Jakšić, Đura - PROZA
Vi, gospo, beste đon na čizmama vaših gospodara, a gospodari, naravno ne gaze po blatu, oni su po cveću gazili... gazili su sve što beše lepo, uzvišeno, idealno...
Obradović, Dositej - BASNE
Stupa napred, niti se obzire, kao | slepac kad po blatu beži, ide samo na sreću, kud puče da puče. A razuman čovek, ako će koliko znati, opet sluša s velikim vnimanijem što
Lepota je bez razuma cvet u blatu. A kad ni ženi ne pristoji u samoj lepoti svu cenu svoju polagati, mužeskom polu mora to biti sasvim sramotno.
od haraktera onih ljudi koji bi za zakon uzeli da za ljubov k učtivosti i k hudim komplimentom valja la|gati, kao crv po blatu militi, i u sve vreme života vzajmno varati se i zaslepljavati?
Sramotni Neron i hudi Kaligula, pogreznuti i zagušeni u smradnom blatu zloće i nečistote, nikad nisu osetili sladost onih blagorodnih dobrodjetelja koje su oduševljavale Tita i Marka Avrelija.
Ko se god nahodi u slepoti uma, ili u blatu nevaljalstva, taj mrzi na svakoga koji mu što govori o prosvešteniju razuma, o čistoti i čestnosti narava.
Odisej: Kakva ti je to pamet, Grile! Voliš svinjčetom biti i u tom smradnom i zgadnom blatu se valjati, nego slovesnim čovekom i u svom otečestvu s ljudma i u svojoj familiji živiti? Gril: Ćuti ti!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Gadovi!... Gadovi!... I onda stade gaziti i tabati po onom blatu... Udari rukom po vlažnom zidu... Kad oseti vlažnu ruku, on je prinese svojim suvim usnama i okvasi ih.
Dučić, Jovan - PESME
POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu?
Iskušitelju, pun sam straha, Po bespuću i blatu stida; Smrzavam od tvog toplog daha, U tmi bez svesti, zlu bez vida.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Jer kad se jedan takav mališan krene preko takvog blata, desi mu se to da se formalno uglibi u blatu sa batinim čizmama (na čije sare može komotno da sedne kad god hoće), pa ne može da makne odande, nego ga stane dreka
ubrljanih kljunova kako se, večito gladne, ustumarale po avliji i jednako brbljaju i brljaju kljunom po žitkom jesenjem blatu; vidiš i glupe pokisle kokoške i još gluplje i mizerne ćurke (koje ti izgledaju kao kakva stara koketa sutradan posle
Čuo i on žagor i kikot i pesmu, pa prolazeći kaljavim sokakom i gacajući po blatu, svratio je, kao vlast, da vidi šta je i kako je u kući gazda-Pere Tocilova (jer o njegovoj kući i jeste reč u ovoj
O, časni te, ženo! — krsti se gđa Persa. — Kakva je to samo pasija: tumarati tako brez nužde po blatu! E, ovo ti je baš prava kaštiga božija za selo! — veli gđa Persa gledajući rasejano za njom. — ’Ajte, deco, ozepšćete!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona je, zadivljeno, posmatrala, kako se u njenoj kući, bolesnik, barusav, pocepan, sav u blatu, pretvara u lepog oficira, koji ima tako zlatne brke, tako meku kosu, tako plave oči, osmeh tako topao.
Obećavali su im da će im biti bolje, iduće godine. Pa? Je li ko dolazio u Mahalu da ih pita, kako im je, u blatu? Ruku na srce! Nismo zastali zdje, ni tebe! Pajo! Nisi dolazio ni ti! Dolazio nam je Oberajnemer! Vikao je: plati!
Isakovič je, za to vreme, bio pošao – ogrnut svojom abom, sa fenjerom u ruci – alejom, sredinom, gacajući po blatu. Bio je pustio sablju, da mu se vuče po zemlji, a koračao je, kao da se tocilja, ljut i na sebe i na ceo svet.
Osetio je strašan bol u kolenu, a ležao je u blatu. Konji i kola – tako mu se bar učini – pređoše preko njegove glave, i nestadoše, uz grmljavinu, u mraku.
Setivši se prenoćišta sa kojeg je bio pošao, i sirotih seljanki, koje čizme nemaju, kao muževi, nego bose idu po blatu, Isakovič je mrmljao o tome, Đurđu, koji je međutim bio tako daleko.
