Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ви, госпо, бесте ђон на чизмама ваших господара, а господари, наравно не газе по блату, они су по цвећу газили... газили су све што беше лепо, узвишено, идеално...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче. А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што
Лепота је без разума цвет у блату. А кад ни жени не пристоји у самој лепоти сву цену своју полагати, мужеском полу мора то бити сасвим срамотно.
од характера оних људи који би за закон узели да за љубов к учтивости и к худим комплиментом ваља ла|гати, као црв по блату милити, и у све време живота взајмно варати се и заслепљавати?
Срамотни Нерон и худи Калигула, погрезнути и загушени у смрадном блату злоће и нечистоте, никад нису осетили сладост оних благородних добродјетеља које су одушевљавале Тита и Марка Аврелија.
Ко се год находи у слепоти ума, или у блату неваљалства, тај мрзи на свакога који му што говори о просвештенију разума, о чистоти и честности нарава.
Одисеј: Каква ти је то памет, Гриле! Волиш свињчетом бити и у том смрадном и згадном блату се ваљати, него словесним човеком и у свом отечеству с људма и у својој фамилији живити? Грил: Ћути ти!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Гадови!... Гадови!... И онда стаде газити и табати по оном блату... Удари руком по влажном зиду... Кад осети влажну руку, он је принесе својим сувим уснама и окваси их.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ПОБОЖНА ПЕСМА На чему зидам цркву, на чем? На стени, песку или блату? Личи ли страшни ангел с мачем Судији моме или брату?
Искушитељу, пун сам страха, По беспућу и блату стида; Смрзавам од твог топлог даха, У тми без свести, злу без вида.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јер кад се један такав малишан крене преко таквог блата, деси му се то да се формално углиби у блату са батиним чизмама (на чије саре може комотно да седне кад год хоће), па не може да макне оданде, него га стане дрека
убрљаних кљунова како се, вечито гладне, устумарале по авлији и једнако брбљају и брљају кљуном по житком јесењем блату; видиш и глупе покисле кокошке и још глупље и мизерне ћурке (које ти изгледају као каква стара кокета сутрадан после
Чуо и он жагор и кикот и песму, па пролазећи каљавим сокаком и гацајући по блату, свратио је, као власт, да види шта је и како је у кући газда-Пере Тоцилова (јер о његовој кући и јесте реч у овој
О, часни те, жено! — крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија: тумарати тако брез нужде по блату! Е, ово ти је баш права каштига божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — ’Ајте, децо, озепшћете!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је, задивљено, посматрала, како се у њеној кући, болесник, барусав, поцепан, сав у блату, претвара у лепог официра, који има тако златне брке, тако меку косу, тако плаве очи, осмех тако топао.
Обећавали су им да ће им бити боље, идуће године. Па? Је ли ко долазио у Махалу да их пита, како им је, у блату? Руку на срце! Нисмо застали здје, ни тебе! Пајо! Ниси долазио ни ти! Долазио нам је Оберајнемер! Викао је: плати!
Исакович је, за то време, био пошао – огрнут својом абом, са фењером у руци – алејом, средином, гацајући по блату. Био је пустио сабљу, да му се вуче по земљи, а корачао је, као да се тоциља, љут и на себе и на цео свет.
Осетио је страшан бол у колену, а лежао је у блату. Коњи и кола – тако му се бар учини – пређоше преко његове главе, и нестадоше, уз грмљавину, у мраку.
Сетивши се преноћишта са којег је био пошао, и сиротих сељанки, које чизме немају, као мужеви, него босе иду по блату, Исакович је мрмљао о томе, Ђурђу, који је међутим био тако далеко.
Водич његов, на коњу, у седлу, стајао је пред њим у блату и посматрао га. Приведе му, затим, коња, и Павле опет узјаха. Пут се био отопио и претворио у каљугу.
међутим, одјаха, међу воктмајстере и коњушаре, који су били довели артиљеријске коње и који су стајали, иза трибине, у блату и снегу. Кобила се узјогуни, кад јој је коњушар пришао, а коњушар јој запрети кнутом.
Ваљда је била притиснута на левчу? – Рукопис Ђурђев личио је на сврачије ноге, у блату. У међувремену, поред посета госпоже Јулијане Вишњевскове, и сам Вишњевски поручивао је да би желео да своје драге
Цео Кијев би пред њу, да може, велур, простирао, да не гази по блату. А ти си је једини добио. Па зар ти, муж, сад, кад јој је твоје дете умрло, другом да је нудиш, и подводиш?
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пси, окупљени на ивици брега, око жена и стараца, скачући, прскајући по барама и блату, лајаху за онима што су силазили низ брдо, на воду.
Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнели издалека, крај ватре. Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које
Пољубише се брзо, и, старији ускочи у кола, просувши млађем бројанице по блату. Кад чу јурњаву коња и вику света, она, дотле не слутећи ништа, потрча на врата и виде кола како нестају у жбуњу, иза
Пред ноћ, када би око ње пошли чамци и запалиле се многе ватре, чинила се збиља лађа, велика и застала у блату. У ту кућу братовљеву склонио је био Вук Исакович жену и две своје девојчице, које су довезли у колима, пуним зубуна,
Сав задовољан, посећиваше жито, што поче и у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим одласцима у Будим.
Није чула безбројне животињске гласове, у блату, око куће, што су је иначе мучили у зору и не примети ни да се пећ била расхладила.
Читаво једно село беше населио, под градом Варадином, са оцем, и цело пролеће ходао је бос, по блату до колена, водећи своје нове људе у баруштине, да ору.
Са вриском у грлу, пресамитивши се преко колена, примети око тог сандука жабе, змије, пужеве, у блату, увијене у клупче, како се гњече, газе, како врве.
баровита, са маглама и врућим испарењем, са непрегледном шумом и таласањем трске и врбака, са земуницама и оборима у блату, дрвеним црквицама, нестајала је сасвим из њиног сећања.
Они остављају само кожу длакаву и једну смрадну лешину, као и ти хртови пред њима, а тамо, код куће, у блату и беди, неке сроднике који ће их неко време спомињати.
За њих није требао да се брине; ни за њину храну, ни за њину обућу. Спавали су му у блату, газили су му реке, а пешачили док не дадну.
су падале у логор, Французи загатише реку, те се разли и поплави кола, коње, топове, тако да се умало не подавише, у блату.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
учитељица Антонија, не успевајући да помогне чак ни једном једином несрећнику чија су се воловска кола заглибила у блату.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
и ко ти све није постао и био начелник и министар, а Јова једнако поштар ВИ класе; запао ту као дилижанац у макишком блату, па никуд одатле. Све се око њега диже и пада и опет диже, а он стоји тако непомично.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нема кад да папуче или нануле обује, већ онако, у неким старим, искрпљеним чарапама иде и гаца по блату и мокроти, што је свуда по кући.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
У неко доба зачу се жагор и шљапкање по блату. Стизали су и пешаци. Претоварени и заморени напорним маршем, војници су се једва кретали, вукући огромне количине
— Господине потпоручниче, зове вас командир... — Их, богаму, ко ће сад по блату!... —... а посилни командантов пакује ствари. — Није могуће!
Било је то једне мрачне ноћи негде на путу, када је сипила хладна киша, а војници газили до чланака по води и блату. Очни капци се лепили од неспавања...
Кренусмо по највећем блату. Војници су непрестано придржавали топове, да се не сруче у провалију. Поноћ је већ давно била прошла кад стигосмо
Забијених руку до лактова у процепане џепове и уздигнутих јака од шињела, трупкали смо око ватре и газили по блату. А пуста расквашена ораница као туткало. Нисмо се још добро ни одморили, а наређења су почела да пристижу.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чује се само, напорно: „Рива‑хола, рива‑хола“. И кад се појавило тешко и пуно дно мреже, све је у блату. Једна огромна кеса, пуна риба, у вредности од више хиљада динара. Али тада се догодило нешто страшно.
Мене је тај ађутант пука убацио у један батаљон који је требало да учествује у офанзиви на Србију, али је остао у блату и снегу Срема, у селу Кукујевци. Затим је лежао у барама код Раче, док није почела епидемија. Колера.
Лекари су доле радили, секли, превијали, и дању и ноћу. Авлија је била пуна рањеника у блату. Срби би чучали крај свог земљака који је умирао. Румуни су плакали и праштали се, као да на туђ погреб иду.
Онај међу њима који би престао да пружа, жедан, руку, смирио би се, заувек, у блату. Петровић је тврдио да ми ништа нарочито није у носу, а љутио се што немам бар температуру. Вели, не може то тако.
Деца су весело трчала за мном, и одвела ме на обалу, блатну као наше баре, са које се, по блату и песку, могло пешке прећи на острва. Она су ми се грохотом смејала, кад сам скинуо обућу и пошао.
Мрак пада са тих цркава, па тек после са стења и дрвећа. Сав је крај засађен купусом. По блату, дрвене, грдне обуће људи остављају траг, који је као мала лађа од блата.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
По снегу и по киши, по блату и прашини, ми, ђаци-сељачићи вукли смо се џомбастом ленијом, играли се и досађивали, крали воће и поврће по баштама
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Нико никад није видео младу јегуљицу другојаче до у блату, са којим је изгледала као срођена и у коме ју је било тешко и запазити.
