Употреба речи били у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

преминуо: нико никога није вређао, ни млађи старијега, ни старији млађег, сви су се у големој жалости сложили; сви су били без отачаства, без родбине, без куће и кућишта — све сами гоњени мученици!...

Кад смо били насамо, стаде он уздрхталим гласом говорити: „Побро, није вајде, ја ову Стану, чија је да је, морам за жену узети...

Кад смо били близу Чукурове куће, застанемо мало, колико да разгледамо околину око себе... Ноћ беше тамна, нигде ништа ниси могао

Кад је зора свитала, ми смо већ били код Живкове куће... Његова стара мати, бог да јој душу прости, лепо нас је примила и дочекала; а кад јој је Живко

Ни речи не говорећи, ишао сам даље. Кад смо били у манастиру, рече нам један духовник да нас архимандрит у својој ћелији чека... Та ћелија беше на горњем боју.

Јастуци су били исте боје, само што су на њима ћошкови били богато срмом извезени. Архимандрит се подбочио на један јастук, а у

Јастуци су били исте боје, само што су на њима ћошкови били богато срмом извезени. Архимандрит се подбочио на један јастук, а у рукама му звецкају бројанице од крупног ћилибара..

Живко ме посматраше зачуђено, и тек кад смо били сами, питаше ме за моје чудно понашање... Ја му све исприповедам шта сам сумњао и о чему сам се оног дана уверио; кад

„Непријатељи до смрти“, а овамо се лажу, лажу и себе и друге, лажу и оне којима би били обвезани да истину говоре, лажу све!... А то је, опет, њихово начело: лагати и живети...

Штета што у његово време није било „Српског народа“, „Видовдана“ и њихових другара, а уводни чланци били би пуни Неронових врлина... Сад, госпо, збогом, почивајте мирно; моје вас писмо више неће узнемиривати...

Е, па какви су људи били, онаки и судови и путови... А школа? Школа у оно време једва је где и било... У целоме Левчу беше само једна једина, у

Уча му помагаше да је наново дигне на леђа, и тако одоше... Кад су били код школе, скиде стари Сремац кромпир с леђа, одреши уже и мету га, пажљиво у котур савијајући, у недра; после се

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Блажена реч, којеј кад би људи следовали — шчастљиви би били. Полак с согласијем и с правдом, више је и напредачније, јер је с благословом божјим, него ли све с неправдом и с

Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био? Нити су пре били, нити ће до послетка бити. Но они веле: каква је то правда да им Руси и Немци отимљу оно што су они од других отели?

Видиш ти памети? Хоће једна лисица млоге да превари.” Наравоученије По свој прилици већ су се људи били почели одавно варати, будући да је Езоп принужден био толике басне против преваре измишљавати.

” Та не сме, господине, помагај! Али Ана и Ка|јафа, и Ирод и Јуда, и они су браде имали, пак зато нису ни длаке бољи били. Онда је то у Жидова општи обичај био, како год и данас. А да што ћемо сад? Да обријемо браде? Не.

” - ево како млоге чујемо да говоре. А зашто? Само зато што сами нису кадри били расудити, а паметније од себе нит су хотели питати ни слушати.

Свему је свету познато какви су људи Лакедемоњани били док су међу њима Ликургови закони цветали. Совјетује један премудри Инглез (лорд Чистерфилд) свог деветогодишњег сина,

Зато што су они несрећни били, да и ми несрећни остајемо? Није ли боље и паметније да, ако смо христјани (како се наричемо), да једанпут послушамо

А на кога је мрзио? На јавне, лажљиве, лукаве лицемернике, који под видом благочестија и светиње курјаци су били, и лисице и змије јадовите. Такови су га и убили, а ако би опет дошао, опет би га убили ако би само могли.

” Колико је људи, толико је ћуди. Кад би сви људи били довољно и разумни и правдољубиви, не би било међу њима ни кавге ни несогласија, и много би боље за све њих било.

Бити добродјетељним како би хотели и како знамо да су многи били, то често, за слабост нашу, није у нашој власти, али љубити и у другима разум и богољубна дела, њима желиш уподобити

Но баш кад би били само за ови живот створени, опет непрестано весеље нити нам је могуће нити што ваља. Всегдашње почивање без никаква

Онда старији млађему рече: „Ти што си јуче постао просјаком хоћеш да се са мном барабариш кога су отац и дед просјаци били! Јеси л' чуо?

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А ми из пепела, ми ћемо остати у пепелу у коме смо и били. МИШУ Нећеш више, мишу, да будеш миш? Досадиле ти мачке, мишоловке, отрови против мишева, досадиле ти змије,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

неокованим таљигама; војводе ишчекивали су заповести из моји’ уста и опет судба ме доводила да пред онима што су били моји пандури на ноге устајем.

Кад — једне ноћи нестане свију чамаца што су били с наше стране на Сави! Доцније чуо сам да су Немци за једну и ту исту ноћ, од влашке границе уз Дунав и Саву до

То је било уз наш божићњи пост (1787. године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију.

Пре тога уговори с њима Јован Чардаклија, и Ђикић, и Влајко [Стојковић] Београци, да им капије отворе. Они су били млоге градске топове ексерима затворили, кључеве друге од капије начинили и Су-капију целу ноћ уочи Воведенија

и Су-капију целу ноћ уочи Воведенија отворену држали и на војску ћесарову чекали; но војска не дође, али заиста били су се навезли у Земуну, но не извезу се на Су-капију него поред града низ Дунав оду и изиђу на Борчу, изговарајући се

Турци из Палежа и Уба побегли су били, како смо страже почели чувати. Мени је узгред било — прича мој отац — подићи сву моју кнежину, и вративши се кући све

) „Оде наша војска са виса на Ваљево али ни у половине није било оружја (јер су били Турци пређе све покупили што се није могло по шумама у кладе сакрити).

и то у коју орту који воли; и тако назове се прави син царев и ага, а спа̓ије, који су од старина са царским бератима били, баце за леђа и назову и̓ папурима.

Но тога пашалука читлук-сајбије умоле београдског везира (што је био пре Муста-паше) да они буду аге, као што су и били, и да купе своје десетке и проче.

порежу; везир, Шашин-паша, проучи тај ферман, и каже да је цар помиловао аге, и допустио да опет буду као што су и били, „но идите у вилајет” — рече паша кнезовима — „отишле су аге да купе своје, кажите раји да се не противи царској

и био је у Совљаку прота, па је заостао у Срему, а и сад му је фамилија у Совљаку, Ђикићи, од први̓ фамилија у нахији били су, а и сад су добри. Ја се Повратим из Срема кући у Бранковину 1793.

не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је доста који су остали и на Француза ишли, осим само Ваљеваца што су били — и мало је који дошао.) Мој отац добије пензију, и врати се кући.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче? Били пришао да види изближе, не би ли? Готово га нека сумња хвата. Хајде па приђе.

неког Максима Сармашевића. Биће две године како је добио чин капетански. Ја мислим да сте га виђали ако сте били који пут о Васкрсу или о Госпођинудне на сабору код н-ске цркве. Среска је кућа близу; нема ни сахат хода одатле.

Али тек уз то масно мезетисање осуо би се пријатан разговор. Сви су били знанци, па је и разговор њихов био поверљив... — Служите се, господине!

После вечере колале су здравице од капетана до Ђуке и од Ђуке до капетана — докле већ гости нису били дошли у тако стање да нису више ни разумевали један другога. По неком истинкту пођоше да се већ једанпут разилазе.

Ту су Зарожани кад су год били гладни, млели жито те се хранили хлебом. Али, за чудо божје — није се могао ниједан воденичар одржати у тој воденици!

Таман се он спрема да пође из воденице горе у село, док ето ти Зарожана — оних истих што су били на састанку, и с њема кмет.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари. Они су били свима углед. У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа урадио без

И ето, та два човека били су први људи у Црној Бари. Они су били свима углед. У сваком су послу предњачили. Не би кмет Јова ништа урадио без споразума с попом, а попа опет хтеде све с

То не беше село ни општина, то је била једна кућа. Ако је весеље, весеље је свију њиx: ако је жалост, и она је општа. Били су сви узовници. Није се питало је ли богат или сиромах, неро је ли Црнобарац.

Друга им села завидеше, а они беху поносити. Него, у том поносу било је и таштине. Били су веома поносити својом слогом, па су се не само дичили и поносили пред другим селима, него их чак задиркивали и

Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана. Ни у чему није уживао колико у дочеку и испратњи Турака. То су били за њера људи којима је бог рекао да живе.

3. ЈАРАНИ Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи. То су били прваци међу сељацима. Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у

3. ЈАРАНИ Алекса Алексић и Иван Миражџић били су суседи. То су били прваци међу сељацима. Из младости добри другови, па су то остали и под старост као домаћини у домовима својим.

Обе куће пуне народа и берићета. Од вајкада били су у позајменици. Летину су сабирали један другом заједнички. Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити

Али су се пазили. Од милости зваху један другог „јараном”. Били су најбољи момци у Црној Бари. Ко обори Лазара, неће Станка; ко надскочи Станку, неће Лазару; ко одбаци камена

Напунише опет чобању, па се вратише дружини. Хајдуци су били већ на ногама. Могло их је бити око тридесет. Сви бејаху млади, сем харамбаше, који је био просед.

И би му мило, па се рашћерета. Осећао је као да је међу својим друговима. А то су и били махом суседи његови: Ногић из Совљака, Чоњага из Али-агиног Салаша, Латковић Јован и Нинковић Јовица из Клења, Илија

И опет га окупише молити. — Добро, да причам! — рече он. — Били, тако, старац и баба, па имали једно мало, мајуцно детешце... — Па онда? — запита Латковић. — Ништа. — Како ништа?

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ми смо били сами. Хујаше негде ветар око виле Песму о тузи. И ја гледах тако На њеном челу и лицу од свиле, Где мутно вече

Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, и ја да сам плакô. Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што

А кад пође као безнадеждна сена — Никад можда нисмо били ближе срећи. ВЕЧЕ Мре потоња светлост и постаје смеђа, Октобарско сунце гасне иза хума...

Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од сумњâ и давно преживљених јада...

И као музика на поноћној реци, Сва слова певају претке што су били, Краљеви и писци, војводе и свеци. И кад склопи очи на тигру и свили, Император виде како пређе сводом Страшни

У част посланика републике старе, И светлога госта, држали су били Тад у Трианону бриљантну соаре, С трупом Молијера, музиком од Лили.

Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... и тако даље, успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне.

Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ниједан ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна и зато што су били уморни.

Ниједан ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.

Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били исти као крв и тело у љиљана. И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима

Гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. ВЕЧЕРЊЕ Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај

И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо. ЈЕДНЕ ВЕДРЕ НОЋИ Били су зашли влашићи и месец, и била је поноћ.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! Ја нећу да се упуштам у све у оно доба

Као што видите нема ту среће ни живота! И тако је моја мати била несрећна и ми смо сви уз њу били несрећни... Некад, причала ми је мати, био је он сасвим други човек; а и ја се сећам, као кроз маглу, како ме је

, да све излеће калдрма испод ногу. Ми смо већ били огуглали, само је мати плакала и бринула се. Како да није, болан? Трговина забатаљена. Момак се један по један отпушта.

Тамо му је била жена код матере, чекајући да се ослободи бремена. Али тада су тамо били и Черкези! Ужасне комбинације севаше капетану кроз главу.

У њој увијек удара на прашину и људски зној. Прозори су били хартијом подлијепљени. На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.

Ни у што се у селу није пачао, свакоме је угађао, а попа се бојао. Управо се ни жив није чуо. Ми смо били њиме задовољни; какав је, такав је — наш је!

Што да вам приповиједам како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је

Нећу вас ни ја, богами, одсад слушати. — Ви? Не, ви сте увек били добро дете. Нећете, ваљда, сад да проиграте ваш глас, нарочито у мојим очима, молим вас?

Она начини некако детињски важно лице и погледа ме протестујући: шта се дирате? Други су сви били занети у некакав разговор. Ја куцнем својом чашом у њену и шапнем јој: — Буд'те здрави! Она климну главом.

Ја пођох још даље, не говорећи јој ништа већ смо били неколико корака у шуми. Ноге нам упадаху до више чланака у неугажен снег, огромни храстови бељаху се с оне стране с

После пет минута били смо доста дубоко у шуми. Око нас било је тако тихо, тутањ варошки био се сасвим изгубио, нигде никога није било.

Ја гледах само у њу. И њој беше тужно и хладно. Не, ми не бисмо ниједно на тај начин били срећни. Госпођица Ведел беше међутим свршила свирање. Ја јој начиних неколико обичних комплимената.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама.

Паори су били побожни људи, те држали свечаре, а попови им секли колаче, па новаца доста. Било у селу добрих момака на женидбу и

У оглашеном стечају за парохију било је много других услова, а за овај су чули тек кад су се пријавили. Били су обојица мало поматорији, већ увелико брадати клирици.

Изменили се телесно оба попа и обе попадије. Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а сад обојица дебели као народни фондови.

А тек попови како су били угојени! Мантија само што им не прсне испод назува, а појас никако да се скраси на трбуху него све бега под браду и

у Талијанској, и Нова ковач, који је знао и ту мајсторију, јер је имао лакшу руку, и један вандрокаш сајџија кога су били притворили због крађе приликом просјачења, па га поп Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио

Још су најкрупнији и најзнатнији догађаји били они који се дешавају недељом кад неко некоме у колу разбије главу или кад некоме украду коње па обеде Бачване да су

Мила кишбиров и Нóва бистош и данас се поносе што су били његови ђаци, јер се на платноме списку у општини сами без ичије помоћи потпишу.

Мало ко да није био бијен од њега, али је сваки то подносио, јер је знао да се то клони добру његовом; иако су мештани били осветољубиви, нико му се није светио, на пр. да му запали кућу или одведе чилаше.

Зато су дечји шешири у том селу и били изнутра као калајисани. Родитељи су обично после заблагодаривали и извињавали се бог зна како због деце им, која

Кад је изашао гост, сви су задовољни били посетом, а нарочито тим сретним случајем што је баш при послу затекао Јулу. — Баш красан, фајн млад човек!

Кајафа је она гђа Сида, сетиће се одмах. Аја, не иде! Мисли се шта да ради. Како су били комшије — трећа четврта кућа — како би било, сети се гђа Перса (као свака забринута мамица која има кћер на удају, а

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Од целог гробља, старе цркве, околне зидове који су на неким местима већ били срозани и капије, једино је та клисарница била јака, здрава. Подигнута на диреке с кујном и собом.

Сви су они били ту, на окупу. Истина, много њих је било који су живели и спавали по амбарима и шталама појединих богаташких кућа, по

Али опет, кад би хтео човек да их тражи, ту би их, на гробљу, нашао. А најрадије су били око порте, уз зидове и ту се вукли, лежали.

Већ тамо, у цркву, вуче и расипа пред вратима. Испочетка клисари и попови били га и терали што тако пред вратима црквеним чини ђубре, али пошто су увидели колико он сваког дана донесе, навуче:

А тамо су их везаних у дугачким кошуљама били, тукли. Али он би све: и ужета кидао и затвор обарао, растурао, да би само опет ујутру, тачно, кад почне у вароши

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— То је сасвим друго. Господар Пера, када је вас узео, био је у годинама, па још удовац, а ви сте били у вашем месту најлепша девојка, па и сад, немојте се наћи увређени, боље ми се допадате него ма која.

Љуба је издалека давао на знање, када би се женио, да то без новаца не би могло били. Оставимо их при њиховим еспапима. Женске се око ручка журе. Каква радост за Савку! Момак јој се допада.

Замоле га да ако не тера. Љуба пусти коњима узде, па се мало к њима окрене да се може што разговарати. — Јесте л' били кадгод заљубљени, господар-Чекмеџијићу? — запита шаљиво госпођа Јелка. — Био сам, ал' само малко; и сад сам заљубљен..

Баш су сами били. — Јесте л', господине, добили од мене писмо? — Јесам. — Па нисте ми досад ништа на њега одговорили.

Љуба и Гавра у кујни су се обукли. Кад су већ готови били, опет. уђу у собу да промишљају како ће визиту правити. Било је већ пред вече. Ходају по соби горе доле.

— Дакле, ми смо прости увек, и такви ћемо и остати? Само да ми будете жена, каква бисте били Српкиња! — Ала сте враг! Ви бисте ми запретили да не смем стране књиге читати!

Њен муж Јоца Парковић био је Љубин присан друг, заједно су били калфе. Него сад Љуба неће да га никуд воде док он сам себи не намени. Сутрадан је недеља.

Кад сте били у мојој кући, као госту устручавао сам се све вам исказати. Но, сад изјављујем да ћу вашу кћер фрајлу Анку тек онда

Почитајеми господару! Дајемо вам на знање да је ваше ћутање и оклевање проузроковало то да смо принуђени били другој срећи окренути се, која је заиста и добра, да смо сви задовољни.

Тако је цмокнуо, да се и сама мати заруменила. — Изволите сести. — Хвала. — Ви сте већ готово на нас заборавили били. — Знате, ја сам човек који се не намеће; где ме радо примају, тамо идем.

— Е, та ви сте увек здрав човек били, само немојте се толико хвалити, јер ако вас чују, могу вас урећи. — Ала сте баш ђаво, госпођа-Макро!

— Па шта би вам фалило! Оваки пар људи као што бисмо ми били, ја и госпођа Макра! Је л’те, госпођо Макро? — Та да, само да смо обоје за једно петнаест година млађи.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

и четири сата, упамтите ово што кажем, за двадесет и четири сат а, могу да прегазе до Ваљева, само њихови улани, живи били па видели, чувени су њихови улани. Једна парада и крај.

Незапамћена живост владала је улицама престонице. Дућани су били препуни купаца ратних потреба. Још никако неузнемирена варош је долазила к себи.

А они су за њега најпре били одвратни забушанти и чак их је избегавао, па се постепено стао на њих навикавати док се није уверио: да су и то људи

Ако ико, ти си је заслужио. Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је! Е па брате, и стари су ти били јунаци, ето твој отац, читава се чуда о њему причају на јавору, па деда, па сви.

Образи су јој били као кувани шкембићи, а брчићи прилични. И заиста, она беба, кад год би се пробудила и погледала у њу с места би

Али га жена није слушала. У оном полуосветљеном ходнику, у коме су били сасвим сами, њено богато, дражеће и топло тело, при трускању оних кола, примицало се, одмицало и додиривало га, и док

су, у опште, врлине негативног порекла, — мисли Јуришић —, али једно је сигурно: да би ови овде исто урадили кад би били у његовој кожи и ако би истински волели ону жену. А он је њу истински волео.

као, као у неком од мојих претходних живота. Да ли ме појмиш? А оно време кад смо заједно били, (заборавила сам онај последњи дан), оне интимне вечере овде испод нашег дрвета, оне шетње по месечини обалом шумне

Право да ми кажеш, поштења ти.“ А пандур га право гледа у очи: „Јесам, вели, господине, Бога ми мога. Баш кад смо били иза Острвице.

врхунцу оне највеће славе и остварених снова ето где се урнебесно пролама вапај оних делова: ми никад несрећнији нисмо били, никад несрећнији нисмо били!

снова ето где се урнебесно пролама вапај оних делова: ми никад несрећнији нисмо били, никад несрећнији нисмо били!

Емануел Кант умро је 1804. године. Шта су тога дана представљали ваши дедови? Ајд' реците: Шта су онда били наши дедови? Него ви сте таки: не волите ништа, не одушевљавате се ничим, не верујете ниушта.

Африка

Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија. Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води.

“ Ми смо таман били усред разговора о сликарству, о Монтичелију и Сезану, кад се архипелаг Лос појави на хоризонту у предвечерје, превучен

То беше прави концерт, најлепше младежи у најлепшем пејзажу. Кад су завршили, пироге осташе празне. Певачи су били у води, ронећи за новцем којим смо их наградили.

Занимљиво би било знати уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу.

Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера. Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном

За пола сата црни хришћани били су сасвим изнемогли од свога мајмунисања отмености. Жене су најпре јеле суву рибу и хлеб, влажан и без квасца, што

У целоме пределу, изван нас, они су били сасвим сами уоквирени прашумским пределом. У тренутку када удесим апарат да их снимим, једно треће лице, наго, са

такву невезаност и љубазност, а ипак, и поред свега тога, крај све своје питомости (код њих једва да има трагова да су били људождери), Бауле су без интересовања за оно што се око њих збива.

Беф, који је јогунаст, ћутљив и упоран, и који им, да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог моста, забрањује да играју, сада то дозвољава због мог доласка.

Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на шаљиве филмове о џунгли. Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља.

Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму. То су били нови чланови пламена Дјере, који су тек примили тајну фетиша и одговарајуће татуаже.

“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути. Обесвећење гробова и крађа лешева били су свакодневни. Анкета коју је Пруто водио невероватна је.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Ајде да те ја научим. КАТИЦА: О, кад би тако добри били! ЈУЦА: Истина, и ја сама млого не знам; но мислим да ће и толико за тебе доста бити.

Је л’ истина? ЈУЦА: За шупу? КАТИЦА: Ах, кукавни коњи, тако сам плакала! МИШИЋ: То је баш штета! Ови су коњи први били у вароши. Али како се то баш тако догодило? ЈУЦА: Знате како наша пословица каже. „Скуп двапут плаћа.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Небо се после, опет, спусти на ту празну земљу као плава завеса. Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести.

Све до краја XВИИИ века, у том краљевству ратови су били чести. Турци су били допрли до Вијене, и отерани опет натраг до Београда, а дуж путева белеле су се и сушиле људске лобање и кости.

У одступници до Беча, последњи су били Расцијани, а у претходници до Београда, први, они. Под командом аустријских ђенерала, који су имали велике, тророге

Испред градских капија, простирале су се зелене утрине, где су ђенерали вежбали војску. У утврђења су били узидани огромни топови, и риком тих топова, почињали су турски ратови.

Његови прозори били су виши од фасада капуцина, пуних крстова и анђела, а отварали су видик и према утринама, где су хусарска одељења

Леп је на Махали био само дуг ред огромних, расцветаних, багремова. Они су били зарасли карауле и колибе Расцијана и њихове земунице, као и њихове кровове, покривене трском.

Царство је било решено да од Расцијана, који су дотле били само војници ћесара, начини сељаке, камералне наполичаре, господе краљевства хунгарскаго.

Њему се, у ствари, наређивало да Темишвар има да преда Гарсулију. На писму су били велики, црни печати и калиграфски потпис грофа Јозефа фон Хараха, ратног друга Енгелсхофеновог.

је, док се Гарсули шетао, око топовских ђулади и дуж бедема, профоз отишао да доведе, прво, четири Исаковича, који су били оптужени да су се уписали у списак руског ђенерала Шевича и да су затражили апшит из војске, да би се одселили у

Он признаје да је тај руски ђенерал имао ћесарску дозволу, али само за оне који су апшит из војске већ раније били испросили. А не да толике добре и честите људе мами на клизави пут исељенички.

Вели, они знају да су Расцијани, који су се из Турске овамо пре шесет година доселили, подељени били у три војена округа: Сегедински, Арадски и Петроварадински. Они знају да Срби у тим окрузима држе 45 укрепљених мест.

