Upotreba reči bili u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

preminuo: niko nikoga nije vređao, ni mlađi starijega, ni stariji mlađeg, svi su se u golemoj žalosti složili; svi su bili bez otačastva, bez rodbine, bez kuće i kućišta — sve sami gonjeni mučenici!...

Kad smo bili nasamo, stade on uzdrhtalim glasom govoriti: „Pobro, nije vajde, ja ovu Stanu, čija je da je, moram za ženu uzeti...

Kad smo bili blizu Čukurove kuće, zastanemo malo, koliko da razgledamo okolinu oko sebe... Noć beše tamna, nigde ništa nisi mogao

Kad je zora svitala, mi smo već bili kod Živkove kuće... Njegova stara mati, bog da joj dušu prosti, lepo nas je primila i dočekala; a kad joj je Živko

Ni reči ne govoreći, išao sam dalje. Kad smo bili u manastiru, reče nam jedan duhovnik da nas arhimandrit u svojoj ćeliji čeka... Ta ćelija beše na gornjem boju.

Jastuci su bili iste boje, samo što su na njima ćoškovi bili bogato srmom izvezeni. Arhimandrit se podbočio na jedan jastuk, a u

Jastuci su bili iste boje, samo što su na njima ćoškovi bili bogato srmom izvezeni. Arhimandrit se podbočio na jedan jastuk, a u rukama mu zveckaju brojanice od krupnog ćilibara..

Živko me posmatraše začuđeno, i tek kad smo bili sami, pitaše me za moje čudno ponašanje... Ja mu sve ispripovedam šta sam sumnjao i o čemu sam se onog dana uverio; kad

„Neprijatelji do smrti“, a ovamo se lažu, lažu i sebe i druge, lažu i one kojima bi bili obvezani da istinu govore, lažu sve!... A to je, opet, njihovo načelo: lagati i živeti...

Šteta što u njegovo vreme nije bilo „Srpskog naroda“, „Vidovdana“ i njihovih drugara, a uvodni članci bili bi puni Neronovih vrlina... Sad, gospo, zbogom, počivajte mirno; moje vas pismo više neće uznemirivati...

E, pa kakvi su ljudi bili, onaki i sudovi i putovi... A škola? Škola u ono vreme jedva je gde i bilo... U celome Levču beše samo jedna jedina, u

Uča mu pomagaše da je nanovo digne na leđa, i tako odoše... Kad su bili kod škole, skide stari Sremac krompir s leđa, odreši uže i metu ga, pažljivo u kotur savijajući, u nedra; posle se

Obradović, Dositej - BASNE

Blažena reč, kojej kad bi ljudi sledovali — ščastljivi bi bili. Polak s soglasijem i s pravdom, više je i napredačnije, jer je s blagoslovom božjim, nego li sve s nepravdom i s

Ko je | pre nekoliko vremena ikada čuo daje Bošnjak ili Arbanas ikada Turčin bio? Niti su pre bili, niti će do posletka biti. No oni vele: kakva je to pravda da im Rusi i Nemci otimlju ono što su oni od drugih oteli?

Vidiš ti pameti? Hoće jedna lisica mloge da prevari.” Naravoučenije Po svoj prilici već su se ljudi bili počeli odavno varati, budući da je Ezop prinužden bio tolike basne protiv prevare izmišljavati.

” Ta ne sme, gospodine, pomagaj! Ali Ana i Ka|jafa, i Irod i Juda, i oni su brade imali, pak zato nisu ni dlake bolji bili. Onda je to u Židova opšti običaj bio, kako god i danas. A da što ćemo sad? Da obrijemo brade? Ne.

” - evo kako mloge čujemo da govore. A zašto? Samo zato što sami nisu kadri bili rasuditi, a pametnije od sebe nit su hoteli pitati ni slušati.

Svemu je svetu poznato kakvi su ljudi Lakedemonjani bili dok su među njima Likurgovi zakoni cvetali. Sovjetuje jedan premudri Inglez (lord Čisterfild) svog devetogodišnjeg sina,

Zato što su oni nesrećni bili, da i mi nesrećni ostajemo? Nije li bolje i pametnije da, ako smo hristjani (kako se naričemo), da jedanput poslušamo

A na koga je mrzio? Na javne, lažljive, lukave licemernike, koji pod vidom blagočestija i svetinje kurjaci su bili, i lisice i zmije jadovite. Takovi su ga i ubili, a ako bi opet došao, opet bi ga ubili ako bi samo mogli.

” Koliko je ljudi, toliko je ćudi. Kad bi svi ljudi bili dovoljno i razumni i pravdoljubivi, ne bi bilo među njima ni kavge ni nesoglasija, i mnogo bi bolje za sve njih bilo.

Biti dobrodjeteljnim kako bi hoteli i kako znamo da su mnogi bili, to često, za slabost našu, nije u našoj vlasti, ali ljubiti i u drugima razum i bogoljubna dela, njima želiš upodobiti

No baš kad bi bili samo za ovi život stvoreni, opet neprestano veselje niti nam je moguće niti što valja. Vsegdašnje počivanje bez nikakva

Onda stariji mlađemu reče: „Ti što si juče postao prosjakom hoćeš da se sa mnom barabariš koga su otac i ded prosjaci bili! Jesi l' čuo?

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

A mi iz pepela, mi ćemo ostati u pepelu u kome smo i bili. MIŠU Nećeš više, mišu, da budeš miš? Dosadile ti mačke, mišolovke, otrovi protiv miševa, dosadile ti zmije,

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

neokovanim taljigama; vojvode iščekivali su zapovesti iz moji’ usta i opet sudba me dovodila da pred onima što su bili moji panduri na noge ustajem.

Kad — jedne noći nestane sviju čamaca što su bili s naše strane na Savi! Docnije čuo sam da su Nemci za jednu i tu istu noć, od vlaške granice uz Dunav i Savu do

To je bilo uz naš božićnji post (1787. godine). U isto vreme bili su spremili Nemci dve pune lađe vojnika, da udare na donji grad i da uđu na Su-kapiju.

Pre toga ugovori s njima Jovan Čardaklija, i Đikić, i Vlajko [Stojković] Beograci, da im kapije otvore. Oni su bili mloge gradske topove ekserima zatvorili, ključeve druge od kapije načinili i Su-kapiju celu noć uoči Vovedenija

i Su-kapiju celu noć uoči Vovedenija otvorenu držali i na vojsku ćesarovu čekali; no vojska ne dođe, ali zaista bili su se navezli u Zemunu, no ne izvezu se na Su-kapiju nego pored grada niz Dunav odu i iziđu na Borču, izgovarajući se

Turci iz Paleža i Uba pobegli su bili, kako smo straže počeli čuvati. Meni je uzgred bilo — priča moj otac — podići svu moju knežinu, i vrativši se kući sve

) „Ode naša vojska sa visa na Valjevo ali ni u polovine nije bilo oružja (jer su bili Turci pređe sve pokupili što se nije moglo po šumama u klade sakriti).

i to u koju ortu koji voli; i tako nazove se pravi sin carev i aga, a spa̓ije, koji su od starina sa carskim beratima bili, bace za leđa i nazovu i̓ papurima.

No toga pašaluka čitluk-sajbije umole beogradskog vezira (što je bio pre Musta-paše) da oni budu age, kao što su i bili, i da kupe svoje desetke i proče.

porežu; vezir, Šašin-paša, prouči taj ferman, i kaže da je car pomilovao age, i dopustio da opet budu kao što su i bili, „no idite u vilajet” — reče paša knezovima — „otišle su age da kupe svoje, kažite raji da se ne protivi carskoj

i bio je u Sovljaku prota, pa je zaostao u Sremu, a i sad mu je familija u Sovljaku, Đikići, od prvi̓ familija u nahiji bili su, a i sad su dobri. Ja se Povratim iz Srema kući u Brankovinu 1793.

ne znam sve iz Srbije oficire, a naravno bilo i̓ je dosta koji su ostali i na Francuza išli, osim samo Valjevaca što su bili — i malo je koji došao.) Moj otac dobije penziju, i vrati se kući.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Hajde, što je udaren tu kraj puta — valjda je kmet naredio da se potes obeleži, ali što se miče? Bili prišao da vidi izbliže, ne bi li? Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe.

nekog Maksima Sarmaševića. Biće dve godine kako je dobio čin kapetanski. Ja mislim da ste ga viđali ako ste bili koji put o Vaskrsu ili o Gospođinudne na saboru kod n-ske crkve. Sreska je kuća blizu; nema ni sahat hoda odatle.

Ali tek uz to masno mezetisanje osuo bi se prijatan razgovor. Svi su bili znanci, pa je i razgovor njihov bio poverljiv... — Služite se, gospodine!

Posle večere kolale su zdravice od kapetana do Đuke i od Đuke do kapetana — dokle već gosti nisu bili došli u tako stanje da nisu više ni razumevali jedan drugoga. Po nekom istinktu pođoše da se već jedanput razilaze.

Tu su Zarožani kad su god bili gladni, mleli žito te se hranili hlebom. Ali, za čudo božje — nije se mogao nijedan vodeničar održati u toj vodenici!

Taman se on sprema da pođe iz vodenice gore u selo, dok eto ti Zarožana — onih istih što su bili na sastanku, i s njema kmet.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

I eto, ta dva čoveka bili su prvi ljudi u Crnoj Bari. Oni su bili svima ugled. U svakom su poslu prednjačili. Ne bi kmet Jova ništa uradio bez

I eto, ta dva čoveka bili su prvi ljudi u Crnoj Bari. Oni su bili svima ugled. U svakom su poslu prednjačili. Ne bi kmet Jova ništa uradio bez sporazuma s popom, a popa opet htede sve s

To ne beše selo ni opština, to je bila jedna kuća. Ako je veselje, veselje je sviju njix: ako je žalost, i ona je opšta. Bili su svi uzovnici. Nije se pitalo je li bogat ili siromah, nero je li Crnobarac.

Druga im sela zavideše, a oni behu ponositi. Nego, u tom ponosu bilo je i taštine. Bili su veoma ponositi svojom slogom, pa su se ne samo dičili i ponosili pred drugim selima, nego ih čak zadirkivali i

Pa je izbegavao poslove i muvao se oko sudnice i hana. Ni u čemu nije uživao koliko u dočeku i ispratnji Turaka. To su bili za njera ljudi kojima je bog rekao da žive.

3. JARANI Aleksa Aleksić i Ivan Miraždžić bili su susedi. To su bili prvaci među seljacima. Iz mladosti dobri drugovi, pa su to ostali i pod starost kao domaćini u

3. JARANI Aleksa Aleksić i Ivan Miraždžić bili su susedi. To su bili prvaci među seljacima. Iz mladosti dobri drugovi, pa su to ostali i pod starost kao domaćini u domovima svojim.

Obe kuće pune naroda i berićeta. Od vajkada bili su u pozajmenici. Letinu su sabirali jedan drugom zajednički. Nije hteo Ivan gutljaja rakije bez Alekse popiti, niti

Ali su se pazili. Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena

Napuniše opet čobanju, pa se vratiše družini. Hajduci su bili već na nogama. Moglo ih je biti oko trideset. Svi bejahu mladi, sem harambaše, koji je bio prosed.

I bi mu milo, pa se rašćereta. Osećao je kao da je među svojim drugovima. A to su i bili mahom susedi njegovi: Nogić iz Sovljaka, Čonjaga iz Ali-aginog Salaša, Latković Jovan i Ninković Jovica iz Klenja, Ilija

I opet ga okupiše moliti. — Dobro, da pričam! — reče on. — Bili, tako, starac i baba, pa imali jedno malo, majucno detešce... — Pa onda? — zapita Latković. — Ništa. — Kako ništa?

Dučić, Jovan - PESME

Mi smo bili sami. Hujaše negde vetar oko vile Pesmu o tuzi. I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče

Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, i ja da sam plakô. Jer kako je sveta i čedna beskrajno Tuga što se nikad nije rečju rekla, Što

A kad pođe kao beznadeždna sena — Nikad možda nismo bili bliže sreći. VEČE Mre potonja svetlost i postaje smeđa, Oktobarsko sunce gasne iza huma...

Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli. I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od sumnjâ i davno preživljenih jada...

I kao muzika na ponoćnoj reci, Sva slova pevaju pretke što su bili, Kraljevi i pisci, vojvode i sveci. I kad sklopi oči na tigru i svili, Imperator vide kako pređe svodom Strašni

U čast poslanika republike stare, I svetloga gosta, držali su bili Tad u Trianonu briljantnu soare, S trupom Molijera, muzikom od Lili.

Epitaf: „Tu leži Pasko Zade, mili Knez... i tako dalje, uspomene jasne! Jedini od ljudi s kim su uvek bili Svi muževi dobri i sve žene časne.

Najednom se začu šum, hod. Na malim alpijskim kolima na kojima se nosi hrana, bili su upregnuti čovek i pas. Nijedan me nije osetio za sobom, jer je noć bila šumna i zato što su bili umorni.

Nijedan me nije osetio za sobom, jer je noć bila šumna i zato što su bili umorni. Bela para iz njihovih usta i sa tela dizala se u jednom zajedničkom pramenu magle.

Nejasna nostalgija i neizvesna tuga umarale su njenu krv i njeno telo, koji su bili isti kao krv i telo u ljiljana. I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane prašine, i dok na mračnim zidovima

Glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. VEČERNjE Mala, snežna seoska crkva, na rudini, pokraj

I, kao pobožni glas zvona, i taj se glas podiže u nebo. JEDNE VEDRE NOĆI Bili su zašli vlašići i mesec, i bila je ponoć.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Ne znam koliko su godina bili ortaci, ali u to doba, pre dvadeset godina, pojavi se kod nas vatra iz magaze! Ja neću da se upuštam u sve u ono doba

Kao što vidite nema tu sreće ni života! I tako je moja mati bila nesrećna i mi smo svi uz nju bili nesrećni... Nekad, pričala mi je mati, bio je on sasvim drugi čovek; a i ja se sećam, kao kroz maglu, kako me je

, da sve izleće kaldrma ispod nogu. Mi smo već bili oguglali, samo je mati plakala i brinula se. Kako da nije, bolan? Trgovina zabataljena. Momak se jedan po jedan otpušta.

Tamo mu je bila žena kod matere, čekajući da se oslobodi bremena. Ali tada su tamo bili i Čerkezi! Užasne kombinacije sevaše kapetanu kroz glavu.

U njoj uvijek udara na prašinu i ljudski znoj. Prozori su bili hartijom podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona svetoga Save.

Ni u što se u selu nije pačao, svakome je ugađao, a popa se bojao. Upravo se ni živ nije čuo. Mi smo bili njime zadovoljni; kakav je, takav je — naš je!

Što da vam pripovijedam kako smo bili kao ubijeni i kako je kum Ninko sav pocrvenio kad poslije deset dana dobi pop pismo od Mare, u kome priča: kako joj je

Neću vas ni ja, bogami, odsad slušati. — Vi? Ne, vi ste uvek bili dobro dete. Nećete, valjda, sad da proigrate vaš glas, naročito u mojim očima, molim vas?

Ona načini nekako detinjski važno lice i pogleda me protestujući: šta se dirate? Drugi su svi bili zaneti u nekakav razgovor. Ja kucnem svojom čašom u njenu i šapnem joj: — Bud'te zdravi! Ona klimnu glavom.

Ja pođoh još dalje, ne govoreći joj ništa već smo bili nekoliko koraka u šumi. Noge nam upadahu do više članaka u neugažen sneg, ogromni hrastovi beljahu se s one strane s

Posle pet minuta bili smo dosta duboko u šumi. Oko nas bilo je tako tiho, tutanj varoški bio se sasvim izgubio, nigde nikoga nije bilo.

Ja gledah samo u nju. I njoj beše tužno i hladno. Ne, mi ne bismo nijedno na taj način bili srećni. Gospođica Vedel beše međutim svršila sviranje. Ja joj načinih nekoliko običnih komplimenata.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

PRVA U kojoj su opisana dva popa, dve popadije i dve popine ćerke iz jednoga sela u Banatu, u kome su parohijani bili tako pobožni da su badava mleli svojim popovima brašno u suvačama.

Paori su bili pobožni ljudi, te držali svečare, a popovi im sekli kolače, pa novaca dosta. Bilo u selu dobrih momaka na ženidbu i

U oglašenom stečaju za parohiju bilo je mnogo drugih uslova, a za ovaj su čuli tek kad su se prijavili. Bili su obojica malo pomatoriji, već uveliko bradati klirici.

Izmenili se telesno oba popa i obe popadije. Kad su pre dvadeset i više godina došli u selo, kao svršeni klirici, bili su obojica suvi i mršavi kao bogoslovsko blagodejanje, a sad obojica debeli kao narodni fondovi.

A tek popovi kako su bili ugojeni! Mantija samo što im ne prsne ispod nazuva, a pojas nikako da se skrasi na trbuhu nego sve bega pod bradu i

u Talijanskoj, i Nova kovač, koji je znao i tu majstoriju, jer je imao lakšu ruku, i jedan vandrokaš sajdžija koga su bili pritvorili zbog krađe prilikom prosjačenja, pa ga pop Ćira spasao od batina, a on mu onda iz blagodarnosti opravio

Još su najkrupniji i najznatniji događaji bili oni koji se dešavaju nedeljom kad neko nekome u kolu razbije glavu ili kad nekome ukradu konje pa obede Bačvane da su

Mila kišbirov i Nóva bistoš i danas se ponose što su bili njegovi đaci, jer se na platnome spisku u opštini sami bez ičije pomoći potpišu.

Malo ko da nije bio bijen od njega, ali je svaki to podnosio, jer je znao da se to kloni dobru njegovom; iako su meštani bili osvetoljubivi, niko mu se nije svetio, na pr. da mu zapali kuću ili odvede čilaše.

Zato su dečji šeširi u tom selu i bili iznutra kao kalajisani. Roditelji su obično posle zablagodarivali i izvinjavali se bog zna kako zbog dece im, koja

Kad je izašao gost, svi su zadovoljni bili posetom, a naročito tim sretnim slučajem što je baš pri poslu zatekao Julu. — Baš krasan, fajn mlad čovek!

Kajafa je ona gđa Sida, setiće se odmah. Aja, ne ide! Misli se šta da radi. Kako su bili komšije — treća četvrta kuća — kako bi bilo, seti se gđa Persa (kao svaka zabrinuta mamica koja ima kćer na udaju, a

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Od celog groblja, stare crkve, okolne zidove koji su na nekim mestima već bili srozani i kapije, jedino je ta klisarnica bila jaka, zdrava. Podignuta na direke s kujnom i sobom.

Svi su oni bili tu, na okupu. Istina, mnogo njih je bilo koji su živeli i spavali po ambarima i štalama pojedinih bogataških kuća, po

Ali opet, kad bi hteo čovek da ih traži, tu bi ih, na groblju, našao. A najradije su bili oko porte, uz zidove i tu se vukli, ležali.

Već tamo, u crkvu, vuče i rasipa pred vratima. Ispočetka klisari i popovi bili ga i terali što tako pred vratima crkvenim čini đubre, ali pošto su uvideli koliko on svakog dana donese, navuče:

A tamo su ih vezanih u dugačkim košuljama bili, tukli. Ali on bi sve: i užeta kidao i zatvor obarao, rasturao, da bi samo opet ujutru, tačno, kad počne u varoši

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— To je sasvim drugo. Gospodar Pera, kada je vas uzeo, bio je u godinama, pa još udovac, a vi ste bili u vašem mestu najlepša devojka, pa i sad, nemojte se naći uvređeni, bolje mi se dopadate nego ma koja.

Ljuba je izdaleka davao na znanje, kada bi se ženio, da to bez novaca ne bi moglo bili. Ostavimo ih pri njihovim espapima. Ženske se oko ručka žure. Kakva radost za Savku! Momak joj se dopada.

Zamole ga da ako ne tera. Ljuba pusti konjima uzde, pa se malo k njima okrene da se može što razgovarati. — Jeste l' bili kadgod zaljubljeni, gospodar-Čekmedžijiću? — zapita šaljivo gospođa Jelka. — Bio sam, al' samo malko; i sad sam zaljubljen..

Baš su sami bili. — Jeste l', gospodine, dobili od mene pismo? — Jesam. — Pa niste mi dosad ništa na njega odgovorili.

Ljuba i Gavra u kujni su se obukli. Kad su već gotovi bili, opet. uđu u sobu da promišljaju kako će vizitu praviti. Bilo je već pred veče. Hodaju po sobi gore dole.

— Dakle, mi smo prosti uvek, i takvi ćemo i ostati? Samo da mi budete žena, kakva biste bili Srpkinja! — Ala ste vrag! Vi biste mi zapretili da ne smem strane knjige čitati!

Njen muž Joca Parković bio je Ljubin prisan drug, zajedno su bili kalfe. Nego sad Ljuba neće da ga nikud vode dok on sam sebi ne nameni. Sutradan je nedelja.

Kad ste bili u mojoj kući, kao gostu ustručavao sam se sve vam iskazati. No, sad izjavljujem da ću vašu kćer frajlu Anku tek onda

Počitajemi gospodaru! Dajemo vam na znanje da je vaše ćutanje i oklevanje prouzrokovalo to da smo prinuđeni bili drugoj sreći okrenuti se, koja je zaista i dobra, da smo svi zadovoljni.

Tako je cmoknuo, da se i sama mati zarumenila. — Izvolite sesti. — Hvala. — Vi ste već gotovo na nas zaboravili bili. — Znate, ja sam čovek koji se ne nameće; gde me rado primaju, tamo idem.

— E, ta vi ste uvek zdrav čovek bili, samo nemojte se toliko hvaliti, jer ako vas čuju, mogu vas ureći. — Ala ste baš đavo, gospođa-Makro!

— Pa šta bi vam falilo! Ovaki par ljudi kao što bismo mi bili, ja i gospođa Makra! Je l’te, gospođo Makro? — Ta da, samo da smo oboje za jedno petnaest godina mlađi.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

i četiri sata, upamtite ovo što kažem, za dvadeset i četiri sat a, mogu da pregaze do Valjeva, samo njihovi ulani, živi bili pa videli, čuveni su njihovi ulani. Jedna parada i kraj.

Nezapamćena živost vladala je ulicama prestonice. Dućani su bili prepuni kupaca ratnih potreba. Još nikako neuznemirena varoš je dolazila k sebi.

A oni su za njega najpre bili odvratni zabušanti i čak ih je izbegavao, pa se postepeno stao na njih navikavati dok se nije uverio: da su i to ljudi

Ako iko, ti si je zaslužio. Ti, mislim, imaš zlatnu medalju? Pa jest, imaš je! E pa brate, i stari su ti bili junaci, eto tvoj otac, čitava se čuda o njemu pričaju na javoru, pa deda, pa svi.

Obrazi su joj bili kao kuvani škembići, a brčići prilični. I zaista, ona beba, kad god bi se probudila i pogledala u nju s mesta bi

Ali ga žena nije slušala. U onom poluosvetljenom hodniku, u kome su bili sasvim sami, njeno bogato, dražeće i toplo telo, pri truskanju onih kola, primicalo se, odmicalo i dodirivalo ga, i dok

su, u opšte, vrline negativnog porekla, — misli Jurišić —, ali jedno je sigurno: da bi ovi ovde isto uradili kad bi bili u njegovoj koži i ako bi istinski voleli onu ženu. A on je nju istinski voleo.

kao, kao u nekom od mojih prethodnih života. Da li me pojmiš? A ono vreme kad smo zajedno bili, (zaboravila sam onaj poslednji dan), one intimne večere ovde ispod našeg drveta, one šetnje po mesečini obalom šumne

Pravo da mi kažeš, poštenja ti.“ A pandur ga pravo gleda u oči: „Jesam, veli, gospodine, Boga mi moga. Baš kad smo bili iza Ostrvice.

vrhuncu one najveće slave i ostvarenih snova eto gde se urnebesno prolama vapaj onih delova: mi nikad nesrećniji nismo bili, nikad nesrećniji nismo bili!

snova eto gde se urnebesno prolama vapaj onih delova: mi nikad nesrećniji nismo bili, nikad nesrećniji nismo bili!

Emanuel Kant umro je 1804. godine. Šta su toga dana predstavljali vaši dedovi? Ajd' recite: Šta su onda bili naši dedovi? Nego vi ste taki: ne volite ništa, ne oduševljavate se ničim, ne verujete niušta.

Afrika

Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.

“ Mi smo taman bili usred razgovora o slikarstvu, o Montičeliju i Sezanu, kad se arhipelag Los pojavi na horizontu u predvečerje, prevučen

To beše pravi koncert, najlepše mladeži u najlepšem pejzažu. Kad su završili, piroge ostaše prazne. Pevači su bili u vodi, roneći za novcem kojim smo ih nagradili.

Zanimljivo bi bilo znati ukoliko su bili začuđeni urođenici koji su prvi videli belce, kad su već ranije znali za ovakvu svoju belu braću.

Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera. Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom

Za pola sata crni hrišćani bili su sasvim iznemogli od svoga majmunisanja otmenosti. Žene su najpre jele suvu ribu i hleb, vlažan i bez kvasca, što

U celome predelu, izvan nas, oni su bili sasvim sami uokvireni prašumskim predelom. U trenutku kada udesim aparat da ih snimim, jedno treće lice, nago, sa

takvu nevezanost i ljubaznost, a ipak, i pored svega toga, kraj sve svoje pitomosti (kod njih jedva da ima tragova da su bili ljudožderi), Baule su bez interesovanja za ono što se oko njih zbiva.

Bef, koji je jogunast, ćutljiv i uporan, i koji im, da ga ne bi svaku noć uznemiravali pevanjem i muzikom, a sutradan bili nesposobni za rad njegovog mosta, zabranjuje da igraju, sada to dozvoljava zbog mog dolaska.

Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala na cirkuske pantomime, zatim na šaljive filmove o džungli. Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja.

Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv, nastaviše kroz šumu. To su bili novi članovi plamena Djere, koji su tek primili tajnu fetiša i odgovarajuće tatuaže.

“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni. Anketa koju je Pruto vodio neverovatna je.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JUCA: Ajde da te ja naučim. KATICA: O, kad bi tako dobri bili! JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i toliko za tebe dosta biti.

Je l’ istina? JUCA: Za šupu? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! MIŠIĆ: To je baš šteta! Ovi su konji prvi bili u varoši. Ali kako se to baš tako dogodilo? JUCA: Znate kako naša poslovica kaže. „Skup dvaput plaća.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nebo se posle, opet, spusti na tu praznu zemlju kao plava zavesa. Sve do kraja XVIII veka, u tom kraljevstvu ratovi su bili česti.

Sve do kraja XVIII veka, u tom kraljevstvu ratovi su bili česti. Turci su bili doprli do Vijene, i oterani opet natrag do Beograda, a duž puteva belele su se i sušile ljudske lobanje i kosti.

U odstupnici do Beča, poslednji su bili Rascijani, a u prethodnici do Beograda, prvi, oni. Pod komandom austrijskih đenerala, koji su imali velike, troroge

Ispred gradskih kapija, prostirale su se zelene utrine, gde su đenerali vežbali vojsku. U utvrđenja su bili uzidani ogromni topovi, i rikom tih topova, počinjali su turski ratovi.

Njegovi prozori bili su viši od fasada kapucina, punih krstova i anđela, a otvarali su vidik i prema utrinama, gde su husarska odeljenja

Lep je na Mahali bio samo dug red ogromnih, rascvetanih, bagremova. Oni su bili zarasli karaule i kolibe Rascijana i njihove zemunice, kao i njihove krovove, pokrivene trskom.

Carstvo je bilo rešeno da od Rascijana, koji su dotle bili samo vojnici ćesara, načini seljake, kameralne napoličare, gospode kraljevstva hungarskago.

