Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Mogli su me, kaže, slobodno upregnuti u štajerska kola da i’ vučem i brez biča; ja, kaže, ništa ne bi’ znao! Nego fala im, kaže, što su bili ipak ljudi, pa nisu!
»Đi! Šarga, Piroš! ’Ajde, momci! Ded’, kicoši moji! ’Ajd’ još malo u blato!« čuje se glas Pere Tocilova i pucanj biča, i kola ostaviše čardu. Pop Spira se namestio pored pop-Ćire, koji jednako kao bajagi drema uvučen u bundu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trikorn mu pade u travu, a on, na temenu oseti još, kao udar biča. Trifun ga je gađao pravo u glavu i promašio je s prsta.
Pavle se bojao Varvarinog plača, i krika, i bezumlja, ali se ona samo trže, kao udarena od biča, i ustade, naglo sa ležišta. Briznula je u plač, ali nije vikala. Ne reče ni reči, nego leže opet i zari lice u kosu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
polumrtva, haljinu, da bi izišla pred svet sa mužem, on se, prekrstivši se tajno, otrže kroz vrata, čim ču pucanje biča, i nađe lice u lice s bratom. Poljubiše se brzo, i, stariji uskoči u kola, prosuvši mlađem brojanice po blatu.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Planine su za njega »masnice«, ostaci božja biča kada je šibao zemlju zbog njenih crnih dela; zlato je pak žuti gnoj u tim masnicama. Nebo je »ugnuta stopa Gospoda Boga«.
Milićević, Vuk - Bespuće
konja i zveckala sjeckajući zveka bronza; još neprestano kao da odskaču točkovi od kamenja, uz truckanje kola i pucketanje biča. Spustio se s kola, osjećajući sloj prašine koji se bio nahvatao i nalijepio po njemu.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Hajdemo tamo zajedno. Ja moram požuriti. Taman mi da pođemo, kad se, tek, pred vratima ču pucanj biča. Provirim napolje, kad al' imam šta videti; jedan čovek sa nekom trorogljastom, sjajnom kapom, a u šarenom odelu, jaše
— Znamo mi vaše vrline, — viče neko iz treće grupe — vi niste nijedan udarac biča otrpeli, a da ne zakukate. — Da se sporazumemo, braćo! — poče Kolb.
Rakić, Milan - PESME
O, ko zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost i opštu gnusobu. Pusti snove!
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ova mišca jednijem udarom prestol sruši a tartar uzdrma. Pade Miloš, čudo vitezovah, žertvom na tron biča svijetskoga.
Izlaz k nama, časa ne počasi, na tvojega krilata halata! Ne zaborav' sablje i miždraka i tvojega biča paklenoga, jer su Vlasi uši podignuli, da okupiš stoku u torinu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
O! k'o zmija luta košuljicu svoju, Ostaviti bedu, nesreću, i zlobu, I udarce biča stečene u znoju, I svemoćnu podlost, i opštu gnusobu!... Pusti snovi!...
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Tek kad me vide, Umorno diže mutne zenice, Posle ih spusti... ali plašljivo Kô da se biča boji nečijeg. SPASENIJA: Što otrovani šiba krajevi Po tankoj krvi roblja nesrećnog, Dokle bezumlje tešku koprenu Na
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja sam dotle znao da je čigra mala naprava od drveta, na dnu zašiljena a u vrhu proširena, koja se pod udarcima biča divno okreće, a ako je ne udaraš, klone na zemlju kao pijan čovek.
Petrović, Rastko - PESME
Znam: i ti si sam, i ja sam sam, A psovka kočijaška - pozdrav vetra zavičajni Odiseju na moru. Sa ponosom da se nosi biča njegovog ožiljak na licu, Grudi su mu dlakave kao oblaci sivi u zoru Malje kriju jednu crvenu modricu... smrti.