рибари, и то баш они што су живели од лова јегуље, било је то да она рађа живе младунце, ситне као црвићи, И то у блату у које они одмах по рођењу улазе и у коме остају заривени док не одрасту толико да могу бегати од риба грабљивица
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Нећемо бити кужноме блату Састојци бедни ћивтинске средине Ниских видика а увела срца; Где нит’ се живи нити часно гине, И где се копни,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Показује докле је снијег лани био (рече се у шали кад женско, идући по роси или по блату, подигне скуте повисоко). Полако да не поцепаш капу (каже се у подсмеху ленштини). Правога, боже!
(Јела) 192 — Најприје бијело, па онда зелено, а најпослије црвено? (Броћ) 193 — Ногама у блату, а главом у злату? (Клас) 194 — Оздо перјаница, озго брада, а у сриједи турска чалма?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кукурузу прежао сатима да види гола колена девојака што су пластиле сено, све је ово радост у комадићима расејаним по блату. Најглавније је не бити сентименталан, само сентименталан не бити, не, никако, онда... идејама је крај.
Касније: не, није истина све оно што је вечерас изрекао оцу. Јесте: у Србији се и коле и псује, гази по блату и живи у мраку, и једе хлеб са софри на којима су некад хајдуци урезивали своју жетву, истим ножем клали Турке и секли
Куд ли се расуо збег што се у ишчупаној тополи превезао преко реке?... „Босе жене газе по блату јесенском и грбе се под плачем деце на леђима завезане.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
новембра, допузао је до места где је, отприлике, сада зграда са куполом и притајио се у слеђеном блату. Иза њега је било три а не седам хиљада змајева али је и то било довољно. У зору 30.
Свитало је, у слеђеном блату, ту где су сада Коларчев универзитет и КапетанМишино здање, и мало даље, према данашњем Студентском тргу, на остацима
Где год је погледао, била је туђа смрт. Мокар, сав у блату, Змај од Хоћаја је опет био ништак кога ни смрт неће, издајник самога себе, војвода наг од пораза.
Од сад, ово је имање Господар-Младеново!“ Понегде, још је било крви у смрзнутом блату а небо, мокро и опоро, спуштало се над људске гласове прозукле од радости, умора или јада.
док су обасјане, меке измаглице падале по гроздовима и јабукама, и клиповима кукуруза, по разваљеним тарабама и густом блату, по општој зебњи, шћућуреној под праговима, Добрача слушао причу о томе како у сремском манастиру Фенеку избегли Вожд
Ни песма није могла, сад, да надјача тај све луђи хук умирања и то безнађе растопљено у киши и у блату. У затишјима је, узалуд, ослушкивао небеса: мукли се бездан није отварао, све даљи, Бог се повлачио.
док је, из постеље приближене прозору, гледао у предео који му је био преостао: у запуштено турско гробље, све у блату, под облацима кабастим од пролећних расветљења.
Из постеље, посматрао је предео који му је био преостао: запуштено турско гробље, све у блату, под облацима ка бастим од пролећних расветљења. Умро је 28. марта 1811. године, тихо.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пред скупљеним војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице гацамо по блату и води, те нам мокре ноге и обућа, а то сам...
А ја бих хтео да се усправим, то бих хтео; да се усправим, да се усправим, да се усправим, да газим по води, по блату, по крви, макар по смраду, да рањавим ноге, али да газим, да гледам право, далеко, у сунце, унедоглед, да широко, ето
Ми смо у главној улици, али позади ње прави је сељачки друм, излокан, грозан. Сав покисао, гаца један човек по блату, са лествицама о рамену, а тамо даље растурене бедне и прљаве кућице, и још даље пољана.
на муке својих војника, који са оруђем на леђима и натоварени тешком опремом, водећи јадне и изнемогле коње, гацаху по блату, не знајући ни сами куда иду, јер сам ја измицао напред.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
најбоље мачје око ништа не види, али ухо јасно разликује да се с муком провлаче туде две ноге човечје, шљепкајући по блату, отресајући се и вукући се опет по растопљеној, замешеној и расплинулој житкости.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' осећај страха то има да значи Да ће срце моје пропасти у тами, К'о звезда у блату, к'о глава на пању, И вампири да ће становати сами У моме смејању и моме плакању, И срце ће моје пропасти у тами.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
да тежимо небеским висинама, али се многа ракета, која је уображавала да путује ка звездама, изненада нашла заривена у блату... Таква ракета био сам и ја. Међутим, тебе штити неко добро божанство па те је судбина сачувала од тога.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
када је Аранђел први пут изгубио главу пред лепотом своје снахе: „Сав задовољан, посећиваше жито, што поче у долини, у блату, да ниче, и мислећи на њу, сву, посматраше лет тица, сунчајући се на лађи, при честим одласцима у Будим”.