Njemu se, u stvari, naređivalo da Temišvar ima da preda Garsuliju. Na pismu su bili veliki, crni pečati i kaligrafski potpis grofa Jozefa fon Haraha, ratnog druga Engelshofenovog.

je, dok se Garsuli šetao, oko topovskih đuladi i duž bedema, profoz otišao da dovede, prvo, četiri Isakoviča, koji su bili optuženi da su se upisali u spisak ruskog đenerala Ševiča i da su zatražili apšit iz vojske, da bi se odselili u

On priznaje da je taj ruski đeneral imao ćesarsku dozvolu, ali samo za one koji su apšit iz vojske već ranije bili isprosili. A ne da tolike dobre i čestite ljude mami na klizavi put iseljenički.

Veli, oni znaju da su Rascijani, koji su se iz Turske ovamo pre šeset godina doselili, podeljeni bili u tri vojena okruga: Segedinski, Aradski i Petrovaradinski. Oni znaju da Srbi u tim okruzima drže 45 ukrepljenih mest.

Oni su bili formirani u kolonu, zaogrnuti svojim crvenim, serbskim, gunjevima. Izdaleka, činili su se jedna prava, crvena, linija.

Teodosije - ŽITIJA

Kako onoga koga s tolikim trudom kroz mnoge dane gonismo, i u ruke uhvativši u jednom času ispustismo? Kako smo bili bezumni! Koji nas san grehova naših zadrža, i tako usnusmo?

se i od sviju blagoslov primivši, bosim nogama dade pokoja od putnog napora, ljubazno ugošćen sa onima koji su bili s njim.

A sada opet da se vratimo k roditeljima blaženoga. Dobra mi je reč i o njima, i veoma mila, jer su se i oni, pošto su bili dobri, udostojili da budu roditelji takva deteta.

Onaj vojvoda ranije pominjani i blagorodni momci koji u Svetu Goru goneći dostigoše svetoga, a pošto su bili nadmudreni, kao što rekosmo, i ništa ne uspevši, vratiše se k roditeljima blaženoga.

Kada je stigao u mesto zvano Milopotam, napadoše na nj razbojnici i uhvatiše njega i one koji su bili s njim. A pravedni se zbog ovoga ožalosti, ne zato što su ga uhvatili, nego zbog toga što su mu prekinuli put te neće

A ovi rekoše da su Lavrani, i jedan od onih koji su bili sa njima, izbegavši, dođe u Lavru i ispriča šta im se dogodilo.

“ A oni varvari uđoše sa starcem u manastir, i pošto su bili ljubazno ugošćeni i primljeni od igumana i bratije, i uzeli od manastira što im je potrebno, pustiše preostale

i primljeni od igumana i bratije, i uzeli od manastira što im je potrebno, pustiše preostale zarobljenike, koji su bili sa svetim.

duhovnu i telesnu utehu, celivavši svetu crkvu i grobu svetog Atanasija poklonivši se, vrati se kući sa onima koji su bili s njim.

A i vi ste bili prema meni dobropokorni i vernošću dobroposlušni. Ja to svedočim. I svi u Gospodu snabdesmo život naš, i našu zemlju

Višespomenuti otac Simeon monah, ostavši u manastiru Svete Bogorodice u Studenici, sa inocima koji su od ranije tu bili posni kanon svršavaše.

a oni k njemu govorahu: — Kod tebe, u zemaljskoj vojsci, prvo smo kroz tebe zasijali, i postavši blagonaročiti, bili smo svetodršci, a sada s tobom i mi vojujemo u vojsci nebeskog cara, i ništa nas od tebe neće razlučiti.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Dosta datih sudova o intelektualnim i moralnim osobinama raznih naroda mahom su bili lažni. Zbog toga naučni duhovi pokazuju na ovom poslu skepticizam koji je uopšte opravdan.

Najveći je broj Južnih Slovena bio vekovima pod turskim jarmom; Hrvati i Slovenci su još duže bili pod vladom i uticajem Nemačke i Madžarske; Vrlo dugo i panonski Srbi.

Izgleda ipak da bi rezultati ovih ispitivanja bili u stanju dati obaveštenja o nekim dubljim razlikama između naroda; bar bi mogli biti od iste tolike vrednosti od kolike

Sem toga društvene prilike i načini etničkih asimilacija, kojima se jedan narod preobražava, bili su različni na istoku i na zapadu.

Verovatno je da je u tom pogledu bio od uticaja na njega naziv „Ilirija“, koji su Napoleon i francuski administratori bili dali oblastima osvojenim od Austrije 1809.

Tvorci ovih događaja, koji su postali istorijski, bili su očevidno nadahnuti primerom talijanskog rizorđimenta. Čim je planuo Svetski rat, južnoslovenska omladina je

U to su vreme mnogi Bugari pohađali više škole u Beogradu i u Kragujevcu. Bugarski emigranti u Bukureštu bili su zaključili ugovor sa knezom Mihailom Obrenovićem, po kome su Srbija i Bugarska imale činiti jednu državu.

dinarskih seljaka u tursko doba i rat za oslobođenje Srbije koji je trajao jedanaest godina (1804—1815), naročito su bili olakšani organizacijom u zadruge.

U tursko doba, kada su bili ostavljeni sami sebi, dinarski su se ljudi vratili starim društvenim oblicima. Zadruge su često imale po 50 do 60,

Takvi su crnogorski junaci, koji su gotovo stalno bili nezavisni od Turaka; takvi su mnogobrojni vitezovi i hajduci svih dinarskih oblasti iz Turskog doba.

U toku poslednjih vekova su gotovo svi Južni Sloveni bili izloženi istim patnjama. Kod sviju se zapažaju, više ili manje, ove tužne crte u karakteru.

Za vreme ustanka 1804. godine pobunjeni seljaci su formirali družine po krajevima iz kojih su bili. Često idu dva i dva zagrljeni. Kad se zaustave da obeduju uvek jedu zajedno.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Njezinim tamnim stazama već se šunjao i kukuruzima se pri- micao mrki medo. Mačak Tošo i Miš prorok tek su bili malo odmakli od svoga džaka kad se s drugog kraja njive javi jedan žalostiv pseći glas: — Auuu-vauuu!

Svi su bili na smrt uplašeni. — Otkud ti živ, bijeli stranče? — začudi se sivi miš domaćin. — Pa napolju pada čitava kiša od mačaka

Jedva se izvukoše napolje kroz neku rupu pod krovom, a kad su već bili u dvorištu, mačak Tošo komandova: — Jaši me, Mišu proroče, tako ćemo brzo bježati!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

I AGENT: Možete li mi reći što bliže? PAVLE: Reći ću vam ja. Moja žena i ja bili smo sinoć u pozorištu. Kad smo se posle jedanaest vratili, prošli smo kroz ovu sobu – ovde je odmah naša soba za

ALjOŠA: Gospodin inženjer! Ja vama mnogo blagodaran, beskonječno blagodaran. Vi bili moj otac, dobri, velikodušan otac. Pre tri godine vi mene primili u službu... PAVLE: Ali našto toliko blagodarnosti!

ANA: Kako uzbuđena? ANTA: Pa znate valjda šta znači to uzbuđena žena; bili ste valjda i vi koji put u životu uzbuđeni? ANA: Gospođa je sasvim kao obično raspoložena.

RINA: Pa da, zaboga! ANTA: Vi ste, razume se, pre no što ste postali žena, bili devojka? RINA: Ali, gospodine. ANTA: Znam, hoćete da kažete da se to samo po sebi razume, ali ja hoću samo da

je utvrđeno da je šest nedelja u vodi, tačno toliko koliko je prošlo od nestanka vašega muža, zatim inicijali na košulji bili su inicijali vašega muža i mi smo ga svečano sahranili. Vi ste išli za sandukom, a i ja sam bio na pogrebu.

NOVAKOVIĆ (čita): „Na pitanje našeg saradnika ko je onda mogao biti davljenik na kome je bilo njegovo odelo, pri kome su bili njegovi dokumenti, gospodin Marić veli: „Mislim da će to biti moj bivši nadzornik na građevini, ruski emigrant Aljoša”.

SVI (niko mu ne odgovara, niko ne okreće glavu. Ostaju u stavu u kome su bili). PAVLE (duža pauza, on ih posmatra i najzad ponavlja): Dobar dan želim!

SPASOJE: Pa kad ste hteli da izbegnete javni skandal, što ste onda uopšte i dolazili; što niste ostali tamo gde ste bili? PAVLE: To mi je bila namera.

Oduzimate li mi imanje, oduzeli ste mi i ugled. PAVLE: Da, sećam se, jer pre no što ste prisvojili ovo imanje, vi ste bili niko i ništa. SPASOJE: Razume se da sam bio niko i ništa. PAVLE: Da, da, sećam se.

Dakle, reći ću vam. Ja imam jedan vrlo dobar plan, po kome ni ja ni vi ne bi bili oštećeni. PAVLE: Da ga čujem! SPASOJE: Pre svega ostalog, vi pristupite razvodu braka sa vašom bivšom ženom.

nije svakojako želeo da zadrži takve spise kod sebe, a da ih preda policiji, našto, našto vas teretiti kad ste već bili mrtvi?

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

uskoro bi me uvezlo u san da nije bilo jarećih glava devojčica koje su nogama izvodile nešto kao balet, a pogledi im bili prikucani za ogradu od rešetaka iza koje su mangupi parili oči, dobacujući nešto što se ne preporučuje na časovima

Zubi su joj bili nejednaki, ali smeh joj je bio takav da vam je zastajao dah u grlu. Njeno malo lice bilo je svetlo kao dobro uglačan

Ataman je imao krive noge, jer su svi njegovi bili jahači, ali je gazio kao da se ne nalazi na jedva jednu šaku širokoj dasci, već na oblacima.

moga oca i društvo u očuhovoj fabrici raspravljati o mom nesocijalističkom vaspitanju, pitajući oca i očuha gde su oni bili dok sam ja rastao, i zviždučući prođoh ka crkvi na čijem se pragu sunčala Draga Padavičarka i još dva ili tri prosjaka

- rekao je Bagricki uklanjajući mačke sa sebe. Učinilo mi se da govori o detetu, ali on reče kako su se bili tek venčali, ono je došlo posle. Ne znam zbog čega, ali revoluciju je uvek zvao ono.

Njeno lice i ruke, grudi i noge, ispod one podignute suknje bili su puni pokreta i ljupkosti. Moja sobica na tavanu puna je njenih slika. Merilin spava!

Poslednji put kad ju je videla već su joj bili stavili srebrnjake na oči. - Ja moram da idem, a ti kako hoćeš! - rekla je i uzela mi torbu s ježom.

trećeg sprata građevine u Ruzveltovoj ulici, povredio glavu i počeo da pije, ali Stanika je za mnoge govorila da nisu bili nikakvi ljudi.

Svi iz Karanova pričaće kako su bili uvereni da je u meni čučalo to što je čučalo, a izdavači i pisci pružaće ruke u susret kad me sretnu.

Fudbaler, onaj koji je postojao, i onaj koga sam izmislio, bili su dalji jedan od drugoga nego Severni i Južni pol. Lice jednog bilo je glupo kao noć, drugi se odlikovao vanrednom

Moj očuh bio je zadužen da reši tu stvar s Goldmanovim pijanim i treznim zubima, ali oni su bili prijatelji još iz kolevke, valjda, i tako je moj očuh obavestio Goldmana za tamo neku komisiju, pa je stvar legla.

Tvoj očuh, ne čini li ti se da tvoj očuh ceo dan radi za dobro naroda? - njeni dlanovi bili su još na mojim obrazima, ali sam ja osećao kako mi se mišići stvrdnjavaju ispod njih. Za dobro naroda?

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Pa kad se opomenem kakvi su preda mnom bogati trgovci bili, kakav je bio Toša Sarajkić, pa eto došao do prosjačkog štapa.

Miloša Miloradovića, i imala već i prsten od njega, samo nije sveštenik bio pri ceremoniji, i skoro bi se venčali bili; i kao posle saznam nešto da su se i voleli, al’ mati volela je zrelog imućnog čoveka, neg’ mladog vetropirovića, koji

— Sada iz Poljske, i to iz Krakove. — Jesi l’ onde bio? — Nisam, al’ čuo sam od oni’ koji su onde bili nedavno, da je pojeftinilo platno; mlogo je izrađenog. — Pa hajd’, da idemo. — Ne branim, hoćeš mi uzajmiti novaca?

Kako su to bili divni prelasci iz jednog glasa u drugi! A sirota Lenka, lepša nego njena pesma nije imala pred očima svež jutrošnji

Sad za mito možeš sve dobiti. Kad je bio negda sudac Paprikić, pa Lovčanin, koji su bili u deputaciji kod Marije Terezije, pa se s njome razgovarali, pa kad dođu u magistrat, u dolami i ćurdiji, pa zlatan

Još onaj čas oprave se pisma na sve strane, prvo u Krakovu. Opisani su kako su bili obučeni, kad su pošli, i kakve su haljine sa sobom poneli.

I birtaš je promenio lice; zabrinut je, poznaje se. Sad su već bili načisto. Jedan drugome dâ znak, pa odu u sobu. I Čamča se poplašio, premda je bio predostrožan.

Čamča ga i ne sluša. Već se kočijaši oporavili, vreme je da se putuje. Isplate što su bili dužni birtašu. Sva sprema, paradne haljine već su složene, kočijaši nahraniše konje pa prežu.

Gospodar Sofra i Krečar nisu nikad bili u Poljskoj, pa nisu znali ni za takovu armiciju; i, da su znali da će tako proći, ne bi ih videla Poljska.

? — Na službi. Zabeleži. Sva trojica se čude šta to znači. — Vi ste putovali u Krakovu? — pita dalje. — Jeste l’ bili u Krakovi? — Vi se sad vraćate? — Jeste. — Nemojte se ništa plašiti, sve je dobro.

Osobito odgovarali su licu marcijalni veliki brkovi. Njegove misli, planovi bili su čudnovati, izvanredni, da se mnogo puta njima svet smejao, ali opet bili su originalni. Dakle, Pera neće dućan.

Njegove misli, planovi bili su čudnovati, izvanredni, da se mnogo puta njima svet smejao, ali opet bili su originalni. Dakle, Pera neće dućan. Pera je, kao što znamo, konje voleo.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Bilo je vreme da idu. To je gorela vatra onih koji su sinoć bili polegali, neki sami, neki sa ženama i decom, ispod nadstrešnice jednog obora, sa one strane utrine, gde su bile njegove

Njeni poljupci, plahi i ludi, koji su mu padali u lice i pod grlo, bili su mokri od plača. Ustavši da bi ga bolje mogla obuhvatiti, jer se on nabusito branio, gazeći po jastucima, kožama i

Smestivši se u širokim čamcima, koji su bili prokisli, na slami i žutom, suhom lišću, ljudi su bili opet polegali, pa su se dizali da čiste oružje, ili da dočekaju

Smestivši se u širokim čamcima, koji su bili prokisli, na slami i žutom, suhom lišću, ljudi su bili opet polegali, pa su se dizali da čiste oružje, ili da dočekaju na nož, po komad bačene, raščerečene jagnjetine.

Svirači, koji su bili okupljeni oko velike zastave, što se od Varadina nosila, a za kojom su jahali oficiri, na preplašenim i zapenušenim

oko velike zastave, što se od Varadina nosila, a za kojom su jahali oficiri, na preplašenim i zapenušenim konjima, nisu bili u stanju da nadlarmaju pevače koji su se derali, sve istim glasom, ej... ej...

Mada behu izmučeni i bolni u celom telu, od šest dana hoda, pod oružjem i teretom, zaspaše samo oni koji su već davno bili navikli na sve to i kojima više ništa nije bilo čudno.

Mada su znali da ih ponegde čeka svega neka smežurana baba, venac luka, ular, ili kakva srebrna kopča na kaišu, bili su razdragano pošli u noć, da kradu.

Tek ujutru, kad je svanulo, pohvatani su mnogi, napiti, koji su bili legli po kućama i po štalama kod konja, pa su, probuđeni iz pijanog sna, počeli da vijaju, nožem u ruci, životinje i

Niti je mogao da ih sačuva, niti da im pomogne, niti da ih zadrži. Kad ih je prvi put ostavljao, bili su na visokoj obali Dunava, među jablanovima, u jednoj ogromnoj žutoj, turskoj kući, oko koje su, dole, na vodi ležale

Pri kraju službe bili su potpuno umorni, neveseli i kao omađijani. Ćutahu i među sobom ne govorahu ni reči. Prođoše park do osvetljenih

Prođoše park do osvetljenih stepenica dvorca, kao sablasti, pošto su, jedan za drugim, bili prišli biskupovoj ruci. Kraj svečane dvorane, u kojoj beše razastrta trpeza, u jednoj sobi sa balkonom, svoj

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

narodu vrše s namerom da se ženi obezbedi uspešan i lak porođaj svedoči o tome koliko su nekada porođaj i njegov ishod bili neizvesni.

S obzirom da su dete u utrobi i posteljica bili povezani za vreme trudnoće i činili jednu celinu sve do porođaja, narod veruje da su oni u nekoj mističnoj, magijskoj

Narod veruje da je i samo izgovaranje magijske formule dovoljno da vaspostavi stanje u kojem su dete i porodilja bili pre zaraze babicama.

San u ljulju, uroci pod ljulju! Uroke ti voda odnijela mimo tvoju ljulju pronijela anđeli ti u pomoći bili!“¹⁹¹ „GOLEMA MOLITVA“ I KRAJ PERIODA „NEČISTOĆE“ Još iz Starog zaveta poznato je da je porodilja koja je rodila

Spavaj čedo i sine mili, uroci ti pod nogama bili, kao konju ploče sve četiri.“³⁸ Postoji i veći broj magijskih zabrana, tabua, kojima je cilj da se spreči da neko ili

“⁵⁸ Da bi zubi bili tvrdi, snažni i beli vrše se brojne vradžbine, s jedne, i strogo se poštuju mnoge magijske zabrane, s druge strane.

Čim majka prvi put ugleda zub u deteta, ona ga (zub) pomaže svojim mlekom, da bi detetu zubi bili beli kao mleko. Otac tri puta kucne prvi zub srebrnom parom, da bi bili zubi čvrsti i jaki kao srebro.

Otac tri puta kucne prvi zub srebrnom parom, da bi bili zubi čvrsti i jaki kao srebro. U srezu boljevačkom tek iznikli zub trljaju srebrnom parom, da bi zubi bili beli i sjajni

U srezu boljevačkom tek iznikli zub trljaju srebrnom parom, da bi zubi bili beli i sjajni kao srebro, a u Jarmenovcu zub kuckaju belutkom, da bi zubi koji niču bili otporni (da se ne krune) i da

srebrnom parom, da bi zubi bili beli i sjajni kao srebro, a u Jarmenovcu zub kuckaju belutkom, da bi zubi koji niču bili otporni (da se ne krune) i da bi bili beli kao taj kamen.

i sjajni kao srebro, a u Jarmenovcu zub kuckaju belutkom, da bi zubi koji niču bili otporni (da se ne krune) i da bi bili beli kao taj kamen.

Još na krštenju (pre samog obreda) roditelji i kum se uzdržavaju od jela i pića, da bi detetu bili tvrdi zubi. U Crnoj Gori „kad djetetu počnu nicati zubovi, ne valja da onaj koji pita: jesu li mu iznikli, niti onaj da

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

da dišu, čim spaze da su se oblaci slegli, da miruju Turci i Ugri, postanu robovi stvari kojima su u borbi protivnik bili, ili ih isposnički prenebregli.

ZA NEPELEGRINE Za one koji nikad pelegrini nisu bili, koji nisu nikad svojom rukom zažegli plamen, ni isterali iskru iz kremena, nisu vodi pomogli da šikne iz stene, nisu

niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni vode, ni nade, ni očajanja, koji ne poznaju vasionu ni na njenom prizemnom

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

nam bosiok na jastuk da lepše sanjamo, i one gazdarice iz iznajmljenih soba što su nas zvale na kafu u kuhinju, a bili smo im dužni; svi oni što su nas puštali da besplatno uđemo na stadion i u bioskope, svi oni što su nam punili džepove

Najsmeliji igrači igrali su sve brže i brže, tresući se sklopljenih očiju u ekstazi. Oni što su se tresli najbrže bili su najzapadniji.

Sećam se dobro, baš te nedelje dobio sam nov džemper sa izvezenim jelenima. Jeleni su te godine bili u modi. Patio sam kao ubogi đavo što mi je na grudi mogao da stane samo jelen i po, jer sam bio žgoljavko, dok su moji

Onako bez kaputa, razboleh se od upale pluća i jedva sam izvukao živu glavu, jer smo bili u zavadi sa okolnim narodima pa nam niko nije prodavao lekove.

I uvek su pokraj njih, kao po nekom pravilu, bili neki zadovoljni i uhranjeni dripci u tvidu, sa brzim kolima, zlatnim satovima na dlakavim rukama: govorili su vešto

Smetalo im je, izgleda, što nemamo nikakvih ozbiljnih namera. Bili smo pomalo dangube, pomalo estete. Okruženi energičnim mladim lavovima, koji su znali šta hoće i trudili da to i

Raščlanjivali smo sve što bismo stigli, ništa ne preduzimajući da se izvučemo položaja. Mora da smo bili smešni, onako zaneseni, svako sa veoma visokim mišljenjem o sebi, bez ijednog dokaza da smo izuzetni, bez čega vam svet

Očajavali smo u dosadnim ulicama koje nikuda nisu vodile, prezirali susede, porodicu, tupu osrednjost u koju smo bili gurnuti, osluškujući grmljavinu Evrope u kojoj su buktale umetničke pobune, rađale se nove, smele ideje, a svaka reč,

Da li biste bili ljubazni da mi protumačite izraz ,igrali su se šuge', kako bih mogla da otklonim zastoj u svom poslu.

da sperem sapunicu sa kose posle brijanja i kada sam najzad shvatio da je to prilično bezuspešno, pošto to nisu bili tragovi sapuna, već prve sede.

Ali ja ih poznajem još iz vremena kad su zaista bili mladi. Iz onog vremena kad je mladi čovek bio vitak i bez uvlačenja stomaka, a mlada žena sveža pod bilo kakvim

Ne, nisam sebičan: volim da svi vide filmove koji su mi nekada bili dragi, ali mislim da nije u redu što za to više niko ne plaća dugim čekanjem u redu i neizvesnošću hoće li biti karata

Matavulj, Simo - USKOK

kâ vas, ćaše i danas i dovijeka ovdjena zapovijedati vladika crnogorski a ne ćesar, i mi ćasmo biti što smo vazda bili. — Nikada! — prihvati Ivanović...

— Franc mu je ime — odgovori Krcun. — A da nije lukav, ne ćaše uzeti tolike zemlje i gradove, bez krvi! Drugi su se bili za njega, pa eto i mi!

i ruskih i naših tumače svakojake stvari, i za Lesandra Veljeg, i za Rimljane šta su radili i kakvi pametni junaci bili, pa i za srpske careve i kraljeve, za Dušana i Dečanskoga i druge!... E, zdrav si, Janko! I opet dobro ni došâ!

Eto ti koliko nam pomože naše junaštvo! Nastade mučno ćutanje. Najzad Rako Mrgudov zapita Janka: — Gdje su to Rusi bili potučeni? — Kod Fridlanda, Rusi i Prusi zajedno, četrnaestog junija po novom 1807-me! — Viđi đavola đetinjeg! Sve zna!

Sve redom počeše pristupati i ljubiti kneza u ruku. Pop preuze: — Dokle smo se mi bili s Francuzom, naša su se braća u Šumadiji otimala od Turaka i ne mogosmo im pomoći.

— Ko su Bajice? — Veliko brastvo na Cetinjskom polju. — A zašto da te ubiju? — Zato što smo se bili mi Njeguši i Bajice eto sve do prije petnaest dana.

? Ali to se ne gleda! Bila su moja braća! I prije sto godina mi smo bili, i poslije sto godina mi ćemo biti! — Tako je, razumijem! — popravi Janko. — Dakle, ti veliš, to su sitnice?

Lazo je, kao mahom stari pomorci, rado pričao mlađima svoje doživljaje koji su mahom bili nevjerovatni. Sam bog zna koliko se puta, tobože, topio i uvijek, čudom njekim, spasavao i šta sve po svijetu nije

izdaleka, noćiće, kao obično, njeki u Riječkoj nahiji, drugi u Bajicama, u donjem kraju, razumije se oni koji se nijesu bili s njima! — Bog te čuo! — reče vladika.

Nikakvo se zlo ne može desiti blizu granice, a da ne budu krivi Crnogorci! Kako oni npr. znaju da su među Poborima bili umiješani Crnogorci kad ih niko ne može razlikovati od tijeh Primoraca?

Uostalom vježbaše se i u proučavanju talijanskoga službenoga glasa i ubrzo pokaza uspjeh. Doduše prijedmeti su bili slični.

Dao ti bog poroda, prve kćeri, a potonje sinove, da se dva zla u domu ne sastaju. Najgori ti sinovi bili kao što su ova dva stara svata! Izlaziš iz moga doma u dobri čas, a ušla u taj, u koji se krećeš, u bolji čas!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

OTAC: Ja sad pod starost ne promeni ćud. MATI: Predićka udade kćer bez krajcare u punu kuću. Gledim, bože, kad smo bili na svadbi, tu su ti ogledala, tu su kanabeta, astali — milo ti je da poglediš. Ali i umu ljudi, brate.

PROVODADžIJA: Verujem, osobito kad je mesto kao kod vas. Gledim, lepa se varoš učinila. MATI: A vi niste skoro ovde bili? PROVODADžIJA: Ima šesnaest godina, to jest. MATI: O, od tog doba mnogo se koješta izmenilo.

Tako sam i ja ludovala kad sam se prstenovala, pak posle, krasno zadovoljna. DEVOJKA: Dabom’!, kad niste bili lepi! MATI: Ajd bestraga; ja nisam bila lepa, nego ti s tom nogom! DEVOJKA (plače): Sad mi se još podsmevajte.

MLADOŽENjA: Pa zašto ste tako ladni? DEVOJKA (smeši se): Moje su ruke uvek vrele. MLADOŽENjA: Jeste li bili kad zaljubljeni? DEVOJKA: To ne znam šta je. MLADOŽENjA: Čudo! DEVOJKA: Kod muški verujem da je čudo.

Bićete prva, to jest, gospođa. DEVOJKA: Jeste li bili s tatom? PROVODADžIJA: On sve zna, to jest. Samo dok vidite, to jest, karuce; nema takve niko u varoši.

MATI: Eto, seka Marta zna, a zna i cela varoš. TETKA: Jeste, Jovo! Mlogi su bili kad se o udadbi Julkinoj govorilo. Onda Marić reče: da sam znao, veli, da bije za mene dali, i ja bi je iskao.

DEVOJKA: Kazivao mi je provodadžija. MATI: Tako, ćerko, tako; znaš kad se onda pokvarilo, bili smo svi kao ubijeni, pa kako bi nam bilo da se opet sluči. DEVOJKA: E, pa neka ostane ovaj. Samo da ima drugo ime!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Kao da su poučavatelji bili vođeni slabim porivima, neostrašćenim dobrim namerama. Ili se, suprotno Kaloovoj pretpostavci, želja za poučavanjem i

Tven, Sent-Egziperi, Kestner i Žigmond Moric bili su nam, na prvim koracima kroz život, pouzdani u pitanjima dobra i zla.

Stihovi za decu, koliko god privlačni i ljupki bili, nisu mogli da utiču na porazno negativan zaključak o celini Zmajevog pesničkog stvaralaštva.

poseban tonalitet, tu umekšanu intonaciju glasa, osećamo i u nekim starim zapisima i stihovima o zečevima koji nisu bili namenjeni deci. Čim se pomene naš junak — čak i u nekim lovačkim priručnicima!