Они су били формирани у колону, заогрнути својим црвеним, сербским, гуњевима. Издалека, чинили су се једна права, црвена, линија.

Теодосије - ЖИТИЈА

Како онога кога с толиким трудом кроз многе дане гонисмо, и у руке ухвативши у једном часу испустисмо? Како смо били безумни! Који нас сан грехова наших задржа, и тако уснусмо?

се и од свију благослов примивши, босим ногама даде покоја од путног напора, љубазно угошћен са онима који су били с њим.

А сада опет да се вратимо к родитељима блаженога. Добра ми је реч и о њима, и веома мила, јер су се и они, пошто су били добри, удостојили да буду родитељи таква детета.

Онај војвода раније помињани и благородни момци који у Свету Гору гонећи достигоше светога, а пошто су били надмудрени, као што рекосмо, и ништа не успевши, вратише се к родитељима блаженога.

Када је стигао у место звано Милопотам, нападоше на њ разбојници и ухватише њега и оне који су били с њим. А праведни се због овога ожалости, не зато што су га ухватили, него због тога што су му прекинули пут те неће

А ови рекоше да су Лаврани, и један од оних који су били са њима, избегавши, дође у Лавру и исприча шта им се догодило.

“ А они варвари уђоше са старцем у манастир, и пошто су били љубазно угошћени и примљени од игумана и братије, и узели од манастира што им је потребно, пустише преостале

и примљени од игумана и братије, и узели од манастира што им је потребно, пустише преостале заробљенике, који су били са светим.

духовну и телесну утеху, целивавши свету цркву и гробу светог Атанасија поклонивши се, врати се кући са онима који су били с њим.

А и ви сте били према мени добропокорни и верношћу добропослушни. Ја то сведочим. И сви у Господу снабдесмо живот наш, и нашу земљу

Вишеспоменути отац Симеон монах, оставши у манастиру Свете Богородице у Студеници, са иноцима који су од раније ту били посни канон свршаваше.

а они к њему говораху: — Код тебе, у земаљској војсци, прво смо кроз тебе засијали, и поставши благонарочити, били смо светодршци, а сада с тобом и ми војујемо у војсци небеског цара, и ништа нас од тебе неће разлучити.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Доста датих судова о интелектуалним и моралним особинама разних народа махом су били лажни. Због тога научни духови показују на овом послу скептицизам који је уопште оправдан.

Највећи је број Јужних Словена био вековима под турским јармом; Хрвати и Словенци су још дуже били под владом и утицајем Немачке и Маџарске; Врло дуго и панонски Срби.

Изгледа ипак да би резултати ових испитивања били у стању дати обавештења о неким дубљим разликама између народа; бар би могли бити од исте толике вредности од колике

Сем тога друштвене прилике и начини етничких асимилација, којима се један народ преображава, били су различни на истоку и на западу.

Вероватно је да је у том погледу био од утицаја на њега назив „Илирија“, који су Наполеон и француски администратори били дали областима освојеним од Аустрије 1809.

Творци ових догађаја, који су постали историјски, били су очевидно надахнути примером талијанског ризорђимента. Чим је плануо Светски рат, јужнословенска омладина је

У то су време многи Бугари похађали више школе у Београду и у Крагујевцу. Бугарски емигранти у Букурешту били су закључили уговор са кнезом Михаилом Обреновићем, по коме су Србија и Бугарска имале чинити једну државу.

динарских сељака у турско доба и рат за ослобођење Србије који је трајао једанаест година (1804—1815), нарочито су били олакшани организацијом у задруге.

У турско доба, када су били остављени сами себи, динарски су се људи вратили старим друштвеним облицима. Задруге су често имале по 50 до 60,

Такви су црногорски јунаци, који су готово стално били независни од Турака; такви су многобројни витезови и хајдуци свих динарских области из Турског доба.

У току последњих векова су готово сви Јужни Словени били изложени истим патњама. Код свију се запажају, више или мање, ове тужне црте у карактеру.

За време устанка 1804. године побуњени сељаци су формирали дружине по крајевима из којих су били. Често иду два и два загрљени. Кад се зауставе да обедују увек једу заједно.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Њезиним тамним стазама већ се шуњао и кукурузима се при- мицао мрки медо. Мачак Тошо и Миш пророк тек су били мало одмакли од свога џака кад се с другог краја њиве јави један жалостив псећи глас: — Аууу-ваууу!

Сви су били на смрт уплашени. — Откуд ти жив, бијели странче? — зачуди се сиви миш домаћин. — Па напољу пада читава киша од мачака

Једва се извукоше напоље кроз неку рупу под кровом, а кад су већ били у дворишту, мачак Тошо командова: — Јаши ме, Мишу пророче, тако ћемо брзо бјежати!

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

И АГЕНТ: Можете ли ми рећи што ближе? ПАВЛЕ: Рећи ћу вам ја. Моја жена и ја били смо синоћ у позоришту. Кад смо се после једанаест вратили, прошли смо кроз ову собу – овде је одмах наша соба за

АЉОША: Господин инжењер! Ја вама много благодаран, бескоњечно благодаран. Ви били мој отац, добри, великодушан отац. Пре три године ви мене примили у службу... ПАВЛЕ: Али нашто толико благодарности!

АНА: Како узбуђена? АНТА: Па знате ваљда шта значи то узбуђена жена; били сте ваљда и ви који пут у животу узбуђени? АНА: Госпођа је сасвим као обично расположена.

РИНА: Па да, забога! АНТА: Ви сте, разуме се, пре но што сте постали жена, били девојка? РИНА: Али, господине. АНТА: Знам, хоћете да кажете да се то само по себи разуме, али ја хоћу само да

је утврђено да је шест недеља у води, тачно толико колико је прошло од нестанка вашега мужа, затим иницијали на кошуљи били су иницијали вашега мужа и ми смо га свечано сахранили. Ви сте ишли за сандуком, а и ја сам био на погребу.

НОВАКОВИЋ (чита): „На питање нашег сарадника ко је онда могао бити дављеник на коме је било његово одело, при коме су били његови документи, господин Марић вели: „Мислим да ће то бити мој бивши надзорник на грађевини, руски емигрант Аљоша”.

СВИ (нико му не одговара, нико не окреће главу. Остају у ставу у коме су били). ПАВЛЕ (дужа пауза, он их посматра и најзад понавља): Добар дан желим!

СПАСОЈЕ: Па кад сте хтели да избегнете јавни скандал, што сте онда уопште и долазили; што нисте остали тамо где сте били? ПАВЛЕ: То ми је била намера.

Одузимате ли ми имање, одузели сте ми и углед. ПАВЛЕ: Да, сећам се, јер пре но што сте присвојили ово имање, ви сте били нико и ништа. СПАСОЈЕ: Разуме се да сам био нико и ништа. ПАВЛЕ: Да, да, сећам се.

Дакле, рећи ћу вам. Ја имам један врло добар план, по коме ни ја ни ви не би били оштећени. ПАВЛЕ: Да га чујем! СПАСОЈЕ: Пре свега осталог, ви приступите разводу брака са вашом бившом женом.

није свакојако желео да задржи такве списе код себе, а да их преда полицији, нашто, нашто вас теретити кад сте већ били мртви?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

ускоро би ме увезло у сан да није било јарећих глава девојчица које су ногама изводиле нешто као балет, а погледи им били прикуцани за ограду од решетака иза које су мангупи парили очи, добацујући нешто што се не препоручује на часовима

Зуби су јој били неједнаки, али смех јој је био такав да вам је застајао дах у грлу. Њено мало лице било је светло као добро углачан

Атаман је имао криве ноге, јер су сви његови били јахачи, али је газио као да се не налази на једва једну шаку широкој дасци, већ на облацима.

мога оца и друштво у очуховој фабрици расправљати о мом несоцијалистичком васпитању, питајући оца и очуха где су они били док сам ја растао, и звиждучући прођох ка цркви на чијем се прагу сунчала Драга Падавичарка и још два или три просјака

- рекао је Багрицки уклањајући мачке са себе. Учинило ми се да говори о детету, али он рече како су се били тек венчали, оно је дошло после. Не знам због чега, али револуцију је увек звао оно.

Њено лице и руке, груди и ноге, испод оне подигнуте сукње били су пуни покрета и љупкости. Моја собица на тавану пуна је њених слика. Мерилин спава!

Последњи пут кад ју је видела већ су јој били ставили сребрњаке на очи. - Ја морам да идем, а ти како хоћеш! - рекла је и узела ми торбу с јежом.

трећег спрата грађевине у Рузвелтовој улици, повредио главу и почео да пије, али Станика је за многе говорила да нису били никакви људи.

Сви из Каранова причаће како су били уверени да је у мени чучало то што је чучало, а издавачи и писци пружаће руке у сусрет кад ме сретну.

Фудбалер, онај који је постојао, и онај кога сам измислио, били су даљи један од другога него Северни и Јужни пол. Лице једног било је глупо као ноћ, други се одликовао ванредном

Мој очух био је задужен да реши ту ствар с Голдмановим пијаним и трезним зубима, али они су били пријатељи још из колевке, ваљда, и тако је мој очух обавестио Голдмана за тамо неку комисију, па је ствар легла.

Твој очух, не чини ли ти се да твој очух цео дан ради за добро народа? - њени дланови били су још на мојим образима, али сам ја осећао како ми се мишићи стврдњавају испод њих. За добро народа?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па кад се опоменем какви су преда мном богати трговци били, какав је био Тоша Сарајкић, па ето дошао до просјачког штапа.

Милоша Милорадовића, и имала већ и прстен од њега, само није свештеник био при церемонији, и скоро би се венчали били; и као после сазнам нешто да су се и волели, ал’ мати волела је зрелог имућног човека, нег’ младог ветропировића, који

— Сада из Пољске, и то из Кракове. — Јеси л’ онде био? — Нисам, ал’ чуо сам од они’ који су онде били недавно, да је појефтинило платно; млого је израђеног. — Па хајд’, да идемо. — Не браним, хоћеш ми узајмити новаца?

Како су то били дивни преласци из једног гласа у други! А сирота Ленка, лепша него њена песма није имала пред очима свеж јутрошњи

Сад за мито можеш све добити. Кад је био негда судац Паприкић, па Ловчанин, који су били у депутацији код Марије Терезије, па се с њоме разговарали, па кад дођу у магистрат, у долами и ћурдији, па златан

Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову. Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.

И бирташ је променио лице; забринут је, познаје се. Сад су већ били начисто. Један другоме дâ знак, па оду у собу. И Чамча се поплашио, премда је био предострожан.

Чамча га и не слуша. Већ се кочијаши опоравили, време је да се путује. Исплате што су били дужни бирташу. Сва спрема, парадне хаљине већ су сложене, кочијаши нахранише коње па прежу.

Господар Софра и Кречар нису никад били у Пољској, па нису знали ни за такову армицију; и, да су знали да ће тако проћи, не би их видела Пољска.

? — На служби. Забележи. Сва тројица се чуде шта то значи. — Ви сте путовали у Кракову? — пита даље. — Јесте л’ били у Кракови? — Ви се сад враћате? — Јесте. — Немојте се ништа плашити, све је добро.

Особито одговарали су лицу марцијални велики бркови. Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. Дакле, Пера неће дућан.

Његове мисли, планови били су чудновати, изванредни, да се много пута њима свет смејао, али опет били су оригинални. Дакле, Пера неће дућан. Пера је, као што знамо, коње волео.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Било је време да иду. То је горела ватра оних који су синоћ били полегали, неки сами, неки са женама и децом, испод надстрешнице једног обора, са оне стране утрине, где су биле његове

Њени пољупци, плахи и луди, који су му падали у лице и под грло, били су мокри од плача. Уставши да би га боље могла обухватити, јер се он набусито бранио, газећи по јастуцима, кожама и

Сместивши се у широким чамцима, који су били прокисли, на слами и жутом, сухом лишћу, људи су били опет полегали, па су се дизали да чисте оружје, или да дочекају

Сместивши се у широким чамцима, који су били прокисли, на слами и жутом, сухом лишћу, људи су били опет полегали, па су се дизали да чисте оружје, или да дочекају на нож, по комад бачене, рашчеречене јагњетине.

Свирачи, који су били окупљени око велике заставе, што се од Варадина носила, а за којом су јахали официри, на преплашеним и запенушеним

око велике заставе, што се од Варадина носила, а за којом су јахали официри, на преплашеним и запенушеним коњима, нису били у стању да надлармају певаче који су се дерали, све истим гласом, еј... еј...

Мада беху измучени и болни у целом телу, од шест дана хода, под оружјем и теретом, заспаше само они који су већ давно били навикли на све то и којима више ништа није било чудно.

Мада су знали да их понегде чека свега нека смежурана баба, венац лука, улар, или каква сребрна копча на каишу, били су раздрагано пошли у ноћ, да краду.

Тек ујутру, кад је свануло, похватани су многи, напити, који су били легли по кућама и по шталама код коња, па су, пробуђени из пијаног сна, почели да вијају, ножем у руци, животиње и

Нити је могао да их сачува, нити да им помогне, нити да их задржи. Кад их је први пут остављао, били су на високој обали Дунава, међу јаблановима, у једној огромној жутој, турској кући, око које су, доле, на води лежале

При крају службе били су потпуно уморни, невесели и као омађијани. Ћутаху и међу собом не говораху ни речи. Прођоше парк до осветљених

Прођоше парк до осветљених степеница дворца, као сабласти, пошто су, један за другим, били пришли бискуповој руци. Крај свечане дворане, у којој беше разастрта трпеза, у једној соби са балконом, свој

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

народу врше с намером да се жени обезбеди успешан и лак порођај сведочи о томе колико су некада порођај и његов исход били неизвесни.

С обзиром да су дете у утроби и постељица били повезани за време трудноће и чинили једну целину све до порођаја, народ верује да су они у некој мистичној, магијској

Народ верује да је и само изговарање магијске формуле довољно да васпостави стање у којем су дете и породиља били пре заразе бабицама.

Сан у љуљу, уроци под љуљу! Уроке ти вода однијела мимо твоју љуљу пронијела анђели ти у помоћи били!“¹⁹¹ „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ Још из Старог завета познато је да је породиља која је родила

Спавај чедо и сине мили, уроци ти под ногама били, као коњу плоче све четири.“³⁸ Постоји и већи број магијских забрана, табуа, којима је циљ да се спречи да неко или

“⁵⁸ Да би зуби били тврди, снажни и бели врше се бројне враџбине, с једне, и строго се поштују многе магијске забране, с друге стране.

Чим мајка први пут угледа зуб у детета, она га (зуб) помаже својим млеком, да би детету зуби били бели као млеко. Отац три пута куцне први зуб сребрном паром, да би били зуби чврсти и јаки као сребро.

Отац три пута куцне први зуб сребрном паром, да би били зуби чврсти и јаки као сребро. У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни

У срезу бољевачком тек изникли зуб трљају сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни као сребро, а у Јарменовцу зуб куцкају белутком, да би зуби који ничу били отпорни (да се не круне) и да

сребрном паром, да би зуби били бели и сјајни као сребро, а у Јарменовцу зуб куцкају белутком, да би зуби који ничу били отпорни (да се не круне) и да би били бели као тај камен.

и сјајни као сребро, а у Јарменовцу зуб куцкају белутком, да би зуби који ничу били отпорни (да се не круне) и да би били бели као тај камен.

Још на крштењу (пре самог обреда) родитељи и кум се уздржавају од јела и пића, да би детету били тврди зуби. У Црној Гори „кад дјетету почну ницати зубови, не ваља да онај који пита: јесу ли му изникли, нити онај да

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

да дишу, чим спазе да су се облаци слегли, да мирују Турци и Угри, постану робови ствари којима су у борби противник били, или их испоснички пренебрегли.

ЗА НЕПЕЛЕГРИНЕ За оне који никад пелегрини нису били, који нису никад својом руком зажегли пламен, ни истерали искру из кремена, нису води помогли да шикне из стене, нису

низ поток пуштали сплава, ни имали барке поломљене, нису никада за сапутника имали једино мрава, који никада нису били насамо ни са једним морем огромним ни воде, ни наде, ни очајања, који не познају васиону ни на њеном приземном

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

нам босиок на јастук да лепше сањамо, и оне газдарице из изнајмљених соба што су нас звале на кафу у кухињу, а били смо им дужни; сви они што су нас пуштали да бесплатно уђемо на стадион и у биоскопе, сви они што су нам пунили џепове

Најсмелији играчи играли су све брже и брже, тресући се склопљених очију у екстази. Они што су се тресли најбрже били су најзападнији.

Сећам се добро, баш те недеље добио сам нов џемпер са извезеним јеленима. Јелени су те године били у моди. Патио сам као убоги ђаво што ми је на груди могао да стане само јелен и по, јер сам био жгољавко, док су моји

Онако без капута, разболех се од упале плућа и једва сам извукао живу главу, јер смо били у завади са околним народима па нам нико није продавао лекове.

И увек су покрај њих, као по неком правилу, били неки задовољни и ухрањени дрипци у твиду, са брзим колима, златним сатовима на длакавим рукама: говорили су вешто

Сметало им је, изгледа, што немамо никаквих озбиљних намера. Били смо помало дангубе, помало естете. Окружени енергичним младим лавовима, који су знали шта хоће и трудили да то и

Рашчлањивали смо све што бисмо стигли, ништа не предузимајући да се извучемо положаја. Мора да смо били смешни, онако занесени, свако са веома високим мишљењем о себи, без иједног доказа да смо изузетни, без чега вам свет

Очајавали смо у досадним улицама које никуда нису водиле, презирали суседе, породицу, тупу осредњост у коју смо били гурнути, ослушкујући грмљавину Европе у којој су буктале уметничке побуне, рађале се нове, смеле идеје, а свака реч,

Да ли бисте били љубазни да ми протумачите израз ,играли су се шуге', како бих могла да отклоним застој у свом послу.

да сперем сапуницу са косе после бријања и када сам најзад схватио да је то прилично безуспешно, пошто то нису били трагови сапуна, већ прве седе.

Али ја их познајем још из времена кад су заиста били млади. Из оног времена кад је млади човек био витак и без увлачења стомака, а млада жена свежа под било каквим

Не, нисам себичан: волим да сви виде филмове који су ми некада били драги, али мислим да није у реду што за то више нико не плаћа дугим чекањем у реду и неизвесношћу хоће ли бити карата

Матавуљ, Симо - УСКОК

кâ вас, ћаше и данас и довијека овдјена заповиједати владика црногорски а не ћесар, и ми ћасмо бити што смо вазда били. — Никада! — прихвати Ивановић...

— Франц му је име — одговори Крцун. — А да није лукав, не ћаше узети толике земље и градове, без крви! Други су се били за њега, па ето и ми!

и руских и наших тумаче свакојаке ствари, и за Лесандра Вељег, и за Римљане шта су радили и какви паметни јунаци били, па и за српске цареве и краљеве, за Душана и Дечанскога и друге!... Е, здрав си, Јанко! И опет добро ни дошâ!

Ето ти колико нам поможе наше јунаштво! Настаде мучно ћутање. Најзад Рако Мргудов запита Јанка: — Гдје су то Руси били потучени? — Код Фридланда, Руси и Пруси заједно, четрнаестог јунија по новом 1807-ме! — Виђи ђавола ђетињег! Све зна!

Све редом почеше приступати и љубити кнеза у руку. Поп преузе: — Докле смо се ми били с Французом, наша су се браћа у Шумадији отимала од Турака и не могосмо им помоћи.

— Ко су Бајице? — Велико браство на Цетињском пољу. — А зашто да те убију? — Зато што смо се били ми Његуши и Бајице ето све до прије петнаест дана.

? Али то се не гледа! Била су моја браћа! И прије сто година ми смо били, и послије сто година ми ћемо бити! — Тако је, разумијем! — поправи Јанко. — Дакле, ти велиш, то су ситнице?

Лазо је, као махом стари поморци, радо причао млађима своје доживљаје који су махом били невјероватни. Сам бог зна колико се пута, тобоже, топио и увијек, чудом њеким, спасавао и шта све по свијету није

издалека, ноћиће, као обично, њеки у Ријечкој нахији, други у Бајицама, у доњем крају, разумије се они који се нијесу били с њима! — Бог те чуо! — рече владика.

Никакво се зло не може десити близу границе, а да не буду криви Црногорци! Како они нпр. знају да су међу Поборима били умијешани Црногорци кад их нико не може разликовати од тијех Примораца?

Уосталом вјежбаше се и у проучавању талијанскога службенога гласа и убрзо показа успјех. Додуше приједмети су били слични.

Дао ти бог порода, прве кћери, а потоње синове, да се два зла у дому не састају. Најгори ти синови били као што су ова два стара свата! Излазиш из мога дома у добри час, а ушла у тај, у који се крећеш, у бољи час!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Ја сад под старост не промени ћуд. МАТИ: Предићка удаде кћер без крајцаре у пуну кућу. Гледим, боже, кад смо били на свадби, ту су ти огледала, ту су канабета, астали — мило ти је да погледиш. Али и уму људи, брате.

ПРОВОДАЏИЈА: Верујем, особито кад је место као код вас. Гледим, лепа се варош учинила. МАТИ: А ви нисте скоро овде били? ПРОВОДАЏИЈА: Има шеснаест година, то јест. МАТИ: О, од тог доба много се којешта изменило.

Тако сам и ја лудовала кад сам се прстеновала, пак после, красно задовољна. ДЕВОЈКА: Дабом’!, кад нисте били лепи! МАТИ: Ајд бестрага; ја нисам била лепа, него ти с том ногом! ДЕВОЈКА (плаче): Сад ми се још подсмевајте.

МЛАДОЖЕЊА: Па зашто сте тако ладни? ДЕВОЈКА (смеши се): Моје су руке увек вреле. МЛАДОЖЕЊА: Јесте ли били кад заљубљени? ДЕВОЈКА: То не знам шта је. МЛАДОЖЕЊА: Чудо! ДЕВОЈКА: Код мушки верујем да је чудо.

Бићете прва, то јест, госпођа. ДЕВОЈКА: Јесте ли били с татом? ПРОВОДАЏИЈА: Он све зна, то јест. Само док видите, то јест, каруце; нема такве нико у вароши.

МАТИ: Ето, сека Марта зна, а зна и цела варош. ТЕТКА: Јесте, Јово! Млоги су били кад се о удадби Јулкиној говорило. Онда Марић рече: да сам знао, вели, да бије за мене дали, и ја би је искао.

ДЕВОЈКА: Казивао ми је проводаџија. МАТИ: Тако, ћерко, тако; знаш кад се онда покварило, били смо сви као убијени, па како би нам било да се опет случи. ДЕВОЈКА: Е, па нека остане овај. Само да има друго име!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Као да су поучаватељи били вођени слабим поривима, неострашћеним добрим намерама. Или се, супротно Калоовој претпоставци, жеља за поучавањем и

Твен, Сент-Егзипери, Кестнер и Жигмонд Мориц били су нам, на првим корацима кроз живот, поуздани у питањима добра и зла.

Стихови за децу, колико год привлачни и љупки били, нису могли да утичу на поразно негативан закључак о целини Змајевог песничког стваралаштва.

посебан тоналитет, ту умекшану интонацију гласа, осећамо и у неким старим записима и стиховима о зечевима који нису били намењени деци. Чим се помене наш јунак — чак и у неким ловачким приручницима!