Везани за старе врбе и стубове у блату, чамци су се црнили издалека, крај ватре. Кад подиже главу, виде потпуну тишину у сивом небу и вране, у даљини, које
Цео један народ има привремен и привидан завичај, у блату и магли, поред великих река. Ратници његови из блата и магле одлазе на војну као из завичаја, и у њих се враћају са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Шињел ми је био сав натопљен водом и већ сам се ваљао у блату. У неко доба наиђоше и телефонисти. Тек су малопре успели да ухвате везу са командантом.
“ Трас... Неко затвори телефон. У ушима ми још бруји: „По сваку цену!“ О моме животу овде, у рову, у блату, решава се на стотину километара даљине, и довољан је један миг па да сви, без икаквог стварног повода, изгинемо.
Ћипико, Иво - Пауци
Раде изиђе на улицу, гази по чаршинском блату, тражећи гдјегођ да купи јабука. Подне је већ митило, па се свијет разилази: неки сврћу у крчму, а неки се журе кући,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја знам да си је ти послао. Зар је она твој гласник? Не даш Прохору да се вине у твоје висине, остављаш га доле у блату с краставом жабом да се натеже, с њом да другује, велиш, Прохор и није за боље друштво.
дана, с пролећа у мају и јуну, седели, ленчарили, доконо ћаскали; разбашкарила се ту она у глибу, житком смрдљивом блату, прострла свој огртач, одложила крај себе косу и кези се на нас.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кућа мајстор Костина опет оживе. Као да је и она била у Санџаку на блату. Секи долазе другарице, оцу њеном људи на разговор. „Богами ће овај наш Коста умрети као прави правцати мушкарац.
гле, куд је потегла! Ју, кћери, отвори прозор, превичи јој некако да ће тамо оставити штифлетне у блату. — Хода Енглескиња по градићу као по својој кући. Загледа у ниске прозорчиће. Загледа и свет њу. Да је млада, види се.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једна кола пуна неких сандука испречила се, а коморџија испрегао волове. Вочићи леже у блату и преживају. Онда кола са арњевима у којима плаче неко дете.
Али нико не предвиде овај случај — спавање на снегу. — Па спавање у блату, спавање у стојећем ставу, спавање на коњу... Исајло, баци те гране овде покрај ватре — наређује Лука.
На врху застају мало, колико да предахну, а онда погурени и ћутљиви продужују даље, шљапкајући по снежном блату. Маршевска колона не постоји. Сваки се креће према својим моћима.
Све то још више изнурава људе и, већ малаксали, они продужавају пут лагано, шљапкајући по води и блату. А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш.
Пешаци већ лакше иду. Али артиљерци набадају земљу, као да газе по блату. Дуго смо маршовали. Тек пред вече стигосмо у једно мало село, покривено дебелим слојем прашине.
Опет је почињала стара историја са новим почетком. Дуги маршеви, спавање на коњу, у блату, на киши и снегу, често неспавање по неколико дана. Глад, жеђ, зима, опасности борбе, грмљавина топова.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
РААВА Тебе, жено, нашао сам у курварлуку и у механи кано леп, скупи бисер у блату загажен, и кано злато у водној тини замешато, како хубав, леп, мирисни цвет у трњу зарастао.
и човек је целокупан и поштен, а кад се што мало душа с памећу занесе, тело остане несвесно: гази по буњишту, по блату вања се, а не зна. Штарад и Давид паде с туђом женом, а својих жена доста је имао — цар је.
Каде свашто живо држиш и храниш, то дај и нам коју год пажит. Ка нечистим, дај нам скоте нечисте, којено се по блату ваљају, — закажи нам да идемо у свињско стадо.« И ето, већ они пасу.
Злосрећником и несрећником зло се на глави врши и крушац сатире. С неправдом дошло са злом отишло. Како пијани у блату. Може ли се зими, на снегу и леду што сијати... Ни пак овча кожа курјака може затајати и скрити.
Залудни им бише сви послови. Тешко се сметоше и побунцаше кано пијани у блату. Сав им се разум просу и расу се ниушто штоно за то апостол пише: Та где је мудрица сад и лужница?
Ко се ваља по блату, поводи се нахеро, ходи с моста, с коња спада? — Пјаница! У кога су замршене косе сиње очи подбухао образ и руке му и
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Сад им је јасно откуд Мани толике лаконане плитке ципеле да их и радним даном, по киши и блату, носи!... Но тај глас није могао дуго да кружи по вароши и да опстане, јер око једанаест часова дошао је, на велико