Vodič njegov, na konju, u sedlu, stajao je pred njim u blatu i posmatrao ga. Privede mu, zatim, konja, i Pavle opet uzjaha. Put se bio otopio i pretvorio u kaljugu.
međutim, odjaha, među voktmajstere i konjušare, koji su bili doveli artiljerijske konje i koji su stajali, iza tribine, u blatu i snegu. Kobila se uzjoguni, kad joj je konjušar prišao, a konjušar joj zapreti knutom.
Valjda je bila pritisnuta na levču? – Rukopis Đurđev ličio je na svračije noge, u blatu. U međuvremenu, pored poseta gospože Julijane Višnjevskove, i sam Višnjevski poručivao je da bi želeo da svoje drage
Ceo Kijev bi pred nju, da može, velur, prostirao, da ne gazi po blatu. A ti si je jedini dobio. Pa zar ti, muž, sad, kad joj je tvoje dete umrlo, drugom da je nudiš, i podvodiš?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Psi, okupljeni na ivici brega, oko žena i staraca, skačući, prskajući po barama i blatu, lajahu za onima što su silazili niz brdo, na vodu.
Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crneli izdaleka, kraj vatre. Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje
Poljubiše se brzo, i, stariji uskoči u kola, prosuvši mlađem brojanice po blatu. Kad ču jurnjavu konja i viku sveta, ona, dotle ne sluteći ništa, potrča na vrata i vide kola kako nestaju u žbunju, iza
Pred noć, kada bi oko nje pošli čamci i zapalile se mnoge vatre, činila se zbilja lađa, velika i zastala u blatu. U tu kuću bratovljevu sklonio je bio Vuk Isakovič ženu i dve svoje devojčice, koje su dovezli u kolima, punim zubuna,
Sav zadovoljan, posećivaše žito, što poče i u dolini, u blatu, da niče, i misleći na nju, svu, posmatraše let tica, sunčajući se na lađi, pri čestim odlascima u Budim.
Nije čula bezbrojne životinjske glasove, u blatu, oko kuće, što su je inače mučili u zoru i ne primeti ni da se peć bila rashladila.
Čitavo jedno selo beše naselio, pod gradom Varadinom, sa ocem, i celo proleće hodao je bos, po blatu do kolena, vodeći svoje nove ljude u baruštine, da oru.
Sa vriskom u grlu, presamitivši se preko kolena, primeti oko tog sanduka žabe, zmije, puževe, u blatu, uvijene u klupče, kako se gnječe, gaze, kako vrve.
barovita, sa maglama i vrućim isparenjem, sa nepreglednom šumom i talasanjem trske i vrbaka, sa zemunicama i oborima u blatu, drvenim crkvicama, nestajala je sasvim iz njinog sećanja.
Oni ostavljaju samo kožu dlakavu i jednu smradnu lešinu, kao i ti hrtovi pred njima, a tamo, kod kuće, u blatu i bedi, neke srodnike koji će ih neko vreme spominjati.
Za njih nije trebao da se brine; ni za njinu hranu, ni za njinu obuću. Spavali su mu u blatu, gazili su mu reke, a pešačili dok ne dadnu.
su padale u logor, Francuzi zagatiše reku, te se razli i poplavi kola, konje, topove, tako da se umalo ne podaviše, u blatu.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
učiteljica Antonija, ne uspevajući da pomogne čak ni jednom jedinom nesrećniku čija su se volovska kola zaglibila u blatu.
Sremac, Stevan - PROZA
i ko ti sve nije postao i bio načelnik i ministar, a Jova jednako poštar VI klase; zapao tu kao diližanac u makiškom blatu, pa nikud odatle. Sve se oko njega diže i pada i opet diže, a on stoji tako nepomično.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Nema kad da papuče ili nanule obuje, već onako, u nekim starim, iskrpljenim čarapama ide i gaca po blatu i mokroti, što je svuda po kući.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
U neko doba začu se žagor i šljapkanje po blatu. Stizali su i pešaci. Pretovareni i zamoreni napornim maršem, vojnici su se jedva kretali, vukući ogromne količine
— Gospodine potporučniče, zove vas komandir... — Ih, bogamu, ko će sad po blatu!... —... a posilni komandantov pakuje stvari. — Nije moguće!
Bilo je to jedne mračne noći negde na putu, kada je sipila hladna kiša, a vojnici gazili do članaka po vodi i blatu. Očni kapci se lepili od nespavanja...