Овакав однос према поезији, срдачна распричаност и везаност за свакодневно и пролазно, већ у оном тренутку били су штетни за бољи песнички глас.

Вучо је отргао дечју песму од учмалости и досаде у коју су је слаби, закаснели грађански песници били гурнули. Без њега би се тешко могао замислити процват што га је овај песнички израз после 1950. доживео.

Усхићени и занесени пантеиста, Ћопић све своје сељаке, ма колики особењаци иначе били, посматра као једнодушни колектив који се држи на неком старом закону и вечном реду.

Сви пародисти у дечјој поезији, а и иначе, били су изразито антиромантичарски расположени. Иронични и неповерљиви према великим заносима и снажним изливима срца, они

постоје, да нису написане, него да су саме од себе настале, заједно са светом и са човеком; без њих као да не бисмо били ово што јесмо.

Пре четири стотине година, у време кад је дело настало, такви су подухвати били скопчани са бројним опасностима, што није одвратило дивног Дефоовог јунака да крене у неизвесност.

Деца нам говоре као маторци! Аман, децо, немојте! Настрано је то што се са вама чини. Хероји су гинули да бисте ви били деца, никако стармала чудовишта која се, без потребе и без озбиљног повода, заклињу над њиховим гробовима.

Декларативна усхићења и изанђале фразе никада нису били атрибути елементарне писмености, а језичке незграпности само подвлаче сумњиву доживљајну позадину.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Прекрасно! ЖУТИЛОВ: Људи су батинама били натеривани да вуку камен за калдрму. Сад је слобода, нико се ни на што натерати не може.

(Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда.

Па би најпосле изгубили били и име, као што су и по црквама увели били маџарске протоколе крештајеми. ШЕРБУЛИЋ: То је заиста најбезбожније дјело

Па би најпосле изгубили били и име, као што су и по црквама увели били маџарске протоколе крештајеми. ШЕРБУЛИЋ: То је заиста најбезбожније дјело што су могли учинити.

СМРДИЋ: Док се мало додамо, господине Лепршићу, докле се мало навикнемо. Видите, и Сербијанци не би били јунаци да немају често буне. ЛЕПРШИЋ: И то је истина. 4.

Србљи то дочују и нападну ноћу на њи. Шта је Маџара ту изгинуло, кажу да је за преповест. Све су им топове били отели. Но како се то догоди, догоди, тек наши ретерирају и оставе им све топове. ЗЕЛЕНИЋКА: Издајство!

Од Србаља, видим, неће бити ништа. ЗЕЛЕНИЋКА: Шта, господине Жутилове, ви, који сте били огледало родољубаца! ЖУТИЛОВ: А шта помаже, кад смо слаби? ЛЕПРШИЋ: Ми слаби? Три смо на једнога.

СМРДИЋ: Ја сам се више бојао њи него сами Маџара. ЖУТИЛОВ: А, они су много опаснији били. ШЕРБУЛИЋ: Да се сви попишу, пак да пошљемо Сервијанцима.

НАНЧИКА: Је ли у таквој мери крив? ЖУТИЛОВ: Он је Немац, па мир. Немци су били против нас. НАНЧИКА: Па шта ћемо радити? ЖУТИЛОВ: Новце им баци натраг. Данас немам кад с њима говорити.

СМРДИЋ: Е, шта се ви, опет, љутите? ШЕРБУЛИЋ: Шта се љутим? Док су били Маџари, ко се више с њима мешао и друговао него ви.

“ ШЕРБУЛИЋ: Мој се отац вас не тиче ништа. ЖУТИЛОВ: Аз иштенирт! Ви сте иначе добри пријатељи били, па сад да се свађате. ШЕРБУЛИЋ: Не знам за то; ја оћу службу, па крај.

ШЕРБУЛИЋ: Већ ако он није мађарон, онда нико није. ЖУТИЛОВ: О том нема сумње. И они су магарци били који су га изабрали. СМРДИЋ: Та знате, што је начинио цркву о свом трошку, па људима остало то у глави.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Далматински писци писали су народним језиком, али су били без правог, одређеног и свесног националног осећања. С малим изузетком, њихова накалемљена, вештачки створена и

године »свети рат« против Турака. Бојеви су били у јужној Угарској, Славонији, Србији, Далмацији и Старој Србији, знатним делом на српском земљишту.

« У таквим очајним приликама, оно што је било најистакнутије и најимућније у српском народу, они који су били на челу народнога устанка, главари, свештеници, калуђери, варошани, становништво из равница и поред друмова, избегло

Нешто збивенији Срби су били на самој граници према Турској, у миру под гвозденим војним властима, у рату увек у првим редовима.

толико утицало на стање духова и стварање идеја у том делу српског народа колико та непрекидна верска гоњења којима су били изложени од првога дана свога доласка па, углавноме, све до краја XВИИИ века.

према Србима наставило се на крају XВИИИ века, када је Аустрија имала да војује са Француском, и када су граничари били потребнији но икада.

У новој домовини су затекли известан број Срба који су се раније доселили и који су већ били ушли у западну културу.

Духовни сталежи били су од врло великога значаја у културном животу српскога народа, али они нису били на оној висини на којој је било

Духовни сталежи били су од врло великога значаја у културном животу српскога народа, али они нису били на оној висини на којој је било грађанство.

Калуђера и свештеника је било много, али ни они нису били на висини свога положаја, и давали су повода народном незадовољству.

Калуђери су били огрезли у нераду, гледали су да се што више лично обогате на рачун манастирских прихода, и живели су распусним животом

до 1750(?).4 Али све су то били само покушаји који су се тешко држали. Дуже је трајала »Покрово-Богородичина школа«, основана у Карловцима 1749, која

Милићевић, Вук - Беспуће

Кад је изишао на перон, вече је било угодно и свјеже; облаци се били сасвим изгубили; небо било прошарано звијездама.

Они су били пројурили читав перон и враћали се натраг, исто тако згужвани, смијешани, смућени, с истом грајом, довикивањем, једва

Зидови су били тако хладни, тако нетопли, тако дуго незагријавани ничијим дахом; покућство је било непомично, као урасло у испуцани

Дани су му. били исто тако пусти и безбојни. Диже се око девет сати, расхлади лице водом и силази у башту, гдје лешкари у хладу, док се

гривастом брадом, у коју су већ године убацивале сједину, с повијеним брцима који се мијешали, испреплетавали, и били као срасли са брадом, са проријеђеном, чекињавом косом која стрши, са љутитим погледом и са бором која не избива

Па, једног дана, кад доби вијест да су оптужени сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи , увуче у се , погну се још више гризући и уједајући у души, од бијеса, сам себе.

Панек, инжењер“ , изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.

Послије се покаја. Биће узнемирен, Можда има још неко с њим кад је узео двије собе. Уосталом, и онако су му новци били на измаку; они ће га се мало тицати. Он ће опет да живи сам за себе. Извјесно, инжињер није био сам.

“ И тражаше одговор. Поглед му нехотице паде на њихове прозоре. Свјетло је било угашено; ваљда су већ били легли. И он се љутио што је примио ове дошљаке у кућу, што су баш нашли овдје да станују; зар није било за њих стана

ћутећи преко дјетелине, подалеко једно од другога, као нечим раздвојени, још више туђи једно другом него што су били првог дана када су се срели. И они се руковаше без ријечи; његова рука била је хладна као усред зиме.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла

наследници покојника (који ће се доцније извесно парничити због наследства, па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан, и отимају се и надмећу ко ће пре добити »слово«, а Јова има готов шаблон, па пише по

После ове своје штампане изјаве послао је Јова и неколико дописа. Ови, истина, нису били штампани, али њему је доста било и то кад је међу »Одговорима уредништва« нашао нешто и на своју адресу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

ваши бритка коса, Крвца ваша беше роса, Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле здеља, Па бугари што сте били, Што л' десницом починили, Дела ваша сунцу равна Неће скрити нојца тавна.

брали, Песме славља убаве слушали, Цвеће лежи у артији суво, Песме славља ветар је одувô, Ал' ми ћемо као што смо били Један другом свагда бити мили.

То је доста, ја не тражим више, — Збогом, браћо, мила и сувише, Били живи, весели и здрави Никада вас ја не заборави. (1844, јан.

Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад Турке били.

Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад Турке били.

“ Код Рајка су обојица били, Частили се, рујно винце пили, Узјахали мамене коњице, Хватили се зелене горице. Језде гором они обадвоје — Ал'

“ Још онда, брате, када оно млади Ми бисмо се, двоје детешцади, Час били се каконо петлови, Час љубили кано голубови, Још онда беше, било макар како, Све што реко за те, брате, тако:

И гле опет, само преко, А баш није ни далеко. И деца су за час тили Пред вратима једним били; Чудна врата та бејаху, Ма леп мирис пропуштаху. 'Ајд'мо, ајд'мо!' стари рече, Кајгана се богме пече.

у моје око, И види да и мени суза тече; Ка небу после гледаше високо, Ниједно од нас речи не рече, Јер ганути смо били предубоко. Већ песму нему допевасмо крају, И збогом остај, збогом лисни гају. 22.

страни ту је јоште двоје било, Па с' дивно једно уз друго узвило, А дивни беу кô дан прамалетни, У оку радост, та били су сретни.

Са коња сјаа, униђе у дворе, А млоги оздо гледе на прозоре; Застрти увек били су дојако, Ал' сада биће валада инако.

33. Кад су били мимо двора Дено јунак наш борави, Тад он рече да ту гори, Не знам, нешто заборави, Па девојку још понуди, Да се

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

А ти „Петракови дани“ у рану јесен обично су увијек били празнични, сјајни и пуни шапата, па ме тако повуку и ошамуте да не знам куд бих прије: кроз кукурузе, низ поток, уз

Богомоље, гробља, јаруге и раскршћа преко дана су били пусти и увредљиво обични, особито за онога који се неком згодом тамо намро страха.

На велику радост нас дјечурлије, они остадоше чак и трећи дан, кад су се већ сви гости били разишли. Рајски живот за нас: нико те не смије тући, гледаш необична путника како из браде говори, каве се пеку, па је

Па припази и мене, лопова и грешника, погледај и на моју страну, своји смо некад били док си по земљи ходио. Заштити раба божијега од жандарске руке, од лугарске пуцаљке, убрани ме пред драгим богом да ми

говорили су они, а кад би му испричали какав свој нов хајдучки подвиг, осјећали су се олакшани и чисти, као да су били код попа на исповиједи. Чуо Раде, насмијао се и опростио, као што би, ваљда, и драги бог учинио.

Још су неколико пута камарати заједно одлазили код Кечине Драгиње, али ни сами нису били начисто с тим који од њих иде да загледа и бегенише цуру за себе а који је онај споредни, тек да се нађе камарату при

нисам разумио, нешто се није чуло, али оно о чем су најгласније причали, па чак и на мене саучеснички намигивали, били су њихови доживљаји из дјетињства.

између седме и дванаесте, дани дјетињства, старији и мудрији од Колумба, Тесле и барутних изумитеља, дани кад смо били врло смјели и безгранично богати.

Замислите онда шта смо нашли рођак и ја кад су моји, из ујакове породице, били и лички хајдуци, и босански колонисти, амерички рудари, рештанци у Лијепој Глави, надгледници на градњи пруге за

или пернати гугутани од нас, триста и више година старих истраживача, хајдука, копача блага и шта ти све нисмо били. Лов нам није пошао за руком.

сам бар ја давно закључио у својој одликашкој гимназијској глави, смећући с ума да ни моји плави словенски преци нису били ништа мањи разбојници.

— Оно су они наши несрећници прену се водник из чијег су вода били бјегунци. — Богами сам и ја одмах познао Гојков митраљез — чисто се обрадова тршави дјечак.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ЈУСУФ: Смири се, госпо. Хајде, смири се. Сећаш ли се: „Нека је селам вама зато што сте били стрпљиви”? То си можда због овог часа учила. Дај да се држимо онога што нам је јасно. Више и не можемо.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

сан младости и среће! Хајде да сневамо: Били смо комшије. Твоја мајка само тебе, моја мајка само мене имађаху. Баште наше беху раздвојене потоком, преко кога се

И онда, занесе се, па отпочне да прича свој живот, места и градове где су били, кад су ишли на хаџилук с дедом... Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су

Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...

Да, били смо деца. Али не! Само си ти била дете а не и ја. Ја сам био већ зрео. Но ти беше право дете. Никад нећу заборавити она

Набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, лица с којима су стајали у при јатељству, као: паше, кајмакаме, владике и људе за народну ствар, који су у

Не гледај ти мене, чедо. Нана је твоја стара. Наша је кућа била прва. Ми смо били знани, поштовани и свуда признати... Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало. Хвала му. Његова воља.

Увек су били заједно. На њиви, пољу, увек, увек беху они једно до другог. Он јој никад не даде да осети, е је она код њих само

Стоји. Чека да се насмејем, али ја нећу, но ћутим и чупкам лишће. Били смо у свађи. Посвађали смо се пре неколико дана, кад је долазила код нас, на бунар, а од мојих нико није био.

само што му нису давали да њу узме, него се чак као и подсмевали на ту његову љубав с њом, сиротом, удовичком кћери. Били су уверени да је неће узети, тј. нема с чиме да је узме.

спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи...

И чак им било мило његово дружење с њиховим Митом, јер су били уверени, да га он неће покварити. Тај је Аритон држао бакалницу на крај вароши, у махалама, далеко од чаршије.

Све капије затворене, а само њихова беше отворена. Уђох, и изненади ме светлост. Да није умро? помислих. Али није. Били га у постељи изнели из собе насред кујне и пред њим отворили врата, како би ваљда могао да гледа не само двориште,

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Бошњак и (Х)ерцеговац Турчин, он се Турчин по закону зове, а по роду и по језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци Бошњаци и (Х)ерцеговци догод, Бог свет држи.

а како се прави Турци врате у свој вилајет откуда су про|зишли, Бошњаци ће остати Бошњаци и биће што су њи(х)ови стари били. За сав, дакле, српски род ја ћу префводити славни(х) и премудри(х) људи мисли и совете желећи да се сви ползују.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

—- Нашој звезди!« — Реч се ори по простори, по звезданом ведром вису, звуци били — па и ницy. — У тишини, по висини носи вила даље сина.

Ил' оне слике злаћаних буба зар нису царски грбови били? — На плоду рајском трагови гњили гујина зуба. Под златним жигом царева грба сви су се сагли; ал' сви баш

паметаре где с' клањају шупљој сили; кад јунаке видим старе где их скотска наслад гњили, те сад оно пале, жаре, чем су били борци чили; да желуцу није сметње, мач отпашу са бедрине: — таке слике нису вредне будалине Саведрине.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Примерци без напомене били су дати писцу, за његове потребе. Радећи на народној приповеци Вук се био сукобио са проблемом сасвим друкчијим од

Круг проучавалаца народне прозе био је далеко ужи, а сасвим је изостајала маса страсних пропагатора, какви су били романтичари за поезију. Народном прозом интересовали су се углавном фолклористи и мали број научних радника.

радници у мотивима српских народних приповедака овога избора нису нашли особиту оригиналност; многи су им мотиви већ били познати из средњевековне литературе и код других народа.

Оригиналност народног (и Вуковог) приповедања није била уопште схваћена; његови чудесно ритмични токови били су поређени са ломатањем „преко бундева“.

„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати,

Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.

ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у животу, они се нису умели владати тако мудро као ти, него су били почели на ме осецати се, зато сам их задржао, али их сад теби поклањам обојицу. Па му их онда изведе и даде.

Баба му ово све покаже, па му рече: — Видиш, ови су сви били у мене у најму, па нису могли кобиле сачувати. Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи.

Ветрова мати кад ји преслуша, запита ји: — А јесте ли ви били код месечеве матере, да вас преслуша? Ови одговоре да нису тамо били.

Ови одговоре да нису тамо били. Ветрова мати рекне им: — А ви идите месечевој мајци, она ће вама то правије знати казати, јер има сина који је више

— па јој онда кажу како је било и зашто је ко себи иште. Месечева мати запита ји: — Јесте ли ви били код сунчеве матере? Они одговоре да нису били. Месечева мати рекне им: — Идите ви, децо, сунчевој матери.

Месечева мати запита ји: — Јесте ли ви били код сунчеве матере? Они одговоре да нису били. Месечева мати рекне им: — Идите ви, децо, сунчевој матери.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

(Путнику) Па, гди сте путовали? ПУТНИК: А куда нисам тумарао. ДОКТОР: Јесте ли били у руској Азији, у египетској Африки? ПУТНИК (зачуђен): У руској Азији, у египетској Африки?

ДОКТОР: Али гди је трговина слободна? ПУТНИК: Аа, слободно пристаниште. ДОКТОР: Јесте ли били у Праги? ПУТНИК: Јесам, ја сам обишо целу Пољску. ДОКТОР: Ја говорим о златној Праги.

ПУТНИК: Није ми познато. ШАЉИВАЦ: Видите, код нас чујете што нигди нема на свету. ДОКТОР: У Паризу сте били? ПУТНИК: Здржавао сам се три недеље. Заиста варош неописана. ДОКТОР: Јесте ли често одлазили у Камеру париску?

ПУТНИК: То ми је све непознато. ДОКТОР: Зар ви нисте били у Хампагне на Весли, у којој се иначе краљ круноше и благосови; у Дијону, у Ангерсу Сарте, у Поитиерсу, гди се находи

ПУТНИК: Ја сам Енглеску обишо унакрст, и могу вас уверити да је земљедјелије најбоље на свету. ДОКТОР: Јесте ли били у доњој кући? ПУТНИК: У чијој доњој кући? ДОКТОР: Нижи чиновника. ПУТНИК: Многи од нижи чиновника имају високе куће.

Ја би волио кад би ми што о Србији приповедили, па да идем тражити какву гостилницу. ДОКТОР: Јесте ли били у Витлехему? ПУТНИК: Где је то? ДОКТОР: Исуса Христа место рођења. ПУТНИК: Ја сам казао да ви нисте Србин.

ШАЉИВАЦ (врши главом): Ко би се надао овоме, какав сте малопре били? ДОКТОР: Ја знам, да сам вас увредио; али шта можете друго од празне главе очекивати? Срамота ми је од млађи.

радо имам; какве сте ми ви аљине густирали, такве сам правила; што се вама допада, то сам носила; на балу кад ви нисте били, нисам ни играла. У театер како дођем, прво гледим јесте ли ви ту, пак ако вас нема, ја и не пазим шта се говори.

СТАНИЈА: Оћу. Боље то, него како се милује. ЉУБА (чита): Глава једанаеста. Сљедујући дани били су дани непресјечне љубови. СТАНИЈА: Што, и у књиги љубов? ЉУБА: О, да видиш како се заљубила Софана.

АДВОКАТ: А, то је ништа; да овај објект продужимо. Ви сте лепи, а и ја нисам ружан. Како би добро било кад би били удовица, разумете ли ме? АНИЦА: А, виле ми те с фишкалом!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

а од свих речи за жену која очекује бебу, највише ти се допао израз благословено стање, док су ти остали изрази били гадни: као да се односе на краве или жирафе: гравидна, трудна и у другом стању, у ком то стању, кеве ти?

Ђавола! А кад сте били на стадиону ЈНА, само је тебе сниматељ са телевизије хватао у крупном плану четири и по пута док си радила слетске

Седели бисмо тако на прамцу и махали свим чамцима, шикљама, скифовима и шлеповима што су пропловљавали покрај нас. Били смо права правцата екипа махача. Праве две излуделе махалије!

Нигде човек не може тако дуго да се гребе као на Ади Циганлији. Били смо савршено уигран тим адаџијских гребатора. Мама никада није схватила шта, ког ђавола, тражимо на реци?

Била је огрнута старим, очигледно већ преврнутим, зимским капутом. Испред ње су били поређани каталози које нико није желео да купи, и улазнице, али била је некако довољна сама себи, хоћу да кажем, човек

Изгледа да су у рату навикли да скупо продају свој живот, па то раде и у миру, Међутим, моји би мемоари били свакако бестселер!

на шта му се будући таст начисто избезумио и отерао га са свадбе. Дакле кад су били код четврте литре ружице, режисер викне у мегафон, или како се већ та ствар зове: „Сулетов дублер, на сцену!

мислим, јер смо се свака два месеца сељакали, тако да у читавом граду једва да постоје две или три куће у којима нисмо били подстанари.

је непознат чак и у својој улици — каже папа Жан-Пол — али, ако желиш да и даље останеш у нашој кући, Симон и ја бисмо били пресрећни!

Сви као били на зимовању. Погледај шта смо купили у Кортини дан Пецо! Зар није слатко? Затим зазвони звонце, баш као у зоолошком

Па сад, како с тим стоје ствари: била сам као нешто заљубљена једно два и по пута у животу, али ти типови нису били баш претерано одушевљени да се мазе самном, ето у чему је ствар! Хоћу да кажем, нису ме шљивили!

“ (Мишелино 1973. у јануару.) Што се тиче његових слика које је поређао уоколо, ни оне ни купци нису били богзна шта.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

) - Брже, брже, соколи пожурује отац нас - служба рано почиње! Морамо се прокрасти: да не чују ỳ школи да сте били ỳ цркви. - С дувара се откине перјаница радосна пламеновог зумбула. Спремамо се, журимо.

- Лозице, виј се! Вијуго златна лàганих мисли: небо је софра, земља је лежај, мекотан, топал. (Били па свисли грехови тешки.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Као стар, молим; не мари вам он ни за какве красоте које се у Бечу могу видити. АЛЕКСА: Ви сте били у Бечу? ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно!

ЈЕЛИЦА: Како се звао тај господин? АЛЕКСА: Шлегл. ЈЕЛИЦА: Шлегл? дакле, ви сте код њега били? АЛЕКСА: Без прекословија. ЈЕЛИЦА: О, молим вас, ија сам била код њега на косту.

При том име „милостива госпоја бароница“... О, татице, ви не можете ово емфиндовати. Да сте само један дан били у Бечу! МАРКО: А милује ли он тебе? ЈЕЛИЦА: Ја сам њега мојом лепотом тако опчинила као Сикхарда Геновева.

МИТА: Он је био лајтнант. Једанпут се догоди бал у царском двору, гди су млоги позвати били, пак и мој господин. Царнца га види и допадне јој се. „Леп младић“ — рекне некима около себе...

Мадрид га неће никад заборавити. Јелица: Јесте ли и ви били с њиме у Месецу? Мита: Свуда сам га ја пратити морао, јер нико не познаје његову нарав тако као ја.

АЛЕКСА: Јесам ли ти казао да о таковима стварма никада не приповедаш. МИТА: Господична су били љубопитни. ЈЕЛИЦА: Опростите му, господин барон, ја сам крива.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Опасно и тешко; мом сину и мени требало би више но дупло времена за веслање. — Има ли опасности при одласку? — Били бисмо сасвим исквашени од таласа. — То би се већ осушило.

Кажу да је, када је зимус било залеђено, било тужно и тешко у помрчини. — Срећа је за вас да нисте били. — Било ми је жао ујака и ујне, и хтела сам доћи, али сам се страшно бојала да пређем тих неколико километара преко

— Дошао сам с друге стране скоро до замка и нисам наишао ни на какву грађевину. — Значи да сте били на корак два од ње, али да вам је лишће заклонило. Виде се још трагови његових стопа на стени код обале.