Ovakav odnos prema poeziji, srdačna raspričanost i vezanost za svakodnevno i prolazno, već u onom trenutku bili su štetni za bolji pesnički glas.

Vučo je otrgao dečju pesmu od učmalosti i dosade u koju su je slabi, zakasneli građanski pesnici bili gurnuli. Bez njega bi se teško mogao zamisliti procvat što ga je ovaj pesnički izraz posle 1950. doživeo.

Ushićeni i zaneseni panteista, Ćopić sve svoje seljake, ma koliki osobenjaci inače bili, posmatra kao jednodušni kolektiv koji se drži na nekom starom zakonu i večnom redu.

Svi parodisti u dečjoj poeziji, a i inače, bili su izrazito antiromantičarski raspoloženi. Ironični i nepoverljivi prema velikim zanosima i snažnim izlivima srca, oni

postoje, da nisu napisane, nego da su same od sebe nastale, zajedno sa svetom i sa čovekom; bez njih kao da ne bismo bili ovo što jesmo.

Pre četiri stotine godina, u vreme kad je delo nastalo, takvi su poduhvati bili skopčani sa brojnim opasnostima, što nije odvratilo divnog Defoovog junaka da krene u neizvesnost.

Deca nam govore kao matorci! Aman, deco, nemojte! Nastrano je to što se sa vama čini. Heroji su ginuli da biste vi bili deca, nikako starmala čudovišta koja se, bez potrebe i bez ozbiljnog povoda, zaklinju nad njihovim grobovima.

Deklarativna ushićenja i izanđale fraze nikada nisu bili atributi elementarne pismenosti, a jezičke nezgrapnosti samo podvlače sumnjivu doživljajnu pozadinu.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

ŠERBULIĆ: Prekrasno! ŽUTILOV: Ljudi su batinama bili naterivani da vuku kamen za kaldrmu. Sad je sloboda, niko se ni na što naterati ne može.

(Dovuče astač nasred sobe, pak se popne na njega.) Gospodo i braćo! Vi znate šta su Srblji bili u staro doba. Od dušana drktale su stene samog Carigrada.

Pa bi najposle izgubili bili i ime, kao što su i po crkvama uveli bili madžarske protokole kreštajemi. ŠERBULIĆ: To je zaista najbezbožnije djelo

Pa bi najposle izgubili bili i ime, kao što su i po crkvama uveli bili madžarske protokole kreštajemi. ŠERBULIĆ: To je zaista najbezbožnije djelo što su mogli učiniti.

SMRDIĆ: Dok se malo dodamo, gospodine Lepršiću, dokle se malo naviknemo. Vidite, i Serbijanci ne bi bili junaci da nemaju često bune. LEPRŠIĆ: I to je istina. 4.

Srblji to dočuju i napadnu noću na nji. Šta je Madžara tu izginulo, kažu da je za prepovest. Sve su im topove bili oteli. No kako se to dogodi, dogodi, tek naši reteriraju i ostave im sve topove. ZELENIĆKA: Izdajstvo!

Od Srbalja, vidim, neće biti ništa. ZELENIĆKA: Šta, gospodine Žutilove, vi, koji ste bili ogledalo rodoljubaca! ŽUTILOV: A šta pomaže, kad smo slabi? LEPRŠIĆ: Mi slabi? Tri smo na jednoga.

SMRDIĆ: Ja sam se više bojao nji nego sami Madžara. ŽUTILOV: A, oni su mnogo opasniji bili. ŠERBULIĆ: Da se svi popišu, pak da pošljemo Servijancima.

NANČIKA: Je li u takvoj meri kriv? ŽUTILOV: On je Nemac, pa mir. Nemci su bili protiv nas. NANČIKA: Pa šta ćemo raditi? ŽUTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti.

SMRDIĆ: E, šta se vi, opet, ljutite? ŠERBULIĆ: Šta se ljutim? Dok su bili Madžari, ko se više s njima mešao i drugovao nego vi.

“ ŠERBULIĆ: Moj se otac vas ne tiče ništa. ŽUTILOV: Az ištenirt! Vi ste inače dobri prijatelji bili, pa sad da se svađate. ŠERBULIĆ: Ne znam za to; ja oću službu, pa kraj.

ŠERBULIĆ: Već ako on nije mađaron, onda niko nije. ŽUTILOV: O tom nema sumnje. I oni su magarci bili koji su ga izabrali. SMRDIĆ: Ta znate, što je načinio crkvu o svom trošku, pa ljudima ostalo to u glavi.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Dalmatinski pisci pisali su narodnim jezikom, ali su bili bez pravog, određenog i svesnog nacionalnog osećanja. S malim izuzetkom, njihova nakalemljena, veštački stvorena i

godine »sveti rat« protiv Turaka. Bojevi su bili u južnoj Ugarskoj, Slavoniji, Srbiji, Dalmaciji i Staroj Srbiji, znatnim delom na srpskom zemljištu.

« U takvim očajnim prilikama, ono što je bilo najistaknutije i najimućnije u srpskom narodu, oni koji su bili na čelu narodnoga ustanka, glavari, sveštenici, kaluđeri, varošani, stanovništvo iz ravnica i pored drumova, izbeglo

Nešto zbiveniji Srbi su bili na samoj granici prema Turskoj, u miru pod gvozdenim vojnim vlastima, u ratu uvek u prvim redovima.

toliko uticalo na stanje duhova i stvaranje ideja u tom delu srpskog naroda koliko ta neprekidna verska gonjenja kojima su bili izloženi od prvoga dana svoga dolaska pa, uglavnome, sve do kraja XVIII veka.

prema Srbima nastavilo se na kraju XVIII veka, kada je Austrija imala da vojuje sa Francuskom, i kada su graničari bili potrebniji no ikada.

U novoj domovini su zatekli izvestan broj Srba koji su se ranije doselili i koji su već bili ušli u zapadnu kulturu.

Duhovni staleži bili su od vrlo velikoga značaja u kulturnom životu srpskoga naroda, ali oni nisu bili na onoj visini na kojoj je bilo

Duhovni staleži bili su od vrlo velikoga značaja u kulturnom životu srpskoga naroda, ali oni nisu bili na onoj visini na kojoj je bilo građanstvo.

Kaluđera i sveštenika je bilo mnogo, ali ni oni nisu bili na visini svoga položaja, i davali su povoda narodnom nezadovoljstvu.

Kaluđeri su bili ogrezli u neradu, gledali su da se što više lično obogate na račun manastirskih prihoda, i živeli su raspusnim životom

do 1750(?).4 Ali sve su to bili samo pokušaji koji su se teško držali. Duže je trajala »Pokrovo-Bogorodičina škola«, osnovana u Karlovcima 1749, koja

Milićević, Vuk - Bespuće

Kad je izišao na peron, veče je bilo ugodno i svježe; oblaci se bili sasvim izgubili; nebo bilo prošarano zvijezdama.

Oni su bili projurili čitav peron i vraćali se natrag, isto tako zgužvani, smiješani, smućeni, s istom grajom, dovikivanjem, jedva

Zidovi su bili tako hladni, tako netopli, tako dugo nezagrijavani ničijim dahom; pokućstvo je bilo nepomično, kao uraslo u ispucani

Dani su mu. bili isto tako pusti i bezbojni. Diže se oko devet sati, rashladi lice vodom i silazi u baštu, gdje leškari u hladu, dok se

grivastom bradom, u koju su već godine ubacivale sjedinu, s povijenim brcima koji se miješali, isprepletavali, i bili kao srasli sa bradom, sa prorijeđenom, čekinjavom kosom koja strši, sa ljutitim pogledom i sa borom koja ne izbiva

Pa, jednog dana, kad dobi vijest da su optuženi seljaci, radi nedovoljnih dokaza, bili oslobođeni, on se smrači , uvuče u se , pognu se još više grizući i ujedajući u duši, od bijesa, sam sebe.

Panek, inženjer“ , izgovoreno tako kao da je on već morao to ime stotinu puta čuti i čvrsto mu stisnu ruku kao da su bili stari poznanici.

Poslije se pokaja. Biće uznemiren, Možda ima još neko s njim kad je uzeo dvije sobe. Uostalom, i onako su mu novci bili na izmaku; oni će ga se malo ticati. On će opet da živi sam za sebe. Izvjesno, inžinjer nije bio sam.

“ I tražaše odgovor. Pogled mu nehotice pade na njihove prozore. Svjetlo je bilo ugašeno; valjda su već bili legli. I on se ljutio što je primio ove došljake u kuću, što su baš našli ovdje da stanuju; zar nije bilo za njih stana

ćuteći preko djeteline, podaleko jedno od drugoga, kao nečim razdvojeni, još više tuđi jedno drugom nego što su bili prvog dana kada su se sreli. I oni se rukovaše bez riječi; njegova ruka bila je hladna kao usred zime.

Sremac, Stevan - PROZA

I Pavle Postiljonović i Jovan Maksić, i polaženik i domaćin, bili su činovnici jednog tunavog nadleštva u jednom istom mestu, ali u kom, to vam neću kazati, jer nisam rad da imam posla

naslednici pokojnika (koji će se docnije izvesno parničiti zbog nasledstva, pa će im trebati dokaza da su mu oni bili bliži) kod Riste puškara u dućan, i otimaju se i nadmeću ko će pre dobiti »slovo«, a Jova ima gotov šablon, pa piše po

Posle ove svoje štampane izjave poslao je Jova i nekoliko dopisa. Ovi, istina, nisu bili štampani, ali njemu je dosta bilo i to kad je među »Odgovorima uredništva« našao nešto i na svoju adresu.

Radičević, Branko - PESME

vaši britka kosa, Krvca vaša beše rosa, Rosa rosnu, javor s' diže, Pevac iza nj gusle zdelja, Pa bugari što ste bili, Što l' desnicom počinili, Dela vaša suncu ravna Neće skriti nojca tavna.

brali, Pesme slavlja ubave slušali, Cveće leži u artiji suvo, Pesme slavlja vetar je oduvô, Al' mi ćemo kao što smo bili Jedan drugom svagda biti mili.

To je dosta, ja ne tražim više, — Zbogom, braćo, mila i suviše, Bili živi, veseli i zdravi Nikada vas ja ne zaboravi. (1844, jan.

Kliknu starac, milo mu bejaše, Pa ovako dalje beseđaše: „Ta ja i on kâ braća smo bili, Zajedno smo nekad Turke bili.

Kliknu starac, milo mu bejaše, Pa ovako dalje beseđaše: „Ta ja i on kâ braća smo bili, Zajedno smo nekad Turke bili.

“ Kod Rajka su obojica bili, Častili se, rujno vince pili, Uzjahali mamene konjice, Hvatili se zelene gorice. Jezde gorom oni obadvoje — Al'

“ Još onda, brate, kada ono mladi Mi bismo se, dvoje detešcadi, Čas bili se kakono petlovi, Čas ljubili kano golubovi, Još onda beše, bilo makar kako, Sve što reko za te, brate, tako:

I gle opet, samo preko, A baš nije ni daleko. I deca su za čas tili Pred vratima jednim bili; Čudna vrata ta bejahu, Ma lep miris propuštahu. 'Ajd'mo, ajd'mo!' stari reče, Kajgana se bogme peče.

u moje oko, I vidi da i meni suza teče; Ka nebu posle gledaše visoko, Nijedno od nas reči ne reče, Jer ganuti smo bili preduboko. Već pesmu nemu dopevasmo kraju, I zbogom ostaj, zbogom lisni gaju. 22.

strani tu je jošte dvoje bilo, Pa s' divno jedno uz drugo uzvilo, A divni beu kô dan pramaletni, U oku radost, ta bili su sretni.

Sa konja sjaa, uniđe u dvore, A mlogi ozdo glede na prozore; Zastrti uvek bili su dojako, Al' sada biće valada inako.

33. Kad su bili mimo dvora Deno junak naš boravi, Tad on reče da tu gori, Ne znam, nešto zaboravi, Pa devojku još ponudi, Da se

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

A ti „Petrakovi dani“ u ranu jesen obično su uvijek bili praznični, sjajni i puni šapata, pa me tako povuku i ošamute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze, niz potok, uz

Bogomolje, groblja, jaruge i raskršća preko dana su bili pusti i uvredljivo obični, osobito za onoga koji se nekom zgodom tamo namro straha.

Na veliku radost nas dječurlije, oni ostadoše čak i treći dan, kad su se već svi gosti bili razišli. Rajski život za nas: niko te ne smije tući, gledaš neobična putnika kako iz brade govori, kave se peku, pa je

Pa pripazi i mene, lopova i grešnika, pogledaj i na moju stranu, svoji smo nekad bili dok si po zemlji hodio. Zaštiti raba božijega od žandarske ruke, od lugarske pucaljke, ubrani me pred dragim bogom da mi

govorili su oni, a kad bi mu ispričali kakav svoj nov hajdučki podvig, osjećali su se olakšani i čisti, kao da su bili kod popa na ispovijedi. Čuo Rade, nasmijao se i oprostio, kao što bi, valjda, i dragi bog učinio.

Još su nekoliko puta kamarati zajedno odlazili kod Kečine Draginje, ali ni sami nisu bili načisto s tim koji od njih ide da zagleda i begeniše curu za sebe a koji je onaj sporedni, tek da se nađe kamaratu pri

nisam razumio, nešto se nije čulo, ali ono o čem su najglasnije pričali, pa čak i na mene saučesnički namigivali, bili su njihovi doživljaji iz djetinjstva.

između sedme i dvanaeste, dani djetinjstva, stariji i mudriji od Kolumba, Tesle i barutnih izumitelja, dani kad smo bili vrlo smjeli i bezgranično bogati.

Zamislite onda šta smo našli rođak i ja kad su moji, iz ujakove porodice, bili i lički hajduci, i bosanski kolonisti, američki rudari, reštanci u Lijepoj Glavi, nadglednici na gradnji pruge za

ili pernati gugutani od nas, trista i više godina starih istraživača, hajduka, kopača blaga i šta ti sve nismo bili. Lov nam nije pošao za rukom.

sam bar ja davno zaključio u svojoj odlikaškoj gimnazijskoj glavi, smećući s uma da ni moji plavi slovenski preci nisu bili ništa manji razbojnici.

— Ono su oni naši nesrećnici prenu se vodnik iz čijeg su voda bili bjegunci. — Bogami sam i ja odmah poznao Gojkov mitraljez — čisto se obradova tršavi dječak.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

JUSUF: Smiri se, gospo. Hajde, smiri se. Sećaš li se: „Neka je selam vama zato što ste bili strpljivi”? To si možda zbog ovog časa učila. Daj da se držimo onoga što nam je jasno. Više i ne možemo.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

san mladosti i sreće! Hajde da snevamo: Bili smo komšije. Tvoja majka samo tebe, moja majka samo mene imađahu. Bašte naše behu razdvojene potokom, preko koga se

I onda, zanese se, pa otpočne da priča svoj život, mesta i gradove gde su bili, kad su išli na hadžiluk s dedom... Onda nabraja, kazuje do sitnica o svima sadašnjim gazdama „skorotečnicima“: šta su

Onda nabraja, kazuje do sitnica o svima sadašnjim gazdama „skorotečnicima“: šta su pre oni bili, kod kog služili, iz kog su sela došli, kako su se obogatili...

Da, bili smo deca. Ali ne! Samo si ti bila dete a ne i ja. Ja sam bio već zreo. No ti beše pravo dete. Nikad neću zaboraviti ona

Nabraja njihova velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, lica s kojima su stajali u pri jateljstvu, kao: paše, kajmakame, vladike i ljude za narodnu stvar, koji su u

Ne gledaj ti mene, čedo. Nana je tvoja stara. Naša je kuća bila prva. Mi smo bili znani, poštovani i svuda priznati... Sad? — Bog tako reče — posrnusmo malo. Hvala mu. Njegova volja.

Uvek su bili zajedno. Na njivi, polju, uvek, uvek behu oni jedno do drugog. On joj nikad ne dade da oseti, e je ona kod njih samo

Stoji. Čeka da se nasmejem, ali ja neću, no ćutim i čupkam lišće. Bili smo u svađi. Posvađali smo se pre nekoliko dana, kad je dolazila kod nas, na bunar, a od mojih niko nije bio.

samo što mu nisu davali da nju uzme, nego se čak kao i podsmevali na tu njegovu ljubav s njom, sirotom, udovičkom kćeri. Bili su uvereni da je neće uzeti, tj. nema s čime da je uzme.

spora, mučna, a i što se tu, u novoj mahali, morao da drži na visini, da se ne pokaže siromah, zbog komšija koji su bili većinom siroti, seljaci, skori doseljenici; a i zbog braće, da mu se ne bi svetili kad bi čuli kako se on pati, muči...

I čak im bilo milo njegovo druženje s njihovim Mitom, jer su bili uvereni, da ga on neće pokvariti. Taj je Ariton držao bakalnicu na kraj varoši, u mahalama, daleko od čaršije.

Sve kapije zatvorene, a samo njihova beše otvorena. Uđoh, i iznenadi me svetlost. Da nije umro? pomislih. Ali nije. Bili ga u postelji izneli iz sobe nasred kujne i pred njim otvorili vrata, kako bi valjda mogao da gleda ne samo dvorište,

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Bošnjak i (H)ercegovac Turčin, on se Turčin po zakonu zove, a po rodu i po jeziku, kako su god bili njegovi čukundedovi, tako će biti i njegovi poslednji unuci Bošnjaci i (H)ercegovci dogod, Bog svet drži.

a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i biće što su nji(h)ovi stari bili. Za sav, dakle, srpski rod ja ću prefvoditi slavni(h) i premudri(h) ljudi misli i sovete želeći da se svi polzuju.

Kostić, Laza - PESME

—- Našoj zvezdi!« — Reč se ori po prostori, po zvezdanom vedrom visu, zvuci bili — pa i nicy. — U tišini, po visini nosi vila dalje sina.

Il' one slike zlaćanih buba zar nisu carski grbovi bili? — Na plodu rajskom tragovi gnjili gujina zuba. Pod zlatnim žigom careva grba svi su se sagli; al' svi baš

pametare gde s' klanjaju šupljoj sili; kad junake vidim stare gde ih skotska naslad gnjili, te sad ono pale, žare, čem su bili borci čili; da želucu nije smetnje, mač otpašu sa bedrine: — take slike nisu vredne budaline Savedrine.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Primerci bez napomene bili su dati piscu, za njegove potrebe. Radeći na narodnoj pripoveci Vuk se bio sukobio sa problemom sasvim drukčijim od

Krug proučavalaca narodne proze bio je daleko uži, a sasvim je izostajala masa strasnih propagatora, kakvi su bili romantičari za poeziju. Narodnom prozom interesovali su se uglavnom folkloristi i mali broj naučnih radnika.

radnici u motivima srpskih narodnih pripovedaka ovoga izbora nisu našli osobitu originalnost; mnogi su im motivi već bili poznati iz srednjevekovne literature i kod drugih naroda.

Originalnost narodnog (i Vukovog) pripovedanja nije bila uopšte shvaćena; njegovi čudesno ritmični tokovi bili su poređeni sa lomatanjem „preko bundeva“.

„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati,

Pređe preko bedema, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju; kad dođe u pećinu đe su dinovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.

ću tebe obradovati: ona tvoja obadva brata kod mene su u životu, oni se nisu umeli vladati tako mudro kao ti, nego su bili počeli na me osecati se, zato sam ih zadržao, ali ih sad tebi poklanjam obojicu. Pa mu ih onda izvede i dade.

Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: — Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati. Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi.

Vetrova mati kad ji presluša, zapita ji: — A jeste li vi bili kod mesečeve matere, da vas presluša? Ovi odgovore da nisu tamo bili.

Ovi odgovore da nisu tamo bili. Vetrova mati rekne im: — A vi idite mesečevoj majci, ona će vama to pravije znati kazati, jer ima sina koji je više

— pa joj onda kažu kako je bilo i zašto je ko sebi ište. Mesečeva mati zapita ji: — Jeste li vi bili kod sunčeve matere? Oni odgovore da nisu bili. Mesečeva mati rekne im: — Idite vi, deco, sunčevoj materi.

Mesečeva mati zapita ji: — Jeste li vi bili kod sunčeve matere? Oni odgovore da nisu bili. Mesečeva mati rekne im: — Idite vi, deco, sunčevoj materi.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

(Putniku) Pa, gdi ste putovali? PUTNIK: A kuda nisam tumarao. DOKTOR: Jeste li bili u ruskoj Aziji, u egipetskoj Afriki? PUTNIK (začuđen): U ruskoj Aziji, u egipetskoj Afriki?

DOKTOR: Ali gdi je trgovina slobodna? PUTNIK: Aa, slobodno pristanište. DOKTOR: Jeste li bili u Pragi? PUTNIK: Jesam, ja sam obišo celu Poljsku. DOKTOR: Ja govorim o zlatnoj Pragi.

PUTNIK: Nije mi poznato. ŠALjIVAC: Vidite, kod nas čujete što nigdi nema na svetu. DOKTOR: U Parizu ste bili? PUTNIK: Zdržavao sam se tri nedelje. Zaista varoš neopisana. DOKTOR: Jeste li često odlazili u Kameru parisku?

PUTNIK: To mi je sve nepoznato. DOKTOR: Zar vi niste bili u Hampagne na Vesli, u kojoj se inače kralj krunoše i blagosovi; u Dijonu, u Angersu Sarte, u Poitiersu, gdi se nahodi

PUTNIK: Ja sam Englesku obišo unakrst, i mogu vas uveriti da je zemljedjelije najbolje na svetu. DOKTOR: Jeste li bili u donjoj kući? PUTNIK: U čijoj donjoj kući? DOKTOR: Niži činovnika. PUTNIK: Mnogi od niži činovnika imaju visoke kuće.

Ja bi volio kad bi mi što o Srbiji pripovedili, pa da idem tražiti kakvu gostilnicu. DOKTOR: Jeste li bili u Vitlehemu? PUTNIK: Gde je to? DOKTOR: Isusa Hrista mesto rođenja. PUTNIK: Ja sam kazao da vi niste Srbin.

ŠALjIVAC (vrši glavom): Ko bi se nadao ovome, kakav ste malopre bili? DOKTOR: Ja znam, da sam vas uvredio; ali šta možete drugo od prazne glave očekivati? Sramota mi je od mlađi.

rado imam; kakve ste mi vi aljine gustirali, takve sam pravila; što se vama dopada, to sam nosila; na balu kad vi niste bili, nisam ni igrala. U teater kako dođem, prvo gledim jeste li vi tu, pak ako vas nema, ja i ne pazim šta se govori.

STANIJA: Oću. Bolje to, nego kako se miluje. LjUBA (čita): Glava jedanaesta. Sljedujući dani bili su dani nepresječne ljubovi. STANIJA: Što, i u knjigi ljubov? LjUBA: O, da vidiš kako se zaljubila Sofana.

ADVOKAT: A, to je ništa; da ovaj objekt produžimo. Vi ste lepi, a i ja nisam ružan. Kako bi dobro bilo kad bi bili udovica, razumete li me? ANICA: A, vile mi te s fiškalom!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

a od svih reči za ženu koja očekuje bebu, najviše ti se dopao izraz blagosloveno stanje, dok su ti ostali izrazi bili gadni: kao da se odnose na krave ili žirafe: gravidna, trudna i u drugom stanju, u kom to stanju, keve ti?

Đavola! A kad ste bili na stadionu JNA, samo je tebe snimatelj sa televizije hvatao u krupnom planu četiri i po puta dok si radila sletske

Sedeli bismo tako na pramcu i mahali svim čamcima, šikljama, skifovima i šlepovima što su proplovljavali pokraj nas. Bili smo prava pravcata ekipa mahača. Prave dve izludele mahalije!

Nigde čovek ne može tako dugo da se grebe kao na Adi Ciganliji. Bili smo savršeno uigran tim adadžijskih grebatora. Mama nikada nije shvatila šta, kog đavola, tražimo na reci?

Bila je ogrnuta starim, očigledno već prevrnutim, zimskim kaputom. Ispred nje su bili poređani katalozi koje niko nije želeo da kupi, i ulaznice, ali bila je nekako dovoljna sama sebi, hoću da kažem, čovek

Izgleda da su u ratu navikli da skupo prodaju svoj život, pa to rade i u miru, Međutim, moji bi memoari bili svakako bestseler!

na šta mu se budući tast načisto izbezumio i oterao ga sa svadbe. Dakle kad su bili kod četvrte litre ružice, režiser vikne u megafon, ili kako se već ta stvar zove: „Suletov dubler, na scenu!

mislim, jer smo se svaka dva meseca seljakali, tako da u čitavom gradu jedva da postoje dve ili tri kuće u kojima nismo bili podstanari.

je nepoznat čak i u svojoj ulici — kaže papa Žan-Pol — ali, ako želiš da i dalje ostaneš u našoj kući, Simon i ja bismo bili presrećni!

Svi kao bili na zimovanju. Pogledaj šta smo kupili u Kortini dan Peco! Zar nije slatko? Zatim zazvoni zvonce, baš kao u zoološkom

Pa sad, kako s tim stoje stvari: bila sam kao nešto zaljubljena jedno dva i po puta u životu, ali ti tipovi nisu bili baš preterano oduševljeni da se maze samnom, eto u čemu je stvar! Hoću da kažem, nisu me šljivili!

“ (Mišelino 1973. u januaru.) Što se tiče njegovih slika koje je poređao uokolo, ni one ni kupci nisu bili bogzna šta.

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

) - Brže, brže, sokoli požuruje otac nas - služba rano počinje! Moramo se prokrasti: da ne čuju ỳ školi da ste bili ỳ crkvi. - S duvara se otkine perjanica radosna plamenovog zumbula. Spremamo se, žurimo.

- Lozice, vij se! Vijugo zlatna làganih misli: nebo je sofra, zemlja je ležaj, mekotan, topal. (Bili pa svisli grehovi teški.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

JELICA: Kao star, molim; ne mari vam on ni za kakve krasote koje se u Beču mogu viditi. ALEKSA: Vi ste bili u Beču? JELICA: Pet godina. ALEKSA: Prekrasno!

JELICA: Kako se zvao taj gospodin? ALEKSA: Šlegl. JELICA: Šlegl? dakle, vi ste kod njega bili? ALEKSA: Bez prekoslovija. JELICA: O, molim vas, ija sam bila kod njega na kostu.

Pri tom ime „milostiva gospoja baronica“... O, tatice, vi ne možete ovo emfindovati. Da ste samo jedan dan bili u Beču! MARKO: A miluje li on tebe? JELICA: Ja sam njega mojom lepotom tako opčinila kao Sikharda Genoveva.

MITA: On je bio lajtnant. Jedanput se dogodi bal u carskom dvoru, gdi su mlogi pozvati bili, pak i moj gospodin. Carnca ga vidi i dopadne joj se. „Lep mladić“ — rekne nekima okolo sebe...

Madrid ga neće nikad zaboraviti. Jelica: Jeste li i vi bili s njime u Mesecu? Mita: Svuda sam ga ja pratiti morao, jer niko ne poznaje njegovu narav tako kao ja.

ALEKSA: Jesam li ti kazao da o takovima stvarma nikada ne pripovedaš. MITA: Gospodična su bili ljubopitni. JELICA: Oprostite mu, gospodin baron, ja sam kriva.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Opasno i teško; mom sinu i meni trebalo bi više no duplo vremena za veslanje. — Ima li opasnosti pri odlasku? — Bili bismo sasvim iskvašeni od talasa. — To bi se već osušilo.