Krenusmo po najvećem blatu. Vojnici su neprestano pridržavali topove, da se ne sruče u provaliju. Ponoć je već davno bila prošla kad stigosmo
Zabijenih ruku do laktova u procepane džepove i uzdignutih jaka od šinjela, trupkali smo oko vatre i gazili po blatu. A pusta raskvašena oranica kao tutkalo. Nismo se još dobro ni odmorili, a naređenja su počela da pristižu.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Čuje se samo, naporno: „Riva‑hola, riva‑hola“. I kad se pojavilo teško i puno dno mreže, sve je u blatu. Jedna ogromna kesa, puna riba, u vrednosti od više hiljada dinara. Ali tada se dogodilo nešto strašno.
Mene je taj ađutant puka ubacio u jedan bataljon koji je trebalo da učestvuje u ofanzivi na Srbiju, ali je ostao u blatu i snegu Srema, u selu Kukujevci. Zatim je ležao u barama kod Rače, dok nije počela epidemija. Kolera.
Lekari su dole radili, sekli, previjali, i danju i noću. Avlija je bila puna ranjenika u blatu. Srbi bi čučali kraj svog zemljaka koji je umirao. Rumuni su plakali i praštali se, kao da na tuđ pogreb idu.
Onaj među njima koji bi prestao da pruža, žedan, ruku, smirio bi se, zauvek, u blatu. Petrović je tvrdio da mi ništa naročito nije u nosu, a ljutio se što nemam bar temperaturu. Veli, ne može to tako.
Deca su veselo trčala za mnom, i odvela me na obalu, blatnu kao naše bare, sa koje se, po blatu i pesku, moglo peške preći na ostrva. Ona su mi se grohotom smejala, kad sam skinuo obuću i pošao.
Mrak pada sa tih crkava, pa tek posle sa stenja i drveća. Sav je kraj zasađen kupusom. Po blatu, drvene, grdne obuće ljudi ostavljaju trag, koji je kao mala lađa od blata.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Po snegu i po kiši, po blatu i prašini, mi, đaci-seljačići vukli smo se džombastom lenijom, igrali se i dosađivali, krali voće i povrće po baštama
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Niko nikad nije video mladu jeguljicu drugojače do u blatu, sa kojim je izgledala kao srođena i u kome ju je bilo teško i zapaziti.
ribari, i to baš oni što su živeli od lova jegulje, bilo je to da ona rađa žive mladunce, sitne kao crvići, I to u blatu u koje oni odmah po rođenju ulaze i u kome ostaju zariveni dok ne odrastu toliko da mogu begati od riba grabljivica
Pandurović, Sima - PESME
Nećemo biti kužnome blatu Sastojci bedni ćivtinske sredine Niskih vidika a uvela srca; Gde nit’ se živi niti časno gine, I gde se kopni,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Pokazuje dokle je snijeg lani bio (reče se u šali kad žensko, idući po rosi ili po blatu, podigne skute povisoko). Polako da ne pocepaš kapu (kaže se u podsmehu lenštini). Pravoga, bože!
(Jela) 192 — Najprije bijelo, pa onda zeleno, a najposlije crveno? (Broć) 193 — Nogama u blatu, a glavom u zlatu? (Klas) 194 — Ozdo perjanica, ozgo brada, a u srijedi turska čalma?
Ćosić, Dobrica - KORENI
kukuruzu prežao satima da vidi gola kolena devojaka što su plastile seno, sve je ovo radost u komadićima rasejanim po blatu. Najglavnije je ne biti sentimentalan, samo sentimentalan ne biti, ne, nikako, onda... idejama je kraj.
Kasnije: ne, nije istina sve ono što je večeras izrekao ocu. Jeste: u Srbiji se i kole i psuje, gazi po blatu i živi u mraku, i jede hleb sa sofri na kojima su nekad hajduci urezivali svoju žetvu, istim nožem klali Turke i sekli
Kud li se rasuo zbeg što se u iščupanoj topoli prevezao preko reke?... „Bose žene gaze po blatu jesenskom i grbe se pod plačem dece na leđima zavezane.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
novembra, dopuzao je do mesta gde je, otprilike, sada zgrada sa kupolom i pritajio se u sleđenom blatu. Iza njega je bilo tri a ne sedam hiljada zmajeva ali je i to bilo dovoljno. U zoru 30.