— Можемо оставити чамац овде и вратити се заједно. Кад смо били на путу, он изненада напусти свој мирни говор и упита као у усхићењу: — Мислите ли да то води чему: живети?

Он је крстио Пипову млађу ћерчицу. Младићи почеше давати живе знаке некоме који је долазио уз обалу. Били су срећни да могу најзад да утврде за кога сам питао. — Је л̓ онај старац?

Најзад: — Добар дан, млади господине, прошло је већ много времена откако сте били код нас. — Скоро годину дана. Сећате ме се? — Како не! Провели сте ноћ на Острву.

Био је богат некада. Имао је три куће у селу и неке четири барке. Сад има само једну. Изгубио је два сина. Били су велики као стабла. Онда се више није занимао за имање.

Али заборавише то кад из куће испаде неколико младића са гитарама. — Ви долазите од Пипа? — упиташе очарано. — Били смо да га видимо; мало смо му свирали. — О, Педро! — Шта би? — Како Ана? Мислим да те чека, Педро.

— Како се зовеш, плавојка? — Ивона. — То јој је овај наш друг Пабло наденуо такво име. Он је био кум. Неки који су били у морнарици, крштавају тако девојчице. — Видите да му је и на барци написано: Ивона. Толико Пипо воли мезимицу.

— Јесам ли вас наљутио? — Не. Зашто? — Не можете да останете још који тренутак? — Морам свакако да идем. Били смо усправни.

Рекли су ми да сте га ви спасли. — Мајке су за то, господине. И то није први пут. Кад се сетим док су још били мали! Питајте Лоњу шта би све она учинила за своје девојчице. — Поздравите Пипа сутра.

Питајте Лоњу шта би све она учинила за своје девојчице. — Поздравите Пипа сутра. — Били су се забринули где сте. Његов је отац долазио малочас и причао му да су вас дуго чекали у крчми.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Што смо му тако дуго били верни? НАЧЕЛНИК СЕ ЖАЛИ НА ЈЕРЕТИКЕ Шта хоће ти лудаци, чему те смутње, као да царство на земљи може бити боље но

На вечеру с царицом села је трава, а пут твој и твога поља, ко зна? ОПЕТ ТО На причешћу су били лењи, Турци их нападоше још у цркви! Па сада крени с њима у одлучни бој.

Она улива наду да ћемо опет бити неком потребни. Смањиваћемо се да бисмо били као зрно или семе, да из нас нешто исклија. да савладамо нашу непотребну огромност.

нема више завета уговора ни прстенске везе сви који су некад и негде рекли једно не долазе да нас подсете да су били у праву Престају постови престају молитве монаха укида се и строги типик жића испосници силазе из пећина ведри и

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Ето само зато сам се и ја уселио, да одржавам ред. АДВОКАТ: Па лепо, а кад би ви, као што сте већ били срески начелник, случајно, овога тренутка, били члан овога кварта, и кад бих ја дошао к вама и рекао вам: уселили се

АДВОКАТ: Па лепо, а кад би ви, као што сте већ били срески начелник, случајно, овога тренутка, били члан овога кварта, и кад бих ја дошао к вама и рекао вам: уселили се некакви људи у кућу о којој ја водим бригу – шта

ТРИФУН: Па јест, каква би то фамилија ми били кад не би обарали тестамент? ТАНАСИЈЕ: Па неће ваљда туђин да га обара?

ПРОКА: Јесте, не кажем да није, ал' јуче смо ми били друкчи! ТРИФУН: Да ми је само знати на основу чега смо се надали, кад смо сви знали да је покојник прави поганац.

А друго, брате, откуд ја знам да обрлаћавам девојке? МИЋА: Па не мислим ја тако, али били сте срески начелник, па рекох, вешти сте да се у свакој ситуацији снађете и да људе обрлатите.

АГАТОН: И мени се, право да ти кажем, од прве тај човек допао. СИМКА: Како да не? А били би одиста леп пар, особито леп пар!... ДАНИЦА (очајно): Али ја вас молим, ја вас преклињем не говорите такве ствари!

АДВОКАТ: Би ли могли звати госпођу тетку? ДАНИЦА: Она је слаба, ако би били добри да пређемо тамо, к њој? АГАТОН: Па да, можемо тамо прећи. АДВОКАТ (Агатону): Ви нам нисте потребни.

АГАТОН: Остави ти то мени. Знаш ме ваљда; ништа ја до данас нисам покварио. Покварио сам, то јест, изборе кад нису били по вољи влади; покварио сам по коју државну лицитацију кад није била по вољи мени; али то је друго; то је политика, а

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

А ноћ је одмицала. Кад сам отворио очи, чобани су већ били устали, пси су лајали. Али нешто се догађало. Из даљине су допирали дозиви, и онда се изви само један глас: — Е-хе-еј!

Јер ко зна колико ћу путовати, а сад је тешко ма шта куповати на станицама. Отац ме пробудио. Они су већ одавно били устали. На столу су се налазиле упаковане моје ствари и мајка ми је објашњавала где је шта. Сели смо за доручак.

На столу су се налазиле упаковане моје ствари и мајка ми је објашњавала где је шта. Сели смо за доручак. Сви смо били усиљено равнодушни и, чинило ми се, била је потребна само једна реч, па да се проспе бујица суза и нежности.

Ту су били сви моји другови и познаници. А овако, идем у непознато место, међу туђ свет. Сељаци су пристизали у масама.

— Где бисмо већ сад били, да смо још јутрос кренули! — жали се један. — Друже, не секирај се... и ово спада у рок службе — добаци један

Застадох пред шталом одакле ме запахну мирис сена и амонијака, подсећајући ме на живот у кадру. Коњи су били нешто узнемирени, чуло се трупкање ногу и рзање. Наједном зачух команду: — Код коња! — Прими!

Сви су били на лицу. Онда се потпоручник исправи и строгим гласом саопшти да је одсад забрањен сваки излаз у варош, и ма где из

Заузети послом, људи нису ни имали времена да мисле на рат. Уосталом, били смо далеко од границе, са грађанством нисмо имали додира, а служба се вршила по свима мирнодопским правилима и

Оцеви, мајке, сестре и жене преко ограде разговарали су са својима, саветовали се, заветовали и били. А било их је које нико није испраћао.

Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута... НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца. А маршовало се често од јутра до самога сутона.

— Је ли, не би се љутио? Изгледа ми да је помисао на жене олакшавала све тегобе овога марша. Били смо доста далеко од ратишта и главних саобраћајних центара, где би се још и могло шта чути о рату.

Непријатељ је близу. Са смирајем сунца војници су размештали шаторе и у први сумрак већ су били легли. Само су још официри тихо разговарали и зурили у мрачан хоризонт, тамо негде према Сави, где су се с времена на

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

И село јој је у тим сновима изгледало друкчије, светлије, и људи су били меки, добри, послушни... све се то пред њом угибало, све је сматрало за највећу срећу на кога се она осмехне, све се

Угледа сеоског писара, а уз њега учини му се да промиче поред прошћа црвена полицијска капа. Увек су му полицајци били одвратни, а сад му се овај што долази учини као јастреб, који се залеће у мирну и безбрижну пилеж.

И сад јој одједном дође на памет да се запита: да ли су њени поступци за то време вазда били умесни ?... Она се загледа у даљину и стаде у мислима претурати дан за даном, све што је у школи преживела ; и што

али би он ипак радо продужио пут, само да не мора одговарати на њена питања. — Јесте ли били до суднице? Шта има ново?

— А зар вам је ово каква срећа, што сад овако са мном разговарате!... Нисте ли пре неколико минута били као убијени. Зар и то није страдање !...

Истина, и ми смо били учитељи, али то је друго... Ми смо сасвим друго... је ли?... Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу,

Боже, па она је то и желела, само то!... Нени идеали нису били недостижни, него скромни, веома скромни... И ево, баш све се испунило!

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ 120. Алипаша на Херцеговини, Л’јепа Мара на Бишћу бијаше. Ај, колико су надалеко били, једно другом јаде задавали. Књигу пише паша Алипаша: “Л’јепа Маро, би ли пошла за ме?

“ 178. Вијала се бела лоза винова Око бела, око града Будима. То не била бела лоза винова, То су били два млада и мила: Они су се у невреме састали, А сада се у времену растају.

Купи свате Ишерлија Јова, Купи свате, поведе девојку. Кад су били на то сиње море, Ал’ беседи Богданова сеја: “Мили куме и ручни девере, Одреш’те ми свилене паћеле — Да умијем моје

Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе него твоју мајку. Сан у бешу, а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.

Здраво свати дошли до дјевојке, И здраво се натраг повратили; Кад су били на Косову равном, Проговара Сјеница дјевојка: “Тихо јаш’те, господо сватови, Тихо јаш’те, тихо бесједите; Долетиће

“ Још су они у ријечи били, Залеће се кобац аваница, И одведе сјеницу дјевојку, Сви сватови у трн побјегоше, Ђувегија у просену сламу, А кум

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Играла сам у Београду, у „Мањежу”! Спремали смо Пижеове Срећне дане! То су заиста били срећни дани! Ја сам имала прекрасну женску улогу...

И сви смо у тој боци зачепљени! А онај месец горе, оно је чеп! ЈЕЛИСАВЕТА: Били у боци, или не били, сутра нам треба путовати! Треба путовати, а не знамо куда!

И сви смо у тој боци зачепљени! А онај месец горе, оно је чеп! ЈЕЛИСАВЕТА: Били у боци, или не били, сутра нам треба путовати! Треба путовати, а не знамо куда! Само што смо се распаковали, поново пакуј!

Он је теби говорио оно што Орест говори ошишаној Електри! А кад је видео да износе оне лешеве, за њега су то били лешеви Егиста и Клитемнестре! ЈЕЛИСАВЕТА: Ваљда нећеш да кажеш да је он мислио да је све то било позориште?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

О, да л се сећаш како смо ишли, све улице ноћу обишли, по киши? Сећаш ли се, ноћне су нам тице и лопови, и блуднице, били невини. Стид нас беше домова цветних, зарекли смо се остат несретни, бар ја и Ти.

И оне који су били остали неодштампани уништио је, пред свој одлазак у Париз из Београда, године 1920. Песме које су ушле у збирку Лирика

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ О ПЕСНИКУ Кад би ова антологија обухватала само сентименталне песме, не би били потребни уз њу никакви коментари.

“, „Бошко и црњо!“. Па се питам: ко зна ко смо били, откуда дошли, како име добили и зашто? Све до мога оца писали смо га старословенски: Церњански.

Мађари су били мобилисали криминалце из затвора Сегедина, и униформисали их, плавим гаћама („а кекгатyàсок“). Иланча је горела, и

Студенти те академије носили су цивилно одело, али белу, морнаричку капу и били су омиљени на игранкама. Мени су се нарочито свиделе две сестре, које су становале прекопута Академије, а биле лепе, и

“). Враницани се љутио што сам толико одушевљен балканским ратовима, али одушевљени су били, са мном, и радници, и носачи, и рибари у пристаништу и дуж Приморја.

Мене је спасло само то што сам мађарски говорио, али да су ме претресли и нашли у мене динаре, били би ме препознали и не бих био изишао читав. Шта хоћу тиме да кажем?

Људи, који су пловили око пола света. А никад даље од сата хода у земљи овде били нису. Чучећи на четвороугаоним сандуцима за рибу, изгледају као угљари, црни од дима петролеја, а не као неки хероји

Месеца још није било, али је ноћ падала у воду брзо. Брда су тавнела. Нови је све више бледео, а стене и пучина били све тамније љубичасти.

Тек сад, кад сам се са Ријеке вратио, упознао сам, и изнутра, сеоску кућу, и колибу. Наши наполичари, који су били наши осиромашили рођаци, вукли су ме са собом и кад ору, и кад копају, и кад жњу. А показали су ми и село.

Учио сам. и историју уметности и проводио дане у музејима, који су, у оно доба, били чувени у свету. Био сам типични сметењак свог столећа. Био сам лакомислен, као што само приличи песнику, и чворку.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Много је година Магдалена ту живела, па је Ту и умрла. И неки људи, који су тамо били залутали, нађоше је једног дана у пећини мртву. Магдалена је била већ давно мртва.

Мушица дође и стаде му облетати око главе: Он се бранио, а бранили су га и дворјани и робови, што су око њега били, али све узалуд... Мушица, онако како је мала, улучи тренутак па му улети у нос.

Ђаво је свирао вешто, тако лепо да су сви били занесени, очарани. А када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир,

(Спази на земљи некакву хартију па је дигне.) Гле, хартија!... (разгледа је)... од некаквог пакета ваљда, у који су били умотани поклони за Материце... А ово је мој поклон... Дед да увијем у њу ноге па ми неће зепсти...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

надлештва, јуче у четири часа по подне, са својим шефом на челу, били су депутативно код господина министра финансија да му честитају с радошћу срећну операцију жуља.

То су били чиновници судске и полицијске струке. Зађосмо у пространу салу једног хотела, у којој већ беху спремљена седишта и

Неки су старци пропали, али су стари и били. „Помрли би да су и у кући седели, а камоли на путу!” — рекао је онај говорник, те охрабрио свет да иде даље.

Ту туве сваку реч учитељеву, и опет на исти начин измиле из школе. Ето, такви бисмо ми изгледали да смо били сасвим добра деца. Стрини се та поука много допадала, али ми нисмо могли потпуно по њој да се управљамо.

Накратко речено, били смо преплављени таквим мудрим и корисним поукама, те смо се сви утркивали ко ће бити непомичнији.

Мање-више, сви смо били добра и послушна деца и слушали смо и памтили савете својих старијих. Све је то у нас само зачетак добра.

Све је то у нас само зачетак добра. Били смо добра и послушна деца и, додуше, из године у годину свака је генерација све више и више обећавала да ће ускоро

ово зло; али како се тај опозициони, управо револуционарни покрет јавио нагло, као бујица, то су сви моји покушаји били узалудни, и револуционари су се насилно искупили у огромном броју јуче по подне на збор.

личности (ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.

Цео град је само о њему говорио с највећим поштовањем. Неки су утекли, али су били презрени од свију. После неколико дана шетао је онај са два жига на челу, исправљене главе, достојанствено и охоло,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Господин Мојсило оде у С., добије податке који су му били потребни, али изгуби памет... заљуби се. Зорка учитељка није му излазила из памети.

И како је нераван пламен горео и дрхтао, тако су и зидови били час осветљени, а час су се њихали и трептали у некој покретној полутами, која је усамљеног човека плашила, улевајући

Историја није забележила време кад је закопано наше место. Али месно предање гласи, да су и наши чукун-дедови били највреднији и најпослушнији народ на свету.

Ми смо били најпослушнији народ, ако не баш у целом свету, оно сигурно у нашој држави. Бојали смо се Бога и слушали смо власт — то

— Ах — прекидох је — ми смо то називали свињским животом. Човеку смо стављали много узвишеније циљеве... — Били сте на погрешном путу.

Одједном се кроз њену тишину проломи онај громовити глас великог звона, од кога се ваздух затресе, а људи, макар били у највећем послу, застану за тренутак и ослушну, као да први пут чују овај дубоки потмули звук.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Сећам се, знам да ти је господин начелник спустио руку и прошле године кад су били општински избори. ЈЕВРЕМ: Ама, није то, него човек ме упита: како, како, газда-Јевреме?

СРЕТА (једним гласом): Тако је! (Другим гласом.) Није тако! (Првим.) Јесте! (Другим.) Није! (Првим.) Ви, док сте били на влади, упропастили сте ову земљу! (Дру гим.) Ћутите ви, издајници! (Првим.) Ко је издајник? (Другим.) Ти! (Првим.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Хе, ал’ друкчији су били Сретини ђедови и прађедови, а друкчији данас њихов Срета! Па још кад узме под мишку какву књигу, па се упусти у какав

Нећу вам много описивати, јер знам да је знате, иако нисте у њој били. Она је по плану као и све друмске механе. Ћир Ђорђе се постарао па има и лично и месно право.

Да је било још црне варбе, били би му још већи бркови«. — »Нема, газда Ђорђе«, — вели други — »ако тај твој Марко није што био род оном нашем Марку

Умела је свуд да се нађе. А разумевала се и у пословима који нису строго женски били. Лепо је надгледала радњу газда-Ђорђеву.

Они су лепо живели и слагали се. Она је имала утицаја на њ, иако још нису били венчани, него су, као што оно једна стара наша песма вели: »живели супружески ал’ невјенчано.

Кад нема дописа, а свима у селу некако све глухо, мртво. Тако се већ били навикли на новости! Нов, свеж дах вејао је по косама и брдима, по утринама и луговима, по долинама и чечварима, по

Пропашће ка’ Жиронда! И заиста! На дан избора пропаде стари председник Милисав и сви они што су с њим били на управи. Нова општинска управа би изабрана.

Али многи у селу нису били Сретина мишљења, јер се Мића, међу нами буди речено, тамо прилично одвикао од тежачких радова, те се и овде у селу

— Све доле! А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. — Е, браво, бога ми, Бразилијанци. Е, јесте били мушко, није вајде! Бравос! — Бравост! — потврђује ћир Ђорђе, али још некако непоуздано и неповерљиво.

— Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. — Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. — Јесу, вала! — прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео.

— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео. — Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде!

све који му год падаше на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Празну мрежу носи рибар, Затрован је цео Ибар, А где су били воскар и ковач Развој планира Оскар Ковач. МИЛИЦАЈАЦ Миладин Митевић, из Почуче, човек сирома Запослио се у

ПОСЛЕДЊИ ДАН ЗИМЕ Крај левог ува —северац дува, Здесна, Кроз лужњак, Стиже јужњак! Северац цвили: „Збогом били!” А јужњак, Јунак, Кроз топал чунак Хучи у суирак!

Покуњени, стајали су сатима пред вратима И пиљили у пену безгласно, безгласно... Сви су они били вични многим занатима, Ал то им је и до данас остало нејасно.

А они који дођоше до воде што се плави Личили су на изгорели град који се још понегде пуши. Толико су били гладни и мршави Да су им шајкаче падале на уши.

Хранио се од оног што улови: Тешки су, за људе, онда били услови; Опстајали су само они које је био рђав глас: Овакви као што смо ми, и још гори од нас!

А кад је реч о тескоби и о очају, Те су ствари недавно приспеле у нашу домају... У пећини су односи били грубљи али и здравији Него што су данас, у Југославији — Крапинац је свог ближњег убијао због глади А не из мржње,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

природњаци, испитавши такве случајеве, налазили су да су то обични паразити у унутрашњости организма јегуље, који су били варка за просте, необавештене рибаре.

Све су то били први кораци за расветљење мистерије. Њима је било утврђено да се јегуља, као и друга риба, плоди мрестењем, и то само

Све што је извежбано око природњака могло у бистрој води спазити, били су парови црних тачкица које су означавале очи животињица.

Прегледани су пажљиво старији научни подаци о риболовима у Атлантском Океану, који су раније били нарочито брижљиво сакупљени и обрађени за године 1863—1865, за океански простор између 30˚ и 34˚ северне ширине, и 18˚

је на копну, па се и мисли да су океани, са својим средствима за селекцију, развијање и миграције првих организама, били колевка живота на земљи.

браса дубине човек би имао да издржи притисак од двадесет локомотива, свака са својим дугачким возом чији би вагони били натоварени гвозденим полугама.

Већина молуска и анелида, које је мрежа извукла из дубине од 1000 броса, били су већ угинули кад је мрежа извучена на брод, или су се већ растајали са животом.

Није се могло сматрати да су се они нахватали за кабл за време његовог извлачења са морског дна; они су били тако чврсто прирасли за кабл да се није могло на то мислити.

Учасници експедиције су у својим тврђењима чак били и претерали, тврдећи да у океану не постоје границе дубина за могућност и постојање живота.

године вршила таква иста истраживања у Средоземном мору, били су у томе мору сасвим другојачи. Ту се већ од које стотине метара дубине показало велико сиромаштво у морским

на себи носио тадашње најчувеније научнике, природњаке, физичаре, хемичаре и геологе, као и искусне морепловце који су били широм света познати по својим дотадашњим путовањима и подвизима на мору.

Научни инструменти и судови били су осигурани од покрета и љуљања при бурама. У то време најсавршенији апарати за фотографисање, са потребним

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела — Ми бисмо можда дуго срећни били!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

дође књига од Никшићах, и у књизи десет побратимствах на Пољане да се састанемо, да им дамо робје на откупе; па смо били на станак Турцима, стога смо се мало задоцнили. КНЕЗ БАЈКО Што збораше Хамза и Никшићи?

Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала?

КНЕЗ ЈАНКО Чудна попа, јади га не били, у свијет га оваквога нема! СВЕ У СМИЈЕХ И У ГРАЈУ. СЕРДАР ВУКОТА Дану причај који што сте дошли, да идемо, да не

Па се народ цио помутио, нико не зна што хоће да ради; помрзјело све једно на друго. На чудо смо и на јаде били раздвајући да се не искоље. Једва смо их овамо савили, еда како ви то претечете.

Па и да би дошли и стотина, имам овде десетак ђачади, у кућу се бисмо затворили, ми се били, а ти би нам пјевâ. ИГУМАН СТЕФАН Од те пјесне, Боже ме сахрани!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Не зна се који је од предака баш саму кућу подигао, али се знало да су од вајкада били тако богати. И тек за хаџи-Трифуна, од кога се они почели и хаџијама звати, знало се да је он први имао смелости да,

И | онда би отуда, из чивлука, где су били затворени са свирачима, које наместе у другу собу, да не би могли гледати шта они раде, по неколико дана допирао овамо

И у бријању и шишању косе издвајали су се. Каогод што су сви имали исти израз лица вечито узак, сув, тако су исто сви били и са једнако кратким, поткресиваним брковима, који им никада нису прелазили иза крајева уста.

толико богатој, отишао, поред Солуна, чак у Цариград, да што више путује и учи тај њен деда и баба тада никако нису били код куће.

момку Тонету магазу горе у чаршији а кућу Магди, слушкињи, коју су још дететом узели и лепо је удомили, једнако су били на чивлуцима.

И то не они стари бегови, бегови само по богаству, већ ови други, који су, поред богаства, исто тако били школовани и научени као и он сам и који су у последње време почели овамо да долазе и да бивају постављани за меџлисе и

Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима. И Софка се сећа да су ти дани били најгори. Јер после сваког његовог поновног одласка у Турску, мати би јој по неколико дана ишла сломљена и уби|јена, а

А поред тога зато су се још око ње отимали у љубави, што су сви не предосећали него на чисто с тим били: да је она, Софка, последњи изданак од породице, главне куће; да ће се њоме свршити и утрти све.

Има их четири. Све једна другу сустигле. Отац и мати били су још сељаци, али, пошто се обогатише, њихна деца, особито те кћери, брзо изишле на глас.

Истина | душеци су били скупоцени, тешки, од саме вуне, али стари, и поред најновијег, најопранијег чаршава, којим су опшивени, није могло а

И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели. Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.

