Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Šandor je povazdan u poslu... Zdravo nam dobro ide... — Pa vi ste sad, nije tamo-ovamo, već neka Bečlika!... I ne falite se kako ste živili tamo. — E, kako!... K’o u tuđem svetu! Nije k’o međ svojima!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Isakovič je bio čuo da je i njegova Bečlika, sa kojom je živeo, pre svoje ženidbe, glumica, u tom teatru. Od same pomisli da bi sad, u Vijeni, mogao susresti tu
Kola su bila puna nafrakanih, lepih, Bečlika, iz velikog sveta, i polusveta, a on je video kako se smeškaju na njega sad, ali se osećao kao prozebao.
Mnogo više Bečlija i Bečlika umire od konstipacija, nego od nesretne ljubavi, ili žalosti za ženom, ili muževima. Kod serbskih oficira, koji su, u
Odevali su je, kao što se odevala njegova poleguša, Bečlika, u teatru. Lice je bila sakrila, u bele riševe i crnu taftu, iz kojih je virio samo njen prkositi nos.
Naučila je nemecki, govorila kao Bečlika, bila je i raskalašna, ali, ni sa jednim svojim udvaračem, više nije pala. Prijateljicama je imala običaj da kaže: da
Šteta što Božička, kaže, nije Bečlika iz njenog društva. Međutim, Božička je, odmah posle toga, pozvata opet u posetu – sama.
U njima su bila opisana čuda. Gospoža Evdokija bila je smrtno prebledela, već kad je ta velika gospoža, Bečlika, u njenu ložnicu došla, a bila je zanemela, zbunjena još više, kad je kraj nje legla.
Naše starice smatraju da je starost od Boga, i da ne treba žaliti odlazak sa ovog sveta. Kod Bečlika je stvar obrnuta. Svaka baba u Vijeni htela bi da živi sto godina, kao mlada, golišava, lepa, pa da ima švalera.
Isakovič je to, iako nije bio ženskar, zapazio. Njegova plavuša, Bečlika, bila je raspoložena, za ljubav, uvek, ali ništa više, za nju, nije bilo novo, ni poljubac muškarca, ni uzdah pri
Davno se ta Bečlika beše naljuljala, gola, u teatru koji je plaćao neki grof Duraco. Kirasiri su je znali, i golu. Ova crnomanjasta, vitka,
i to, da su to, na njega, neke, đavolske, čini, morao je, u snu, da vidi da je ona lepša, daleko lepša, nego ona njegova Bečlika, što je na pajvanu predstavljala boginju noći, i lepša, nego Božička, koja mu se nametnula, onako, bestidno, kad su u
A sličnu pojavu zapažali su, i ti serbski sabljaši, kod Bečlika. Toliki sitni, krivi, Garsuli – ispod perike ćosavi – vodili su, sa sobom, u noć, u bračnu postelju, vanredne plavuše,
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Molio je svoju ženu, Bečliku, da moli jednu princezu Vindišgrec. A moja ujna, Bečlika, setila se sestričine moje matere, koja je, zaista, bila kaluđerica u jednom manastiru u Beču.
Kosta je imao svoja društva, raznih Bečlija, i Bečlika, iz svih klasa, čak do ćerki hausmajstora. Oko ponoći, onda, počeo bi da nam priča. O onima koji su osuđeni na vešala.
U Beču sam imao i svojih stvari, pa mi je i to uzeto. Uzela ih je moja bogata ujna, Bečlika, koja je, posle smrti mog ujaka, napustila Beč, pa otišla ne ostavivši ni adresu.