Kažu da je, kada je zimus bilo zaleđeno, bilo tužno i teško u pomrčini. — Sreća je za vas da niste bili. — Bilo mi je žao ujaka i ujne, i htela sam doći, ali sam se strašno bojala da pređem tih nekoliko kilometara preko

— Došao sam s druge strane skoro do zamka i nisam naišao ni na kakvu građevinu. — Znači da ste bili na korak dva od nje, ali da vam je lišće zaklonilo. Vide se još tragovi njegovih stopa na steni kod obale.

— Možemo ostaviti čamac ovde i vratiti se zajedno. Kad smo bili na putu, on iznenada napusti svoj mirni govor i upita kao u ushićenju: — Mislite li da to vodi čemu: živeti?

On je krstio Pipovu mlađu ćerčicu. Mladići počeše davati žive znake nekome koji je dolazio uz obalu. Bili su srećni da mogu najzad da utvrde za koga sam pitao. — Je l̓ onaj starac?

Najzad: — Dobar dan, mladi gospodine, prošlo je već mnogo vremena otkako ste bili kod nas. — Skoro godinu dana. Sećate me se? — Kako ne! Proveli ste noć na Ostrvu.

Bio je bogat nekada. Imao je tri kuće u selu i neke četiri barke. Sad ima samo jednu. Izgubio je dva sina. Bili su veliki kao stabla. Onda se više nije zanimao za imanje.

Ali zaboraviše to kad iz kuće ispade nekoliko mladića sa gitarama. — Vi dolazite od Pipa? — upitaše očarano. — Bili smo da ga vidimo; malo smo mu svirali. — O, Pedro! — Šta bi? — Kako Ana? Mislim da te čeka, Pedro.

— Kako se zoveš, plavojka? — Ivona. — To joj je ovaj naš drug Pablo nadenuo takvo ime. On je bio kum. Neki koji su bili u mornarici, krštavaju tako devojčice. — Vidite da mu je i na barci napisano: Ivona. Toliko Pipo voli mezimicu.

— Jesam li vas naljutio? — Ne. Zašto? — Ne možete da ostanete još koji trenutak? — Moram svakako da idem. Bili smo uspravni.

Rekli su mi da ste ga vi spasli. — Majke su za to, gospodine. I to nije prvi put. Kad se setim dok su još bili mali! Pitajte Lonju šta bi sve ona učinila za svoje devojčice. — Pozdravite Pipa sutra.

Pitajte Lonju šta bi sve ona učinila za svoje devojčice. — Pozdravite Pipa sutra. — Bili su se zabrinuli gde ste. Njegov je otac dolazio maločas i pričao mu da su vas dugo čekali u krčmi.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Što smo mu tako dugo bili verni? NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE Šta hoće ti ludaci, čemu te smutnje, kao da carstvo na zemlji može biti bolje no

Na večeru s caricom sela je trava, a put tvoj i tvoga polja, ko zna? OPET TO Na pričešću su bili lenji, Turci ih napadoše još u crkvi! Pa sada kreni s njima u odlučni boj.

Ona uliva nadu da ćemo opet biti nekom potrebni. Smanjivaćemo se da bismo bili kao zrno ili seme, da iz nas nešto isklija. da savladamo našu nepotrebnu ogromnost.

nema više zaveta ugovora ni prstenske veze svi koji su nekad i negde rekli jedno ne dolaze da nas podsete da su bili u pravu Prestaju postovi prestaju molitve monaha ukida se i strogi tipik žića isposnici silaze iz pećina vedri i

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

Eto samo zato sam se i ja uselio, da održavam red. ADVOKAT: Pa lepo, a kad bi vi, kao što ste već bili sreski načelnik, slučajno, ovoga trenutka, bili član ovoga kvarta, i kad bih ja došao k vama i rekao vam: uselili se

ADVOKAT: Pa lepo, a kad bi vi, kao što ste već bili sreski načelnik, slučajno, ovoga trenutka, bili član ovoga kvarta, i kad bih ja došao k vama i rekao vam: uselili se nekakvi ljudi u kuću o kojoj ja vodim brigu – šta

TRIFUN: Pa jest, kakva bi to familija mi bili kad ne bi obarali testament? TANASIJE: Pa neće valjda tuđin da ga obara?

PROKA: Jeste, ne kažem da nije, al' juče smo mi bili drukči! TRIFUN: Da mi je samo znati na osnovu čega smo se nadali, kad smo svi znali da je pokojnik pravi poganac.

A drugo, brate, otkud ja znam da obrlaćavam devojke? MIĆA: Pa ne mislim ja tako, ali bili ste sreski načelnik, pa rekoh, vešti ste da se u svakoj situaciji snađete i da ljude obrlatite.

AGATON: I meni se, pravo da ti kažem, od prve taj čovek dopao. SIMKA: Kako da ne? A bili bi odista lep par, osobito lep par!... DANICA (očajno): Ali ja vas molim, ja vas preklinjem ne govorite takve stvari!

ADVOKAT: Bi li mogli zvati gospođu tetku? DANICA: Ona je slaba, ako bi bili dobri da pređemo tamo, k njoj? AGATON: Pa da, možemo tamo preći. ADVOKAT (Agatonu): Vi nam niste potrebni.

AGATON: Ostavi ti to meni. Znaš me valjda; ništa ja do danas nisam pokvario. Pokvario sam, to jest, izbore kad nisu bili po volji vladi; pokvario sam po koju državnu licitaciju kad nije bila po volji meni; ali to je drugo; to je politika, a

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

A noć je odmicala. Kad sam otvorio oči, čobani su već bili ustali, psi su lajali. Ali nešto se događalo. Iz daljine su dopirali dozivi, i onda se izvi samo jedan glas: — E-he-ej!

Jer ko zna koliko ću putovati, a sad je teško ma šta kupovati na stanicama. Otac me probudio. Oni su već odavno bili ustali. Na stolu su se nalazile upakovane moje stvari i majka mi je objašnjavala gde je šta. Seli smo za doručak.

Na stolu su se nalazile upakovane moje stvari i majka mi je objašnjavala gde je šta. Seli smo za doručak. Svi smo bili usiljeno ravnodušni i, činilo mi se, bila je potrebna samo jedna reč, pa da se prospe bujica suza i nežnosti.

Tu su bili svi moji drugovi i poznanici. A ovako, idem u nepoznato mesto, među tuđ svet. Seljaci su pristizali u masama.

— Gde bismo već sad bili, da smo još jutros krenuli! — žali se jedan. — Druže, ne sekiraj se... i ovo spada u rok službe — dobaci jedan

Zastadoh pred štalom odakle me zapahnu miris sena i amonijaka, podsećajući me na život u kadru. Konji su bili nešto uznemireni, čulo se trupkanje nogu i rzanje. Najednom začuh komandu: — Kod konja! — Primi!

Svi su bili na licu. Onda se potporučnik ispravi i strogim glasom saopšti da je odsad zabranjen svaki izlaz u varoš, i ma gde iz

Zauzeti poslom, ljudi nisu ni imali vremena da misle na rat. Uostalom, bili smo daleko od granice, sa građanstvom nismo imali dodira, a služba se vršila po svima mirnodopskim pravilima i

Ocevi, majke, sestre i žene preko ograde razgovarali su sa svojima, savetovali se, zavetovali i bili. A bilo ih je koje niko nije ispraćao.

Seljaci, već premoreni, zastrašeno su odmicali i ostajali pokraj puta... NA DUGOM MARŠU Bili su topli dani jula meseca. A maršovalo se često od jutra do samoga sutona.

— Je li, ne bi se ljutio? Izgleda mi da je pomisao na žene olakšavala sve tegobe ovoga marša. Bili smo dosta daleko od ratišta i glavnih saobraćajnih centara, gde bi se još i moglo šta čuti o ratu.

Neprijatelj je blizu. Sa smirajem sunca vojnici su razmeštali šatore i u prvi sumrak već su bili legli. Samo su još oficiri tiho razgovarali i zurili u mračan horizont, tamo negde prema Savi, gde su se s vremena na

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

I selo joj je u tim snovima izgledalo drukčije, svetlije, i ljudi su bili meki, dobri, poslušni... sve se to pred njom ugibalo, sve je smatralo za najveću sreću na koga se ona osmehne, sve se

Ugleda seoskog pisara, a uz njega učini mu se da promiče pored prošća crvena policijska kapa. Uvek su mu policajci bili odvratni, a sad mu se ovaj što dolazi učini kao jastreb, koji se zaleće u mirnu i bezbrižnu pilež.

I sad joj odjednom dođe na pamet da se zapita: da li su njeni postupci za to vreme vazda bili umesni ?... Ona se zagleda u daljinu i stade u mislima preturati dan za danom, sve što je u školi preživela ; i što

ali bi on ipak rado produžio put, samo da ne mora odgovarati na njena pitanja. — Jeste li bili do sudnice? Šta ima novo?

— A zar vam je ovo kakva sreća, što sad ovako sa mnom razgovarate!... Niste li pre nekoliko minuta bili kao ubijeni. Zar i to nije stradanje !...

Istina, i mi smo bili učitelji, ali to je drugo... Mi smo sasvim drugo... je li?... Ljubica opazi da je on pomućen, da je u nekakvu bunilu,

Bože, pa ona je to i želela, samo to!... Neni ideali nisu bili nedostižni, nego skromni, veoma skromni... I evo, baš sve se ispunilo!

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 120. Alipaša na Hercegovini, L’jepa Mara na Bišću bijaše. Aj, koliko su nadaleko bili, jedno drugom jade zadavali. Knjigu piše paša Alipaša: “L’jepa Maro, bi li pošla za me?

“ 178. Vijala se bela loza vinova Oko bela, oko grada Budima. To ne bila bela loza vinova, To su bili dva mlada i mila: Oni su se u nevreme sastali, A sada se u vremenu rastaju.

Kupi svate Išerlija Jova, Kupi svate, povede devojku. Kad su bili na to sinje more, Al’ besedi Bogdanova seja: “Mili kume i ručni devere, Odreš’te mi svilene paćele — Da umijem moje

Spavaj, spavaj, san te prevario, Prije tebe nego tvoju majku. San u bešu, a nesan pod bešu. Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku.

Zdravo svati došli do djevojke, I zdravo se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara Sjenica djevojka: “Tiho jaš’te, gospodo svatovi, Tiho jaš’te, tiho besjedite; Doletiće

“ Još su oni u riječi bili, Zaleće se kobac avanica, I odvede sjenicu djevojku, Svi svatovi u trn pobjegoše, Đuvegija u prosenu slamu, A kum

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

JELISAVETA: Igrala sam u Beogradu, u „Manježu”! Spremali smo Pižeove Srećne dane! To su zaista bili srećni dani! Ja sam imala prekrasnu žensku ulogu...

I svi smo u toj boci začepljeni! A onaj mesec gore, ono je čep! JELISAVETA: Bili u boci, ili ne bili, sutra nam treba putovati! Treba putovati, a ne znamo kuda!

I svi smo u toj boci začepljeni! A onaj mesec gore, ono je čep! JELISAVETA: Bili u boci, ili ne bili, sutra nam treba putovati! Treba putovati, a ne znamo kuda! Samo što smo se raspakovali, ponovo pakuj!

On je tebi govorio ono što Orest govori ošišanoj Elektri! A kad je video da iznose one leševe, za njega su to bili leševi Egista i Klitemnestre! JELISAVETA: Valjda nećeš da kažeš da je on mislio da je sve to bilo pozorište?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

O, da l se sećaš kako smo išli, sve ulice noću obišli, po kiši? Sećaš li se, noćne su nam tice i lopovi, i bludnice, bili nevini. Stid nas beše domova cvetnih, zarekli smo se ostat nesretni, bar ja i Ti.

I one koji su bili ostali neodštampani uništio je, pred svoj odlazak u Pariz iz Beograda, godine 1920. Pesme koje su ušle u zbirku Lirika

BIOGRAFSKI PODACI O PESNIKU Kad bi ova antologija obuhvatala samo sentimentalne pesme, ne bi bili potrebni uz nju nikakvi komentari.

“, „Boško i crnjo!“. Pa se pitam: ko zna ko smo bili, otkuda došli, kako ime dobili i zašto? Sve do moga oca pisali smo ga staroslovenski: Cernjanski.

Mađari su bili mobilisali kriminalce iz zatvora Segedina, i uniformisali ih, plavim gaćama („a kekgatyàsok“). Ilanča je gorela, i

Studenti te akademije nosili su civilno odelo, ali belu, mornaričku kapu i bili su omiljeni na igrankama. Meni su se naročito svidele dve sestre, koje su stanovale prekoputa Akademije, a bile lepe, i

“). Vranicani se ljutio što sam toliko oduševljen balkanskim ratovima, ali oduševljeni su bili, sa mnom, i radnici, i nosači, i ribari u pristaništu i duž Primorja.

Mene je spaslo samo to što sam mađarski govorio, ali da su me pretresli i našli u mene dinare, bili bi me prepoznali i ne bih bio izišao čitav. Šta hoću time da kažem?

Ljudi, koji su plovili oko pola sveta. A nikad dalje od sata hoda u zemlji ovde bili nisu. Čučeći na četvorougaonim sanducima za ribu, izgledaju kao ugljari, crni od dima petroleja, a ne kao neki heroji

Meseca još nije bilo, ali je noć padala u vodu brzo. Brda su tavnela. Novi je sve više bledeo, a stene i pučina bili sve tamnije ljubičasti.

Tek sad, kad sam se sa Rijeke vratio, upoznao sam, i iznutra, seosku kuću, i kolibu. Naši napoličari, koji su bili naši osiromašili rođaci, vukli su me sa sobom i kad oru, i kad kopaju, i kad žnju. A pokazali su mi i selo.

Učio sam. i istoriju umetnosti i provodio dane u muzejima, koji su, u ono doba, bili čuveni u svetu. Bio sam tipični smetenjak svog stoleća. Bio sam lakomislen, kao što samo priliči pesniku, i čvorku.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Mnogo je godina Magdalena tu živela, pa je Tu i umrla. I neki ljudi, koji su tamo bili zalutali, nađoše je jednog dana u pećini mrtvu. Magdalena je bila već davno mrtva.

Mušica dođe i stade mu obletati oko glave: On se branio, a branili su ga i dvorjani i robovi, što su oko njega bili, ali sve uzalud... Mušica, onako kako je mala, uluči trenutak pa mu uleti u nos.

Đavo je svirao vešto, tako lepo da su svi bili zaneseni, očarani. A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir,

(Spazi na zemlji nekakvu hartiju pa je digne.) Gle, hartija!... (razgleda je)... od nekakvog paketa valjda, u koji su bili umotani pokloni za Materice... A ovo je moj poklon... Ded da uvijem u nju noge pa mi neće zepsti...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

nadleštva, juče u četiri časa po podne, sa svojim šefom na čelu, bili su deputativno kod gospodina ministra finansija da mu čestitaju s radošću srećnu operaciju žulja.

To su bili činovnici sudske i policijske struke. Zađosmo u prostranu salu jednog hotela, u kojoj već behu spremljena sedišta i

Neki su starci propali, ali su stari i bili. „Pomrli bi da su i u kući sedeli, a kamoli na putu!” — rekao je onaj govornik, te ohrabrio svet da ide dalje.

Tu tuve svaku reč učiteljevu, i opet na isti način izmile iz škole. Eto, takvi bismo mi izgledali da smo bili sasvim dobra deca. Strini se ta pouka mnogo dopadala, ali mi nismo mogli potpuno po njoj da se upravljamo.

Nakratko rečeno, bili smo preplavljeni takvim mudrim i korisnim poukama, te smo se svi utrkivali ko će biti nepomičniji.

Manje-više, svi smo bili dobra i poslušna deca i slušali smo i pamtili savete svojih starijih. Sve je to u nas samo začetak dobra.

Sve je to u nas samo začetak dobra. Bili smo dobra i poslušna deca i, doduše, iz godine u godinu svaka je generacija sve više i više obećavala da će uskoro

ovo zlo; ali kako se taj opozicioni, upravo revolucionarni pokret javio naglo, kao bujica, to su svi moji pokušaji bili uzaludni, i revolucionari su se nasilno iskupili u ogromnom broju juče po podne na zbor.

ličnosti (tu je bio kao kolovođa onaj osobenjak što pije melanž, „cukervaser”, šta li beše, zatim ona trojica što su bili za kavu) i molim za naređenje šta dale da preduzmem u ovako važnim i sudbonosnim prilikama po našu zemlju.

Ceo grad je samo o njemu govorio s najvećim poštovanjem. Neki su utekli, ali su bili prezreni od sviju. Posle nekoliko dana šetao je onaj sa dva žiga na čelu, ispravljene glave, dostojanstveno i oholo,

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Gospodin Mojsilo ode u S., dobije podatke koji su mu bili potrebni, ali izgubi pamet... zaljubi se. Zorka učiteljka nije mu izlazila iz pameti.

I kako je neravan plamen goreo i drhtao, tako su i zidovi bili čas osvetljeni, a čas su se njihali i treptali u nekoj pokretnoj polutami, koja je usamljenog čoveka plašila, ulevajući

Istorija nije zabeležila vreme kad je zakopano naše mesto. Ali mesno predanje glasi, da su i naši čukun-dedovi bili najvredniji i najposlušniji narod na svetu.

Mi smo bili najposlušniji narod, ako ne baš u celom svetu, ono sigurno u našoj državi. Bojali smo se Boga i slušali smo vlast — to

— Ah — prekidoh je — mi smo to nazivali svinjskim životom. Čoveku smo stavljali mnogo uzvišenije ciljeve... — Bili ste na pogrešnom putu.

Odjednom se kroz njenu tišinu prolomi onaj gromoviti glas velikog zvona, od koga se vazduh zatrese, a ljudi, makar bili u najvećem poslu, zastanu za trenutak i oslušnu, kao da prvi put čuju ovaj duboki potmuli zvuk.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Sećam se, znam da ti je gospodin načelnik spustio ruku i prošle godine kad su bili opštinski izbori. JEVREM: Ama, nije to, nego čovek me upita: kako, kako, gazda-Jevreme?

SRETA (jednim glasom): Tako je! (Drugim glasom.) Nije tako! (Prvim.) Jeste! (Drugim.) Nije! (Prvim.) Vi, dok ste bili na vladi, upropastili ste ovu zemlju! (Dru gim.) Ćutite vi, izdajnici! (Prvim.) Ko je izdajnik? (Drugim.) Ti! (Prvim.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

He, al’ drukčiji su bili Sretini đedovi i prađedovi, a drukčiji danas njihov Sreta! Pa još kad uzme pod mišku kakvu knjigu, pa se upusti u kakav

Neću vam mnogo opisivati, jer znam da je znate, iako niste u njoj bili. Ona je po planu kao i sve drumske mehane. Ćir Đorđe se postarao pa ima i lično i mesno pravo.

Da je bilo još crne varbe, bili bi mu još veći brkovi«. — »Nema, gazda Đorđe«, — veli drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku

Umela je svud da se nađe. A razumevala se i u poslovima koji nisu strogo ženski bili. Lepo je nadgledala radnju gazda-Đorđevu.

Oni su lepo živeli i slagali se. Ona je imala uticaja na nj, iako još nisu bili venčani, nego su, kao što ono jedna stara naša pesma veli: »živeli supružeski al’ nevjenčano.

Kad nema dopisa, a svima u selu nekako sve gluho, mrtvo. Tako se već bili navikli na novosti! Nov, svež dah vejao je po kosama i brdima, po utrinama i lugovima, po dolinama i čečvarima, po

Propašće ka’ Žironda! I zaista! Na dan izbora propade stari predsednik Milisav i svi oni što su s njim bili na upravi. Nova opštinska uprava bi izabrana.

Ali mnogi u selu nisu bili Sretina mišljenja, jer se Mića, među nami budi rečeno, tamo prilično odvikao od težačkih radova, te se i ovde u selu

— Sve dole! A? — pita ćir Đorđe a pokazuje rukom kao da seče nešto. — E, bravo, boga mi, Brazilijanci. E, jeste bili muško, nije vajde! Bravos! — Bravost! — potvrđuje ćir Đorđe, ali još nekako nepouzdano i nepoverljivo.

— Eto, završi Mića pripovedanje, po to sam kupio, po to vam i prodajem. — E, jesu bili đide! — reče Žika »dopisnik«. — Jesu, vala! — prihvatiše nekoliko njih. — A-ja! — reče skup ceo.

— Jesu, vala! — prihvatiše nekoliko njih. — A-ja! — reče skup ceo. — Ama nema razgovora da su oni đide; bili i ostaju đide!

sve koji mu god padaše na pamet; i ove što su se tu desili u mehani (a njihov broj nije nikada mali) i one koji nisu tu bili i koji kad nisu ovom prilikom čuli, valjada nikad više i neće imati prilike da čuju ni za tu Braziliju ni za toga

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Praznu mrežu nosi ribar, Zatrovan je ceo Ibar, A gde su bili voskar i kovač Razvoj planira Oskar Kovač. MILICAJAC Miladin Mitević, iz Počuče, čovek siroma Zaposlio se u

POSLEDNjI DAN ZIME Kraj levog uva —severac duva, Zdesna, Kroz lužnjak, Stiže južnjak! Severac cvili: „Zbogom bili!” A južnjak, Junak, Kroz topal čunak Huči u suirak!

Pokunjeni, stajali su satima pred vratima I piljili u penu bezglasno, bezglasno... Svi su oni bili vični mnogim zanatima, Al to im je i do danas ostalo nejasno.

A oni koji dođoše do vode što se plavi Ličili su na izgoreli grad koji se još ponegde puši. Toliko su bili gladni i mršavi Da su im šajkače padale na uši.

Hranio se od onog što ulovi: Teški su, za ljude, onda bili uslovi; Opstajali su samo oni koje je bio rđav glas: Ovakvi kao što smo mi, i još gori od nas!

A kad je reč o teskobi i o očaju, Te su stvari nedavno prispele u našu domaju... U pećini su odnosi bili grublji ali i zdraviji Nego što su danas, u Jugoslaviji — Krapinac je svog bližnjeg ubijao zbog gladi A ne iz mržnje,

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

prirodnjaci, ispitavši takve slučajeve, nalazili su da su to obični paraziti u unutrašnjosti organizma jegulje, koji su bili varka za proste, neobaveštene ribare.

Sve su to bili prvi koraci za rasvetljenje misterije. Njima je bilo utvrđeno da se jegulja, kao i druga riba, plodi mrestenjem, i to samo

Sve što je izvežbano oko prirodnjaka moglo u bistroj vodi spaziti, bili su parovi crnih tačkica koje su označavale oči životinjica.

Pregledani su pažljivo stariji naučni podaci o ribolovima u Atlantskom Okeanu, koji su ranije bili naročito brižljivo sakupljeni i obrađeni za godine 1863—1865, za okeanski prostor između 30˚ i 34˚ severne širine, i 18˚

je na kopnu, pa se i misli da su okeani, sa svojim sredstvima za selekciju, razvijanje i migracije prvih organizama, bili kolevka života na zemlji.

brasa dubine čovek bi imao da izdrži pritisak od dvadeset lokomotiva, svaka sa svojim dugačkim vozom čiji bi vagoni bili natovareni gvozdenim polugama.

Većina moluska i anelida, koje je mreža izvukla iz dubine od 1000 brosa, bili su već uginuli kad je mreža izvučena na brod, ili su se već rastajali sa životom.

Nije se moglo smatrati da su se oni nahvatali za kabl za vreme njegovog izvlačenja sa morskog dna; oni su bili tako čvrsto prirasli za kabl da se nije moglo na to misliti.

Učasnici ekspedicije su u svojim tvrđenjima čak bili i preterali, tvrdeći da u okeanu ne postoje granice dubina za mogućnost i postojanje života.

godine vršila takva ista istraživanja u Sredozemnom moru, bili su u tome moru sasvim drugojači. Tu se već od koje stotine metara dubine pokazalo veliko siromaštvo u morskim

na sebi nosio tadašnje najčuvenije naučnike, prirodnjake, fizičare, hemičare i geologe, kao i iskusne moreplovce koji su bili širom sveta poznati po svojim dotadašnjim putovanjima i podvizima na moru.

Naučni instrumenti i sudovi bili su osigurani od pokreta i ljuljanja pri burama. U to vreme najsavršeniji aparati za fotografisanje, sa potrebnim

Rakić, Milan - PESME

da si samo katkad htela U zanosu, i sličnu mekoj svili, Da kažeš nežnu reč iz srca vrela — Mi bismo možda dugo srećni bili!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

dođe knjiga od Nikšićah, i u knjizi deset pobratimstvah na Poljane da se sastanemo, da im damo robje na otkupe; pa smo bili na stanak Turcima, stoga smo se malo zadocnili. KNEZ BAJKO Što zboraše Hamza i Nikšići?

Tu smo grdno obraz ocrnili i od Boga dio izgubili. KNEZ JANKO Bože dragi, čudna dogovora! Bili ovo đeca poslovala?

KNEZ JANKO Čudna popa, jadi ga ne bili, u svijet ga ovakvoga nema! SVE U SMIJEH I U GRAJU. SERDAR VUKOTA Danu pričaj koji što ste došli, da idemo, da ne

Pa se narod cio pomutio, niko ne zna što hoće da radi; pomrzjelo sve jedno na drugo. Na čudo smo i na jade bili razdvajući da se ne iskolje. Jedva smo ih ovamo savili, eda kako vi to pretečete.

Pa i da bi došli i stotina, imam ovde desetak đačadi, u kuću se bismo zatvorili, mi se bili, a ti bi nam pjevâ. IGUMAN STEFAN Od te pjesne, Bože me sahrani!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Ne zna se koji je od predaka baš samu kuću podigao, ali se znalo da su od vajkada bili tako bogati. I tek za hadži-Trifuna, od koga se oni počeli i hadžijama zvati, znalo se da je on prvi imao smelosti da,

I | onda bi otuda, iz čivluka, gde su bili zatvoreni sa sviračima, koje nameste u drugu sobu, da ne bi mogli gledati šta oni rade, po nekoliko dana dopirao ovamo

I u brijanju i šišanju kose izdvajali su se. Kaogod što su svi imali isti izraz lica večito uzak, suv, tako su isto svi bili i sa jednako kratkim, potkresivanim brkovima, koji im nikada nisu prelazili iza krajeva usta.

toliko bogatoj, otišao, pored Soluna, čak u Carigrad, da što više putuje i uči taj njen deda i baba tada nikako nisu bili kod kuće.

momku Tonetu magazu gore u čaršiji a kuću Magdi, sluškinji, koju su još detetom uzeli i lepo je udomili, jednako su bili na čivlucima.

I to ne oni stari begovi, begovi samo po bogastvu, već ovi drugi, koji su, pored bogastva, isto tako bili školovani i naučeni kao i on sam i koji su u poslednje vreme počeli ovamo da dolaze i da bivaju postavljani za medžlise i

Čak i najbližu rodbinu, stričeve i tetke, ne prima. I Sofka se seća da su ti dani bili najgori. Jer posle svakog njegovog ponovnog odlaska u Tursku, mati bi joj po nekoliko dana išla slomljena i ubi|jena, a

A pored toga zato su se još oko nje otimali u ljubavi, što su svi ne predosećali nego na čisto s tim bili: da je ona, Sofka, poslednji izdanak od porodice, glavne kuće; da će se njome svršiti i utrti sve.

Ima ih četiri. Sve jedna drugu sustigle. Otac i mati bili su još seljaci, ali, pošto se obogatiše, njihna deca, osobito te kćeri, brzo izišle na glas.

Istina | dušeci su bili skupoceni, teški, od same vune, ali stari, i pored najnovijeg, najopranijeg čaršava, kojim su opšiveni, nije moglo a

I valjda usled svakidašnje upotrebe i stajanja na jednom istom mestu, bili su gotovo uplesniveli. Takvi isti su bili i jastuci, čupavci, dugački, ali sa grudvama.