И ваљда услед свакидашње употребе и стајања на једном истом месту, били су готово уплеснивели. Такви исти су били и јастуци, чупавци, дугачки, али са грудвама.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

АЛИЛУЈА Били смо деца, и на трошној клупи, У старој порти, испод кестенова, Побожно, када Мај и нада пупи, Слушасмо тихо, на

после прве дане Вере и мира; сасекли смо брзо Младачких снова мирисаве гране; Оркан је страсти душу нам растрз’о. Били смо глуви, поносни кад бруја На истом месту старо: Алилуја!

обоје са једним Крином у срцу и звездом у оку, Ту, миловани поветарцем чедним, Снивали дуго сваку ноћ дубоку; И били срећни због љубави своје, Поносни трајно због свога рођења; Нити је икад мислило нас двоје Да штогод љубав руши или

младост чили; И у сваку јесен отмену и бледу, У дугачком, тужном и свечаном реду, Промичу крај мене дани што су били: Раскош првих снова у злату и свили, И мртви априли, И радости прошле и драги профили.

будеш траг Прошлости што ће, можда, да ишчили, — Последњи спомен, и тужан и драг, На радост, срећу, што су једном били.

А наша два сина, два честита крила Полета и нада у бури и лому Нису дали маха поразу ни слому, И били су понос нашем скромном дому.

А с вечери, кад се сенке ноћи снаже, И пре пада свога — храст је мртав био. ЗА СТОЛОМ Одвише смо били радосни и тужни, Одвећ смелих мисли гајили и брали Све плодове горке кад су идеали Постали стварност в облици ружни.

Равнодушно, мирно напустисмо оно Што је нежна душа прошлости нам младе; Нисмо били тужни, кад погребно звоно Огласи крај наше младости и наде.

Да имала нисам вазда будно око, Да ми глава, срце нису били хладни, Давно би ме — мали и крвави плен — Заборавили сви зверови гладни. А овако, моћна биће ми и сêн.

Све је то прошло. Сан свих снова чили У сутону мисли нејасном и бледом; Сви су сада друго, а друго су били; Њих нестаје просто, без шума, и редом. Све је то прошло.

ХАМЛЕТОВА ПАРАФРАЗА – НАД ЈОРИКОВОМ ЛОБАЊОМ – Остала је, мој Јориче, још кутија где су били Закључани сви планови, сви рачуни и све скице Будућности, снови маште изаткани к’о на свили, Ташти понос, горде

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Овдје осим Црногораца има и нашијех поданика, Ораховљана, Лепетанаца и другијех. Откад су Французи били, слободно је извањском народу да у град улази...

“ У мрак су били на кућнем прагу. Сердар уведе свога госта и посади га украј огња. Бијаше то момак од двадесет година, висок, танак,

Њих смо већ поменули у почетку ове приповијетке, јер су били са стрицем у Котору. Трећи је био бркоњин брат, а оба подаљи рођаци Пејови.

“ рекоше момци весело, а бркоња Радоје искочи на врата, те унесе натакнута брава, којег су пред кућом прислонили били. „Е, Боже помози!“ рече Пејо, прекрстив се још једном, „справите пушке, момци!“ Сва четир извадише леденице.

“ одговори Владика. „Имао си шта носити, игумне!“ рече неки. „Богме, дијете, бреме, ама мило бреме. Сви су ти били у манастиру божићнијех поклада.

„К њему!?“ рече Вира (како је он зваше) престрављена, управ ужаснута. „Та да, ондје гдје смо јуче били: Рекао нам је свима да се данас на истоме мјесту нађемо, да ће нам донијети ораха и показати друге вјештине свога хрта.

Многи изображени људи свједоци су били њихове велике вјештине у томе; догађало се да су они излијечили рањенике са којијех су доктори руке дизали.

„Пејо наш“, настави момче, „није имао бољега пријатеља. Бјеху врсници. Ко ти зна колика су пута заједно у бојевима били и четовали.

Озринић бјеше један од онијех те су у Дузи с Јанком у чети били. „А хоће ли која од нашијех женскијех доћи?“ запита Јоке брата. „Неће некако не могоше!“ одговори он.

) Божије око! Дабогда ти — рече — и то друго испало, кад је тако слатко!“ „Били два Цуце, па се стали дијелити“, поче онај. „Шта ће да дијеле, ками, до оне куће и авлије, И нешто прљужине. Добро!

Све јаде што поднесосмо од нашега дјетињства па до твога поласка, да је те све јаде збити уједно, они би били ништа према онима које трпим откако примих твоје писмо из Котора.

„Пусти ме!“ мољаше цура. „Пусти ме!“ „Хоћу, ево само одговори ми једну ријеч“, и он диже руку с ње. „Ма што?“ „Били га узела?“ Она се диже, али је он ухвати за скут. „Е, нећеш док не одговориш!“ „Бих!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Добар ми дошао, и с анђелом дошао! Дуго ти се име спомињало, докле тече сунца и месеца! Душмани ти под ногама били, како Шарцу под копита чавли! Ђе је свадба да си делибаша, ђе је софра да си долибаша!

— Да је стећи кô што рећи, сви би богати били. — Међу реченијем и стеченијем гора је по сриједи. — Боље је и мало с благословом, него дато с проклетством.

О НАСРАДИН-ХОЏИ Јеси ли ти падао с тавана? — Питао Насрадин хоџа љекара, кога су му били дозвали да га лијечи, кад је пао с тавана, па се убио.

— Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све пет прста каже: „Ено онамо!

За путника добро а за чобанина зло. — Одговорила баба кад је један од путника који су били засјели око ватре, те чобани нијесу могли приступити да се огрију, запитао како је вријеме напољу.

Ишли путем два човека: срећан и несрећан, а према њима у силовитом трку нагло избију упрегнути коњи у кола, који су се били отргли из возаревих дизгина.

веле да га је негдје у селу Ровинама убио некакав каравлашки војвода Мирчета златном стријелом у уста, кад су се Турци били с Каравласима; други казују да му се у таковоме боју заглибио Шарац у некакој бари код Дунава и да су ондје обојица

Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А

Душмани ти под ногама били, Ка’но коњу чавли и поткови. 6 Бука, нина (мајка) свога сина: Спавај, спавај, ја те не дам баји!

несан под бешу, Несана ти вода однијела, За велика брда занијела, Ђе’ но нема вука ни баука, Душмани ти под ногама били! 7 Нини, сине, радосна ти мајка!

Спавај, спавај, сан те преварио, Прије тебе, него твоју мајку. Сан у бешу а несан под бешу. Уроци ти под ногама били, Моме злату ништа не удили, Наудили у гори хајдуку.

Сан у љуљу, уроци под љуљу! Уроке ти вода однијела, Мимо твоју љуљу пронијела, — Анђели ти у помоћи били! 13 Спавај, сине, бог ти добар дао, Бог ти дао добро а за много!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад дође дијете у једну воденицу, а то у њој сједи ћосо: „Помоз' Бог ћосо!“ — „Бог ти помогао синко.“ — „Били и ја могао ту мало самљети?“ — „Би, зашто не би; ево ће се моје сад изамљети, па онда мељи колико ти драго.

Обрнем се тамо, амо, не били се како извадио, а кад видим, да се неда, онда брже отрчим кући, те донесем мотику, те се откопам, па однесем водицу.

142. Царевић воду пије, копље му се врти. 143. Цигулин цичи у лугу, да није цигулина у лугу, сви би људи за ругу (били). 144. Црвен јарац по кошари скаче. 145. Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146.

” Баба му ово све покаже, па му рече: „Видиш, ови су сви били у мене у најму, па нису могли кобиле сачувати.” Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи.

” Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредп. Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво.

” Отац му већ није хтео ништа говорити, него одмах пође с њим. Кад су били близу вашара, син рече оцу: „Ја ћу се сад створити једна трговина: шатра пуна робе, што је на вашару не ће бити лепше

” Кад ујутру сване, а колеба се претвори у велике дворе као што су били први дан. Онда га Усуд запита: „Шта си дошао?

” Онда рече они чоек: „Оче духовни! ово су били моји несретњи синови, и ја сам сва три једну вечер кад су спавали заклао својом руком, пак сам тајао и никад никому

по доњој усни, па ће се јагње свако проврћи опет човјеком, а главе ће оживљети и постати људи као што су и прије | били.

” Цар јој допусти да преноћи, онда царица кад су били при вечери помијеша му у вино ракију и нека мирисна биља, и нудећи га да пије говораше му: „Пиј царе весело, јер ћемо

Кад тако сви који су онђе затрављени били оживе, убију ону бабу, те овај | два брата к царевој кући а остали сваки својој; и лаж чуо, лаж казао, и Бог ми те

У то време човек и жена били су за вечером, па пошто вечерају, рекне жена: „Да је овде сад оној | наше двоје деце, дали бисмо им ово мало корица,

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Те ако хоћете да говорите о некој срџби, све поруге и узроке греха, ма какви били, похитајте да себи припишете и наметнете.

и не дајте добро одлагањем, што не треба да буде, него са вољом сваком и журбом на то притеците, да бисмо једно били сви, исто мудрујући, исто помишљајући, које један исти пастир напаса и води и као нека златна верига једни за друге

Ако ли би неки сами били у ћелијама, да о томе одлучи игуман и да зна живот њихов. ГЛАВА 27 Како треба давати одећу и обућу Треба даље

А ноћ када наста, пошто су се сви опростили и били благословени од њега, отидоше у ћелије службе и вршити и нешто мало одмора окусити.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

(Враћа се за шанк) МИЛЕ: Овај друг Вилотијевић, са говорнице! Зајдно смо ишли у занатлинску, били смо сјајни другови, пар екселанс! ИКОНИЈА: Какав пар? СТАВРА: Лепо ти човек каже: пар екселанс!

На концу конца, то је милионска вредност! МИЛЕ: Где би ми данас били са развојем да нам је више оваквих кадрова! СТАВРА: А што ти не уђеш, чује се и одавде?

МИЛЕ: Онај фракционаш и вербалиста? То је обична чаршинска дезинформација! Е, брајко мој! Где би ми данас били да нам нису сметали такви у развоју! СТАВРА: На митингу си му јуче аминово! МИЛЕ: Ја аминово?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

не обзирући се нимало на своје недостатке и несовршенства, жели само и говори: „Камо срећа да су наши стари паметнији били!” У тридесет година возраста почиње сумњати да није Ни сам доста паметан био.

Европејци усудили мисли своје поправљати и ум науком просвештавати, остали би до данас у првој глупости и варварству и били би подобни бедним народом африканским. Приклад други[х] народа даје ми дрзновеније.

боде да се из блата извлачи, он, наместо што би напред потегао, натраг узмиче — ево, у какво су ме состојаније довели били моји без расужденија пролози.

Накратко, они су сви били пред мојим очима слаби, грешни и плотски људи, који све своје блаженство на[х]оде у чашам испијању; уздишући жалио сам

Колико пута најискуснији људи другојачије мисле данас неголи јуче? И сами се чуде какве су памети били до лане! О, колико смо нерадиви у истраживању истине!

” Чини ми се да би се сви пароси чаковачки у оно доба више његовој смрти обрадовали били, него да им је који најбогатији обркнез умро; тако им је био додијао и хака дошао.

Или се, зар, хоће да смо ми бољи од апостола? У време апостола, и триста и више година после њи[х], епископи су били мирски поглавити свештеници и имали су своје жене.

” На ове речи доброг и простосрдечног епископа, сви који су били при трапези почели су се крепко смијати. Госпођа Калиновичка, сестра домаћинова, уздржавајући се од смеја, почне

„Између први[х] калуђера, многи, учени будући и доброга житија, избирати су били на архијерејства, како Василије Велики, којега је брат био епископ ожењен; како Григорије Богослов Назијанзин, којега

Василије Велики и Григорије, монаси будући, за њи[х]ову велику науку и добродетељ, и други многи неожењени избирати су били на архијерејства и тако мало помало сва ова достојинства преузели су калуђери.

Но, док мене моја савест не обличава, ја се никога не бојим. Боље би много било да нису никад били тако богати с анатемама.

И за не продужавати одвећ беседу шта су у прво време били монаси, шта су временом постали, шта ли би ваљало да су, могли сте ласно познати; а шта су данас у наше време, није

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...; Р. Патак, алфијер у...

Камо вам остала дица? — Сраме се, па се сакрила иза таре — вели домаћица. — Ајде вечерајте, живи били! Стипане, дај да се и ми заложимо. И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме!

Кâ што су вридни били сви наши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе! А ти писме пиваш и молитве диваниш.

На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола. Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе.

Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина. Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то мјесто

— вели кнез. — Сутра зором хоћеше га Кркота одвеси на босанску границу. А знаш шта су били смислили? Да слажу стрицу, како си ти издâ коња другим никим лупежима! — О Исусе слатки, о Дивице причиста!

— Јесам... Оно што јест, јест, а ви знате да у мене нису дви ричи! Прикојуче, уочи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам какво ће вриме.

— викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла. Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води. Ајдемоте трагом!...

А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени да је погинуо. Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изозове

“ — А је ли комишијун још овдинак? — настави Бакоња. — Однија и’ враг зарана. Прије него шта смо принили мртво тило, били су у цркви и записали све... Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!

— Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш... Добра ноћ, Грго!... Ајдемо, ајдемо! Кад су били на дну стуба Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом: — Лудо дите, како не помишљаш само једну ствар, како не видиш

А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали! Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде. — Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

И — можда: булка далека. О знамо ми, знамо, знамо, Ал ипак корачамо. СУНЦУ КРАЈ ЈЕ Били смо далеко, ал најдаље — не. Квасили се у мору, пели на врх, о свуд. Јесмо ли донели нешто или оставили све?

Јесмо ли донели нешто или оставили све? Неко се вратио насмешен, неко луд. Заједно смо, а били смо раздвојени сви. Да л смо ближи или даљи него пре?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Хоћу, као кад зрело грожђе берем. — Сви су му луди у кафани, и ови што су се начичкали око његовог стола, били само један једини човек, кога може газити без размишљања и кајања, као што се гусеница гази.

Застења и извуче руку испод покривача. Вукашин ће на суду да одрекне, да смањи суму... Подмукао је. Још док су били деца, тужакао га Аћиму. Колико ли му је новца издао до сада? Осамнаест пута... А храна, а одело? Не, прво у готовини.

Откад памти, тоцило више нико није употребљавао. Танки зелени лишаје ви били су прекрили његову некад од псећег језика глаткију површину, тоцило је било веће и од највеће погаче, до земље га

Чађевић кида мртву кору багрема: — Василије му је пред свима у оба образа ударио по шамар. дланови су му били гарави од ножа. — Он мени није род.

„Помаже Бог!“ рекао му је. „Иди прво да се умијеш“, рекао је Василије јер су му образи још били чађави од његових дланова. А Лазар потегну кубуру и опали. „Исцепа ми зубун“, рекао је Василије и пошао ка Лазару.

Не тражим много. Толико их се рађа у свету. Многа, јадна, умиру од глади. Многа се рађају само да би слуге и мученици били. А моје дете би срећно било, Господе, света славо, Мајко божја... Ђорђе није крив што ме је тукао.

“ Груди су му биле набрекле. Сам себи био је као брдо велики. А сељаци, сви су око њега били као мрави. да је Аћим рекао ,,скочи на нож“, скочио би. За правду, и кад То Аћим каже.

и прашина жуте земље, више никад и нигде није видео такву земљу, ни раније кад је за златом рударио, сви су око њега били крвави, док је официр стајао с подигнутом сабљом, зинувши као да је из његових уста излетело ђуле, стоји и ништа не

Гаће су вам пуне од ове гомиле јада под осушеним и распореним брестом. А ми смо у шанцу шуматовачком са свих страна били опкољени, Турци су нас у теме зврцали, Черкези су арлаукали као да их деру, дозивали Алаха као што пијани дозивају

и танконогим коњима што се пружају као срндаћи преко урвине, то је била коњица, а не ви, трапаве пијандуре, а ми смо били војска, нисмо били Преровци, официр, иако је имао браду, није био галамџија Аћим Катић, па труба цикну јуриш, ми као

што се пружају као срндаћи преко урвине, то је била коњица, а не ви, трапаве пијандуре, а ми смо били војска, нисмо били Преровци, официр, иако је имао браду, није био галамџија Аћим Катић, па труба цикну јуриш, ми као зверови поскакасмо...

И кренух ја њему с намером да постанем војвода. Вршаји су ми у срцу били а ноге сам имао на сва гувна да стигнем. У Крагујевцу, без куршума, поведосмо с нама војску.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Тада је схватио да је опасно пењати се, јер су свуда унаоколо били стражари. Али није могао да се обузда. Кад су га ухватили, Златопрста је чула само тупи пад и очајнички младићев крик:

Кад радозналост нарасте као поплава, неколико суседа поче да је уходи. Без успеха. Прозори Татагиног кућерка били су густо застрти, а већ при уласку у шуму старица им се губила из вида.

Тајна је остајала тајна! Можда би вечно тако остало да зима која дође није била изузетно снежна и хладна. Сви прозори били су прекривени мразним чипкама, а снег је допирао до рамена. — Шта ли је са Татагом? — питала су се деца. — Шта једе?

Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци. Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али један се стално смешкао,

Морају да иду у школу! — Зашто морају? Мишеви, птице и пужеви не иду у школу, па живе. Кад бисмо бар били пужеви! — узвикну Плачко затреперивши од своје страшне жеље. — А?

Тај орах? Таквог у том крају ни пре ни касније није било. Крупнији од тврде селачке шаке били су му плодови, а дебло ни три човека није могло да обухвати. Зар је чудо што су трговци нудили суво злато за њега?

— Баш мудро! — узвикну Пелетинка — Више него мудро! — узвикнуле би и Кнедлице да им слаткиши нису били у устима. Је ли чудо што са свих страна почеше да пристижу поданици вешти у махању лепезама?

Колико пустиња прешли док Нису стигли до мора и испод моћног стабла угледали мале свираче? Били су сигурни да им више не могу побећи, кад неко викну: — Бежите, војска! Куда да беже? Испред њих је море.

Стари светионичар је то добро знао. уз унука, таласи и галебови били су му једино друштво. Тек понекад би по неки рибар залутао. — Ух како рибари лажу!

Није имао кад ни да седне, а плодови ораха постајали су све сребрнастији, све крупнији. Већ су као јабуке били крупни, а још су расли. С временом прича о сребрним орасима пође по свету, па стиже и до цара Земље Бисерних Чапљи?

Ако не верујеш, питај врапце: били су будни... Дечаку се учини да сања, али прозор је био широм отворен, а трачнице малога воза празне.

На крају крајева, јахачи су били дечаци као и они. С осмехом су им показивали где се лове шкољке и ракови. Уводили их у своје куће, износили пред њих

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

два млада научника, школована на страни, позвана да ово виде, нису видели ама баш ништа, само су били изненађени видом празно верице код ових људи, препаднутих сопственом прошлошћу.

(Капетан, при том, и није био баш за Карађорђевића.) У тај су Конак, касније, били пренели и чувену Јевремову столицу, у којој је седео и онда када је, већ сукобљен са Милошем, великим братом,

У том умиривању, међутим, није хватао оне који су били против Кнеза него оне који су били за њега: Вучић је одане оптужио за побуну и изазвао праву пометњу.

У том умиривању, међутим, није хватао оне који су били против Кнеза него оне који су били за њега: Вучић је одане оптужио за побуну и изазвао праву пометњу.

побеђује зло које се све луђе распламсава у људима: уживали су у смрти непријатеља а непријатељи им, већ одавно, нису били толико Турци колико пријатељи од некада.

Непријатељи су му били Турци најамници, јаничари, крџалије; не и турски живаљ. Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и

и у зиму 1804. године много пута му је, кад је претила турска потера, слао тајне поруке. Били су побратими. Али ни тај побратим није сазнао за замку коју су Турци спремали Васи и Марку Чарапићу,1 уочи Ускрса 1804.

Баца је чекао тај знак, а трајало је, бедеми Стамбол-капије дуго су били спокојни, онда се огромна ноћ одједном, сва, нечујно искосила у својим безданима, занемели су дахови свих понора, као

“ пробио је тескобу таме. Био је прави час, змајеви су, за трен, били на бедемима, турски војници, лица смрешкана од чуђења, јурили су са бакљама, Васин лик је севао на њиховим

је примио, о прослави шездесете годишњице Првог српског устанка, Таковски орден, али најтеже у његовом животу нису били окршаји са Турцима, којих је имао безброј, него разговори са српским чиновништвом, којих је имао неколико.

Тако је и сад; кад су се сасвим били примакли првом стражару, неки камичак одскочио и стражар, упозорен, одмах је имао нож у рукама и одмах замахнуо на

Проти Матеји и војводи Чупићу било је време да се враћају: сад више вису били преговарачи, само таоци. Њих, своје таоце, Турци у миру спроведу на место замене; али, на том месту нема ни српских

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

“ „Знаш у хладу, испод оне гране, Бистри извор, где смо били лане; Кажу да је из вилиних двора; Од њег' болник оздравити мора“ - „Оздравити мора“...

- да си само каткад хтела У заносу, и сличну мекој свили, Да кажеш нежну реч из срца врела И ми би можда дуго срећни били!

Обоје смо страсно веровали тада Да се бесмо нашли. И ми нисмо знали Колико смо били уморни и пали Од јада, од давно преживелих јада.

зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојника мили'? Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, а ја да сам плак'о!

У част посланика Републике старе, И светлога госта, држали су били Тад у Трианону бриљантно соаре, С трупом Молијера, музиком од Лили.

Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... (и тако даље), успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне“. Ј.

Нејасна носталгија и неизвесна туга умарале су њену крв и њено тело, који су били онаки исти као крв и тело у љиљана.

и спокојно као што су поумирале њезине кризантеме, дуго су са катедрале певала стара звона, а гласови тих звона били су мирни и свечани као гласови давно помрлих свештеника. Ј.

Јадно драго моје, знаш ли где су били, И зашто умиру тужни и крвави? Д. Симић ЦXЛВИ РАСКЛАПА ЗОРА... Расклапа зора трепавице сене, И буди данак са

и стиснутих пести, Са руку наших ланце ћемо стрести! В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и Марка, Васкрсао Србин из Косовског Гроба!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Све дивоте неба и небесах, све што цвјета лучем свештенијем, мирови ли ал' умови били, све прелести смртне и бесмртне - што је скупа ово свеколико до општега оца поезија?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ево што он о томе каже. „Разговори тих двају природњака били су, вероватно, доста занимљиви да би заслужили саопштење.

брзо присетих: Левенхајм је, како му његово име сведочи, био Јеврејин и због тога су продаја и куповина његових дела били забрањени, а уништено све што се затекло у стовариштима.

О њој нисам имао више да бринем. Истина, требало је неколико месеци док су они оштећени табаци били поново отштампани и сви табаци дела повезани у књиге, а цела година док су прве од њих послате у иностранство.

Рим у доба Коперника, Магдебург и Беч половином седамнаестог, а Париз и Лондон половином деветнаестог века и какви су били обичаји, начин живота и ношње у тим временима. Ти подаци претстављали су кулисе моје позорнице и њену гардеробу.

После Њутна дошли би на ред велики изградитељи Небеске механике, науке којој је он положио темење, а то су били, у првом реду, Лагранж и Лаплас. Прикупих и проучих њихове биографије и доба у којем су живели.

