žena.
U zatišjima bitke i on bi, za koji tren; utihnuo i osluškivao nebesa, taj mukli bezdan: začudo, od njih je doticala blagost i svetlosna tačka je zatreperila u Višnjiću.
U zatišjima je, uzalud, osluškivao nebesa: mukli se bezdan nije otvarao, sve dalji, Bog se povlačio. Svetlosna tačka u Višnjiću je zamirala.
svetlosnu udoljicu, ponekad, dok prolazi podne, dolazi Riga od Fere da promatra, još jednom, taj ozareni, besprizivni bezdan nad tvrđavom i nad rekama koje se samo slute. Prvi put ga je ugledao pred samo podne, 9. maja 1798.
A kad je ugledao, 9. maja, dok se brod približavao Zemunu, taj ozareni bezdan nad beogradskom tvrđavom, saznao je, iz sebe, da će to biti tu, baš tu.
Ugledala je, u taj mah, u nebesima svetlosni bezdan i saznala da milosti nema, ni oproštaja, da će je stići sve i do kraja. I počelo je da stiže, ne polako nego brzo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
na nogama i onda se najedanput sruši u nemoćnom besu, pa obamro klonu i oseti kako opet tone negde dole u mračni bezdan pun maglovitih, zamršenih slika.
I Svilar oseti: kako s njom zajedno potonu dole negde u mračni bezdan, unepovrat, sve ono što se onako munjevito i kobno slomilo u njemu, sav onaj porušeni hram prošlosti koju je obožavao i
pred mojim očima, pa se sve te boje sliše u crno, i preda mnom grozan, crn kao ugarak, razjapi čeljust i puče užasan bezdan u koji kao da poleteh strmoglavce. Meni se učini da u onoj užasnoj, najcrnjoj provaliji vidim svoju neizbežnu smrt.
bezumne oluje užasa kojom sam tako podlo i tako divlje srušen, oboren, krvavo smrvljen u sav onaj besmisleni vrtoglavi bezdan života pun straha i pun sumnje, pun rđavih snova i pun užasa! Oh Bože! Bila je nedelja.
Ali se omakao i, zadržavajući strašan kratak krik, raširenih ruku, kao raširenih krila, poleteo u bezdan. I dok su očevici još stajali zatvorenih očiju od užasa, onaj se tupi pad začuo.
vratima i cela bolnica kao u nekom ogromnome liftu, i da se taj ogromni lift zajedno sa njima vrtoglavo spuštao u neku bezdan.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
nje, najedanput zijevne praznina: nabubrela punoća oblika naglo se preobrati u šupljinu, u prazan prostor, u jedan mali bezdan mraka, postojanje se odjednom prometne u nepostojanje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— pa za njom zakoturaše stijenu. Leti baba, leti stijena, dok odjednom dolje u bezdan bub, osta zauvijek. Sada on rahat uze prsten pa dođe blizu Stambola i zanoći u jednoj kahvici.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vazduh više nije ljubio poljupcima već šibao kandžijama. Osećala se samo dole bezdan zemlje, videli plameni šrapnela i počela da čuje grmljava. Aparat je bila slaba igračka u beskraju.
Ogromni plameni zubi raskidali su ga strahovito... još jedan trenut osetio je sem bola da pada u bezdan... potom je bol kao užas zgrčio celo telo koje je cvrčalo u plamenu. Aparat se rušio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Napred! I gomila, ustreptala i napregnuta, sruči se na reku. Talasi zapljusnuše. Ja propadoh u neki bezdan. Osećam kako naleću na mene, batrgam po vodi da bih se izvukao.
Ili se pod zemljom razleže jauk ranjenika... Sunce je utonulo u bezdan iza planina. Još samo svetao odblesak zrači u visinama. Predstraže se pozdravljaju i već odjekuju pucnji pušaka.
Bojić, Milutin - PESME
I podne i ponoć jednoliki, mukli. U toj jezi kao i bogovi sami Da su se pred bolom u ambis povukli. Samo beli bezdan pahuljice veje.
XVII Ne beži, noći, otpočela setom I tankom mrežom jednolikog tkiva, Jer kô u bezdan, u te se uliva Dah strepnja, što će uzdahe da broje. Za svakom zimom i za svakim letom.
Nastasijević, Momčilo - PESME
I obnevidi oko, gde progledala duša neproboja kroz tvrdi prostreli zid. 4 To zadnju premašiti je metu u bezdan sebe ko krenu; to sile je u cvetu mrklu razbuditi stenu.
5 I nespokoji u pokoj svi ožive. Sa bezdan sa izvora poteku vode svete. Blage od srca srcu vesti polete. 6 Mreži to, i pauku, zlosluto što je plete,
U srcu svih mrenja sve dublje otkucava bilo. I toplo nekud pojeći pomjani, tugom u bezdan neznanoj otvara se strani. POGREB 1 Zàpeva mu truba, u kovčegu opružen on, i žut.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Valjao nam je gdekad; ja uvijek mislim: dovešće do jame, ali neće u jamu ... —Hoće, vala, taman u bezdan! — reče kao za se Rade. — Ali neće što je namislio— trže se. — Neće, boga mi! Ne dam zemlje iz ruku do velike nevolje...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Crni talasi poigravali su oko lađe. Kopno kao da je potonulo u bezdan. Kad ne gledamo u vodu, čini nam se da visimo nad nekim ponorom. Oko ponoći mornari se uzmuvaše.
reku, obasjanu jutarnjim suncem, uokvirenu mirisnim cvećem, na reku koja, po nekoj ukletoj kobi, najednom ponire u bezdan.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Oko oku dobra ne misli. Na zlo i vrlo brzi, a na dobro sasma leni. Žmi, pak muči. Bezdan dubine ne merim s mojom špicom. Ne valja ti ni sebi, a kamoli Bogu i ljudma. Po zlu svakad je k dobru nadanje.