I valjda usled svakidašnje upotrebe i stajanja na jednom istom mestu, bili su gotovo uplesniveli. Takvi isti su bili i jastuci, čupavci, dugački, ali sa grudvama.

Pandurović, Sima - PESME

ALILUJA Bili smo deca, i na trošnoj klupi, U staroj porti, ispod kestenova, Pobožno, kada Maj i nada pupi, Slušasmo tiho, na

posle prve dane Vere i mira; sasekli smo brzo Mladačkih snova mirisave grane; Orkan je strasti dušu nam rastrz’o. Bili smo gluvi, ponosni kad bruja Na istom mestu staro: Aliluja!

oboje sa jednim Krinom u srcu i zvezdom u oku, Tu, milovani povetarcem čednim, Snivali dugo svaku noć duboku; I bili srećni zbog ljubavi svoje, Ponosni trajno zbog svoga rođenja; Niti je ikad mislilo nas dvoje Da štogod ljubav ruši ili

mladost čili; I u svaku jesen otmenu i bledu, U dugačkom, tužnom i svečanom redu, Promiču kraj mene dani što su bili: Raskoš prvih snova u zlatu i svili, I mrtvi aprili, I radosti prošle i dragi profili.

budeš trag Prošlosti što će, možda, da iščili, — Poslednji spomen, i tužan i drag, Na radost, sreću, što su jednom bili.

A naša dva sina, dva čestita krila Poleta i nada u buri i lomu Nisu dali maha porazu ni slomu, I bili su ponos našem skromnom domu.

A s večeri, kad se senke noći snaže, I pre pada svoga — hrast je mrtav bio. ZA STOLOM Odviše smo bili radosni i tužni, Odveć smelih misli gajili i brali Sve plodove gorke kad su ideali Postali stvarnost v oblici ružni.

Ravnodušno, mirno napustismo ono Što je nežna duša prošlosti nam mlade; Nismo bili tužni, kad pogrebno zvono Oglasi kraj naše mladosti i nade.

Da imala nisam vazda budno oko, Da mi glava, srce nisu bili hladni, Davno bi me — mali i krvavi plen — Zaboravili svi zverovi gladni. A ovako, moćna biće mi i sên.

Sve je to prošlo. San svih snova čili U sutonu misli nejasnom i bledom; Svi su sada drugo, a drugo su bili; Njih nestaje prosto, bez šuma, i redom. Sve je to prošlo.

HAMLETOVA PARAFRAZA – NAD JORIKOVOM LOBANjOM – Ostala je, moj Joriče, još kutija gde su bili Zaključani svi planovi, svi računi i sve skice Budućnosti, snovi mašte izatkani k’o na svili, Tašti ponos, gorde

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ovdje osim Crnogoraca ima i našijeh podanika, Orahovljana, Lepetanaca i drugijeh. Otkad su Francuzi bili, slobodno je izvanjskom narodu da u grad ulazi...

“ U mrak su bili na kućnem pragu. Serdar uvede svoga gosta i posadi ga ukraj ognja. Bijaše to momak od dvadeset godina, visok, tanak,

Njih smo već pomenuli u početku ove pripovijetke, jer su bili sa stricem u Kotoru. Treći je bio brkonjin brat, a oba podalji rođaci Pejovi.

“ rekoše momci veselo, a brkonja Radoje iskoči na vrata, te unese nataknuta brava, kojeg su pred kućom prislonili bili. „E, Bože pomozi!“ reče Pejo, prekrstiv se još jednom, „spravite puške, momci!“ Sva četir izvadiše ledenice.

“ odgovori Vladika. „Imao si šta nositi, igumne!“ reče neki. „Bogme, dijete, breme, ama milo breme. Svi su ti bili u manastiru božićnijeh poklada.

„K njemu!?“ reče Vira (kako je on zvaše) prestravljena, uprav užasnuta. „Ta da, ondje gdje smo juče bili: Rekao nam je svima da se danas na istome mjestu nađemo, da će nam donijeti oraha i pokazati druge vještine svoga hrta.

Mnogi izobraženi ljudi svjedoci su bili njihove velike vještine u tome; događalo se da su oni izliječili ranjenike sa kojijeh su doktori ruke dizali.

„Pejo naš“, nastavi momče, „nije imao boljega prijatelja. Bjehu vrsnici. Ko ti zna kolika su puta zajedno u bojevima bili i četovali.

Ozrinić bješe jedan od onijeh te su u Duzi s Jankom u četi bili. „A hoće li koja od našijeh ženskijeh doći?“ zapita Joke brata. „Neće nekako ne mogoše!“ odgovori on.

) Božije oko! Dabogda ti — reče — i to drugo ispalo, kad je tako slatko!“ „Bili dva Cuce, pa se stali dijeliti“, poče onaj. „Šta će da dijele, kami, do one kuće i avlije, I nešto prljužine. Dobro!

Sve jade što podnesosmo od našega djetinjstva pa do tvoga polaska, da je te sve jade zbiti ujedno, oni bi bili ništa prema onima koje trpim otkako primih tvoje pismo iz Kotora.

„Pusti me!“ moljaše cura. „Pusti me!“ „Hoću, evo samo odgovori mi jednu riječ“, i on diže ruku s nje. „Ma što?“ „Bili ga uzela?“ Ona se diže, ali je on uhvati za skut. „E, nećeš dok ne odgovoriš!“ „Bih!

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Dobar mi došao, i s anđelom došao! Dugo ti se ime spominjalo, dokle teče sunca i meseca! Dušmani ti pod nogama bili, kako Šarcu pod kopita čavli! Đe je svadba da si delibaša, đe je sofra da si dolibaša!

— Da je steći kô što reći, svi bi bogati bili. — Među rečenijem i stečenijem gora je po srijedi. — Bolje je i malo s blagoslovom, nego dato s prokletstvom.

O NASRADIN-HODžI Jesi li ti padao s tavana? — Pitao Nasradin hodža ljekara, koga su mu bili dozvali da ga liječi, kad je pao s tavana, pa se ubio.

— Pripovijeda se kako je jednome dalmatinskome brodu kalauzio nekakav Turčin, pa kad su u moru bili, ovako ga zapitao kapetan od broda, a Turčin su sve pet prsta kaže: „Eno onamo!

Za putnika dobro a za čobanina zlo. — Odgovorila baba kad je jedan od putnika koji su bili zasjeli oko vatre, te čobani nijesu mogli pristupiti da se ogriju, zapitao kako je vrijeme napolju.

Išli putem dva čoveka: srećan i nesrećan, a prema njima u silovitom trku naglo izbiju upregnuti konji u kola, koji su se bili otrgli iz vozarevih dizgina.

vele da ga je negdje u selu Rovinama ubio nekakav karavlaški vojvoda Mirčeta zlatnom strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se u takovome boju zaglibio Šarac u nekakoj bari kod Dunava i da su ondje obojica

Spavaj, spavaj, čedo, sine mili! Uroci ti pod nogama bili Kao konju ploče sve četiri! 3 Majka Jova u ruži rodila, Ružica ga na list dočekala, Bela vila u svilu povila, A

Dušmani ti pod nogama bili, Ka’no konju čavli i potkovi. 6 Buka, nina (majka) svoga sina: Spavaj, spavaj, ja te ne dam baji!

nesan pod bešu, Nesana ti voda odnijela, Za velika brda zanijela, Đe’ no nema vuka ni bauka, Dušmani ti pod nogama bili! 7 Nini, sine, radosna ti majka!

Spavaj, spavaj, san te prevario, Prije tebe, nego tvoju majku. San u bešu a nesan pod bešu. Uroci ti pod nogama bili, Mome zlatu ništa ne udili, Naudili u gori hajduku.

San u ljulju, uroci pod ljulju! Uroke ti voda odnijela, Mimo tvoju ljulju pronijela, — Anđeli ti u pomoći bili! 13 Spavaj, sine, bog ti dobar dao, Bog ti dao dobro a za mnogo!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kad dođe dijete u jednu vodenicu, a to u njoj sjedi ćoso: „Pomoz' Bog ćoso!“ — „Bog ti pomogao sinko.“ — „Bili i ja mogao tu malo samljeti?“ — „Bi, zašto ne bi; evo će se moje sad izamljeti, pa onda melji koliko ti drago.

Obrnem se tamo, amo, ne bili se kako izvadio, a kad vidim, da se neda, onda brže otrčim kući, te donesem motiku, te se otkopam, pa odnesem vodicu.

142. Carević vodu pije, koplje mu se vrti. 143. Cigulin ciči u lugu, da nije cigulina u lugu, svi bi ljudi za rugu (bili). 144. Crven jarac po košari skače. 145. Crven trči po putiću u crvenu klobučiću: asa sa! crven ti sam ja. 146.

” Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: „Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati.” Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi.

” Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedp. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo.

” Otac mu već nije hteo ništa govoriti, nego odmah pođe s njim. Kad su bili blizu vašara, sin reče ocu: „Ja ću se sad stvoriti jedna trgovina: šatra puna robe, što je na vašaru ne će biti lepše

” Kad ujutru svane, a koleba se pretvori u velike dvore kao što su bili prvi dan. Onda ga Usud zapita: „Šta si došao?

” Onda reče oni čoek: „Oče duhovni! ovo su bili moji nesretnji sinovi, i ja sam sva tri jednu večer kad su spavali zaklao svojom rukom, pak sam tajao i nikad nikomu

po donjoj usni, pa će se jagnje svako provrći opet čovjekom, a glave će oživljeti i postati ljudi kao što su i prije | bili.

” Car joj dopusti da prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: „Pij care veselo, jer ćemo

Kad tako svi koji su onđe zatravljeni bili ožive, ubiju onu babu, te ovaj | dva brata k carevoj kući a ostali svaki svojoj; i laž čuo, laž kazao, i Bog mi te

U to vreme čovek i žena bili su za večerom, pa pošto večeraju, rekne žena: „Da je ovde sad onoj | naše dvoje dece, dali bismo im ovo malo korica,

Sveti Sava - SABRANA DELA

Te ako hoćete da govorite o nekoj srdžbi, sve poruge i uzroke greha, ma kakvi bili, pohitajte da sebi pripišete i nametnete.

i ne dajte dobro odlaganjem, što ne treba da bude, nego sa voljom svakom i žurbom na to pritecite, da bismo jedno bili svi, isto mudrujući, isto pomišljajući, koje jedan isti pastir napasa i vodi i kao neka zlatna veriga jedni za druge

Ako li bi neki sami bili u ćelijama, da o tome odluči iguman i da zna život njihov. GLAVA 27 Kako treba davati odeću i obuću Treba dalje

A noć kada nasta, pošto su se svi oprostili i bili blagosloveni od njega, otidoše u ćelije službe i vršiti i nešto malo odmora okusiti.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

(Vraća se za šank) MILE: Ovaj drug Vilotijević, sa govornice! Zajdno smo išli u zanatlinsku, bili smo sjajni drugovi, par ekselans! IKONIJA: Kakav par? STAVRA: Lepo ti čovek kaže: par ekselans!

Na koncu konca, to je milionska vrednost! MILE: Gde bi mi danas bili sa razvojem da nam je više ovakvih kadrova! STAVRA: A što ti ne uđeš, čuje se i odavde?

MILE: Onaj frakcionaš i verbalista? To je obična čaršinska dezinformacija! E, brajko moj! Gde bi mi danas bili da nam nisu smetali takvi u razvoju! STAVRA: Na mitingu si mu juče aminovo! MILE: Ja aminovo?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

ne obzirući se nimalo na svoje nedostatke i nesovršenstva, želi samo i govori: „Kamo sreća da su naši stari pametniji bili!” U trideset godina vozrasta počinje sumnjati da nije Ni sam dosta pametan bio.

Evropejci usudili misli svoje popravljati i um naukom prosveštavati, ostali bi do danas u prvoj gluposti i varvarstvu i bili bi podobni bednim narodom afrikanskim. Priklad drugi[h] naroda daje mi drznovenije.

bode da se iz blata izvlači, on, namesto što bi napred potegao, natrag uzmiče — evo, u kakvo su me sostojanije doveli bili moji bez rasuždenija prolozi.

Nakratko, oni su svi bili pred mojim očima slabi, grešni i plotski ljudi, koji sve svoje blaženstvo na[h]ode u čašam ispijanju; uzdišući žalio sam

Koliko puta najiskusniji ljudi drugojačije misle danas negoli juče? I sami se čude kakve su pameti bili do lane! O, koliko smo neradivi u istraživanju istine!

” Čini mi se da bi se svi parosi čakovački u ono doba više njegovoj smrti obradovali bili, nego da im je koji najbogatiji obrknez umro; tako im je bio dodijao i haka došao.

Ili se, zar, hoće da smo mi bolji od apostola? U vreme apostola, i trista i više godina posle nji[h], episkopi su bili mirski poglaviti sveštenici i imali su svoje žene.

” Na ove reči dobrog i prostosrdečnog episkopa, svi koji su bili pri trapezi počeli su se krepko smijati. Gospođa Kalinovička, sestra domaćinova, uzdržavajući se od smeja, počne

„Između prvi[h] kaluđera, mnogi, učeni budući i dobroga žitija, izbirati su bili na arhijerejstva, kako Vasilije Veliki, kojega je brat bio episkop oženjen; kako Grigorije Bogoslov Nazijanzin, kojega

Vasilije Veliki i Grigorije, monasi budući, za nji[h]ovu veliku nauku i dobrodetelj, i drugi mnogi neoženjeni izbirati su bili na arhijerejstva i tako malo pomalo sva ova dostojinstva preuzeli su kaluđeri.

No, dok mene moja savest ne obličava, ja se nikoga ne bojim. Bolje bi mnogo bilo da nisu nikad bili tako bogati s anatemama.

I za ne produžavati odveć besedu šta su u prvo vreme bili monasi, šta su vremenom postali, šta li bi valjalo da su, mogli ste lasno poznati; a šta su danas u naše vreme, nije

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Priveja je puno puka iz staroga zakona u katoličku viru, u čem su mu baš vridno na ruku bili: E. Moćenigo, providur u Zadru, T. Pilotić, kapitan u...; R. Patak, alfijer u...

Kamo vam ostala dica? — Srame se, pa se sakrila iza tare — veli domaćica. — Ajde večerajte, živi bili! Stipane, daj da se i mi založimo. I ti ćeš sa mnom večerati, Jerolime!

Kâ što su vridni bili svi naši misnici, dvadeset i tri do tebe, tako će i nakon tebe! A ti pisme pivaš i molitve divaniš.

Na drugoj stijeni višaše slika koja prikazivaše gomilu ljudi što sjede oko stola. Svi su bili kosmati i svi osim jednoga imadijahu njeki svijetli lopar oko glave.

Tu se prilično dugo zabaviše, jer su konji bili velika ljubav Bakonjina. Iz konjušnice svrnuše u naslon, koji je toga maha bio prazan, ali mu Grgo kaza da je to mjesto

— veli knez. — Sutra zorom hoćeše ga Krkota odvesi na bosansku granicu. A znaš šta su bili smislili? Da slažu stricu, kako si ti izdâ konja drugim nikim lupežima! — O Isuse slatki, o Divice pričista!

— Jesam... Ono što jest, jest, a vi znate da u mene nisu dvi riči! Prikojuče, uoči nedilje, kad ste svi bili na velikom blagoslovu, u prvi suton, ja se naslonija na ovaj prozor, pa gledam kakvo će vrime.

— viknu kovač. — „Bukar je zaboravija!!“ A nismo li ga ponili sinoć kâ mrtva?... Nego, ja mislim da nije zla. Konji ne bili privezani, a vrata otvorena, pa pošli k vodi. Ajdemote tragom!...

A što se tiče Bukara, svi su bili već uvjereni da je poginuo. Biće nesretnjik izašao, te se sukobio sa razbojnicima, pa (od straha, a ne da izozove

“ — A je li komišijun još ovdinak? — nastavi Bakonja. — Odnija i’ vrag zarana. Prije nego šta smo prinili mrtvo tilo, bili su u crkvi i zapisali sve... Fra-Tetka cini da ima štete oko dvaest iljada talira!

— Nisi ti za to rođen, nego da budeš misnik i da drugima zapovidaš... Dobra noć, Grgo!... Ajdemo, ajdemo! Kad su bili na dnu stuba Srdar ga uhvati za ramena i poče šapatom: — Ludo dite, kako ne pomišljaš samo jednu stvar, kako ne vidiš

A sad ajmo, jer smo se i onako puno zadržali! Pošto prijeđoše dvorište, kad su bili u dnu drugih stuba, Bakonja stade. — Ja bi vas molija, fra-Jakove, da mi privedete nike latinske verše!

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo. SUNCU KRAJ JE Bili smo daleko, al najdalje — ne. Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud. Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve?

Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve? Neko se vratio nasmešen, neko lud. Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi. Da l smo bliži ili dalji nego pre?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Hoću, kao kad zrelo grožđe berem. — Svi su mu ludi u kafani, i ovi što su se načičkali oko njegovog stola, bili samo jedan jedini čovek, koga može gaziti bez razmišljanja i kajanja, kao što se gusenica gazi.

Zastenja i izvuče ruku ispod pokrivača. Vukašin će na sudu da odrekne, da smanji sumu... Podmukao je. Još dok su bili deca, tužakao ga Aćimu. Koliko li mu je novca izdao do sada? Osamnaest puta... A hrana, a odelo? Ne, prvo u gotovini.

Otkad pamti, tocilo više niko nije upotrebljavao. Tanki zeleni lišaje vi bili su prekrili njegovu nekad od psećeg jezika glatkiju površinu, tocilo je bilo veće i od najveće pogače, do zemlje ga

Čađević kida mrtvu koru bagrema: — Vasilije mu je pred svima u oba obraza udario po šamar. dlanovi su mu bili garavi od noža. — On meni nije rod.

„Pomaže Bog!“ rekao mu je. „Idi prvo da se umiješ“, rekao je Vasilije jer su mu obrazi još bili čađavi od njegovih dlanova. A Lazar potegnu kuburu i opali. „Iscepa mi zubun“, rekao je Vasilije i pošao ka Lazaru.

Ne tražim mnogo. Toliko ih se rađa u svetu. Mnoga, jadna, umiru od gladi. Mnoga se rađaju samo da bi sluge i mučenici bili. A moje dete bi srećno bilo, Gospode, sveta slavo, Majko božja... Đorđe nije kriv što me je tukao.

“ Grudi su mu bile nabrekle. Sam sebi bio je kao brdo veliki. A seljaci, svi su oko njega bili kao mravi. da je Aćim rekao ,,skoči na nož“, skočio bi. Za pravdu, i kad To Aćim kaže.

i prašina žute zemlje, više nikad i nigde nije video takvu zemlju, ni ranije kad je za zlatom rudario, svi su oko njega bili krvavi, dok je oficir stajao s podignutom sabljom, zinuvši kao da je iz njegovih usta izletelo đule, stoji i ništa ne

Gaće su vam pune od ove gomile jada pod osušenim i rasporenim brestom. A mi smo u šancu šumatovačkom sa svih strana bili opkoljeni, Turci su nas u teme zvrcali, Čerkezi su arlaukali kao da ih deru, dozivali Alaha kao što pijani dozivaju

i tankonogim konjima što se pružaju kao srndaći preko urvine, to je bila konjica, a ne vi, trapave pijandure, a mi smo bili vojska, nismo bili Prerovci, oficir, iako je imao bradu, nije bio galamdžija Aćim Katić, pa truba ciknu juriš, mi kao

što se pružaju kao srndaći preko urvine, to je bila konjica, a ne vi, trapave pijandure, a mi smo bili vojska, nismo bili Prerovci, oficir, iako je imao bradu, nije bio galamdžija Aćim Katić, pa truba ciknu juriš, mi kao zverovi poskakasmo...

I krenuh ja njemu s namerom da postanem vojvoda. Vršaji su mi u srcu bili a noge sam imao na sva guvna da stignem. U Kragujevcu, bez kuršuma, povedosmo s nama vojsku.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Tada je shvatio da je opasno penjati se, jer su svuda unaokolo bili stražari. Ali nije mogao da se obuzda. Kad su ga uhvatili, Zlatoprsta je čula samo tupi pad i očajnički mladićev krik:

Kad radoznalost naraste kao poplava, nekoliko suseda poče da je uhodi. Bez uspeha. Prozori Tataginog kućerka bili su gusto zastrti, a već pri ulasku u šumu starica im se gubila iz vida.

Tajna je ostajala tajna! Možda bi večno tako ostalo da zima koja dođe nije bila izuzetno snežna i hladna. Svi prozori bili su prekriveni mraznim čipkama, a sneg je dopirao do ramena. — Šta li je sa Tatagom? — pitala su se deca. — Šta jede?

Nikada ih niko nije video odvojene, mada nisu bili ni braća ni rođaci. Jednako visoki, jednako smeđi, jednako obučeni ličili su na blizance, ali jedan se stalno smeškao,

Moraju da idu u školu! — Zašto moraju? Miševi, ptice i puževi ne idu u školu, pa žive. Kad bismo bar bili puževi! — uzviknu Plačko zatreperivši od svoje strašne želje. — A?

Taj orah? Takvog u tom kraju ni pre ni kasnije nije bilo. Krupniji od tvrde selačke šake bili su mu plodovi, a deblo ni tri čoveka nije moglo da obuhvati. Zar je čudo što su trgovci nudili suvo zlato za njega?

— Baš mudro! — uzviknu Peletinka — Više nego mudro! — uzviknule bi i Knedlice da im slatkiši nisu bili u ustima. Je li čudo što sa svih strana počeše da pristižu podanici vešti u mahanju lepezama?

Koliko pustinja prešli dok Nisu stigli do mora i ispod moćnog stabla ugledali male svirače? Bili su sigurni da im više ne mogu pobeći, kad neko viknu: — Bežite, vojska! Kuda da beže? Ispred njih je more.

Stari svetioničar je to dobro znao. uz unuka, talasi i galebovi bili su mu jedino društvo. Tek ponekad bi po neki ribar zalutao. — Uh kako ribari lažu!

Nije imao kad ni da sedne, a plodovi oraha postajali su sve srebrnastiji, sve krupniji. Već su kao jabuke bili krupni, a još su rasli. S vremenom priča o srebrnim orasima pođe po svetu, pa stiže i do cara Zemlje Bisernih Čaplji?

Ako ne veruješ, pitaj vrapce: bili su budni... Dečaku se učini da sanja, ali prozor je bio širom otvoren, a tračnice maloga voza prazne.

Na kraju krajeva, jahači su bili dečaci kao i oni. S osmehom su im pokazivali gde se love školjke i rakovi. Uvodili ih u svoje kuće, iznosili pred njih

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

dva mlada naučnika, školovana na strani, pozvana da ovo vide, nisu videli ama baš ništa, samo su bili iznenađeni vidom prazno verice kod ovih ljudi, prepadnutih sopstvenom prošlošću.

(Kapetan, pri tom, i nije bio baš za Karađorđevića.) U taj su Konak, kasnije, bili preneli i čuvenu Jevremovu stolicu, u kojoj je sedeo i onda kada je, već sukobljen sa Milošem, velikim bratom,

U tom umirivanju, međutim, nije hvatao one koji su bili protiv Kneza nego one koji su bili za njega: Vučić je odane optužio za pobunu i izazvao pravu pometnju.

U tom umirivanju, međutim, nije hvatao one koji su bili protiv Kneza nego one koji su bili za njega: Vučić je odane optužio za pobunu i izazvao pravu pometnju.

pobeđuje zlo koje se sve luđe rasplamsava u ljudima: uživali su u smrti neprijatelja a neprijatelji im, već odavno, nisu bili toliko Turci koliko prijatelji od nekada.

Neprijatelji su mu bili Turci najamnici, janičari, krdžalije; ne i turski živalj. Handžija u Belom Potoku, pod Avalom, Turčin, bio mu je i

i u zimu 1804. godine mnogo puta mu je, kad je pretila turska potera, slao tajne poruke. Bili su pobratimi. Ali ni taj pobratim nije saznao za zamku koju su Turci spremali Vasi i Marku Čarapiću,1 uoči Uskrsa 1804.

Baca je čekao taj znak, a trajalo je, bedemi Stambol-kapije dugo su bili spokojni, onda se ogromna noć odjednom, sva, nečujno iskosila u svojim bezdanima, zanemeli su dahovi svih ponora, kao

“ probio je teskobu tame. Bio je pravi čas, zmajevi su, za tren, bili na bedemima, turski vojnici, lica smreškana od čuđenja, jurili su sa bakljama, Vasin lik je sevao na njihovim

je primio, o proslavi šezdesete godišnjice Prvog srpskog ustanka, Takovski orden, ali najteže u njegovom životu nisu bili okršaji sa Turcima, kojih je imao bezbroj, nego razgovori sa srpskim činovništvom, kojih je imao nekoliko.

Tako je i sad; kad su se sasvim bili primakli prvom stražaru, neki kamičak odskočio i stražar, upozoren, odmah je imao nož u rukama i odmah zamahnuo na

Proti Mateji i vojvodi Čupiću bilo je vreme da se vraćaju: sad više visu bili pregovarači, samo taoci. Njih, svoje taoce, Turci u miru sprovedu na mesto zamene; ali, na tom mestu nema ni srpskih

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

“ „Znaš u hladu, ispod one grane, Bistri izvor, gde smo bili lane; Kažu da je iz vilinih dvora; Od njeg' bolnik ozdraviti mora“ - „Ozdraviti mora“...

- da si samo katkad htela U zanosu, i sličnu mekoj svili, Da kažeš nežnu reč iz srca vrela I mi bi možda dugo srećni bili!

Oboje smo strasno verovali tada Da se besmo našli. I mi nismo znali Koliko smo bili umorni i pali Od jada, od davno preživelih jada.

zašto i mi ne čuvasmo tako Srce sa pepelom pokojnika mili'? Niko ne bi znao da smo tužni bili, Da si ti jecala, a ja da sam plak'o!

U čast poslanika Republike stare, I svetloga gosta, držali su bili Tad u Trianonu briljantno soare, S trupom Molijera, muzikom od Lili.

Epitaf: „Tu leži Pasko Zade, mili Knez... (i tako dalje), uspomene jasne! Jedini od ljudi s kim su uvek bili Svi muževi dobri i sve žene časne“. J.

Nejasna nostalgija i neizvesna tuga umarale su njenu krv i njeno telo, koji su bili onaki isti kao krv i telo u ljiljana.

i spokojno kao što su poumirale njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala stara zvona, a glasovi tih zvona bili su mirni i svečani kao glasovi davno pomrlih sveštenika. J.

Jadno drago moje, znaš li gde su bili, I zašto umiru tužni i krvavi? D. Simić CXLVI RASKLAPA ZORA... Rasklapa zora trepavice sene, I budi danak sa

i stisnutih pesti, Sa ruku naših lance ćemo stresti! V. Petrović CLXVII ZAROBLjENOJ BRAĆI Stari snovi naši nisu bili varka: Na Srpskome Jugu nema više roba; Prenula je snaga Miloša i Marka, Vaskrsao Srbin iz Kosovskog Groba!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Sve divote neba i nebesah, sve što cvjeta lučem sveštenijem, mirovi li al' umovi bili, sve prelesti smrtne i besmrtne - što je skupa ovo svekoliko do opštega oca poezija?

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Evo što on o tome kaže. „Razgovori tih dvaju prirodnjaka bili su, verovatno, dosta zanimljivi da bi zaslužili saopštenje.

brzo prisetih: Levenhajm je, kako mu njegovo ime svedoči, bio Jevrejin i zbog toga su prodaja i kupovina njegovih dela bili zabranjeni, a uništeno sve što se zateklo u stovarištima.