Онамо је водила, као што ми је писац тога писма објаснио, права, широка, поплочана улица. Лево и десно од ње били су поређани, истесани из гранита, натприродно велики камени овнови, свете животиње бога Амона.

Пространи зидови тих кула били су прекривени релијефима и хијероглифима. Пред кулама је било постављено шест огромних статуа некадањих египатских

„И у астрономију су Египћани били добро упућени; они су се разазнавали одлично на небу и полагали своје Монументалне грађевине тачно према правцима неба.

Но далеко ученији били су они у геометрији и рачуници. „Малочас сам вам показао како су Египћани увидели да је троугао са странама 3, 4 и 5

ужета и затегао их у један троугао, као што смо малочас урадили, увидео сам да је код свих тих троуглова, иако су они били различитог облика, тј.

имали различите оштре углове, трећи угао био прави: сви ти троуоглови били су, без изузетака, правоугли. „Тада ми је севнуло кроз главу: не само код ових троуглова које сам сложио, већ и код

Сви троуглови, конструисани помоћу тих бројева, били су правоугли. Тим сам се приближио на домак своме циљу. „Да до њега самог стигнем, морао сам се упознати и са

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Другови смо из детињства и за све време ђаковања били смо нераздвојни, најбољи другови. Растали смо се по свршеним студијама, а једнога дана пре ратова извести ме да ће да

У тренутку, међутим, кад су затегнутост нерава и наша узнемиреност били на врхунцу, дрски студент обрати се разјареном човеку једним врло помирљивим тоном: — Немојте се љутити — рече он сав

А ја сам рекао: „Снајка, побратиме, да Бог да целога века били срећни као данас. Ето то је све што знам и могу да вам кажем“, па сам бацио празну чашу у траву.

Волели смо се искрено, топло, лудо, али, наивно. У годинама у којима смо ми били, уосталом, никад и није друкчије, никад се и не мисли на онај живот што чека.

А затим, сећам се како није било питања у коме се ми, у то време, не би сложили. Једном речи, ми смо били једно осећање, једна душа, једна мисао. Живот наш имао је да буде вечита песма и ми непрекидно пијани од среће.

Хиљаде ситних и крупних ствари, непријатних и мучних, које су нас неминовно очекивале, ми нисмо били предвидели. Као и већина вереника ми нисмо хтели предвиђати тај стварни живот коме смо ишли у сусрет, који се не може

Тако ми је добро било уз тебе. А сад, као дете које гледа како се разилазе сви што су око њега били да га теше док му мајку не сахране, као и оно, и ја сам се надао да ме никад нећеш оставити.

Рече ми да је свратио кући на два дана, али да би боље учинио да је обишао, јер му ови први дани ослобођења не би били горки као сад.

“ Тако ми је писао. Али то је било и прошло. Нисмо ни ми могли бити свеци. Или, брате, доста смо и то били на фронту. А сад кад стигнем, знам шта ће ми рећи; рећи ће ми од речи до речи: — „Јеси видео, побратиме?

Чинио ми се, истина, много старији него што ми је рекао да има година. А бркови су му били масни, умазани и ушиљени као иглице.

Али оно чиме је особито био тронут, то су били неизрециво болни звуци посмртног марша, који је јецајући одјекивао и некако нарочито дирљиво цвилио варошким сокацима,

Онда је отаџбина била религија. Онда Бог није био свуда и на сваком месту. Њихова божанства, то су били њихови мртви очеви чије су душе становале у кућама своје деце и нигде на другом месту. Колико Богова, толико отаџбина.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Одмах иза куће почињала се пењати кршевита стрмина, тако да су на стражњој страни прозори били ближи земљи него они на прочељу.

Преостали дио агенције изгледао је као неко складиште гдје су били без реда истоварени сандуци тјестенине и врећице сумпора, бале сухог бакалара, вијенци тврдих колача, колути жице за

Зар, при помисли да бисмо били други него што смо — далеко успјелији, далеко чаробнији, па и далеко сретнији — дубоко у нама, ипак, нешто не засебе?

То мало стакалце у дјетињим рукама и једна заробљена зрака божјег сунца били су кадри да дјетету даду илузију да је и само постало један мали господ бог.

И мађионичареви чини нису више били извори чудâ, већ продукција обичних, свакидашњих, баналних ствари. У нешто касније послијеподне, након сат-два

савијали су цигарете из тула табакера и пушили их на своје јако пожутјеле цигарлуке од слоноваче; а што су цигарлуци били испушенији и жући, то је већа била цијена и самим цигарлуцима и њиховим сопственицима.

И био сам зато у неку руку захвалан. Касније сам слушао да су то били ваљани и честити људи, „либерали доброг старог кова”, и да су на кружоцима таквих „либерала доброг старог кова”, по

У то златно доба човјечанства, све што се догађало, догађало се далеко. Људи су били поразмјештани на својим шаховским пољима, мирно су сједили у својим претинцима, преграцима, преградицама годишњих

и ваљда рођен с укусом за болећиву осјећајност (несентименталне људе, ма како они умни, способни, па и надарени били, одувијек сам нагонски осјећао као мање вриједне, заправо дефектне), у том оштром запажању чисто бих заборавио на

И тад би се распјевала безимена носталгија. У њој као да су били чудно удружени и жудња за непознатим и жал за неповратним.

Сви су филозофи били такви”. И сви велики пјесници, надодао бих. Смрт је у суштини једина тема пјесника. А што им друго и преостаје, кад

” — осјећам да се тиме баш ништа не би промијенило. Ниуколико тиме не би били осиромашени моји унутрашњи садржаји, ниуколико умањено моје богатство искуства, ниуколико ограничен мој доживљај

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— рече неки непознати. — У стању смо умирити вашу велику бригу о ручку, јер смо били очевици, кад је госпођица куварица вашега дома носила овоме Мити Стрижибрку два гушчета на заклање, а миледи Соја баш

И зар се могао чему бољем надати, зар је могао у оној сиротињи очекивати какву сјајну срећу? Јад и немаштина били би му вечити другови... А овако, зар је боље?... О, тешко ли је то!...

Они леже мирно, погледајући само навише уз пут, од куда је имао доћи осуђени путник. Радован је, још док су били на ноћишту у шуми, дао Ђурици сва потребна упуства у којима су предвиђени разни случајеви, па сад безбрижно седи и

Пантовац чекаше да потера сиђе у долину, да му се изгуби из очију, те да се они неопажени дохвате реке. Тако су били много поузданији, но да их опази потера и да се крене одмах за њима. Рачун је био добар.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Идући тако, дође до оно троје деце што су се били окаменили, затим дође и до девојака, па види да су и ове давно преминуле, и свугде где год је пролазио, нигде није

А враг му рече: — Бољи би ти били новци. Али стари рече: — Нећу, него кабаницу, па ћy се покрити с њоме гдје будем спавао.

И ако нијесу имали да им се пресипље, нијесу били ни гладни, ни без ватре. Једно јутро нареди мати сину да доћера кући суховине, јер да ће тај дан парити и прати

Баба му ово све покаже, па му рече: — Видиш, ови су сви били у мене у најму, па нису могли кобиле сачувати. Али се царев син од тога не поплаши, него остане код бабе да служи.

„Подајте“, рече, „тако не били проклети.“ Потом цар умре. Послије његове смрти стане земан по земану, док на једну ноћ стане неко на вратима лупати:

Пређе преко бедеме, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.

Кад тако сви који су онђе затрављени били оживе, убију ону бабу, те ова два брата к царевој кући, а остали сваки својој.

Везировић обећа оцу да ће га послушати, па крену на пут у име бога. Кад су били на првом конаку, док акшам, а слуга ухвати првога коња за улар, па ће господару: — Ево овде ћемо коначити.

Када су били крај језера, не може се приступити од смрада: вода избацила мртву аждаху, па се усмрдила и уцрвала. Они се зачудише, а

Везировић се зачуди па стаде слугу хвалити, ама га он пресијече, и кренуше даље. Када су били насред поља гдје је слуга исјекао пустахије, ту устави па завика: — Дајте вреће па хајте за мном!

Кад год је она зинула, он јој је бацио у кљун један крух, једног овна, и улио једно виједро вина. Али кад су већ били близу врха, било је већ све потрошено што је он био приправио, међутим орлетица зину још једанпут, а Марко, не имајући

Дете скочи у воду и стане пливати с мајстором упоредо. Кад су били насред воде, узме мајстор дете за врат па с њим у воду на дно. То је био ђаво.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

На том месту нас двоје би били Свет за себе, нераздвојан, вечан: Све док светлост не би оставили, Сваки дан би био за нас свечан.

4 Имао сам и ја своју младост, Сад је гледам и осећам да су Стари дани били једна радост, Једна љубав коју живот расу.

и младост у свили С кораком среће; не размишљам о том, На овом свету што смо са животом Трајно к'о гробом растављени били. Сад не размишљам.

Ту су били умрли облаци, Мртво време с историјом дана, Ту су били погинули зраци: Сву селену притисну нирвана. И нирвана имала

Ту су били умрли облаци, Мртво време с историјом дана, Ту су били погинули зраци: Сву селену притисну нирвана. И нирвана имала је тада Поглед који нема људско око: Без облака, без

звезда, мојом кућом мрака; Умире немар, што је знао стрти Места молитве, суза и облака; Црном долином, где су били врти, Умире тама, као влага, јака.

СЕДМА ПЕСМА Прошли су априли. И ми нисмо више И нећемо бити оно што смо били. Све тише и тише Подносимо дане, Овај видик сунца и магле и кипте.

Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били. ГЛАД МИРА Саранио сам љубав к'о дан црне шуме, К'о дубине остареле непознати мрак: Саранио сам љубав што се не

Нека чудна радост и ново буђење! Као да су дани страшни, али прошли, Као да су слава, рат и мучно бдење Били сан велики, да су из сна дошли.

Као измишљени да су били људи Са жртава својих и својих подвига! И ја питам себе, док се душа буди, Да л' доживех све то, ил' читах из књига.

Он поред осталог исприча и ово: “Кад смо били легли код једног редута, У бици која је дала Куманово, Противника да би уклонили с пута Шрапнелска нас зрна узеше за

' Сви јураху пољем, ал' брат његов заста, Кроз паклену кишу врати се и стиже Месту где смо били, и крај брата клече.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Када јој је било шеснаест година некаква заразна болештина харала је земљом. Њеног оца су били позвали да обави последњу причест болесника на умору, а за време његовог одсуства она је сама отишла да помогне једној

Неуморно је радила од ране зоре до касно у ноћ и безмало сва одећа и покућство у кући били су дело њених руку. И после шездесете, прсти су јој били још толико спретни да је могла оно што очима види, рукама да

И после шездесете, прсти су јој били још толико спретни да је могла оно што очима види, рукама да створи. Постоји још један, много важнији разлог за моје

Изгледа да су они били јединствени у свом ставу, мада сам ја вероватно био предодређен за то, пошто сам знао да је и мој брат имао слична

Они су у почетку били нејасни и неразговетни и нестајали би када бих покушао да се на њих концентришем, али мало-помало сам успео да их

тамо, сусретао се са људима, склапао пријатељства и познанства и ма колико то било невероватно, чињеница је да су они били за мене исто тако драги као и они из стварног живота и нимало блеђи у својој појави.

Тада сам схватио на своје велико задовољство да могу да замислим ствари у машти, нису ми били потребни модели, цртежи или експерименти.

Могао сам да у машти о њима створим слику онакву какви су они заиста били и у стварности. Тако сам несвесно усавршавао оно што сам сматрао новом методом давања конкретног облика изумитељском

Планирао сам да зароним испод једног сплава и да нечујно испливам са друге стране. Пливање и роњење су ми били природни као и патки и био сам сигуран да могу да изведем тај подухват.

Учинио сам то помоћу мајских, односно јунских гундеља како их зову у Америци, који су били истинска напаст у нашем крају, а понекад су се под теретом њихових тела сламале гране на дрвећу.

Стид и збуњеност који су уследили били су неописиви. Практично сам био прогнан док се нешто друго није десило, што ме је искупило у очима јавности.

Направио сам разноразне направе и мајсторије а међу њима су били најбољи лукови за стреле. Када бих одапео своју стрелу она би нестајала из видокруга и са мале раздаљине би пробила

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

У Идвору ниједна нација, осим српске, није никада живела. Становници Идвора били су одувек земљорадници а већина од њих била је неписмена у доба мога детињства.

Скромни сељани из Идвора били су сиромашни у земаљском благу, али су обиловали богатством у предањима о својим старим традицијама.

Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине, патријарха и војводу. Ми смо били слободни, независни власници земље.

и 1849. године, а године 1859. и 1866. бранили су Аустрију од Италије. Војни подвизи Идвораца у време ових ратова били су изванредна подлога за многа предања у Идвору, сачувана у многим причама и узбудљивим песмама.

Неки од стараца, присутних на овим скуповима, били су у Наполеоновим ратовима и добро су се сећали прича које су слушали од својих очева о аустријским ратовима против

Средовечни људи били су у борбама за време мађарске буне, а млади су тек прошли кроз походе у Италији 1859. и 1866. године.

Утисци са ових посела код суседа били су душевна храна која је подхрањивала у мојим младеначким осећањима уверење да је борба за право, правду и слободу

од свих мудраца у Идвору и прећутно одобравање мога оца, пробуди у мени живи интерес за Америку Линколн и Франклин били су прва два имена с којима су били повезани моји први појмови о Америци.

одобравање мога оца, пробуди у мени живи интерес за Америку Линколн и Франклин били су прва два имена с којима су били повезани моји први појмови о Америци. Док сам се школовао у Панчеву, летње месеце сам проводио у свом родном месту.

То су биле моје једине летње школе и то најинтересантније школе које сам икада посећивао. Сеоски волови били су подељени у крда од око педесет грла и свако крдо је чувала група од неких дванаест дечака из породица којима су

Принуђени да преко дана остају у хладовини под дрвећем, волови би се слабо користили добром пашом, па би ноћу били гладни и тада би жустро кренули у потрагу за добром испашом.

Време је да поменем да пашњаци у мом родном месту покривају простор од неколико квадратних миља који би неких година били засејани кукурузом. У августу и септембру ова пространа кукурузна поља личила су на непроходну шуму.

Ћипико, Иво - Приповетке

Они су из друштва изостали, не хтевши с њим даље ићи, били су морем и бесаницом уморени. Застали су онде као уклесани: нити се мичу нити о себи гласа дају...

То се све лепо чуло и разабирало; но чељади није се могло видети, јер су били заклоњени у густим маслиновим крошњама и гомилама. Маслине родиле; испоредале се једна до друге и више и ниже.

После га спопаде бљуватање. Нико му није могао помоћи, јер су били у тами. Свеће нису имали. Покушаше ужгати ватру, али се жигице беху овлажиле, а није било чим сухим успирити.

Све је у реду. За шеснаест новчића узела си литру вина за болесног сина. Зар се не сећаш? —Па, здрави били, и то ми наплаћујете? —Дакако! Али мени мукте доходи? —Имате га у кући. А оно је за потребу.

Собом поведоше крупну и ситну стоку и све оно што су у бијегу на себи могли понијем. Не би они то били урадили да их на то не нагна љута невоља. ...

А били су се привикли послу, мекоти времена и питомини код мора, и одредили да остану док год радње буде, да не дође овај нару

Враћају се истим путем горе на бријег… — Зар смијеш ту пасти? — пита га дјевојка, кад су били близу тврђаве. — Што не могу? — одговара он.

Уто неколико чобана и тежака, што су били раштркани по шкољу, угледавши је саму, а наслућујући несрећу, пожуре к њој.

Ма немојте мислити да сам запустила своју дјецу: све сам их једнако одгојила, сви су били од моје крви..., , —А куда су вам дјеца? —Раштркаше се једно за друим по свијету... Ко зна гдје су сада!

што свети кип носијаху, пуна милиња и чежње за дјевојачким животом, слушајући: Блажена постеља на којој почиваш и били ланцуни с кима се покриваш! вели жени: —Видиш каки су, па да нас свети Спиридун неће каштигат!

и топле дане разноликих облика и живих шара. Са верницима и с фесом на глави клањао је у џамији Св. Софије. Како су били ситни ти људи у томе величанственоме простору, испуњеном благом светлости, једноставно окићеном простим верским

После својих у каштелу, то је први човек кога је он познавао и кога је он заволио био. Остали његови утисци били су из првог детињства: морске олује са крвавим западима сунца, пучина која је блистала у сунцу, мајка у чије се скуте

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

И уколико је овај процес напредовао, утолико су били све несигурнији и читаочеви и критичареви критерији при разликовању поезије и онога што поезија није.

Забуна, известан, да тако кажем, комуникациони шок и мале експлозије чуђења овде су били неминовни. Сетимо се само како се о Попиној и о Матићевој поезији озбиљно и са мериторнога места говорило као о

године формирана Југославија па до недавнога њеног распада. Ти разлози, међутим, нису били довољни да се паралелно са заједничким називом за језик појави и заједнички назив за књижевност.

Песник враћа постојању ону меру коју смо му ми у својој сазнајној охолости били одузели. Има у овим песмама нешто од класичне лирике, и у исти мах нешто неочекивано ново.

Овде се можемо присетити бајке. У њој се прво изговори почетна формула „био једном“ или „били једном“ (то је прелазак из реалног времена причања бајке у време саме бајке), па се онда уводе, на пример, цар, његова

“ И даље: „Убрзах корак до првих трговина чији су спољни зидови били у огледалима. Погледам се. Гле, све је на мени измењено, раст, одећа, осмех, лице.

књижевна творевина заузети место међу постојећим књижевним творевинама и продужити да траје с њима, ти тренуци не би били могући кад се песник не би хотимично или нехотично служио са два суштински различна реда обавештења: један ред чине

Ти су резови сигнализовани великим словом: (1) Ти си И ноћ И све чини И сви часи (2) Часи који су били Или који ће тек бити (3) Часи који су могли бити Или ће моћи бити (4) Или били само сневани Или биће тек сневани

чини И сви часи (2) Часи који су били Или који ће тек бити (3) Часи који су могли бити Или ће моћи бити (4) Или били само сневани Или биће тек сневани (5) Тај час један једини И свеобухватни („Тај час један једини“) Постоји,

Тропи су били и остали елементарни језички појмотворни, односно моделативни органи: у њима се, како то новија лингвистичка истраживањ

и митских представа долазе колоквијални спрегови са опором збиљом нашега времена: Ловили смо сребрну рибу Били смо веома гладни Риба једва да је бежала Отворили смо рибу Из рибе се расуло мало сламе Распала се шарена

данашње перспективе раслојавати и употребљавати „објективан“ аналитички скалпел; у време самога догађања ти су слојеви били испреплетани и налазили су се у тесној међузависности.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Е па тако, видиш, закачио си се за њу, а ми тада нисмо били богзна шта, а девојка замакла у годинама а заћорила, па ето тако слудовасмо.

Да сам јуче умрла, то не би' данас доживела. НИНКОВИЋ: Да, али да сте јуче умрли, ви не би данас били госпођа министарка. ЖИВКА: И то је истина! (После размишљања.) Па добро, како ви то мислите?

зато што је друго! Па и да није, биће друго! Е, неће тај више бити мој зет па да му је круна на глави. Живи били па видели. ДАРА: Опет ви! ЖИВКА: Опет, дабоме, него ваљда да га гледам и даље у кући.

Разграбио се цео данашњи број. ЖИВКА: Па разграбио се, дабоме, кад ви нисте били вредни. ВАСА: Ех, нисмо били вредни! Ето, са овим што сам донео, купио сам сто и седамдесет бројева.

Разграбио се цео данашњи број. ЖИВКА: Па разграбио се, дабоме, кад ви нисте били вредни. ВАСА: Ех, нисмо били вредни! Ето, са овим што сам донео, купио сам сто и седамдесет бројева. ПЕРА: А ја триста и шест. ВАСА: Ето!

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

”7 А дечак је, дакле мушко је, да би Нушкини еротизовани покрети били опажени баш мушким оком, да би дрхтаји женскога тела одјекивали у изазваним дрхтајима мушког тела.

или се мора допунски мотивисати, што изискује извесну занатску спретност и код писаца који су у том погледу били много срећније руке од Станковића.

Човека данас може помало и да изненади колико су ондашњи српски критичари били сагласни у замеркама упућиваним нашем писцу. Тако Скерлић у историји српске књижевности из 1914.

] више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада били живи [. . . ]”. 62 До промене је, чини се, дошло и зато што је Станковић - тачно онако као што је цео текст из

и по комшилуку и у целој вароши више се знало и памтило о њиховим чукундедама, прамдедама него о њима који су сада били живи, о њеном оцу, о стричевима“.

97 Кад мајка на растанку љуби последњи пут ћерку у чело и уста који су „већ били хладни“98, и кад затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила

Али пошто се место мења, мора се мењати и именовање: са овог су места прозори они, а са оног би већ били ови; тачно онако као што говорник и његов саговорник један другога супротно именују заменицама ја и ти.

Али он уистину нема ликова који би исповедали неку идеју, заступали неко уверење или били поборници ма каквог става од ширег друштвеног значаја.

порекло наше породице, описује живот и навике наших предака”, да „набраја њихова велика имања, градове у којима су били и трговали, онда унук у себи, јер не сме гласно, моли и вапи: „- Нано! не љути се, али ја не могу толики да будем.

не би се ни могла дати као трагично интониран пад у један груб и суров (сељачки) свет кад њена чула и емоције не би били од вишега реда.

Мајка му, чисто прибојавајући се, ишла је ближе, уз ону страну пута где су били зидови, улази од махала, јер отуда би се чуо покаткад какав глас, из које куће видела светлост, док с ове друге стране

на то се канда заборавља само да би се истакло како је „ишла ближе” - све из неког страха - „уз ону страну пута где су били зидови”.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Калудрани су били у граду једне суботе и на тргу сазнали од чудно задовољних Арнаута да се њен муж. а њихов сељанин Милоје Красић

Дакле, ништа необично... Јаблан Касало и Арслан, Кошутанов синовац, били у рату заједно. Села им једно до другога, они друговали још за козама; између породица од старина побратимство.

Осим тога највиђенији околни Арнаути били су му кумови и побратими. Њима је он по ослобођењу чинио велике услуге, бранећи их као најрођеније.

Држала се у грчу, у последњем узмаху, захвативши зубима њиве и ливаде где су некад били станови нејакога цара. И бранила их од Арнаута и спахија.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А ти просиш кору хлеба — Хоће л’ ти је когод дати? А знам, има многих, многих Што су били отац, мати. Умрла су деца њина: Ојади их жалост веља; Њима ј’ тешко, теби теже Без обране родитељâ.

Оних седам Даничића, Што их српски гуслар гуди — Има л’ кога да не призна: То су били узор-људи. А „Данице“ нашег Вука, Оне књиге тако мале, Зар те нису нове стазе, Нове путе обасјале?

У нама се радост буди — Као да је већем јава Што те руке руковане, Што тај стисак обећава. Срећни били, заручници! Срећан данак што вас спаја И чаробом песме ствара Од најдубљих уздисаја. »Стармали« 1889.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

МИТАР: Шта, та покондирена тиква! А шта јој је отац и муж био, нису ли поштени мајстори били као и ја? Ајде ти са мном, па само нека дође по тебе, пребићу јој обадве ноге. ЕВИЦА (мазећи се): Ах, ујо!