Svitalo je, u sleđenom blatu, tu gde su sada Kolarčev univerzitet i KapetanMišino zdanje, i malo dalje, prema današnjem Studentskom trgu, na ostacima
Gde god je pogledao, bila je tuđa smrt. Mokar, sav u blatu, Zmaj od Hoćaja je opet bio ništak koga ni smrt neće, izdajnik samoga sebe, vojvoda nag od poraza.
Od sad, ovo je imanje Gospodar-Mladenovo!“ Ponegde, još je bilo krvi u smrznutom blatu a nebo, mokro i oporo, spuštalo se nad ljudske glasove prozukle od radosti, umora ili jada.
dok su obasjane, meke izmaglice padale po grozdovima i jabukama, i klipovima kukuruza, po razvaljenim tarabama i gustom blatu, po opštoj zebnji, šćućurenoj pod pragovima, Dobrača slušao priču o tome kako u sremskom manastiru Feneku izbegli Vožd
Ni pesma nije mogla, sad, da nadjača taj sve luđi huk umiranja i to beznađe rastopljeno u kiši i u blatu. U zatišjima je, uzalud, osluškivao nebesa: mukli se bezdan nije otvarao, sve dalji, Bog se povlačio.
dok je, iz postelje približene prozoru, gledao u predeo koji mu je bio preostao: u zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima kabastim od prolećnih rasvetljenja.
Iz postelje, posmatrao je predeo koji mu je bio preostao: zapušteno tursko groblje, sve u blatu, pod oblacima ka bastim od prolećnih rasvetljenja. Umro je 28. marta 1811. godine, tiho.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
pred skupljenim vojnicima kazao: lako je komandantu i oficirima što imaju konje, ali je nama teško što pešice gacamo po blatu i vodi, te nam mokre noge i obuća, a to sam...
A ja bih hteo da se uspravim, to bih hteo; da se uspravim, da se uspravim, da se uspravim, da gazim po vodi, po blatu, po krvi, makar po smradu, da ranjavim noge, ali da gazim, da gledam pravo, daleko, u sunce, unedogled, da široko, eto
Mi smo u glavnoj ulici, ali pozadi nje pravi je seljački drum, izlokan, grozan. Sav pokisao, gaca jedan čovek po blatu, sa lestvicama o ramenu, a tamo dalje rasturene bedne i prljave kućice, i još dalje poljana.
na muke svojih vojnika, koji sa oruđem na leđima i natovareni teškom opremom, vodeći jadne i iznemogle konje, gacahu po blatu, ne znajući ni sami kuda idu, jer sam ja izmicao napred.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
najbolje mačje oko ništa ne vidi, ali uho jasno razlikuje da se s mukom provlače tude dve noge čovečje, šljepkajući po blatu, otresajući se i vukući se opet po rastopljenoj, zamešenoj i rasplinuloj žitkosti.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Il' osećaj straha to ima da znači Da će srce moje propasti u tami, K'o zvezda u blatu, k'o glava na panju, I vampiri da će stanovati sami U mome smejanju i mome plakanju, I srce će moje propasti u tami.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
da težimo nebeskim visinama, ali se mnoga raketa, koja je uobražavala da putuje ka zvezdama, iznenada našla zarivena u blatu... Takva raketa bio sam i ja. Međutim, tebe štiti neko dobro božanstvo pa te je sudbina sačuvala od toga.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kada je Aranđel prvi put izgubio glavu pred lepotom svoje snahe: „Sav zadovoljan, posećivaše žito, što poče u dolini, u blatu, da niče, i misleći na nju, svu, posmatraše let tica, sunčajući se na lađi, pri čestim odlascima u Budim”.
Vezani za stare vrbe i stubove u blatu, čamci su se crnili izdaleka, kraj vatre. Kad podiže glavu, vide potpunu tišinu u sivom nebu i vrane, u daljini, koje
Ceo jedan narod ima privremen i prividan zavičaj, u blatu i magli, pored velikih reka. Ratnici njegovi iz blata i magle odlaze na vojnu kao iz zavičaja, i u njih se vraćaju sa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Šinjel mi je bio sav natopljen vodom i već sam se valjao u blatu. U neko doba naiđoše i telefonisti. Tek su malopre uspeli da uhvate vezu sa komandantom.