O njoj nisam imao više da brinem. Istina, trebalo je nekoliko meseci dok su oni oštećeni tabaci bili ponovo otštampani i svi tabaci dela povezani u knjige, a cela godina dok su prve od njih poslate u inostranstvo.

Rim u doba Kopernika, Magdeburg i Beč polovinom sedamnaestog, a Pariz i London polovinom devetnaestog veka i kakvi su bili običaji, način života i nošnje u tim vremenima. Ti podaci pretstavljali su kulise moje pozornice i njenu garderobu.

Posle Njutna došli bi na red veliki izgraditelji Nebeske mehanike, nauke kojoj je on položio temenje, a to su bili, u prvom redu, Lagranž i Laplas. Prikupih i proučih njihove biografije i doba u kojem su živeli.

Onamo je vodila, kao što mi je pisac toga pisma objasnio, prava, široka, popločana ulica. Levo i desno od nje bili su poređani, istesani iz granita, natprirodno veliki kameni ovnovi, svete životinje boga Amona.

Prostrani zidovi tih kula bili su prekriveni relijefima i hijeroglifima. Pred kulama je bilo postavljeno šest ogromnih statua nekadanjih egipatskih

„I u astronomiju su Egipćani bili dobro upućeni; oni su se razaznavali odlično na nebu i polagali svoje Monumentalne građevine tačno prema pravcima neba.

No daleko učeniji bili su oni u geometriji i računici. „Maločas sam vam pokazao kako su Egipćani uvideli da je trougao sa stranama 3, 4 i 5

užeta i zategao ih u jedan trougao, kao što smo maločas uradili, uvideo sam da je kod svih tih trouglova, iako su oni bili različitog oblika, tj.

imali različite oštre uglove, treći ugao bio pravi: svi ti trouoglovi bili su, bez izuzetaka, pravougli. „Tada mi je sevnulo kroz glavu: ne samo kod ovih trouglova koje sam složio, već i kod

Svi trouglovi, konstruisani pomoću tih brojeva, bili su pravougli. Tim sam se približio na domak svome cilju. „Da do njega samog stignem, morao sam se upoznati i sa

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Drugovi smo iz detinjstva i za sve vreme đakovanja bili smo nerazdvojni, najbolji drugovi. Rastali smo se po svršenim studijama, a jednoga dana pre ratova izvesti me da će da

U trenutku, međutim, kad su zategnutost nerava i naša uznemirenost bili na vrhuncu, drski student obrati se razjarenom čoveku jednim vrlo pomirljivim tonom: — Nemojte se ljutiti — reče on sav

A ja sam rekao: „Snajka, pobratime, da Bog da celoga veka bili srećni kao danas. Eto to je sve što znam i mogu da vam kažem“, pa sam bacio praznu čašu u travu.

Voleli smo se iskreno, toplo, ludo, ali, naivno. U godinama u kojima smo mi bili, uostalom, nikad i nije drukčije, nikad se i ne misli na onaj život što čeka.

A zatim, sećam se kako nije bilo pitanja u kome se mi, u to vreme, ne bi složili. Jednom reči, mi smo bili jedno osećanje, jedna duša, jedna misao. Život naš imao je da bude večita pesma i mi neprekidno pijani od sreće.

Hiljade sitnih i krupnih stvari, neprijatnih i mučnih, koje su nas neminovno očekivale, mi nismo bili predvideli. Kao i većina verenika mi nismo hteli predviđati taj stvarni život kome smo išli u susret, koji se ne može

Tako mi je dobro bilo uz tebe. A sad, kao dete koje gleda kako se razilaze svi što su oko njega bili da ga teše dok mu majku ne sahrane, kao i ono, i ja sam se nadao da me nikad nećeš ostaviti.

Reče mi da je svratio kući na dva dana, ali da bi bolje učinio da je obišao, jer mu ovi prvi dani oslobođenja ne bi bili gorki kao sad.

“ Tako mi je pisao. Ali to je bilo i prošlo. Nismo ni mi mogli biti sveci. Ili, brate, dosta smo i to bili na frontu. A sad kad stignem, znam šta će mi reći; reći će mi od reči do reči: — „Jesi video, pobratime?

Činio mi se, istina, mnogo stariji nego što mi je rekao da ima godina. A brkovi su mu bili masni, umazani i ušiljeni kao iglice.

Ali ono čime je osobito bio tronut, to su bili neizrecivo bolni zvuci posmrtnog marša, koji je jecajući odjekivao i nekako naročito dirljivo cvilio varoškim sokacima,

Onda je otadžbina bila religija. Onda Bog nije bio svuda i na svakom mestu. Njihova božanstva, to su bili njihovi mrtvi očevi čije su duše stanovale u kućama svoje dece i nigde na drugom mestu. Koliko Bogova, toliko otadžbina.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Odmah iza kuće počinjala se penjati krševita strmina, tako da su na stražnjoj strani prozori bili bliži zemlji nego oni na pročelju.

Preostali dio agencije izgledao je kao neko skladište gdje su bili bez reda istovareni sanduci tjestenine i vrećice sumpora, bale suhog bakalara, vijenci tvrdih kolača, koluti žice za

Zar, pri pomisli da bismo bili drugi nego što smo — daleko uspjeliji, daleko čarobniji, pa i daleko sretniji — duboko u nama, ipak, nešto ne zasebe?

To malo stakalce u djetinjim rukama i jedna zarobljena zraka božjeg sunca bili su kadri da djetetu dadu iluziju da je i samo postalo jedan mali gospod bog.

I mađioničarevi čini nisu više bili izvori čudâ, već produkcija običnih, svakidašnjih, banalnih stvari. U nešto kasnije poslijepodne, nakon sat-dva

savijali su cigarete iz tula tabakera i pušili ih na svoje jako požutjele cigarluke od slonovače; a što su cigarluci bili ispušeniji i žući, to je veća bila cijena i samim cigarlucima i njihovim sopstvenicima.

I bio sam zato u neku ruku zahvalan. Kasnije sam slušao da su to bili valjani i čestiti ljudi, „liberali dobrog starog kova”, i da su na kružocima takvih „liberala dobrog starog kova”, po

U to zlatno doba čovječanstva, sve što se događalo, događalo se daleko. Ljudi su bili porazmještani na svojim šahovskim poljima, mirno su sjedili u svojim pretincima, pregracima, pregradicama godišnjih

i valjda rođen s ukusom za bolećivu osjećajnost (nesentimentalne ljude, ma kako oni umni, sposobni, pa i nadareni bili, oduvijek sam nagonski osjećao kao manje vrijedne, zapravo defektne), u tom oštrom zapažanju čisto bih zaboravio na

I tad bi se raspjevala bezimena nostalgija. U njoj kao da su bili čudno udruženi i žudnja za nepoznatim i žal za nepovratnim.

Svi su filozofi bili takvi”. I svi veliki pjesnici, nadodao bih. Smrt je u suštini jedina tema pjesnika. A što im drugo i preostaje, kad

” — osjećam da se time baš ništa ne bi promijenilo. Niukoliko time ne bi bili osiromašeni moji unutrašnji sadržaji, niukoliko umanjeno moje bogatstvo iskustva, niukoliko ograničen moj doživljaj

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— reče neki nepoznati. — U stanju smo umiriti vašu veliku brigu o ručku, jer smo bili očevici, kad je gospođica kuvarica vašega doma nosila ovome Miti Strižibrku dva guščeta na zaklanje, a miledi Soja baš

I zar se mogao čemu boljem nadati, zar je mogao u onoj sirotinji očekivati kakvu sjajnu sreću? Jad i nemaština bili bi mu večiti drugovi... A ovako, zar je bolje?... O, teško li je to!...

Oni leže mirno, pogledajući samo naviše uz put, od kuda je imao doći osuđeni putnik. Radovan je, još dok su bili na noćištu u šumi, dao Đurici sva potrebna upustva u kojima su predviđeni razni slučajevi, pa sad bezbrižno sedi i

Pantovac čekaše da potera siđe u dolinu, da mu se izgubi iz očiju, te da se oni neopaženi dohvate reke. Tako su bili mnogo pouzdaniji, no da ih opazi potera i da se krene odmah za njima. Račun je bio dobar.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Idući tako, dođe do ono troje dece što su se bili okamenili, zatim dođe i do devojaka, pa vidi da su i ove davno preminule, i svugde gde god je prolazio, nigde nije

A vrag mu reče: — Bolji bi ti bili novci. Ali stari reče: — Neću, nego kabanicu, pa ćy se pokriti s njome gdje budem spavao.

I ako nijesu imali da im se presiplje, nijesu bili ni gladni, ni bez vatre. Jedno jutro naredi mati sinu da doćera kući suhovine, jer da će taj dan pariti i prati

Baba mu ovo sve pokaže, pa mu reče: — Vidiš, ovi su svi bili u mene u najmu, pa nisu mogli kobile sačuvati. Ali se carev sin od toga ne poplaši, nego ostane kod babe da služi.

„Podajte“, reče, „tako ne bili prokleti.“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati:

Pređe preko bedeme, uz jelu se ispenje i niz jelu siđe na zemlju. Kad dođe u pećinu đe su divovi bili, uzme vatre pa potrči i dođe braći đe ih još zastane da spavaju.

Kad tako svi koji su onđe zatravljeni bili ožive, ubiju onu babu, te ova dva brata k carevoj kući, a ostali svaki svojoj.

Vezirović obeća ocu da će ga poslušati, pa krenu na put u ime boga. Kad su bili na prvom konaku, dok akšam, a sluga uhvati prvoga konja za ular, pa će gospodaru: — Evo ovde ćemo konačiti.

Kada su bili kraj jezera, ne može se pristupiti od smrada: voda izbacila mrtvu aždahu, pa se usmrdila i ucrvala. Oni se začudiše, a

Vezirović se začudi pa stade slugu hvaliti, ama ga on presiječe, i krenuše dalje. Kada su bili nasred polja gdje je sluga isjekao pustahije, tu ustavi pa zavika: — Dajte vreće pa hajte za mnom!

Kad god je ona zinula, on joj je bacio u kljun jedan kruh, jednog ovna, i ulio jedno vijedro vina. Ali kad su već bili blizu vrha, bilo je već sve potrošeno što je on bio pripravio, međutim orletica zinu još jedanput, a Marko, ne imajući

Dete skoči u vodu i stane plivati s majstorom uporedo. Kad su bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa s njim u vodu na dno. To je bio đavo.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Na tom mestu nas dvoje bi bili Svet za sebe, nerazdvojan, večan: Sve dok svetlost ne bi ostavili, Svaki dan bi bio za nas svečan.

4 Imao sam i ja svoju mladost, Sad je gledam i osećam da su Stari dani bili jedna radost, Jedna ljubav koju život rasu.

i mladost u svili S korakom sreće; ne razmišljam o tom, Na ovom svetu što smo sa životom Trajno k'o grobom rastavljeni bili. Sad ne razmišljam.

Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana. I nirvana imala

Tu su bili umrli oblaci, Mrtvo vreme s istorijom dana, Tu su bili poginuli zraci: Svu selenu pritisnu nirvana. I nirvana imala je tada Pogled koji nema ljudsko oko: Bez oblaka, bez

zvezda, mojom kućom mraka; Umire nemar, što je znao strti Mesta molitve, suza i oblaka; Crnom dolinom, gde su bili vrti, Umire tama, kao vlaga, jaka.

SEDMA PESMA Prošli su aprili. I mi nismo više I nećemo biti ono što smo bili. Sve tiše i tiše Podnosimo dane, Ovaj vidik sunca i magle i kipte.

Prošli su aprili. I suze se liju Što mi nismo ono što smo nekad bili. GLAD MIRA Saranio sam ljubav k'o dan crne šume, K'o dubine ostarele nepoznati mrak: Saranio sam ljubav što se ne

Neka čudna radost i novo buđenje! Kao da su dani strašni, ali prošli, Kao da su slava, rat i mučno bdenje Bili san veliki, da su iz sna došli.

Kao izmišljeni da su bili ljudi Sa žrtava svojih i svojih podviga! I ja pitam sebe, dok se duša budi, Da l' doživeh sve to, il' čitah iz knjiga.

On pored ostalog ispriča i ovo: “Kad smo bili legli kod jednog reduta, U bici koja je dala Kumanovo, Protivnika da bi uklonili s puta Šrapnelska nas zrna uzeše za

' Svi jurahu poljem, al' brat njegov zasta, Kroz paklenu kišu vrati se i stiže Mestu gde smo bili, i kraj brata kleče.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Kada joj je bilo šesnaest godina nekakva zarazna boleština harala je zemljom. Njenog oca su bili pozvali da obavi poslednju pričest bolesnika na umoru, a za vreme njegovog odsustva ona je sama otišla da pomogne jednoj

Neumorno je radila od rane zore do kasno u noć i bezmalo sva odeća i pokućstvo u kući bili su delo njenih ruku. I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da

I posle šezdesete, prsti su joj bili još toliko spretni da je mogla ono što očima vidi, rukama da stvori. Postoji još jedan, mnogo važniji razlog za moje

Izgleda da su oni bili jedinstveni u svom stavu, mada sam ja verovatno bio predodređen za to, pošto sam znao da je i moj brat imao slična

Oni su u početku bili nejasni i nerazgovetni i nestajali bi kada bih pokušao da se na njih koncentrišem, ali malo-pomalo sam uspeo da ih

tamo, susretao se sa ljudima, sklapao prijateljstva i poznanstva i ma koliko to bilo neverovatno, činjenica je da su oni bili za mene isto tako dragi kao i oni iz stvarnog života i nimalo bleđi u svojoj pojavi.

Tada sam shvatio na svoje veliko zadovoljstvo da mogu da zamislim stvari u mašti, nisu mi bili potrebni modeli, crteži ili eksperimenti.

Mogao sam da u mašti o njima stvorim sliku onakvu kakvi su oni zaista bili i u stvarnosti. Tako sam nesvesno usavršavao ono što sam smatrao novom metodom davanja konkretnog oblika izumiteljskom

Planirao sam da zaronim ispod jednog splava i da nečujno isplivam sa druge strane. Plivanje i ronjenje su mi bili prirodni kao i patki i bio sam siguran da mogu da izvedem taj poduhvat.

Učinio sam to pomoću majskih, odnosno junskih gundelja kako ih zovu u Americi, koji su bili istinska napast u našem kraju, a ponekad su se pod teretom njihovih tela slamale grane na drveću.

Stid i zbunjenost koji su usledili bili su neopisivi. Praktično sam bio prognan dok se nešto drugo nije desilo, što me je iskupilo u očima javnosti.

Napravio sam raznorazne naprave i majstorije a među njima su bili najbolji lukovi za strele. Kada bih odapeo svoju strelu ona bi nestajala iz vidokruga i sa male razdaljine bi probila

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

U Idvoru nijedna nacija, osim srpske, nije nikada živela. Stanovnici Idvora bili su oduvek zemljoradnici a većina od njih bila je nepismena u doba moga detinjstva.

Skromni seljani iz Idvora bili su siromašni u zemaljskom blagu, ali su obilovali bogatstvom u predanjima o svojim starim tradicijama.

Popovi i narod birali su svoje duhovne i svetovne starešine, patrijarha i vojvodu. Mi smo bili slobodni, nezavisni vlasnici zemlje.

i 1849. godine, a godine 1859. i 1866. branili su Austriju od Italije. Vojni podvizi Idvoraca u vreme ovih ratova bili su izvanredna podloga za mnoga predanja u Idvoru, sačuvana u mnogim pričama i uzbudljivim pesmama.

Neki od staraca, prisutnih na ovim skupovima, bili su u Napoleonovim ratovima i dobro su se sećali priča koje su slušali od svojih očeva o austrijskim ratovima protiv

Sredovečni ljudi bili su u borbama za vreme mađarske bune, a mladi su tek prošli kroz pohode u Italiji 1859. i 1866. godine.

Utisci sa ovih posela kod suseda bili su duševna hrana koja je podhranjivala u mojim mladenačkim osećanjima uverenje da je borba za pravo, pravdu i slobodu

od svih mudraca u Idvoru i prećutno odobravanje moga oca, probudi u meni živi interes za Ameriku Linkoln i Franklin bili su prva dva imena s kojima su bili povezani moji prvi pojmovi o Americi.

odobravanje moga oca, probudi u meni živi interes za Ameriku Linkoln i Franklin bili su prva dva imena s kojima su bili povezani moji prvi pojmovi o Americi. Dok sam se školovao u Pančevu, letnje mesece sam provodio u svom rodnom mestu.

To su bile moje jedine letnje škole i to najinteresantnije škole koje sam ikada posećivao. Seoski volovi bili su podeljeni u krda od oko pedeset grla i svako krdo je čuvala grupa od nekih dvanaest dečaka iz porodica kojima su

Prinuđeni da preko dana ostaju u hladovini pod drvećem, volovi bi se slabo koristili dobrom pašom, pa bi noću bili gladni i tada bi žustro krenuli u potragu za dobrom ispašom.

Vreme je da pomenem da pašnjaci u mom rodnom mestu pokrivaju prostor od nekoliko kvadratnih milja koji bi nekih godina bili zasejani kukuruzom. U avgustu i septembru ova prostrana kukuruzna polja ličila su na neprohodnu šumu.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Oni su iz društva izostali, ne htevši s njim dalje ići, bili su morem i besanicom umoreni. Zastali su onde kao uklesani: niti se miču niti o sebi glasa daju...

To se sve lepo čulo i razabiralo; no čeljadi nije se moglo videti, jer su bili zaklonjeni u gustim maslinovim krošnjama i gomilama. Masline rodile; isporedale se jedna do druge i više i niže.

Posle ga spopade bljuvatanje. Niko mu nije mogao pomoći, jer su bili u tami. Sveće nisu imali. Pokušaše užgati vatru, ali se žigice behu ovlažile, a nije bilo čim suhim uspiriti.

Sve je u redu. Za šesnaest novčića uzela si litru vina za bolesnog sina. Zar se ne sećaš? —Pa, zdravi bili, i to mi naplaćujete? —Dakako! Ali meni mukte dohodi? —Imate ga u kući. A ono je za potrebu.

Sobom povedoše krupnu i sitnu stoku i sve ono što su u bijegu na sebi mogli ponijem. Ne bi oni to bili uradili da ih na to ne nagna ljuta nevolja. ...

A bili su se privikli poslu, mekoti vremena i pitomini kod mora, i odredili da ostanu dok god radnje bude, da ne dođe ovaj naru

Vraćaju se istim putem gore na brijeg… — Zar smiješ tu pasti? — pita ga djevojka, kad su bili blizu tvrđave. — Što ne mogu? — odgovara on.

Uto nekoliko čobana i težaka, što su bili raštrkani po školju, ugledavši je samu, a naslućujući nesreću, požure k njoj.

Ma nemojte misliti da sam zapustila svoju djecu: sve sam ih jednako odgojila, svi su bili od moje krvi..., , —A kuda su vam djeca? —Raštrkaše se jedno za druim po svijetu... Ko zna gdje su sada!

što sveti kip nosijahu, puna milinja i čežnje za djevojačkim životom, slušajući: Blažena postelja na kojoj počivaš i bili lancuni s kima se pokrivaš! veli ženi: —Vidiš kaki su, pa da nas sveti Spiridun neće kaštigat!

i tople dane raznolikih oblika i živih šara. Sa vernicima i s fesom na glavi klanjao je u džamiji Sv. Sofije. Kako su bili sitni ti ljudi u tome veličanstvenome prostoru, ispunjenom blagom svetlosti, jednostavno okićenom prostim verskim

Posle svojih u kaštelu, to je prvi čovek koga je on poznavao i koga je on zavolio bio. Ostali njegovi utisci bili su iz prvog detinjstva: morske oluje sa krvavim zapadima sunca, pučina koja je blistala u suncu, majka u čije se skute

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I ukoliko je ovaj proces napredovao, utoliko su bili sve nesigurniji i čitaočevi i kritičarevi kriteriji pri razlikovanju poezije i onoga što poezija nije.

Zabuna, izvestan, da tako kažem, komunikacioni šok i male eksplozije čuđenja ovde su bili neminovni. Setimo se samo kako se o Popinoj i o Matićevoj poeziji ozbiljno i sa meritornoga mesta govorilo kao o

godine formirana Jugoslavija pa do nedavnoga njenog raspada. Ti razlozi, međutim, nisu bili dovoljni da se paralelno sa zajedničkim nazivom za jezik pojavi i zajednički naziv za književnost.

Pesnik vraća postojanju onu meru koju smo mu mi u svojoj saznajnoj oholosti bili oduzeli. Ima u ovim pesmama nešto od klasične lirike, i u isti mah nešto neočekivano novo.

Ovde se možemo prisetiti bajke. U njoj se prvo izgovori početna formula „bio jednom“ ili „bili jednom“ (to je prelazak iz realnog vremena pričanja bajke u vreme same bajke), pa se onda uvode, na primer, car, njegova

“ I dalje: „Ubrzah korak do prvih trgovina čiji su spoljni zidovi bili u ogledalima. Pogledam se. Gle, sve je na meni izmenjeno, rast, odeća, osmeh, lice.

književna tvorevina zauzeti mesto među postojećim književnim tvorevinama i produžiti da traje s njima, ti trenuci ne bi bili mogući kad se pesnik ne bi hotimično ili nehotično služio sa dva suštinski različna reda obaveštenja: jedan red čine

Ti su rezovi signalizovani velikim slovom: (1) Ti si I noć I sve čini I svi časi (2) Časi koji su bili Ili koji će tek biti (3) Časi koji su mogli biti Ili će moći biti (4) Ili bili samo snevani Ili biće tek snevani

čini I svi časi (2) Časi koji su bili Ili koji će tek biti (3) Časi koji su mogli biti Ili će moći biti (4) Ili bili samo snevani Ili biće tek snevani (5) Taj čas jedan jedini I sveobuhvatni („Taj čas jedan jedini“) Postoji,

Tropi su bili i ostali elementarni jezički pojmotvorni, odnosno modelativni organi: u njima se, kako to novija lingvistička istraživanj

i mitskih predstava dolaze kolokvijalni spregovi sa oporom zbiljom našega vremena: Lovili smo srebrnu ribu Bili smo veoma gladni Riba jedva da je bežala Otvorili smo ribu Iz ribe se rasulo malo slame Raspala se šarena

današnje perspektive raslojavati i upotrebljavati „objektivan“ analitički skalpel; u vreme samoga događanja ti su slojevi bili isprepletani i nalazili su se u tesnoj međuzavisnosti.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

E pa tako, vidiš, zakačio si se za nju, a mi tada nismo bili bogzna šta, a devojka zamakla u godinama a zaćorila, pa eto tako sludovasmo.

Da sam juče umrla, to ne bi' danas doživela. NINKOVIĆ: Da, ali da ste juče umrli, vi ne bi danas bili gospođa ministarka. ŽIVKA: I to je istina! (Posle razmišljanja.) Pa dobro, kako vi to mislite?

zato što je drugo! Pa i da nije, biće drugo! E, neće taj više biti moj zet pa da mu je kruna na glavi. Živi bili pa videli. DARA: Opet vi! ŽIVKA: Opet, dabome, nego valjda da ga gledam i dalje u kući.

Razgrabio se ceo današnji broj. ŽIVKA: Pa razgrabio se, dabome, kad vi niste bili vredni. VASA: Eh, nismo bili vredni! Eto, sa ovim što sam doneo, kupio sam sto i sedamdeset brojeva.

Razgrabio se ceo današnji broj. ŽIVKA: Pa razgrabio se, dabome, kad vi niste bili vredni. VASA: Eh, nismo bili vredni! Eto, sa ovim što sam doneo, kupio sam sto i sedamdeset brojeva. PERA: A ja trista i šest. VASA: Eto!

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

”7 A dečak je, dakle muško je, da bi Nuškini erotizovani pokreti bili opaženi baš muškim okom, da bi drhtaji ženskoga tela odjekivali u izazvanim drhtajima muškog tela.

ili se mora dopunski motivisati, što iziskuje izvesnu zanatsku spretnost i kod pisaca koji su u tom pogledu bili mnogo srećnije ruke od Stankovića.

Čoveka danas može pomalo i da iznenadi koliko su ondašnji srpski kritičari bili saglasni u zamerkama upućivanim našem piscu. Tako Skerlić u istoriji srpske književnosti iz 1914.

] više se znalo i pamtilo o njihovim čukundedama, pramdedama nego o njima koji su sada bili živi [. . . ]”. 62 Do promene je, čini se, došlo i zato što je Stanković - tačno onako kao što je ceo tekst iz

i po komšiluku i u celoj varoši više se znalo i pamtilo o njihovim čukundedama, pramdedama nego o njima koji su sada bili živi, o njenom ocu, o stričevima“.

97 Kad majka na rastanku ljubi poslednji put ćerku u čelo i usta koji su „već bili hladni“98, i kad zatim ćerku po licu i kosi dotakne na dvorišnoj kapiji - kroz koju prolazi da bi zasvagda promenila

Ali pošto se mesto menja, mora se menjati i imenovanje: sa ovog su mesta prozori oni, a sa onog bi već bili ovi; tačno onako kao što govornik i njegov sagovornik jedan drugoga suprotno imenuju zamenicama ja i ti.

Ali on uistinu nema likova koji bi ispovedali neku ideju, zastupali neko uverenje ili bili pobornici ma kakvog stava od šireg društvenog značaja.

poreklo naše porodice, opisuje život i navike naših predaka”, da „nabraja njihova velika imanja, gradove u kojima su bili i trgovali, onda unuk u sebi, jer ne sme glasno, moli i vapi: „- Nano! ne ljuti se, ali ja ne mogu toliki da budem.

ne bi se ni mogla dati kao tragično intoniran pad u jedan grub i surov (seljački) svet kad njena čula i emocije ne bi bili od višega reda.

Majka mu, čisto pribojavajući se, išla je bliže, uz onu stranu puta gde su bili zidovi, ulazi od mahala, jer otuda bi se čuo pokatkad kakav glas, iz koje kuće videla svetlost, dok s ove druge strane

na to se kanda zaboravlja samo da bi se istaklo kako je „išla bliže” - sve iz nekog straha - „uz onu stranu puta gde su bili zidovi”.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Kaludrani su bili u gradu jedne subote i na trgu saznali od čudno zadovoljnih Arnauta da se njen muž. a njihov seljanin Miloje Krasić

Dakle, ništa neobično... Jablan Kasalo i Arslan, Košutanov sinovac, bili u ratu zajedno. Sela im jedno do drugoga, oni drugovali još za kozama; između porodica od starina pobratimstvo.

Osim toga najviđeniji okolni Arnauti bili su mu kumovi i pobratimi. Njima je on po oslobođenju činio velike usluge, braneći ih kao najrođenije.

Držala se u grču, u poslednjem uzmahu, zahvativši zubima njive i livade gde su nekad bili stanovi nejakoga cara. I branila ih od Arnauta i spahija.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

A ti prosiš koru hleba — Hoće l’ ti je kogod dati? A znam, ima mnogih, mnogih Što su bili otac, mati. Umrla su deca njina: Ojadi ih žalost velja; Njima j’ teško, tebi teže Bez obrane roditeljâ.

Onih sedam Daničića, Što ih srpski guslar gudi — Ima l’ koga da ne prizna: To su bili uzor-ljudi. A „Danice“ našeg Vuka, One knjige tako male, Zar te nisu nove staze, Nove pute obasjale?

U nama se radost budi — Kao da je većem java Što te ruke rukovane, Što taj stisak obećava. Srećni bili, zaručnici! Srećan danak što vas spaja I čarobom pesme stvara Od najdubljih uzdisaja. »Starmali« 1889.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

MITAR: Šta, ta pokondirena tikva! A šta joj je otac i muž bio, nisu li pošteni majstori bili kao i ja? Ajde ti sa mnom, pa samo neka dođe po tebe, prebiću joj obadve noge. EVICA (mazeći se): Ah, ujo!