(ЕВИЦА плаче.) МИТАР: Но, но, ти плачеш? ЕВИЦА: Није ли мој отац и млоги други људи, нисте ли и ви сами били оскудни кад сте се женили, пак ето сте, фала богу, стекли! Мој је Василије вредан.

Колико су ваши ти богови са мало постаријим персонама задовољни били, само да им је пун трбу. РУЖИЧИЋ: Станте, Бауцис и Филемон, срећни пар људи.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге стране гроба жива звезда куца И запаљени ветар на почетку

остале: људи су мртви а не смртни сунце ће проћи и кроз наше очи неизмењено В Узидали вас у зид невидљиви и сви сте били спремни да умрете једни у другима и било је тако здраво чудна реко спаса тражили вас залуд у мрачноме

Краков, Станислав - КРИЛА

Крај пута су били жути аеродроми, са којих су полетали преплашени авиони, и кружили по избледеломе небу као узвитлале птице.

те су вести биле црвене, рањаве... њини кораци су били тешки и нису звоници као претња иако је далеко напред музика трештала налетне, победне маршеве.

Први су били високи И снажни. Једноликост је стварала опсену да су и други такви. Музика их је опијала као обнажене груди жена.

На челу се разглегли опет звуци музике. Но они нису били више весели ни победнички, већ се уморно вукли уским улицама као облаци запарне прашине.

У горњем граду сред нагнутих кућа са решеткама платани су били жути, а у Светој Параскеви мозаици из В века били су тако дивни, да се сада танке усне једнога плавога војника смешиле

У горњем граду сред нагнутих кућа са решеткама платани су били жути, а у Светој Параскеви мозаици из В века били су тако дивни, да се сада танке усне једнога плавога војника смешиле у сну. — Укрцавамо се у зору.

Једна раскинута лешина лежала је крај разривене јаме на пољани. У селу су штабни официри били још по подрумима, само је преплашени телефонист непрестано тражио вести од пукова. У менажи је млеко покипело.

— Ћути, ћато, стари бунтовниче, какву смрт нам припомињеш... Њихови образи су били румени, а плећа широка. — Осуђени сте на смрт а весели сте. Носите радост као кожну болест у себи.

Зрак је био препун гасова. Било је зелених који су тровали, жутих који су опијали, и црвених који су рушили. Били су црвени као крв из плућа Казимирових.. Грудоболни су увек пророци рушења. — Ма ћути, ћато, шта наричеш.

Понео је са собом једну дугачку узицу. Иза врба су стидљиво повиривале мршаве кућице. Отвори на њима су били као црне ране. С друге стране реке, која се у кланцу повијала, поврх црвене стене, као борово дрво, дизао се дим увис.

— Бугари. Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави. Видели се други како прелазе реку, и пењу уз падине црвенога брега. — Опкољени...

Па само би се по какав пијани матроз или стрелац из Сенегала одважио да унутра уђе. По угловима, под багрењем, били су фотографи. Они су сликали војнике, покаткад и официре, са боцама пива и нагим женама.

Петровић, Растко - АФРИКА

Ноћу се за бродом вукла фосфорна река, свако вече, што смо били даље на југу, све светлија. Читава звездана кола одскакала су од брода, и губила се у води.

“ Ми смо таман били усред разговора о сликарству, о Монтичелију и Сезану, кад се архипелаг Лос појави на хоризонту у предвечерје, превучен

То беше прави концерт, најлепше младежи у најлепшем пејзажу. Кад су завршили, пироге осташе празне. Певачи су били у води, ронећи за новцем којим смо их наградили.

Занимљиво би било знати уколико су били зачуђени урођеници који су први видели белце, кад су већ раније знали за овакву своју белу браћу.

Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера. Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском шумом пуном

За пола сата црни хришћани били су сасвим изнемогли од свога мајмунисања отмености. Жене су најпре јеле суву рибу и хлеб, влажан и без квасца, што

У целоме пределу, изван нас, они су били сасвим сами уоквирени прашумским пределом. У тренутку када удесим апарат да их снимим, једно треће лице, наго, са

такву невезаност и љубазност, а ипак, и поред свега тога, крај све своје питомости (код њих једва да има трагова да су били људождери), Бауле су без интересовања за оно што се око њих збива.

Беф, који је јогунаст, ћутљив и упоран, и који им, да га не би сваку ноћ узнемиравали певањем и музиком, а сутрадан били неспособни за рад његовог моста, забрањује да играју, сада то дозвољава због мог доласка.

Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на шаљиве филмове о џунгли. Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља.

Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив, наставише кроз шуму. То су били нови чланови пламена Дјере, који су тек примили тајну фетиша и одговарајуће татуаже.

“ Сваки час чуло се да се говори о лешевима, људској крви, људској пути. Обесвећење гробова и крађа лешева били су свакодневни. Анкета коју је Пруто водио невероватна је.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Пролази које брани Лешјанин и Хрватовић врло су важни, јер кад би Турци продрли до Параћина и Ћуприје, они би били тако рећи у срцу Србије, И ми тешко да би их игде могли зауставити до Београда.

То су дакле Турци попалили сва села у нишком пашалуку, која смо ми били заузели, крстили их »Новом Србијом«, а њине становнике наоружали.

У Алексинцу се штаб смести у кућу трговца Манојловића. Увече дође доста опширно извешће о данашњој борби. Наши су били изненађени тур ским нападима и Турци су одмах заузели неке наше предње положаје; затим су продужили нападаје врло

Баш нас јадне коморџије посатираше јурећи. Гле какви су ми се коњи начинили, а били су као лопта угојени. Ноћас идем из Јовановца. На путу нигде сламке сена.

и полетеше на наше; наш ланац пуцаше донекле, па онда брзо стуче и пусти преда се формиране затворене каре Черкези су били доста близу и наше их каре дочекаше сложним плотунима.

Долазили су с тешичке, дакле с турске стране. Били су поплашени и задувани. Сви потрчасмо пред њих. — Шта је? — Забога, господине, изгибосмо, Било нас је петоро у

Окренемо се. Сви смо били на коњима, Комаров је писао даље; ја станем разгледати околину. Наједанпут опазим јужно од нас на коси коју сам напред

Ту на друму нађемо неколико наших топова. Неки су били спремни да пуцају, за друге су на брзу руку копани заклони. Ту беше мајор Сава Грујић.

Наше им батерије с алексиначкога виса Гујевице послаше неколико метака. Турски топови с буимирскога виса били су већ Алексинац, а нарочито алексиначке шанчеве.

Напред су били Черкези са својим белим заставама. Барјактари су једнако показивали заставама наш шанац и излећући напред и машући

су се Турци у рову већ спремали да груну, наша тешка батерија с Рујевице посла једну гранату у стрељачки ров, где су били Турци. Метак је управила срећна и вешта рука простога народног војника. Граната удари управо у ров, и то уздуж рова.

Они као да су били потпуно свесни да це ми уклањамо из шанца стога што је опасност велика а да њих приносимо на жртву и погледали су нас

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ Знаш у хладу, испод оне гране, Бистри извор, где смо били лане, Кажу да је из велиних двора, Од њег’ болник оздравити мора. „Оздравити мора...

“ В Нит хоће воде, нит хоће лека. — Ипак бих рекô, да нешто чека. Понуде носе мајка и сеја, — Она с’ насмеја. Били да видиш пролетно цвеће? — Па ни то неће. Да шта ми хоћеш, патнице моја? — Xоћy да буде Божија воља...

? Зар ти ниси увек била Мелем цвеће мојих рана, Зар ми ниси и сад нада, Надо моја — закопана! Кад су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сви ти људи, ступајући у добровољачки одред, знали су да су они унапред жртвовани. Док смо били у земљи звали су нас Четнички одред или комите. Овде на Солуну називају нас Добровољачки, или Вуков одред.

По томе смо закључили да је тамо ситуација опасна. А и где би могли да нас на друго место упуте. Ми смо били јединица која је запушавала све рупе. У одступању заштитница, а у наступању претходница.

Задатак смо извршавали без роптања. Јер ми смо били добровољци... Комите! А ова реч као да је била нераздвојно везана за појам неустрашив.

“ — Разуме се, ми смо се навикли. Али су људи заиста били уморни... Ми смо извучени из једне борбе. Маршујемо напорно цео дан. Сад треба ићи целе ноћи у непознатом правцу.

Борба је била у покрету. Нити је ко могао да им достави ракетле, нити би имали одакле да их пале. Они су били у ровчићима... Причаћу вам. При поласку казао сам војницима да се крећу без лар-ме, узвика, у највећој тишини.

Завладала је тајанствена тишина. Наредио сам ипак највећу опрезу. Сви војници били су у клечећем ставу и зурили кроз пушкарнице. Осматрао сам непрекидно и ја...

Али одмах сам се прибрао и учинио: — Пст!... Не одговарај!... Пренеси даље! — наређивао сам полако. Мускули су били набрекли. Пушке напете. „Уре, уре, уре!“ — проламало се из бугарских ровова. Али се отуда није нико појављивао.

Са наше стране није планула ниједна пушка. Људи су прислонили пушке на рамена, прсти су били на орозу. Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!“ — чуло се како шапућу десетари.

Ваљда и неће. Опет груну плотун из њихових ровова, и сада алаукнуше још страшније: „Уре, уре, уре!“ Били смо на граници стрпљења. Узео сам дах да командујем. Али неки унутрашњи напон издиже ме.

Он излете као мачка и погурен отрча. Наскоро су се вратили са сандуцима муниције које су нашли код пешака. Били смо мало мирнији. Кад овом приликом нису успели, више се мајци неће Бугари дићи из ровова.

Запамти где си стао: „Освануо је шеснаести септембар.“ Да чујемо сад Предрага. Где сте били ви из седмога пука и шта сте радили до шеснаестога септембра?

— Опа, ђоко! — Предраг превуче прстима преко образа и обухвати подбрадак. — А знате ли како смо се били утврдили у старим положајима. Дивота!... Могли смо да ратујемо још десет година. Али шта ћете.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Када би у намерама ове Антологије била рехабилитација начелних заблуда предбранковске епохе, горњи приговори и сумње били би итекако умесни. Овој Антологији међутим задатак је много ужи и скромнији.

Антологије се међутим не смеју обазирати на овакве текстове, ма како иначе они били поучни, забавни, изузетни или било по чему значајни.

Сви песници предбранковске епохе били су додуше јединствени и често јединствено надахнути историјским национализмом у даровитом опевању Косова, од Орфелина

свога нимало безбеднога положаја у чврсто грађеном друштвеном склопу још феудалне а силне цесаревине, нису били национални револуционари, то је извесно.

“) Гете је, својим познатим неустручавањем, отворено писао да су за њега говорни и писани језик одувек били два неспојива феномена, иако је и он слушао аделунговске савете о томе да треба писати како говориш, а говорити како

Али нису славне стихове темељно схватили: у суштини, у целини, били су дубоко збуњени. Под опсесијом својих интелектуалистичких предрасуда, криво схваћених славенофилских утопија и

Многи од њих су зато одиста летачи подсечених крила. Од почетка, били су осуђени на смрт. Било би узалудно васкрсавати их данас као живе песничке силе.

А мени се чини: и данас, били бисмо сиромашнији без тих дванаест Пачићевих песама. Због свих тих и сличних других разлога данас је још прерано

Ту стилску и идеолошку херметичност и заптивеност епохе разбиће тек Бранко и Његош: они су били живе снаге наших модернијих поетских могућности и актуелнијих националних потреба, и тек ће они српску поезију извести

Младен Лесковац Глуво је доба сад. Л. Мушицки, 1816. Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука.

ах, прегорко, плачем се дан и ноћ, моју терзам утробу, јер ја нејмам помоћ: који су ми од најпре добри друзи били, сад су ми се велики врази појавили.

Не трошите новце! Нашто су вам школе? Кадетенштифт начините боље. Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Пријеђоше планину и сиђоше у поље. Путеви су били заметени, нигдје пртине, ни знака, ни даха од живота, а бура непрекидно бјесни и урла.

— Ма да, чоче, тај! Зулумћар? Зулумћари су сви они били, осим честитије' и паметније' Џинића. Бога ти, немој ме пометати, јер...

Ми смо сељаци с овим судом досад задовољни били, па би жељели и одсад. Не дижемо се, не бунимо се, не тражимо од Земљане Владе никакве прáве кô газде.

Чуо сам ђе говоре људи да су двори некаквог чивутског цара Соломона били на дван'ест ћошкова, а ја би' се смио својом дјецом заклети да на мени има двадесет и четири ћошка.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

рано, Скалом судбе, којом други једва мили; Зато нама данас ништа није страно, Чини нам се, свуда већ смо једном били.

Снови су моји теби вредност дали, Но не кајем се што се тако збило: Знам да се свесно лажи гнездо вило, Снови су били, али снови сласти.

XX Звиждала је зима, кад смо овде били Крај овога жбуна, што сад зелен листа, По коме пролетњег сунца сјај се блиста.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

КАПЕТАН: Па шта је, брате, ко је био центар? 'Ајд, ко је био центар? ВИЋА: Знам, ал' нисте ни били на лицу места. КАПЕТАН: То нема никакве везе са кривицом, био ја на лицу места или не био.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Уз то су ти текстови били пуни појединости из животне свакидашњице које се нису могле добро исказати црквеним језиком, сиромашним управо у тој

Правни изрази, укључујући терминологију феудалног друштвеног устројства, били су по правилу словенски, наслеђени из давнина или настали на српском тлу.

књижевност него и ерудиција, Чланови клера су се у свакодневној богослужбеној пракси служили црквеним језиком и били су једини који су потпуно и неусиљено владали тим језиком.

Па ипак, у том раздобљу се јавила и књижевност на народном језику. То су били преводи витешких романа, намењени забави феудалаца.

Кретање ка народном језику Ипак, показало се да су то илузије. И црквенословенски и руски језик били су сувише удаљени од живог српског говора; шири слојеви публике слабо су разумевали текстове написане тим језицима.

и 1815. године. И најзад, Караџићева азбука и његов правопис били су очигледно надмоћни над затеченом баштином (и данас Караџићев графијски систем спада међу најадекватније у свету).

омогућено да хрватско национално опредељење продре у пределе који су дотад имали само регионалну свест, а по језику су били неупоредиво ближи Караџићевом српском говору него хрватском кајкавском наречју, које је до 30-их година 19.

Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих језика и светске књижевности.

године, изменио се однос Срба и Хрвата према заједничком књижевном језику. У 19. веку Хрвати су били ти који су форсирали идеју јединства, језичког као и другог, а кад је уједињење остварено, показало се да им је оно

Срби, који су идеју о јединству о јединству били озбиљно схватили, дочекивали су овакав став са чуђењем. Поборници сецесије, који су управо међу хрватским језичким

вид те литературе, оне жанрове и ону поетику којима се слави светачки култ, јер су први јунаци словенске књижевности били творци словенске писмености и књижевног језика, Ћирило и Методије и њихови словенски ученици, које је млада словенска

као народни певач песмама о црногорским борбама с Турцима, затим се приклонио класицистичком маниру, где су му учитељи били више руски него српски класицисти.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Како сте се онде били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао; Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре. Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.

И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима својим.

Одмах затим одозго почели би да навраћају к њему покоји од стричева, тетина. Изговор им је навек био: како су били ту, ишли послом, па онако уз пут навратили к њему.

Толике чивлуке, толика имања, дућане и куће, па сада живе од милости сељака, пређашњих својих чивчија, који су били на тим имањима и од њих откупили их. И тако сви редом.

У те две куће могла је она свакад, у свако доба, не питајући их да одлази, седи тамо, па чак и да ноћи. Толико су били сигурни за њу код те две куће. Нарочито код Младена.

Чак, кад би је и родитељи спазили, питали куда, а она казала им да код њега, Младена, иде, и они не би били противни. — А, код Младена? Добро! — рекли би јој. Толико је Младен о себи имао вере, поуздања.

деси се и све, и Младена, и трговину, и кућу, и родбину пресече, поремети, заустави и поврати их натраг где су и пре били, одакле су и почели.

Као нико до тада, више него отац, тако је он прошевину, свадбу своме брату учинио. Дарови били су први. Невести читава низа од дубли. А већ спремање јела, пића, вечера.

Послови су били у највећем јеку. То је био као неки излаз за све њих. Смрт бабина чисто као да олакша и целој кући скину неки, не

Нарочито у последње време, кад јој ојачао син, постао велики, баш се били отргли. Син јој је почео увелико да сади и суши дуван. Истина, као и свима, тако је и њему Младен помогао.

Да су ту, у старој кући, по кујни. Зна се да нико не сме пре њега да оде, легне, разузури се, ослободи. И, да би они били што пре слободни, увек је и преко воље рано легао, гасио свећу, чинио се да спава, да би могли онда мати му, брат,

Младен стојећи на капији, до кола у којима су већ били брат му и снаха, гледао је матер. Погађао је, знао је зашто она сада тобож тако иде, лута, као да је нешто заборавила

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Вода у којој је потопљен корен п. лек је од срдобоље (СЕЗ, 19, 216). Вода у којој су били п. и дукат лечи жутицу (ГЗМ, 4, 152); сок са жуманцетом водену болест (ібідем). Од п.

То је један од разлога што се њиме кише (нпр. ГЗМ, б, 1894, 371), нарочито о Ђурђевдану (»да би били здрави као дрен«, Караџић, 2, 1900, 99; Софрић, 86), и опасују (»да буду здрави као дрен« Караџић, 3, 124), или се о

Људи се о Ђурђевдану ките и међусобно ударају к. ради здравља, или »да би били жустри као коприва« (Беговић, 116; Караџић, 2, 1900, 99), или да их не би уједали комарци (ЖСС, 121). Нарочито је к.

, да би рађале мушку децу (иб., 98, »лешник« је именица мушкога рода). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су били потопљени ораси и л., и они се после баце на пут, па ко их узме, на њега ће чиреви прећи (ЖСС, 266).

У Самобору о. (или смрека) може бити и божићно дрво (ЗНЖОЈС, 18, 57). Изгледа да је било и светих примерака, који су били центар читавог малог култа — то се можда даје закључити из етиолошке скаске о постању једне џамије у Чајничу:

, које је ту било посејано, па га онда вршу у првој половини августа — и због тога су им вратови очупани, јер су били везани за стожер (Сборникъ ‹за народни умотворения, наука и книжнина› 1, 72 ид).

Коприва. У Врањском Поморављу, чим чују прву пролећну грмљавину, к. се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле леђа и да се по њиви ваљају дебели снопови (СЕЗ, 86, 1974, 104). Кромпир.

У народној песми помињу се и митске (нестварне) горе: »Трн су горе упоредо расле: Једна гора од били-биљура, А друга је од мави-пируза, А трећа је од цкрли-мерџана« (Вук, Пјесме, 1, 462).

Ћипико, Иво - Пауци

—Ево невоље, — вели газди, не могу кукуруза ни продати ни даривати! ... Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви! ..... Али да, — досјети се, — немате ни ви готових пара.

—А који су били свједоци? — упита газда. —Веле, Крило и онај чанколиз Ждрале. —Свједоци нису сигурни, — опази газда. — Него чуј!

—Попусти, господару! —Не могу... већ ако ти ниси вољан да купиш, не мари, пријатељи као и били... Засада нема хитње, а ако хтједем продати, послаћу Васу да селом протелали, па да видиш: ето твојих сељака к мени,

Мокра, дрхтећи од узбуђења, сједе уз запретано огњиште. Родитељи били већ полегли, а Раде се таман враћаше из појате, гдје је био да положи воловима.

—А отац ми? —Не знам... Биће се и он негдје склонио... Није далеко одавде, јер, онако, судећи по ходу, мора да смо били на помољ, кућама . . Раде се нагло диже. —Куда ћеш? — упита старјешина. —Идем . —Де ти...

нити да ја пред свијетом улазим у што ... Раде се чуди што се газда Јово оборио на попа Врану: оно јест, раније били су душмани ради тога што поп завргну сеоску благајну, али откада се говори о некој слози између лацмана у вароши, за

ушао и само ради ње данас се жртвовао да и газда—Јовом дође, јер друкчије не би дошао, јер још њихови стари нису били пријатељи.

Крало једно другоме, и клали се међу собом! Али са својим жупником, пастиром, били су умиљати као јањци. И у кући не би се изјело бољега залогаја да не би њиме понудио свога фра—Јера...

А јесам ли ја теби мио?.... — изговори очито дирнут. — Нисте ми мрски... А и зашто би били? И, отежући бесједама, однесе је изнебуха мисао ка Ради.

нешто са сељачким потркушицама . .. Па они мирни, почитани, судац с њима као са браћом. Е, нијесу стари били будале, давна се вели: „богат поштен, а дебео лијеп”! Тако ти је, бога ми!

— А и јесу стари трговци били царске бесједе, док овај млади попушта у цијенама и неке потркушице код њега можеш чисто јевтиније купити; и чека са

на име Јова Костића, читаше се: „Ви сте један од наших најтачнијих претплатника и дароватеља, и кад би сви домољуби били тако дарежљиве руке за наше аманете, друге би птице пјевале нашему доброме народу ..... Хвала вам!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Можда се то тако догодило због тога што су сви они без изузетка потицали из себарских породица и што су били бескрајно захвални властелину јер их је извадио из ушљиве беде и ставио им у изглед лакши живот, богатији и

Касније се неко сетио да погинули и рањени у ствари нису ни били Јањини љубавници, па тако нису ни користили заштитну моћ њене амајлије.

са свих страна као неку ретку чудну зверчицу, и верујем да су сви ти мушки погледи, о које сам се саплитала тих дана, били пуни жудње.

ни приметио траљавост посла, а они који су дошли на освећење: краљевска породица и њена пратња, архијереји и властела, били су више заузети собом него што су загледали у живопис.

Све сено накошено прошле године у бујној вратимљској долини пропало је у поплави, па су људи, док су били у избеглиштву на падинама, морали да хране стоку буковим грањем, тек толико да не поскапа од глади.

Много пута сам на иконама и животописима виђао Христов лик, али ниједан не беше ни налик овом Прохоровом. Сви су они били некако женскасти или, што још горе, испијени, мршави, као лешеви исушени.

Присећао сам се свих битака у којима смо били заједно и грло се стезало при помисли да их живе никада више нећу видети.

Било их је веома тешко избројати. Многи су се кретали по целом пределу, били су час овде час онде, а многи се нису ни помаљали из густиша. Осим њих у целом Вратимљу нико се није мицао.

Била је дакле мркла ноћ, али срећом наши стражари су били будни. Неко од њих је чуо шум корака по кршу и отискивање каменица.

Настало је кратко гушање. Погинуло је неколико наших, али су и нападачи били отиснути тамо одакле су и дошли. Опет нас је спасила стража.

Опет нас је спасила стража. Момци су били сувише плашљиви да би заспали, сувише неуки и невични рату да би дремали наслоњени на копља.

Сви други на овоме свету били су важнији од нас двоје, да би ђаво баш на нас управио своју пажњу. Ја мислим да је он у том тренутку био забављен

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Шта ли смо цвећа погазили, То бог једини само зна! Но ви сте онда срећни били, А с вама срећан бејах ја. Пламен је лизô ваше лице, Дисала нагло ваша груд, А ваше косе и витице Мрсио лахор као луд..