“ Tras... Neko zatvori telefon. U ušima mi još bruji: „Po svaku cenu!“ O mome životu ovde, u rovu, u blatu, rešava se na stotinu kilometara daljine, i dovoljan je jedan mig pa da svi, bez ikakvog stvarnog povoda, izginemo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Rade iziđe na ulicu, gazi po čaršinskom blatu, tražeći gdjegođ da kupi jabuka. Podne je već mitilo, pa se svijet razilazi: neki svrću u krčmu, a neki se žure kući,
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ja znam da si je ti poslao. Zar je ona tvoj glasnik? Ne daš Prohoru da se vine u tvoje visine, ostavljaš ga dole u blatu s krastavom žabom da se nateže, s njom da druguje, veliš, Prohor i nije za bolje društvo.
dana, s proleća u maju i junu, sedeli, lenčarili, dokono ćaskali; razbaškarila se tu ona u glibu, žitkom smrdljivom blatu, prostrla svoj ogrtač, odložila kraj sebe kosu i kezi se na nas.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kuća majstor Kostina opet ožive. Kao da je i ona bila u Sandžaku na blatu. Seki dolaze drugarice, ocu njenom ljudi na razgovor. „Bogami će ovaj naš Kosta umreti kao pravi pravcati muškarac.
gle, kud je potegla! Ju, kćeri, otvori prozor, previči joj nekako da će tamo ostaviti štifletne u blatu. — Hoda Engleskinja po gradiću kao po svojoj kući. Zagleda u niske prozorčiće. Zagleda i svet nju. Da je mlada, vidi se.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jedna kola puna nekih sanduka isprečila se, a komordžija ispregao volove. Vočići leže u blatu i preživaju. Onda kola sa arnjevima u kojima plače neko dete.
Ali niko ne predvide ovaj slučaj — spavanje na snegu. — Pa spavanje u blatu, spavanje u stojećem stavu, spavanje na konju... Isajlo, baci te grane ovde pokraj vatre — naređuje Luka.
Na vrhu zastaju malo, koliko da predahnu, a onda pogureni i ćutljivi produžuju dalje, šljapkajući po snežnom blatu. Marševska kolona ne postoji. Svaki se kreće prema svojim moćima.
Sve to još više iznurava ljude i, već malaksali, oni produžavaju put lagano, šljapkajući po vodi i blatu. A kada se iziđe na ocedno mesto, voda pišti iz pocepanih čizama. Onda opet nastaje krš.
Pešaci već lakše idu. Ali artiljerci nabadaju zemlju, kao da gaze po blatu. Dugo smo maršovali. Tek pred veče stigosmo u jedno malo selo, pokriveno debelim slojem prašine.
Opet je počinjala stara istorija sa novim početkom. Dugi marševi, spavanje na konju, u blatu, na kiši i snegu, često nespavanje po nekoliko dana. Glad, žeđ, zima, opasnosti borbe, grmljavina topova.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
RAAVA Tebe, ženo, našao sam u kurvarluku i u mehani kano lep, skupi biser u blatu zagažen, i kano zlato u vodnoj tini zamešato, kako hubav, lep, mirisni cvet u trnju zarastao.
i čovek je celokupan i pošten, a kad se što malo duša s pameću zanese, telo ostane nesvesno: gazi po bunjištu, po blatu vanja se, a ne zna. Štarad i David pade s tuđom ženom, a svojih žena dosta je imao — car je.
Kade svašto živo držiš i hraniš, to daj i nam koju god pažit. Ka nečistim, daj nam skote nečiste, kojeno se po blatu valjaju, — zakaži nam da idemo u svinjsko stado.« I eto, već oni pasu.
Zlosrećnikom i nesrećnikom zlo se na glavi vrši i krušac satire. S nepravdom došlo sa zlom otišlo. Kako pijani u blatu. Može li se zimi, na snegu i ledu što sijati... Ni pak ovča koža kurjaka može zatajati i skriti.
Zaludni im biše svi poslovi. Teško se smetoše i pobuncaše kano pijani u blatu. Sav im se razum prosu i rasu se niušto štono za to apostol piše: Ta gde je mudrica sad i lužnica?
Ko se valja po blatu, povodi se nahero, hodi s mosta, s konja spada? — Pjanica! U koga su zamršene kose sinje oči podbuhao obraz i ruke mu i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sad im je jasno otkud Mani tolike lakonane plitke cipele da ih i radnim danom, po kiši i blatu, nosi!... No taj glas nije mogao dugo da kruži po varoši i da opstane, jer oko jedanaest časova došao je, na veliko