(EVICA plače.) MITAR: No, no, ti plačeš? EVICA: Nije li moj otac i mlogi drugi ljudi, niste li i vi sami bili oskudni kad ste se ženili, pak eto ste, fala bogu, stekli! Moj je Vasilije vredan.

Koliko su vaši ti bogovi sa malo postarijim personama zadovoljni bili, samo da im je pun trbu. RUŽIČIĆ: Stante, Baucis i Filemon, srećni par ljudi.

Miljković, Branko - PESME

čija smo polomljena rebra iz čijeg kamena čudovišne ptice vire Ruko ispružena prema drugoj obali kloni Ako smo pali bili smo padu skloni Ovde je noć što se životu opire TIN S druge strane groba živa zvezda kuca I zapaljeni vetar na početku

ostale: ljudi su mrtvi a ne smrtni sunce će proći i kroz naše oči neizmenjeno V Uzidali vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da umrete jedni u drugima i bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome

Krakov, Stanislav - KRILA

Kraj puta su bili žuti aerodromi, sa kojih su poletali preplašeni avioni, i kružili po izbledelome nebu kao uzvitlale ptice.

te su vesti bile crvene, ranjave... njini koraci su bili teški i nisu zvonici kao pretnja iako je daleko napred muzika treštala naletne, pobedne marševe.

Prvi su bili visoki I snažni. Jednolikost je stvarala opsenu da su i drugi takvi. Muzika ih je opijala kao obnažene grudi žena.

Na čelu se razglegli opet zvuci muzike. No oni nisu bili više veseli ni pobednički, već se umorno vukli uskim ulicama kao oblaci zaparne prašine.

U gornjem gradu sred nagnutih kuća sa rešetkama platani su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se sada tanke usne jednoga plavoga vojnika smešile

U gornjem gradu sred nagnutih kuća sa rešetkama platani su bili žuti, a u Svetoj Paraskevi mozaici iz V veka bili su tako divni, da se sada tanke usne jednoga plavoga vojnika smešile u snu. — Ukrcavamo se u zoru.

Jedna raskinuta lešina ležala je kraj razrivene jame na poljani. U selu su štabni oficiri bili još po podrumima, samo je preplašeni telefonist neprestano tražio vesti od pukova. U menaži je mleko pokipelo.

— Ćuti, ćato, stari buntovniče, kakvu smrt nam pripominješ... Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka. — Osuđeni ste na smrt a veseli ste. Nosite radost kao kožnu bolest u sebi.

Zrak je bio prepun gasova. Bilo je zelenih koji su trovali, žutih koji su opijali, i crvenih koji su rušili. Bili su crveni kao krv iz pluća Kazimirovih.. Grudobolni su uvek proroci rušenja. — Ma ćuti, ćato, šta naričeš.

Poneo je sa sobom jednu dugačku uzicu. Iza vrba su stidljivo povirivale mršave kućice. Otvori na njima su bili kao crne rane. S druge strane reke, koja se u klancu povijala, povrh crvene stene, kao borovo drvo, dizao se dim uvis.

— Bugari. Bugari... — Stoj... stanite... Odozgo niz padine brega se valjali zgusnuti redovi. Bili su mrki, svetlucavi. Videli se drugi kako prelaze reku, i penju uz padine crvenoga brega. — Opkoljeni...

Pa samo bi se po kakav pijani matroz ili strelac iz Senegala odvažio da unutra uđe. Po uglovima, pod bagrenjem, bili su fotografi. Oni su slikali vojnike, pokatkad i oficire, sa bocama piva i nagim ženama.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Noću se za brodom vukla fosforna reka, svako veče, što smo bili dalje na jugu, sve svetlija. Čitava zvezdana kola odskakala su od broda, i gubila se u vodi.

“ Mi smo taman bili usred razgovora o slikarstvu, o Montičeliju i Sezanu, kad se arhipelag Los pojavi na horizontu u predvečerje, prevučen

To beše pravi koncert, najlepše mladeži u najlepšem pejzažu. Kad su završili, piroge ostaše prazne. Pevači su bili u vodi, roneći za novcem kojim smo ih nagradili.

Zanimljivo bi bilo znati ukoliko su bili začuđeni urođenici koji su prvi videli belce, kad su već ranije znali za ovakvu svoju belu braću.

Idemo autokarom u Benževilj, sedište guvernera. Automobil prolazi najpre kroz selo u kom smo bili veče ranije, zatim ga šalupom prevoze preko laguna obraslog gustim „poto–potoom“, neprohodnom močvarskom šumom punom

Za pola sata crni hrišćani bili su sasvim iznemogli od svoga majmunisanja otmenosti. Žene su najpre jele suvu ribu i hleb, vlažan i bez kvasca, što

U celome predelu, izvan nas, oni su bili sasvim sami uokvireni prašumskim predelom. U trenutku kada udesim aparat da ih snimim, jedno treće lice, nago, sa

takvu nevezanost i ljubaznost, a ipak, i pored svega toga, kraj sve svoje pitomosti (kod njih jedva da ima tragova da su bili ljudožderi), Baule su bez interesovanja za ono što se oko njih zbiva.

Bef, koji je jogunast, ćutljiv i uporan, i koji im, da ga ne bi svaku noć uznemiravali pevanjem i muzikom, a sutradan bili nesposobni za rad njegovog mosta, zabranjuje da igraju, sada to dozvoljava zbog mog dolaska.

Izgledala je čak pomalo i smešno jer je podsećala na cirkuske pantomime, zatim na šaljive filmove o džungli. Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja.

Nisu se ni iznenadili ni uplašili kad su nas videli, ali, ne htevši stati na moj poziv, nastaviše kroz šumu. To su bili novi članovi plamena Djere, koji su tek primili tajnu fetiša i odgovarajuće tatuaže.

“ Svaki čas čulo se da se govori o leševima, ljudskoj krvi, ljudskoj puti. Obesvećenje grobova i krađa leševa bili su svakodnevni. Anketa koju je Pruto vodio neverovatna je.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Prolazi koje brani Lešjanin i Hrvatović vrlo su važni, jer kad bi Turci prodrli do Paraćina i Ćuprije, oni bi bili tako reći u srcu Srbije, I mi teško da bi ih igde mogli zaustaviti do Beograda.

To su dakle Turci popalili sva sela u niškom pašaluku, koja smo mi bili zauzeli, krstili ih »Novom Srbijom«, a njine stanovnike naoružali.

U Aleksincu se štab smesti u kuću trgovca Manojlovića. Uveče dođe dosta opširno izvešće o današnjoj borbi. Naši su bili iznenađeni tur skim napadima i Turci su odmah zauzeli neke naše prednje položaje; zatim su produžili napadaje vrlo

Baš nas jadne komordžije posatiraše jureći. Gle kakvi su mi se konji načinili, a bili su kao lopta ugojeni. Noćas idem iz Jovanovca. Na putu nigde slamke sena.

i poleteše na naše; naš lanac pucaše donekle, pa onda brzo stuče i pusti preda se formirane zatvorene kare Čerkezi su bili dosta blizu i naše ih kare dočekaše složnim plotunima.

Dolazili su s tešičke, dakle s turske strane. Bili su poplašeni i zaduvani. Svi potrčasmo pred njih. — Šta je? — Zaboga, gospodine, izgibosmo, Bilo nas je petoro u

Okrenemo se. Svi smo bili na konjima, Komarov je pisao dalje; ja stanem razgledati okolinu. Najedanput opazim južno od nas na kosi koju sam napred

Tu na drumu nađemo nekoliko naših topova. Neki su bili spremni da pucaju, za druge su na brzu ruku kopani zakloni. Tu beše major Sava Grujić.

Naše im baterije s aleksinačkoga visa Gujevice poslaše nekoliko metaka. Turski topovi s buimirskoga visa bili su već Aleksinac, a naročito aleksinačke šančeve.

Napred su bili Čerkezi sa svojim belim zastavama. Barjaktari su jednako pokazivali zastavama naš šanac i izlećući napred i mašući

su se Turci u rovu već spremali da grunu, naša teška baterija s Rujevice posla jednu granatu u streljački rov, gde su bili Turci. Metak je upravila srećna i vešta ruka prostoga narodnog vojnika. Granata udari upravo u rov, i to uzduž rova.

Oni kao da su bili potpuno svesni da ce mi uklanjamo iz šanca stoga što je opasnost velika a da njih prinosimo na žrtvu i pogledali su nas

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

“ Znaš u hladu, ispod one grane, Bistri izvor, gde smo bili lane, Kažu da je iz velinih dvora, Od njeg’ bolnik ozdraviti mora. „Ozdraviti mora...

“ V Nit hoće vode, nit hoće leka. — Ipak bih rekô, da nešto čeka. Ponude nose majka i seja, — Ona s’ nasmeja. Bili da vidiš proletno cveće? — Pa ni to neće. Da šta mi hoćeš, patnice moja? — Xoćy da bude Božija volja...

? Zar ti nisi uvek bila Melem cveće mojih rana, Zar mi nisi i sad nada, Nado moja — zakopana! Kad su bili časi zlatni, Kad vremena behu srećna, Ja sam imô mnogo vere, — Al’ zar vera nije večna Zar je vera što u jadu

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Svi ti ljudi, stupajući u dobrovoljački odred, znali su da su oni unapred žrtvovani. Dok smo bili u zemlji zvali su nas Četnički odred ili komite. Ovde na Solunu nazivaju nas Dobrovoljački, ili Vukov odred.

Po tome smo zaključili da je tamo situacija opasna. A i gde bi mogli da nas na drugo mesto upute. Mi smo bili jedinica koja je zapušavala sve rupe. U odstupanju zaštitnica, a u nastupanju prethodnica.

Zadatak smo izvršavali bez roptanja. Jer mi smo bili dobrovoljci... Komite! A ova reč kao da je bila nerazdvojno vezana za pojam neustrašiv.

“ — Razume se, mi smo se navikli. Ali su ljudi zaista bili umorni... Mi smo izvučeni iz jedne borbe. Maršujemo naporno ceo dan. Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu.

Borba je bila u pokretu. Niti je ko mogao da im dostavi raketle, niti bi imali odakle da ih pale. Oni su bili u rovčićima... Pričaću vam. Pri polasku kazao sam vojnicima da se kreću bez lar-me, uzvika, u najvećoj tišini.

Zavladala je tajanstvena tišina. Naredio sam ipak najveću oprezu. Svi vojnici bili su u klečećem stavu i zurili kroz puškarnice. Osmatrao sam neprekidno i ja...

Ali odmah sam se pribrao i učinio: — Pst!... Ne odgovaraj!... Prenesi dalje! — naređivao sam polako. Muskuli su bili nabrekli. Puške napete. „Ure, ure, ure!“ — prolamalo se iz bugarskih rovova. Ali se otuda nije niko pojavljivao.

Sa naše strane nije planula nijedna puška. Ljudi su prislonili puške na ramena, prsti su bili na orozu. Videlo se samo nepomično kamenje. „Osmatraj, osmatraj!“ — čulo se kako šapuću desetari.

Valjda i neće. Opet grunu plotun iz njihovih rovova, i sada alauknuše još strašnije: „Ure, ure, ure!“ Bili smo na granici strpljenja. Uzeo sam dah da komandujem. Ali neki unutrašnji napon izdiže me.

On izlete kao mačka i poguren otrča. Naskoro su se vratili sa sanducima municije koje su našli kod pešaka. Bili smo malo mirniji. Kad ovom prilikom nisu uspeli, više se majci neće Bugari dići iz rovova.

Zapamti gde si stao: „Osvanuo je šesnaesti septembar.“ Da čujemo sad Predraga. Gde ste bili vi iz sedmoga puka i šta ste radili do šesnaestoga septembra?

— Opa, đoko! — Predrag prevuče prstima preko obraza i obuhvati podbradak. — A znate li kako smo se bili utvrdili u starim položajima. Divota!... Mogli smo da ratujemo još deset godina. Ali šta ćete.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Kada bi u namerama ove Antologije bila rehabilitacija načelnih zabluda predbrankovske epohe, gornji prigovori i sumnje bili bi itekako umesni. Ovoj Antologiji međutim zadatak je mnogo uži i skromniji.

Antologije se međutim ne smeju obazirati na ovakve tekstove, ma kako inače oni bili poučni, zabavni, izuzetni ili bilo po čemu značajni.

Svi pesnici predbrankovske epohe bili su doduše jedinstveni i često jedinstveno nadahnuti istorijskim nacionalizmom u darovitom opevanju Kosova, od Orfelina

svoga nimalo bezbednoga položaja u čvrsto građenom društvenom sklopu još feudalne a silne cesarevine, nisu bili nacionalni revolucionari, to je izvesno.

“) Gete je, svojim poznatim neustručavanjem, otvoreno pisao da su za njega govorni i pisani jezik oduvek bili dva nespojiva fenomena, iako je i on slušao adelungovske savete o tome da treba pisati kako govoriš, a govoriti kako

Ali nisu slavne stihove temeljno shvatili: u suštini, u celini, bili su duboko zbunjeni. Pod opsesijom svojih intelektualističkih predrasuda, krivo shvaćenih slavenofilskih utopija i

Mnogi od njih su zato odista letači podsečenih krila. Od početka, bili su osuđeni na smrt. Bilo bi uzaludno vaskrsavati ih danas kao žive pesničke sile.

A meni se čini: i danas, bili bismo siromašniji bez tih dvanaest Pačićevih pesama. Zbog svih tih i sličnih drugih razloga danas je još prerano

Tu stilsku i ideološku hermetičnost i zaptivenost epohe razbiće tek Branko i Njegoš: oni su bili žive snage naših modernijih poetskih mogućnosti i aktuelnijih nacionalnih potreba, i tek će oni srpsku poeziju izvesti

Mladen Leskovac Gluvo je doba sad. L. Mušicki, 1816. No nek, samo Srpstvo traje Makar bili vaši dani Zaboravom pretrpani, Il' pesništva smešna bruka.

ah, pregorko, plačem se dan i noć, moju terzam utrobu, jer ja nejmam pomoć: koji su mi od najpre dobri druzi bili, sad su mi se veliki vrazi pojavili.

Ne trošite novce! Našto su vam škole? Kadetenštift načinite bolje. Našto retorika, našto li stihovi? I bez tog su bili dosada topovi. Našto nam fizika? Znamo mi natura kud vuče. Nam nisu ot potrebe jura.

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Prijeđoše planinu i siđoše u polje. Putevi su bili zameteni, nigdje prtine, ni znaka, ni daha od života, a bura neprekidno bjesni i urla.

— Ma da, čoče, taj! Zulumćar? Zulumćari su svi oni bili, osim čestitije' i pametnije' Džinića. Boga ti, nemoj me pometati, jer...

Mi smo seljaci s ovim sudom dosad zadovoljni bili, pa bi željeli i odsad. Ne dižemo se, ne bunimo se, ne tražimo od Zemljane Vlade nikakve práve kô gazde.

Čuo sam đe govore ljudi da su dvori nekakvog čivutskog cara Solomona bili na dvan'est ćoškova, a ja bi' se smio svojom djecom zakleti da na meni ima dvadeset i četiri ćoška.

Bojić, Milutin - PESME

rano, Skalom sudbe, kojom drugi jedva mili; Zato nama danas ništa nije strano, Čini nam se, svuda već smo jednom bili.

Snovi su moji tebi vrednost dali, No ne kajem se što se tako zbilo: Znam da se svesno laži gnezdo vilo, Snovi su bili, ali snovi slasti.

XX Zviždala je zima, kad smo ovde bili Kraj ovoga žbuna, što sad zelen lista, Po kome proletnjeg sunca sjaj se blista.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

KAPETAN: Pa šta je, brate, ko je bio centar? 'Ajd, ko je bio centar? VIĆA: Znam, al' niste ni bili na licu mesta. KAPETAN: To nema nikakve veze sa krivicom, bio ja na licu mesta ili ne bio.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Uz to su ti tekstovi bili puni pojedinosti iz životne svakidašnjice koje se nisu mogle dobro iskazati crkvenim jezikom, siromašnim upravo u toj

Pravni izrazi, uključujući terminologiju feudalnog društvenog ustrojstva, bili su po pravilu slovenski, nasleđeni iz davnina ili nastali na srpskom tlu.

književnost nego i erudicija, Članovi klera su se u svakodnevnoj bogoslužbenoj praksi služili crkvenim jezikom i bili su jedini koji su potpuno i neusiljeno vladali tim jezikom.

Pa ipak, u tom razdoblju se javila i književnost na narodnom jeziku. To su bili prevodi viteških romana, namenjeni zabavi feudalaca.

Kretanje ka narodnom jeziku Ipak, pokazalo se da su to iluzije. I crkvenoslovenski i ruski jezik bili su suviše udaljeni od živog srpskog govora; širi slojevi publike slabo su razumevali tekstove napisane tim jezicima.

i 1815. godine. I najzad, Karadžićeva azbuka i njegov pravopis bili su očigledno nadmoćni nad zatečenom baštinom (i danas Karadžićev grafijski sistem spada među najadekvatnije u svetu).

omogućeno da hrvatsko nacionalno opredeljenje prodre u predele koji su dotad imali samo regionalnu svest, a po jeziku su bili neuporedivo bliži Karadžićevom srpskom govoru nego hrvatskom kajkavskom narečju, koje je do 30-ih godina 19.

Pred kraj 19. veka javio se, prvo u esejističkoj prozi, tzv. beogradski stil, čiji su protagonisti bili pisci široke kulture, odlični znalci mnogih jezika i svetske književnosti.

godine, izmenio se odnos Srba i Hrvata prema zajedničkom književnom jeziku. U 19. veku Hrvati su bili ti koji su forsirali ideju jedinstva, jezičkog kao i drugog, a kad je ujedinjenje ostvareno, pokazalo se da im je ono

Srbi, koji su ideju o jedinstvu o jedinstvu bili ozbiljno shvatili, dočekivali su ovakav stav sa čuđenjem. Pobornici secesije, koji su upravo među hrvatskim jezičkim

vid te literature, one žanrove i onu poetiku kojima se slavi svetački kult, jer su prvi junaci slovenske književnosti bili tvorci slovenske pismenosti i književnog jezika, Ćirilo i Metodije i njihovi slovenski učenici, koje je mlada slovenska

kao narodni pevač pesmama o crnogorskim borbama s Turcima, zatim se priklonio klasicističkom maniru, gde su mu učitelji bili više ruski nego srpski klasicisti.

Jakšić, Đura - PESME

Kako ste se onde bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao; Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Spolja, sve što je bilo vezano za kuću, za ime, bilo je isto kao i pre. Grobovi uvek su kao pre bili čisti i sa zapaljenim kandilom, u crkvi jednako je gorelo ono zlatno kandilo, poklon, dar njihove kuće.

I zato još kada su ovako mali za taj njihov budući teret, brigu što će oni imati, bili su i stariji od njih, matera svojih, jednaki sa ocevima svojim.

Odmah zatim odozgo počeli bi da navraćaju k njemu pokoji od stričeva, tetina. Izgovor im je navek bio: kako su bili tu, išli poslom, pa onako uz put navratili k njemu.

Tolike čivluke, tolika imanja, dućane i kuće, pa sada žive od milosti seljaka, pređašnjih svojih čivčija, koji su bili na tim imanjima i od njih otkupili ih. I tako svi redom.

U te dve kuće mogla je ona svakad, u svako doba, ne pitajući ih da odlazi, sedi tamo, pa čak i da noći. Toliko su bili sigurni za nju kod te dve kuće. Naročito kod Mladena.

Čak, kad bi je i roditelji spazili, pitali kuda, a ona kazala im da kod njega, Mladena, ide, i oni ne bi bili protivni. — A, kod Mladena? Dobro! — rekli bi joj. Toliko je Mladen o sebi imao vere, pouzdanja.

desi se i sve, i Mladena, i trgovinu, i kuću, i rodbinu preseče, poremeti, zaustavi i povrati ih natrag gde su i pre bili, odakle su i počeli.

Kao niko do tada, više nego otac, tako je on proševinu, svadbu svome bratu učinio. Darovi bili su prvi. Nevesti čitava niza od dubli. A već spremanje jela, pića, večera.

Poslovi su bili u najvećem jeku. To je bio kao neki izlaz za sve njih. Smrt babina čisto kao da olakša i celoj kući skinu neki, ne

Naročito u poslednje vreme, kad joj ojačao sin, postao veliki, baš se bili otrgli. Sin joj je počeo uveliko da sadi i suši duvan. Istina, kao i svima, tako je i njemu Mladen pomogao.

Da su tu, u staroj kući, po kujni. Zna se da niko ne sme pre njega da ode, legne, razuzuri se, oslobodi. I, da bi oni bili što pre slobodni, uvek je i preko volje rano legao, gasio sveću, činio se da spava, da bi mogli onda mati mu, brat,

Mladen stojeći na kapiji, do kola u kojima su već bili brat mu i snaha, gledao je mater. Pogađao je, znao je zašto ona sada tobož tako ide, luta, kao da je nešto zaboravila

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Voda u kojoj je potopljen koren p. lek je od srdobolje (SEZ, 19, 216). Voda u kojoj su bili p. i dukat leči žuticu (GZM, 4, 152); sok sa žumancetom vodenu bolest (іbіdem). Od p.

To je jedan od razloga što se njime kiše (npr. GZM, b, 1894, 371), naročito o Đurđevdanu (»da bi bili zdravi kao dren«, Karadžić, 2, 1900, 99; Sofrić, 86), i opasuju (»da budu zdravi kao dren« Karadžić, 3, 124), ili se o

Ljudi se o Đurđevdanu kite i međusobno udaraju k. radi zdravlja, ili »da bi bili žustri kao kopriva« (Begović, 116; Karadžić, 2, 1900, 99), ili da ih ne bi ujedali komarci (ŽSS, 121). Naročito je k.

, da bi rađale mušku decu (ib., 98, »lešnik« je imenica muškoga roda). Ko pati od čireva, okupa se u vodi u kojoj su bili potopljeni orasi i l., i oni se posle bace na put, pa ko ih uzme, na njega će čirevi preći (ŽSS, 266).

U Samoboru o. (ili smreka) može biti i božićno drvo (ZNŽOJS, 18, 57). Izgleda da je bilo i svetih primeraka, koji su bili centar čitavog malog kulta — to se možda daje zaključiti iz etiološke skaske o postanju jedne džamije u Čajniču:

, koje je tu bilo posejano, pa ga onda vršu u prvoj polovini avgusta — i zbog toga su im vratovi očupani, jer su bili vezani za stožer (Sbornikъ ‹za narodni umotvoreniя, nauka i knižnina› 1, 72 id).

Kopriva. U Vranjskom Pomoravlju, čim čuju prvu prolećnu grmljavinu, k. se okite i valjaju po zemlji oni koji su bili žeteoci — da ih ne bole leđa i da se po njivi valjaju debeli snopovi (SEZ, 86, 1974, 104). Krompir.

U narodnoj pesmi pominju se i mitske (nestvarne) gore: »Trn su gore uporedo rasle: Jedna gora od bili-biljura, A druga je od mavi-piruza, A treća je od ckrli-merdžana« (Vuk, Pjesme, 1, 462).

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Evo nevolje, — veli gazdi, ne mogu kukuruza ni prodati ni darivati! ... De, živi bili, vi i svi vaši, uzmite ga vi! ..... Ali da, — dosjeti se, — nemate ni vi gotovih para.

—A koji su bili svjedoci? — upita gazda. —Vele, Krilo i onaj čankoliz Ždrale. —Svjedoci nisu sigurni, — opazi gazda. — Nego čuj!

—Popusti, gospodaru! —Ne mogu... već ako ti nisi voljan da kupiš, ne mari, prijatelji kao i bili... Zasada nema hitnje, a ako htjedem prodati, poslaću Vasu da selom protelali, pa da vidiš: eto tvojih seljaka k meni,

Mokra, drhteći od uzbuđenja, sjede uz zapretano ognjište. Roditelji bili već polegli, a Rade se taman vraćaše iz pojate, gdje je bio da položi volovima.

—A otac mi? —Ne znam... Biće se i on negdje sklonio... Nije daleko odavde, jer, onako, sudeći po hodu, mora da smo bili na pomolj, kućama . . Rade se naglo diže. —Kuda ćeš? — upita starješina. —Idem . —De ti...

niti da ja pred svijetom ulazim u što ... Rade se čudi što se gazda Jovo oborio na popa Vranu: ono jest, ranije bili su dušmani radi toga što pop zavrgnu seosku blagajnu, ali otkada se govori o nekoj slozi između lacmana u varoši, za

ušao i samo radi nje danas se žrtvovao da i gazda—Jovom dođe, jer drukčije ne bi došao, jer još njihovi stari nisu bili prijatelji.

Kralo jedno drugome, i klali se među sobom! Ali sa svojim župnikom, pastirom, bili su umiljati kao janjci. I u kući ne bi se izjelo boljega zalogaja da ne bi njime ponudio svoga fra—Jera...

A jesam li ja tebi mio?.... — izgovori očito dirnut. — Niste mi mrski... A i zašto bi bili? I, otežući besjedama, odnese je iznebuha misao ka Radi.

nešto sa seljačkim potrkušicama . .. Pa oni mirni, počitani, sudac s njima kao sa braćom. E, nijesu stari bili budale, davna se veli: „bogat pošten, a debeo lijep”! Tako ti je, boga mi!

— A i jesu stari trgovci bili carske besjede, dok ovaj mladi popušta u cijenama i neke potrkušice kod njega možeš čisto jevtinije kupiti; i čeka sa

na ime Jova Kostića, čitaše se: „Vi ste jedan od naših najtačnijih pretplatnika i darovatelja, i kad bi svi domoljubi bili tako darežljive ruke za naše amanete, druge bi ptice pjevale našemu dobrome narodu ..... Hvala vam!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Možda se to tako dogodilo zbog toga što su svi oni bez izuzetka poticali iz sebarskih porodica i što su bili beskrajno zahvalni vlastelinu jer ih je izvadio iz ušljive bede i stavio im u izgled lakši život, bogatiji i

Kasnije se neko setio da poginuli i ranjeni u stvari nisu ni bili Janjini ljubavnici, pa tako nisu ni koristili zaštitnu moć njene amajlije.

sa svih strana kao neku retku čudnu zverčicu, i verujem da su svi ti muški pogledi, o koje sam se saplitala tih dana, bili puni žudnje.

ni primetio traljavost posla, a oni koji su došli na osvećenje: kraljevska porodica i njena pratnja, arhijereji i vlastela, bili su više zauzeti sobom nego što su zagledali u živopis.

Sve seno nakošeno prošle godine u bujnoj vratimljskoj dolini propalo je u poplavi, pa su ljudi, dok su bili u izbeglištvu na padinama, morali da hrane stoku bukovim granjem, tek toliko da ne poskapa od gladi.

Mnogo puta sam na ikonama i životopisima viđao Hristov lik, ali nijedan ne beše ni nalik ovom Prohorovom. Svi su oni bili nekako ženskasti ili, što još gore, ispijeni, mršavi, kao leševi isušeni.

Prisećao sam se svih bitaka u kojima smo bili zajedno i grlo se stezalo pri pomisli da ih žive nikada više neću videti.

Bilo ih je veoma teško izbrojati. Mnogi su se kretali po celom predelu, bili su čas ovde čas onde, a mnogi se nisu ni pomaljali iz gustiša. Osim njih u celom Vratimlju niko se nije micao.

Bila je dakle mrkla noć, ali srećom naši stražari su bili budni. Neko od njih je čuo šum koraka po kršu i otiskivanje kamenica.

Nastalo je kratko gušanje. Poginulo je nekoliko naših, ali su i napadači bili otisnuti tamo odakle su i došli. Opet nas je spasila straža.