И Сарду, Зола и Феље Јутрос су код њега били, После је и Греви дошô И шампањ заједно пили. Не могу чланови наши Да му се надиве сити, У Академији ће сутра Свечана

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Од њега нам цело здање изгледа друкчије него што је у истини. Иако смо били јасно уочили да је свака нова кула нижа од претходне, оне нам изгледају све више, и расту у бесконачност.

тој земљи двеју река једна другу одмењивале, државе сумерске, па старовавилонске, асирске, нововавилонске и халдејске, били су астрономи.

Читајући из звезда оно што им је било по ћуди, они су били стварни господари државе, а делећи будућност другима, они су осигуравали себи угодну садашњицу.

Тек је читање будућности из тога хороскопа враџбина. Зато су астролози били пола научници, а пола шарлатани, па су због тога оном својом првом половином постали праоци астрономије, као што су и

а пола шарлатани, па су због тога оном својом првом половином постали праоци астрономије, као што су и алхимичари били дедови хемије.

Ни сурова рука човекова, ни његови топовски метци нису били у стању да га унаказе, јер све ране које су му нанесене начинише нам га још дражим, изазивајући, поред милоште,

Са дна те чиније, па до центра полукугле, уздизао се вертикално увис мали штапић; на унутарњој површини чиније били су урезани, и бројевима означени, хоризонтални паралелни кругови. Ништа више.

Како су ови школски уџбеници били намењивани много већем кругу, они су у великом броју репродуковани, преписивани, па се зато и очували, док су

У самоме Риму не би се нико нашао ко би био довољно упућен у астрономију, јер су Римљани били велике незналице у егзактним наукама.

Прелиставам мој дневник. Другога маја, тако стоји у њему, били смо у свечаној седници претстављени Светом Синоду Цариградске Патријаршије.

Као год што су мене самога примили ти духовни пастири са искреном љубави у своје коло, тако су исто били вољни да науци коју ја заступам даду њено заслужено место при решавању календарског питања.

Све су то били поклони које сам наменио својим пријатељима, међу које убрајам и самога себе. И гомила сваковрсног дувана, попуњавала

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Та бојева давни', стари', Са Татари и Маџари, И козачкој новој слави, На Тимоку и Морави, – Како сте се онда били, Како сте се крвавили: Против сто си сам ишао, На хиљаду јуришао: Зуји куршум и кумбара, Грме горе и долине, А

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА (грли децу): О, о, гле моји домаћини већ ми дошли! (клечи испред њих дотерујући им одела): Па, где сте ми били? Код бабе? Како она? Колико се радовала када вас је видела и чиме вас је дочекала, послужила?

Погле син мој, побратимче моје!... Ваш деда, хаџи Стеван, и ја, као рођена браћа смо били, ваш отац као мој син је био, па сад сте ми и ви моја деца! Чекај да дâ деда пару. Па зашто и код деде нисте ишли?

оно што сам сасвим заборавила; сад тек све више видим онога Станка, комшију мога, лудога Станка, што ме је, док смо били деца, кријући се, из баште гађао. И (црвенећи) немој да ме кориш, немој на мене да се љутиш.

у теби и пуштали те да си испред њих; да их ти засењујеш, због тебе нису могли они да се виде, нису штрчали, нису били напред. И зато, после поштовања, јаче, више и дубље те мрзе.

) РЕШИД БЕГ И знаш као да си погодио. Када дође момак и јави да нас зовеш, ми смо сви били код мене. Јуче сам мог Асу заженио и запросио му девојку. И сада три дана весеље.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Костица је био од оних „јединаца” који су то по цену да се роде сирочад. Родитељи су му били: једна сувише у године зашла кћер сеоског попа која је прешла у варошицу и ту се утешила удавши се за древног пушкара;

Све што је крива линија, то он тегли и прошива за машину. Рукави његови су били чувени, као живи. Мајстор га је ценио; мало мало па звизне неку поруку свом млађем калфи, Костици; или му хитне пакет

Уздигоше се тако у њој један разум и једно достојанство, који су били прави украс. Нола је осећала да чува нешто од чега зависи сад и њен живот и живот њена оца.

и навике, како то већ бива, упаде Тоша Лазарић, богат поседник из оних равних прекосавских земаља где никада нису били ни Бошко ни Нола. За Балкан, господин Тоша је био помало фини и помало смешан господин.

Лазарићи су били богати. Крили су новац углавном по кући, како се радило у доба малих локалних штедионица. Говорило се да су Лазарићи и

Јер су тавани код њих били израђени као магацини, били пуни полица и фијока. У кући је живело много млађих: велика економија, и два домазлука.

Јер су тавани код њих били израђени као магацини, били пуни полица и фијока. У кући је живело много млађих: велика економија, и два домазлука.

оним што су носили уза се, у новцу или накиту, или су пуцали, застрашивали, рањавали, па и убијали, и сами били убијани. Густи војвођански кукурузи, то се заборавило, имали су врсту летње хајдучије.

Један сламни диван у трему, и један кожни у ручаоници, много су били заузети, и удубили се као корита. Имање је почела да обилази све више и више госпа Нола.

Гос-Тоша је нестао као што нестају људи који нису нигде сметали и нису нигде били неопходни; као људи који нису ништа ново мислили, и ништа старо одрицали.

Лела, гробља те гробља; а ако је до разговора, ево ћу сад да вам испричам како ме је јутрос на салашу, баш док сте ви били на гробљу, вијао бик, онај крупни наш Швајцарац, можда сте га кад видели, бео као сир с једне стране, а риђ, скоро

— Како да вам кажем, госпа протинице. Увек вам је у кући „разни свет”. Док смо били сами Тодор и ја у кући, опет је то био ”разни свет”... Не знам, заиста, шта је у тој деци око мене.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Аетаѕ парентум, пеіор авіѕ, туліт ноѕ неqуиореѕ, моx датуроѕ прогеніем вітіоѕіорем (Наши су оцеви гори од дедова били, ми смо од њи, а наша деца јошт гора од нас).

Но несрећом таковог у том пределу није било, јер су баш онда сви на које је подозреније да лажу пало протерани били, и тако наша Роксанда морала је без похвале по сокаци своју лепоту носити.

је горе него дрвеном мотиком копати, јер прво треба да сам знам, па онда другима да докажем јесу ли ти богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то прејурио, опет се не би млого помогао, јер су сва ова сравненија пређашње романџије

уваћен био, који носећи га у ропство, најужаснију буру искусе, лађа им се потопи баш кад су близу неког острова били, сви се подаве, само један Светомир таласом на брег избачен буде.

Напољу су већ коњи приправни били, и наша млада невеста ободри Романа да се ништа не боји, седну на коње (она је онако јашила као наше даме у садашње

Верујем, господичне, лепа је ствар желити. Кад би жеље коњи били, ко би ишао пешке? каже једна пословица. Знате л’ шта би ја желио? »Ах, то ће штогођ ново бити.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Путеви су нам били различити. Оно ја што је поникло из мога првога плача прошло је кроз живот заливајући се сузама.

Кад је већ реч о моме оцу, као шаљивчини, морам поменути да су, како по свему изгледа, и моји даљи преци били у неку руку шаљивчине.

Интересантна је појава да сам се ја, дошав на свет, убрзо свикао на нову околину. Мајка, отац, браћа и сестре били су ми некако, већ од првога познанства са њима, врло симпатични и осећао сам се међу њима као код своје куће.

Доцније смо тек сазнали да је мој старији брат, у моменту када сам ја пошао погачи и када су сви погледи и сва пажња били управљени на моје подвиге, — украо пару, иако за то није имао оправданих разлога, јер је он давно већ био проходао.

Једанпут сам опет, за време вечере, на којој су били окружни прота и све моје тетке, упалио под столом ракетлу те се направила таква једна гужва да би се човек морао

држављане гуске, ћурке, пловке и друга доброћудна створења, којих је било пуно двориште и који би са своје лојалности били врло подесни поданици, шта би учинили сазивом њиховим у скупштину? Они би извесно образовали посланичке клубове, тј.

Гусан, ћуран и плован, који би рецимо били шефови клубова, добили би од нас поверљиво обећање да ће им се, њима лично, побољшати храна, и ето ти већине, ето ти

То је, управо, била непрекидна и дуготрајна борба, у којој су с једне стране били професори и наука, а с друге — ја сам.

Три године свога школовања он је упорно ћутао. Било је професора који су били радознали да му чују глас, било их је који су изашли из стрпљења те га преклињали да каже ма шта.

Због тога његовога ћутања професори су били утолико више у неприлици што нису никако могли сазнати према којој грани науке он има склоности, а он је, види се,

образ, и ја сам то врло свесрдно примио к срцу и вероватно бих и испунио очеве жеље да су само и професори на то били пристали.

На бедемима и кулама тога утврђења били су начичкани разни: синуси, косинуси, хипотенузе, катете, корени, логаритми, деклинације, коњугације и разне

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Изнад наших пешачких ровова стајао је стрељачки строј немачких војника у шлемовима. Наши су сви пешаци били мртви. Из неких шљивика јурили су у трку предњаци својим топовима.

Било је то негде иза Паланке. Спуштала се мрачна јесења ноћ пуна влаге. Извукли смо се били из наших рупчага и усправљени удисали снажно.

Ни прст се пред оком није видео. Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија.

Унапред је јављено оном пуку у резерви да ће их посетити Краљ. Када им приђосмо, војници су били постројени у кару. Командант пука предаде рапорт и Краљ се заустави у средини пука. — Помоз бог, јунаци!

Хм! — он махну одречно главом. — Утисак и последице били би као кад би сад неко на ову ватру под нашим ногама сручио канту бензина, да би нас боље огрејао. Не, не!

Овај догађај на друму јако ме је дирнуо, и да ти га баш испричам. Док смо били још у Ћуприји, наиђу једнога дана мештани у наш бивак и доведу једнога мангупа коња. Веле, сигурно је из нашега пука.

Не рекосмо ништа... Када се одмакосмо, почесмо да протестујемо што нам се не верује. Али како смо били под његовим оком, то ипак наредим да возари изведу коње.

Ја сам војник и немам права да критикујем. Али дозвољавам себи да констатујем чињеницу: ми смо били унапред жртвовани.

Јер они нису знали за вишу политику. Строј се почео нагло осипати и око седам часова били су сви у прихватним положајима. Тек у седам часова стигло је наређење из дивизије. Тада смо отворили ватру и ми.

Тада смо отворили ватру и ми. Али Бугари су куљали као мрави. Ишли су ошамућени, враг би га знао, као да су били пијани. Гинули су као стока. Земља је тутњала од топовских пуцњева, а ваздух је кркљао од пушчане и митраљеске ватре.

Сакупио сам онда војнике. Замолио сам их као другове, нека учине још и овај последњи напор. Иако су били изнурени до умирања, поспушали су ме и пред зору изиђосмо на врх... Где је ко застао, ту је и заспао.

Облаци се спустили готово до земље. Били смо обавијени непрозирном тамом, као у мрачној комори. Требало је силазити низа стрме стазе, тек просечене.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Где бисмо били? Лењиви и топли о свакако да не бисмо били радни, Лењиви и топли на обалама чије бисмо реке лежали, Који би нас народи

Где бисмо били? Лењиви и топли о свакако да не бисмо били радни, Лењиви и топли на обалама чије бисмо реке лежали, Који би нас народи пријатељима звали, О који би за нас били

били радни, Лењиви и топли на обалама чије бисмо реке лежали, Који би нас народи пријатељима звали, О који би за нас били жали? Та у даљине бисмо одлазили, простора гладни, Увек јежни пољана, још гладни, још млади, још јадни.

Кад се сетим, моје је сећање онда јаче од свести. Кад се сетим да онда аероплани улетеше светлуцајући. Они су били тамо, Ти дивни храбри авијатичари Под кожним капутима.

И ти људи који су својим присуством унели толику пустоловину у мој живот! И што би људи били криви за моју патњу чак кад су зли; као да и они сами ме се тиче шта ја у површном свом животу, или у животу обрнутом

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

МАСЛАЧАК У подножју планине, некад давно, расла је чета сунцокрета. Какви су то лепотани били! Сви високи, сви стасити, сви усправни! Сунце у небу блистало је од поноса због своје златне војске.

На крају је пристао да га деда за нос и уши вуку. Шта је могао друго? Гладни су му били и желудац и око: само је храну сањао.

Цар одлучи да будалицу сјајем задржи у свом подводном царству. Забљешта бисер, просу се сјај седефа. Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп!

И, гле чуда! Други су сада пред њим узмицали. Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су за дечака били права мука. Речи учитеља зујале су као мушице око његових ушију: чуо их је, али није могао да разуме.

Девојке су као кроз стакло гледале у њега или мимо њега: ниједна да се осмехне, ниједна да му пружи руку. Младићи су били још суровији: — Од гуштера змај не бива! — говорили су и смејали се.

Ко зна: можда је тако и било, можда се људима само причинило. Једно је сигурно: нигде на свету макови нису били тако црвени, тако крупни, нити је ико боље од дечака из сузе рођеног познавао тајне трава.

Мравуљак није личио на остале: био је велик и био је бео, док су сви други били црни, или у најгорем случају смеђи. Задрхта мравица мајка. Бели мрав био је њено дете. Није га се могла одрећи.

Као да су то и биле некакве главе! Пуно класје сагиба се ка земљи! Ово су били празни класови: дизали су се превисоко. Прича о пуним и празним класовима као ветар, као стрела обиђе Царство.

Нарочито су ноћи биле ужасне. Доносиле су снове које никаквом наредбом ниси могао укинути. Били су то увек исти, мучни снови у којима су се неке празне главе усправљале и све више и више расле.

Цар је благонаклоно климао главом. Као црвено-зелени пламенови јурили су цареви доглавници и били свуда и у свако време. Коначно, с малим сином стиже и Цар с десне стране планине.

Шта да се о ветру каже? Али, и ветру и таласима Маријанова кућа се храбро одупирала. Како и не би? Зидови су јој били камени, под камен, и шта да се дужи — и кров је од танких камених плочица био сложен.

— Идите! — рече громким гласом и пред њима се раствори џунгла. Опет су били у кули, за столом. Принцеза је цртала и на цртежу је расла планина, расла шума. Је ли било кошута у тој шуми? Веверица?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У ове часе ви сте ружа били, Ја лептир био што на цвијет пада; Ах, ваше косе, очи, смијех мили, И ваше тијело и љепота млада Опише мене...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У периоду цветања, уопште у периоду стварања епике, главни су фактори певачи ствараоци, какви су код Грка били аеди, код Француза трувери, код нас гуслари слични Вишњићу, а у периоду одржавања већ створене епике — кад је стварање

су изгледале епске песме које су се певале у доба пропадања старе државе, у XИВ и XВ веку, док су домаћи феудалци још били у животу, и да ли су те песме и у којој мери носиле печат њиховог утицаја.

домаћег слоја који се везао за турску управу и био њено упориште (кнезови, слободни сељаци и Власи-сточари, који су били и турски војници) и непостојање све до 1557.

У томе правцу веома снажно је утицао и расцеп између града и села. Градови су били средишта турске државне управе и занатске привреде (која је служила, углавном.

У прошлости живот је био веома мучан. Људи су били притиснути тешким незнањем, које се као какво огромно стабло гранало у безбројне предрасуде.

Очевидно, богом се није ништа објашњавало, њиме се само обележавало постојеће стање мучан живот људи који су били лишени многих средстава за борбу са разним невољама.

за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била воња њених родитеља и браће, који су скоро увек били руковођени неком коришћу.

). Урошеви такмаци за царски престо како песма каже били су Мрњавчевићи: Вукашин, Угљеша и Гојко. Последњи је непознат историји. Вукашин, који је око 1350.

У то време почели су и Турци да упадају у Србију, и у два маха били су потучени: код Параћина 1381. и код Плочника 1386.

Уз Лазара су били и његови сестрићи Стефан и Лазар Мусићи. Није познато да ли је и други његов зет Ђурађ Страцимировић Балшић суделовао

Познато је и то да су неки босански великаши били заробљени и одведени у Малу Азију; за њих се тек после ангорске битке сазнало да су у животу.

А беше неки веома одличан племић (Милош) којега су завидљивци били опали господару као да ће неверу учинити. И он, да би посведочио и верност и јунаштво, избере згодно време и залети се

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

И то баш Мачак и Потрк, двије делије из четвртог разреда какве се само замислити могу. И Потрк и Мачак били су надимци.

Иако мали, они су ипак били дјеца своје земље. Због тога се, док су стајали око хајдукова гроба, нашем Јованчету наресила суза у оку.

Морали су најзад да је вежу за кочић пред њеном кућом, јер је сметала у послу. Дјечаци су се били толико загријали за посао да умало не заборавише да пођу кућама у вријеме кад се и остали ћаци враћају из школе.

Мали одметници нису баш били увијек гладни, нити богзна какве изјелице, али како је само било пријатно, послије трке кроз шуму, сједити поред котла

— Куд ли се изгуби Мачак? — забрину се Јованче, који је једини примијетио нестанак мајстора, јер су остали били забављени игром. — Да му се није што десило. Пошао је у потрагу на ону страну куд је ишчезао Лазар.

Горе, у густој хладовитој крошњи букве, било им је некако много љепше него на земљи. Били су као у неком зачараном лиснатом царству. Одједном се у близин зачу неко необично цвиљење. Сви се тргоше.

“ Јованче и мајстор Лазар Мачак били су неуморни у измишљању разноразних новина. Као најуспјелија показала им се ипак „Жујина тајна кућа“.

Већ преко тридесет година ратовао је са сеоском дје- цом. Први дјечаци које је јурио око живица већ су били одавна зрели људи, а сад је пољар јурио њихову дјецу.

не праве све оне занимљиве објешењаклуке какве изводе сви дјечаци на овој планети и какве су радили сви пољари док су били дјеца. — Јадни дјечаци! Баш им је красан онај логор.

Једни су предлагали да се крију у каквом густишу поред потока, други су били за неке околне шумарке, док су они најзагријанији били за то да се бјежи чак у планину.

предлагали да се крију у каквом густишу поред потока, други су били за неке околне шумарке, док су они најзагријанији били за то да се бјежи чак у планину. — Али да најприје из ове пуцаљке потпрашимо табане ономе који нас је шпијунирао!

путовао из села, „стара гарда“Јованчетове дружине — Стриц, Мачак, Потрк, Вањка, Ник, Николица, Луња, и сам Јованче — били су на окупу у једном љескару близу Прокина гаја.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ШТАПОВИ Сви се други штапови крше ако би и од самих кедрових дрвета били; нејма те јаке штаке на коју би се старац слободно подапро; ломе се.

Пак и он скриви пред Богом, хвале му ниучем не издајући: што су били тамо из Јерусалима у харању донешени црковни сребрни и златни судови, он није их ктео почитовати, него их је себи, за

И он баци руком у поток дрво те заслади воду. Налише се сви људи издовоље. САМСОНОВА ВРАТА Храбри Сампсон, кад су га били затекли Филистимљани у неком каштиљу, прозвату Газа, опсели изокола да га ухвате; онде ноћу на спавању и убити га

Дшти Иродијадина је сулудо просила дар за своју играчину, — главу Јоана Предтече. О ТИРАНИМА Били су и од пре на свету многи зли и опаки му читељи, тирени, што су људе злом педепсали и мучили морећи.

БУНА НА КОЊСКОМ ТРКАЛИШТУ Да вам и из Отачника нешто укажем. Неко доби бијаху похватане харамије који су много зла били починили и крви пролили. Доведоше их повезате у Цариград на суд пред цара.

нам је и уметнуо у мозак такву свест, која би нас судила и плашила кано отац милој деци којино никад ако добри ако зли били, никад нас од себе не одбија ни одмеће кано наши отци који су нас изродили, те временом и отисну нас обашка од себе.

Е толико мрзећи су били да не буде он који господин, а Бог тако хтеде, и сами га тамо послаше, јер да не узбуду они договарали се што ће с њим

« На то синови му не имадоше што одговорити. Толико рекоше му: »А они не били прокурвати нашу сестру.« У томе каза Бог Јакову, те се пресели у другу нахију; одонуд у Ветил место, и закрили га Бог

Те онда нису се звали Самарани онуда што су насеоници били, него сви скупа Израиљи били су. Ама допосле како супроћ Бога сташе неваљало чинити за царства израиљска у Самарији

Те онда нису се звали Самарани онуда што су насеоници били, него сви скупа Израиљи били су. Ама допосле како супроћ Бога сташе неваљало чинити за царства израиљска у Самарији цара Факеја, с божијим

Кад разабра крошто је тај гњев, онда сабра који су близу око њега Израиљи у плену били. Мудре старце и попове посла их у Самарију да их уче веровати у једнога Бога и закон уреде како им се ваља држати.

Ал' ученици гладни томе се нису надали: једно уморни су били, а и врућина око подне голема бијаше. Онде код воде у хладу раде да мало отпочину.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА У њој су нека страшна и луда привиђења и снови, што су били природна последица испричана у прошлој глави, а што ће опет исто тако (унеколико, наравно) бити узрок ономе што ће се

А срећа што није био, јер и без тога доста је бруке и срамоте. да, мисли Мане, сами су били. Био је само ноћни стражар, па и он је далеко био; шта је он могао чути? Ништа.

“ или други питају мало подсмешљиво: „А, јоште ли га нема?!... Јоште си зар спију?“ веле иронично и одлазе, а то су били већином они од Шарене чесме, можда баш очевици синоћног призора, који све знају, али неће да кажу.

У самој чаршији и по главнијим централним улицама гласови о том догађају нису, наравно, били тако претерани, али се ипак доста штошта причало, тумачило, и китило и дометало, тако да се човек, слушајући све то,

Још његови ђачки школски задаци силно су се одвајали од осталих задатака другова његових: били су и дужи и једрији, пуни смелих, оригиналних и слободоумних мисли, тако да је већ и због тога немогућ био у школи.

Уговорише да сутра пре подне цела родбина иде у амам, где и тако нису одавно били. И Зона ће моћи, јер јој је данас већ много лакше.

“ Ето, тако кажу кад је о сиротињи реч. А кад се господа потуку с амбрелима да све пршти, — а они само укратко пишу: „Били смо“, веле, „очевици једне непријатне сцене; жалити је и желети је да се таково што више нигда не понови“...

Замфирови су се тешили да ће то ипак проћи, али кад после кратког времена постаде и песма, и кад је чуше, — сви су били као утучени. А песма је гласила: На порту сеђаше то Зоне Замфирче. Туд се спацирује Манулаћ банкирче.

доброг занатлију и причао им како је лепо живео с оцем његовим, покојним Ђорђијем, како су један другом у помоћи били — он Ђорђији кад је због неког кријумчарења могао да повуче, а Ђорђија опет њега одбранио од неких пијаних аскера.

— Ех, — вели му Замфир — куде су били они стари спрама теб’?! Оној беоше прстенџије и дугмеџије, а ти си златар, јувелир један може да се викаш!

“ — Ама! — викну радосно Мане, и у оном одушевљењу испали пушку, иако су били већ на самом улазу у варош где их је Гмитраћ чекао, па завали руке иза потиљка и пође силно као орао кад хоће да