Opet nas je spasila straža. Momci su bili suviše plašljivi da bi zaspali, suviše neuki i nevični ratu da bi dremali naslonjeni na koplja.

Svi drugi na ovome svetu bili su važniji od nas dvoje, da bi đavo baš na nas upravio svoju pažnju. Ja mislim da je on u tom trenutku bio zabavljen

Ilić, Vojislav J. - PESME

Šta li smo cveća pogazili, To bog jedini samo zna! No vi ste onda srećni bili, A s vama srećan bejah ja. Plamen je lizô vaše lice, Disala naglo vaša grud, A vaše kose i vitice Mrsio lahor kao lud..

I Sardu, Zola i Felje Jutros su kod njega bili, Posle je i Grevi došô I šampanj zajedno pili. Ne mogu članovi naši Da mu se nadive siti, U Akademiji će sutra Svečana

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Od njega nam celo zdanje izgleda drukčije nego što je u istini. Iako smo bili jasno uočili da je svaka nova kula niža od prethodne, one nam izgledaju sve više, i rastu u beskonačnost.

toj zemlji dveju reka jedna drugu odmenjivale, države sumerske, pa starovavilonske, asirske, novovavilonske i haldejske, bili su astronomi.

Čitajući iz zvezda ono što im je bilo po ćudi, oni su bili stvarni gospodari države, a deleći budućnost drugima, oni su osiguravali sebi ugodnu sadašnjicu.

Tek je čitanje budućnosti iz toga horoskopa vradžbina. Zato su astrolozi bili pola naučnici, a pola šarlatani, pa su zbog toga onom svojom prvom polovinom postali praoci astronomije, kao što su i

a pola šarlatani, pa su zbog toga onom svojom prvom polovinom postali praoci astronomije, kao što su i alhimičari bili dedovi hemije.

Ni surova ruka čovekova, ni njegovi topovski metci nisu bili u stanju da ga unakaze, jer sve rane koje su mu nanesene načiniše nam ga još dražim, izazivajući, pored milošte,

Sa dna te činije, pa do centra polukugle, uzdizao se vertikalno uvis mali štapić; na unutarnjoj površini činije bili su urezani, i brojevima označeni, horizontalni paralelni krugovi. Ništa više.

Kako su ovi školski udžbenici bili namenjivani mnogo većem krugu, oni su u velikom broju reprodukovani, prepisivani, pa se zato i očuvali, dok su

U samome Rimu ne bi se niko našao ko bi bio dovoljno upućen u astronomiju, jer su Rimljani bili velike neznalice u egzaktnim naukama.

Prelistavam moj dnevnik. Drugoga maja, tako stoji u njemu, bili smo u svečanoj sednici pretstavljeni Svetom Sinodu Carigradske Patrijaršije.

Kao god što su mene samoga primili ti duhovni pastiri sa iskrenom ljubavi u svoje kolo, tako su isto bili voljni da nauci koju ja zastupam dadu njeno zasluženo mesto pri rešavanju kalendarskog pitanja.

Sve su to bili pokloni koje sam namenio svojim prijateljima, među koje ubrajam i samoga sebe. I gomila svakovrsnog duvana, popunjavala

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Ta bojeva davni', stari', Sa Tatari i Madžari, I kozačkoj novoj slavi, Na Timoku i Moravi, – Kako ste se onda bili, Kako ste se krvavili: Protiv sto si sam išao, Na hiljadu jurišao: Zuji kuršum i kumbara, Grme gore i doline, A

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (grli decu): O, o, gle moji domaćini već mi došli! (kleči ispred njih doterujući im odela): Pa, gde ste mi bili? Kod babe? Kako ona? Koliko se radovala kada vas je videla i čime vas je dočekala, poslužila?

Pogle sin moj, pobratimče moje!... Vaš deda, hadži Stevan, i ja, kao rođena braća smo bili, vaš otac kao moj sin je bio, pa sad ste mi i vi moja deca! Čekaj da dâ deda paru. Pa zašto i kod dede niste išli?

ono što sam sasvim zaboravila; sad tek sve više vidim onoga Stanka, komšiju moga, ludoga Stanka, što me je, dok smo bili deca, krijući se, iz bašte gađao. I (crveneći) nemoj da me koriš, nemoj na mene da se ljutiš.

u tebi i puštali te da si ispred njih; da ih ti zasenjuješ, zbog tebe nisu mogli oni da se vide, nisu štrčali, nisu bili napred. I zato, posle poštovanja, jače, više i dublje te mrze.

) REŠID BEG I znaš kao da si pogodio. Kada dođe momak i javi da nas zoveš, mi smo svi bili kod mene. Juče sam mog Asu zaženio i zaprosio mu devojku. I sada tri dana veselje.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Kostica je bio od onih „jedinaca” koji su to po cenu da se rode siročad. Roditelji su mu bili: jedna suviše u godine zašla kćer seoskog popa koja je prešla u varošicu i tu se utešila udavši se za drevnog puškara;

Sve što je kriva linija, to on tegli i prošiva za mašinu. Rukavi njegovi su bili čuveni, kao živi. Majstor ga je cenio; malo malo pa zvizne neku poruku svom mlađem kalfi, Kostici; ili mu hitne paket

Uzdigoše se tako u njoj jedan razum i jedno dostojanstvo, koji su bili pravi ukras. Nola je osećala da čuva nešto od čega zavisi sad i njen život i život njena oca.

i navike, kako to već biva, upade Toša Lazarić, bogat posednik iz onih ravnih prekosavskih zemalja gde nikada nisu bili ni Boško ni Nola. Za Balkan, gospodin Toša je bio pomalo fini i pomalo smešan gospodin.

Lazarići su bili bogati. Krili su novac uglavnom po kući, kako se radilo u doba malih lokalnih štedionica. Govorilo se da su Lazarići i

Jer su tavani kod njih bili izrađeni kao magacini, bili puni polica i fijoka. U kući je živelo mnogo mlađih: velika ekonomija, i dva domazluka.

Jer su tavani kod njih bili izrađeni kao magacini, bili puni polica i fijoka. U kući je živelo mnogo mlađih: velika ekonomija, i dva domazluka.

onim što su nosili uza se, u novcu ili nakitu, ili su pucali, zastrašivali, ranjavali, pa i ubijali, i sami bili ubijani. Gusti vojvođanski kukuruzi, to se zaboravilo, imali su vrstu letnje hajdučije.

Jedan slamni divan u tremu, i jedan kožni u ručaonici, mnogo su bili zauzeti, i udubili se kao korita. Imanje je počela da obilazi sve više i više gospa Nola.

Gos-Toša je nestao kao što nestaju ljudi koji nisu nigde smetali i nisu nigde bili neophodni; kao ljudi koji nisu ništa novo mislili, i ništa staro odricali.

Lela, groblja te groblja; a ako je do razgovora, evo ću sad da vam ispričam kako me je jutros na salašu, baš dok ste vi bili na groblju, vijao bik, onaj krupni naš Švajcarac, možda ste ga kad videli, beo kao sir s jedne strane, a riđ, skoro

— Kako da vam kažem, gospa protinice. Uvek vam je u kući „razni svet”. Dok smo bili sami Todor i ja u kući, opet je to bio ”razni svet”... Ne znam, zaista, šta je u toj deci oko mene.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Aetaѕ parentum, peіor avіѕ, tulіt noѕ nequioreѕ, mox daturoѕ progenіem vіtіoѕіorem (Naši su ocevi gori od dedova bili, mi smo od nji, a naša deca jošt gora od nas).

No nesrećom takovog u tom predelu nije bilo, jer su baš onda svi na koje je podozrenije da lažu palo proterani bili, i tako naša Roksanda morala je bez pohvale po sokaci svoju lepotu nositi.

je gore nego drvenom motikom kopati, jer prvo treba da sam znam, pa onda drugima da dokažem jesu li ti bogovi i bogice bili lepi i lepe; potom, kad bi i to prejurio, opet se ne bi mlogo pomogao, jer su sva ova sravnenija pređašnje romandžije

uvaćen bio, koji noseći ga u ropstvo, najužasniju buru iskuse, lađa im se potopi baš kad su blizu nekog ostrova bili, svi se podave, samo jedan Svetomir talasom na breg izbačen bude.

Napolju su već konji pripravni bili, i naša mlada nevesta obodri Romana da se ništa ne boji, sednu na konje (ona je onako jašila kao naše dame u sadašnje

Verujem, gospodične, lepa je stvar želiti. Kad bi želje konji bili, ko bi išao peške? kaže jedna poslovica. Znate l’ šta bi ja želio? »Ah, to će štogođ novo biti.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Putevi su nam bili različiti. Ono ja što je poniklo iz moga prvoga plača prošlo je kroz život zalivajući se suzama.

Kad je već reč o mome ocu, kao šaljivčini, moram pomenuti da su, kako po svemu izgleda, i moji dalji preci bili u neku ruku šaljivčine.

Interesantna je pojava da sam se ja, došav na svet, ubrzo svikao na novu okolinu. Majka, otac, braća i sestre bili su mi nekako, već od prvoga poznanstva sa njima, vrlo simpatični i osećao sam se među njima kao kod svoje kuće.

Docnije smo tek saznali da je moj stariji brat, u momentu kada sam ja pošao pogači i kada su svi pogledi i sva pažnja bili upravljeni na moje podvige, — ukrao paru, iako za to nije imao opravdanih razloga, jer je on davno već bio prohodao.

Jedanput sam opet, za vreme večere, na kojoj su bili okružni prota i sve moje tetke, upalio pod stolom raketlu te se napravila takva jedna gužva da bi se čovek morao

državljane guske, ćurke, plovke i druga dobroćudna stvorenja, kojih je bilo puno dvorište i koji bi sa svoje lojalnosti bili vrlo podesni podanici, šta bi učinili sazivom njihovim u skupštinu? Oni bi izvesno obrazovali poslaničke klubove, tj.

Gusan, ćuran i plovan, koji bi recimo bili šefovi klubova, dobili bi od nas poverljivo obećanje da će im se, njima lično, poboljšati hrana, i eto ti većine, eto ti

To je, upravo, bila neprekidna i dugotrajna borba, u kojoj su s jedne strane bili profesori i nauka, a s druge — ja sam.

Tri godine svoga školovanja on je uporno ćutao. Bilo je profesora koji su bili radoznali da mu čuju glas, bilo ih je koji su izašli iz strpljenja te ga preklinjali da kaže ma šta.

Zbog toga njegovoga ćutanja profesori su bili utoliko više u neprilici što nisu nikako mogli saznati prema kojoj grani nauke on ima sklonosti, a on je, vidi se,

obraz, i ja sam to vrlo svesrdno primio k srcu i verovatno bih i ispunio očeve želje da su samo i profesori na to bili pristali.

Na bedemima i kulama toga utvrđenja bili su načičkani razni: sinusi, kosinusi, hipotenuze, katete, koreni, logaritmi, deklinacije, konjugacije i razne

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Iznad naših pešačkih rovova stajao je streljački stroj nemačkih vojnika u šlemovima. Naši su svi pešaci bili mrtvi. Iz nekih šljivika jurili su u trku prednjaci svojim topovima.

Bilo je to negde iza Palanke. Spuštala se mračna jesenja noć puna vlage. Izvukli smo se bili iz naših rupčaga i uspravljeni udisali snažno.

Ni prst se pred okom nije video. Gazili smo vodu, saplitali se o kamenje. Bili smo prokisli do kože. S nama je gamizala i pešadija.

Unapred je javljeno onom puku u rezervi da će ih posetiti Kralj. Kada im priđosmo, vojnici su bili postrojeni u karu. Komandant puka predade raport i Kralj se zaustavi u sredini puka. — Pomoz bog, junaci!

Hm! — on mahnu odrečno glavom. — Utisak i posledice bili bi kao kad bi sad neko na ovu vatru pod našim nogama sručio kantu benzina, da bi nas bolje ogrejao. Ne, ne!

Ovaj događaj na drumu jako me je dirnuo, i da ti ga baš ispričam. Dok smo bili još u Ćupriji, naiđu jednoga dana meštani u naš bivak i dovedu jednoga mangupa konja. Vele, sigurno je iz našega puka.

Ne rekosmo ništa... Kada se odmakosmo, počesmo da protestujemo što nam se ne veruje. Ali kako smo bili pod njegovim okom, to ipak naredim da vozari izvedu konje.

Ja sam vojnik i nemam prava da kritikujem. Ali dozvoljavam sebi da konstatujem činjenicu: mi smo bili unapred žrtvovani.

Jer oni nisu znali za višu politiku. Stroj se počeo naglo osipati i oko sedam časova bili su svi u prihvatnim položajima. Tek u sedam časova stiglo je naređenje iz divizije. Tada smo otvorili vatru i mi.

Tada smo otvorili vatru i mi. Ali Bugari su kuljali kao mravi. Išli su ošamućeni, vrag bi ga znao, kao da su bili pijani. Ginuli su kao stoka. Zemlja je tutnjala od topovskih pucnjeva, a vazduh je krkljao od puščane i mitraljeske vatre.

Sakupio sam onda vojnike. Zamolio sam ih kao drugove, neka učine još i ovaj poslednji napor. Iako su bili iznureni do umiranja, pospušali su me i pred zoru iziđosmo na vrh... Gde je ko zastao, tu je i zaspao.

Oblaci se spustili gotovo do zemlje. Bili smo obavijeni neprozirnom tamom, kao u mračnoj komori. Trebalo je silaziti niza strme staze, tek prosečene.

Petrović, Rastko - PESME

Gde bismo bili? Lenjivi i topli o svakako da ne bismo bili radni, Lenjivi i topli na obalama čije bismo reke ležali, Koji bi nas narodi

Gde bismo bili? Lenjivi i topli o svakako da ne bismo bili radni, Lenjivi i topli na obalama čije bismo reke ležali, Koji bi nas narodi prijateljima zvali, O koji bi za nas bili

bili radni, Lenjivi i topli na obalama čije bismo reke ležali, Koji bi nas narodi prijateljima zvali, O koji bi za nas bili žali? Ta u daljine bismo odlazili, prostora gladni, Uvek ježni poljana, još gladni, još mladi, još jadni.

Kad se setim, moje je sećanje onda jače od svesti. Kad se setim da onda aeroplani uleteše svetlucajući. Oni su bili tamo, Ti divni hrabri avijatičari Pod kožnim kaputima.

I ti ljudi koji su svojim prisustvom uneli toliku pustolovinu u moj život! I što bi ljudi bili krivi za moju patnju čak kad su zli; kao da i oni sami me se tiče šta ja u površnom svom životu, ili u životu obrnutom

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

MASLAČAK U podnožju planine, nekad davno, rasla je četa suncokreta. Kakvi su to lepotani bili! Svi visoki, svi stasiti, svi uspravni! Sunce u nebu blistalo je od ponosa zbog svoje zlatne vojske.

Na kraju je pristao da ga deda za nos i uši vuku. Šta je mogao drugo? Gladni su mu bili i želudac i oko: samo je hranu sanjao.

Car odluči da budalicu sjajem zadrži u svom podvodnom carstvu. Zablješta biser, prosu se sjaj sedefa. Kako su raskošni bili korali! Kako umiljati glasovi morskih zvezda! Zavrte se šareno kolo oko Kapljice, uhvati se Kapljica u kolo. Hoš, hop!

I, gle čuda! Drugi su sada pred njim uzmicali. Prestade izrugivanje i guranje, ali čitanje i pisanje i dalje su za dečaka bili prava muka. Reči učitelja zujale su kao mušice oko njegovih ušiju: čuo ih je, ali nije mogao da razume.

Devojke su kao kroz staklo gledale u njega ili mimo njega: nijedna da se osmehne, nijedna da mu pruži ruku. Mladići su bili još suroviji: — Od guštera zmaj ne biva! — govorili su i smejali se.

Ko zna: možda je tako i bilo, možda se ljudima samo pričinilo. Jedno je sigurno: nigde na svetu makovi nisu bili tako crveni, tako krupni, niti je iko bolje od dečaka iz suze rođenog poznavao tajne trava.

Mravuljak nije ličio na ostale: bio je velik i bio je beo, dok su svi drugi bili crni, ili u najgorem slučaju smeđi. Zadrhta mravica majka. Beli mrav bio je njeno dete. Nije ga se mogla odreći.

Kao da su to i bile nekakve glave! Puno klasje sagiba se ka zemlji! Ovo su bili prazni klasovi: dizali su se previsoko. Priča o punim i praznim klasovima kao vetar, kao strela obiđe Carstvo.

Naročito su noći bile užasne. Donosile su snove koje nikakvom naredbom nisi mogao ukinuti. Bili su to uvek isti, mučni snovi u kojima su se neke prazne glave uspravljale i sve više i više rasle.

Car je blagonaklono klimao glavom. Kao crveno-zeleni plamenovi jurili su carevi doglavnici i bili svuda i u svako vreme. Konačno, s malim sinom stiže i Car s desne strane planine.

Šta da se o vetru kaže? Ali, i vetru i talasima Marijanova kuća se hrabro odupirala. Kako i ne bi? Zidovi su joj bili kameni, pod kamen, i šta da se duži — i krov je od tankih kamenih pločica bio složen.

— Idite! — reče gromkim glasom i pred njima se rastvori džungla. Opet su bili u kuli, za stolom. Princeza je crtala i na crtežu je rasla planina, rasla šuma. Je li bilo košuta u toj šumi? Veverica?

Šantić, Aleksa - PESME

U ove čase vi ste ruža bili, Ja leptir bio što na cvijet pada; Ah, vaše kose, oči, smijeh mili, I vaše tijelo i ljepota mlada Opiše mene...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U periodu cvetanja, uopšte u periodu stvaranja epike, glavni su faktori pevači stvaraoci, kakvi su kod Grka bili aedi, kod Francuza truveri, kod nas guslari slični Višnjiću, a u periodu održavanja već stvorene epike — kad je stvaranje

su izgledale epske pesme koje su se pevale u doba propadanja stare države, u XIV i XV veku, dok su domaći feudalci još bili u životu, i da li su te pesme i u kojoj meri nosile pečat njihovog uticaja.

domaćeg sloja koji se vezao za tursku upravu i bio njeno uporište (knezovi, slobodni seljaci i Vlasi-stočari, koji su bili i turski vojnici) i nepostojanje sve do 1557.

U tome pravcu veoma snažno je uticao i rascep između grada i sela. Gradovi su bili središta turske državne uprave i zanatske privrede (koja je služila, uglavnom.

U prošlosti život je bio veoma mučan. Ljudi su bili pritisnuti teškim neznanjem, koje se kao kakvo ogromno stablo granalo u bezbrojne predrasude.

Očevidno, bogom se nije ništa objašnjavalo, njime se samo obeležavalo postojeće stanje mučan život ljudi koji su bili lišeni mnogih sredstava za borbu sa raznim nevoljama.

za udaju, nije mogla da pođe tamo kud bi htela, nego kud bi bila vonja njenih roditelja i braće, koji su skoro uvek bili rukovođeni nekom korišću.

). Uroševi takmaci za carski presto kako pesma kaže bili su Mrnjavčevići: Vukašin, Uglješa i Gojko. Poslednji je nepoznat istoriji. Vukašin, koji je oko 1350.

U to vreme počeli su i Turci da upadaju u Srbiju, i u dva maha bili su potučeni: kod Paraćina 1381. i kod Pločnika 1386.

Uz Lazara su bili i njegovi sestrići Stefan i Lazar Musići. Nije poznato da li je i drugi njegov zet Đurađ Stracimirović Balšić sudelovao

Poznato je i to da su neki bosanski velikaši bili zarobljeni i odvedeni u Malu Aziju; za njih se tek posle angorske bitke saznalo da su u životu.

A beše neki veoma odličan plemić (Miloš) kojega su zavidljivci bili opali gospodaru kao da će neveru učiniti. I on, da bi posvedočio i vernost i junaštvo, izbere zgodno vreme i zaleti se

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

I to baš Mačak i Potrk, dvije delije iz četvrtog razreda kakve se samo zamisliti mogu. I Potrk i Mačak bili su nadimci.

Iako mali, oni su ipak bili djeca svoje zemlje. Zbog toga se, dok su stajali oko hajdukova groba, našem Jovančetu naresila suza u oku.

Morali su najzad da je vežu za kočić pred njenom kućom, jer je smetala u poslu. Dječaci su se bili toliko zagrijali za posao da umalo ne zaboraviše da pođu kućama u vrijeme kad se i ostali ćaci vraćaju iz škole.

Mali odmetnici nisu baš bili uvijek gladni, niti bogzna kakve izjelice, ali kako je samo bilo prijatno, poslije trke kroz šumu, sjediti pored kotla

— Kud li se izgubi Mačak? — zabrinu se Jovanče, koji je jedini primijetio nestanak majstora, jer su ostali bili zabavljeni igrom. — Da mu se nije što desilo. Pošao je u potragu na onu stranu kud je iščezao Lazar.

Gore, u gustoj hladovitoj krošnji bukve, bilo im je nekako mnogo ljepše nego na zemlji. Bili su kao u nekom začaranom lisnatom carstvu. Odjednom se u blizin začu neko neobično cviljenje. Svi se trgoše.

“ Jovanče i majstor Lazar Mačak bili su neumorni u izmišljanju raznoraznih novina. Kao najuspjelija pokazala im se ipak „Žujina tajna kuća“.

Već preko trideset godina ratovao je sa seoskom dje- com. Prvi dječaci koje je jurio oko živica već su bili odavna zreli ljudi, a sad je poljar jurio njihovu djecu.

ne prave sve one zanimljive obješenjakluke kakve izvode svi dječaci na ovoj planeti i kakve su radili svi poljari dok su bili djeca. — Jadni dječaci! Baš im je krasan onaj logor.

Jedni su predlagali da se kriju u kakvom gustišu pored potoka, drugi su bili za neke okolne šumarke, dok su oni najzagrijaniji bili za to da se bježi čak u planinu.

predlagali da se kriju u kakvom gustišu pored potoka, drugi su bili za neke okolne šumarke, dok su oni najzagrijaniji bili za to da se bježi čak u planinu. — Ali da najprije iz ove pucaljke potprašimo tabane onome koji nas je špijunirao!

putovao iz sela, „stara garda“Jovančetove družine — Stric, Mačak, Potrk, Vanjka, Nik, Nikolica, Lunja, i sam Jovanče — bili su na okupu u jednom ljeskaru blizu Prokina gaja.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

ŠTAPOVI Svi se drugi štapovi krše ako bi i od samih kedrovih drveta bili; nejma te jake štake na koju bi se starac slobodno podapro; lome se.

Pak i on skrivi pred Bogom, hvale mu niučem ne izdajući: što su bili tamo iz Jerusalima u haranju donešeni crkovni srebrni i zlatni sudovi, on nije ih kteo počitovati, nego ih je sebi, za

I on baci rukom u potok drvo te zasladi vodu. Nališe se svi ljudi izdovolje. SAMSONOVA VRATA Hrabri Sampson, kad su ga bili zatekli Filistimljani u nekom kaštilju, prozvatu Gaza, opseli izokola da ga uhvate; onde noću na spavanju i ubiti ga

Dšti Irodijadina je suludo prosila dar za svoju igračinu, — glavu Joana Predteče. O TIRANIMA Bili su i od pre na svetu mnogi zli i opaki mu čitelji, tireni, što su ljude zlom pedepsali i mučili moreći.

BUNA NA KONjSKOM TRKALIŠTU Da vam i iz Otačnika nešto ukažem. Neko dobi bijahu pohvatane haramije koji su mnogo zla bili počinili i krvi prolili. Dovedoše ih povezate u Carigrad na sud pred cara.

nam je i umetnuo u mozak takvu svest, koja bi nas sudila i plašila kano otac miloj deci kojino nikad ako dobri ako zli bili, nikad nas od sebe ne odbija ni odmeće kano naši otci koji su nas izrodili, te vremenom i otisnu nas obaška od sebe.

E toliko mrzeći su bili da ne bude on koji gospodin, a Bog tako htede, i sami ga tamo poslaše, jer da ne uzbudu oni dogovarali se što će s njim

« Na to sinovi mu ne imadoše što odgovoriti. Toliko rekoše mu: »A oni ne bili prokurvati našu sestru.« U tome kaza Bog Jakovu, te se preseli u drugu nahiju; odonud u Vetil mesto, i zakrili ga Bog

Te onda nisu se zvali Samarani onuda što su naseonici bili, nego svi skupa Izrailji bili su. Ama doposle kako suproć Boga staše nevaljalo činiti za carstva izrailjska u Samariji

Te onda nisu se zvali Samarani onuda što su naseonici bili, nego svi skupa Izrailji bili su. Ama doposle kako suproć Boga staše nevaljalo činiti za carstva izrailjska u Samariji cara Fakeja, s božijim

Kad razabra krošto je taj gnjev, onda sabra koji su blizu oko njega Izrailji u plenu bili. Mudre starce i popove posla ih u Samariju da ih uče verovati u jednoga Boga i zakon urede kako im se valja držati.

Al' učenici gladni tome se nisu nadali: jedno umorni su bili, a i vrućina oko podne golema bijaše. Onde kod vode u hladu rade da malo otpočinu.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

GLAVA JEDANAESTA U njoj su neka strašna i luda priviđenja i snovi, što su bili prirodna posledica ispričana u prošloj glavi, a što će opet isto tako (unekoliko, naravno) biti uzrok onome što će se

A sreća što nije bio, jer i bez toga dosta je bruke i sramote. da, misli Mane, sami su bili. Bio je samo noćni stražar, pa i on je daleko bio; šta je on mogao čuti? Ništa.

“ ili drugi pitaju malo podsmešljivo: „A, jošte li ga nema?!... Jošte si zar spiju?“ vele ironično i odlaze, a to su bili većinom oni od Šarene česme, možda baš očevici sinoćnog prizora, koji sve znaju, ali neće da kažu.

U samoj čaršiji i po glavnijim centralnim ulicama glasovi o tom događaju nisu, naravno, bili tako preterani, ali se ipak dosta štošta pričalo, tumačilo, i kitilo i dometalo, tako da se čovek, slušajući sve to,

Još njegovi đački školski zadaci silno su se odvajali od ostalih zadataka drugova njegovih: bili su i duži i jedriji, puni smelih, originalnih i slobodoumnih misli, tako da je već i zbog toga nemoguć bio u školi.

Ugovoriše da sutra pre podne cela rodbina ide u amam, gde i tako nisu odavno bili. I Zona će moći, jer joj je danas već mnogo lakše.

“ Eto, tako kažu kad je o sirotinji reč. A kad se gospoda potuku s ambrelima da sve pršti, — a oni samo ukratko pišu: „Bili smo“, vele, „očevici jedne neprijatne scene; žaliti je i želeti je da se takovo što više nigda ne ponovi“...

Zamfirovi su se tešili da će to ipak proći, ali kad posle kratkog vremena postade i pesma, i kad je čuše, — svi su bili kao utučeni. A pesma je glasila: Na portu seđaše to Zone Zamfirče. Tud se spaciruje Manulać bankirče.

dobrog zanatliju i pričao im kako je lepo živeo s ocem njegovim, pokojnim Đorđijem, kako su jedan drugom u pomoći bili — on Đorđiji kad je zbog nekog krijumčarenja mogao da povuče, a Đorđija opet njega odbranio od nekih pijanih askera.

— Eh, — veli mu Zamfir — kude su bili oni stari sprama teb’?! Onoj beoše prstendžije i dugmedžije, a ti si zlatar, juvelir jedan može da se vikaš!

“ — Ama! — viknu radosno Mane, i u onom oduševljenju ispali pušku, iako su bili već na samom ulazu u varoš gde ih je Gmitrać čekao, pa zavali ruke iza potiljka i pođe silno kao orao kad hoće da