Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Negde u to isto vreme Bojičić Alija bio je zapovednik tvrđave Zadvarja (u klisuri kod donje Cetine). Kuna Hasan-aga je bio zapovednik u Kninu, gde je
Strahinja i Marko Kraljević i Musa Kesedžija; opise bitke u pesmama: Ženidba Maksima Crnojevića, Ženidba od Zadra Todora, Bojičić Alija i Glumac Osman–aga.
61 ŽENIDBA OD ZADRA TODORA Piju vino do dva pobratima u Udbini na ćemerli-londži: jedno mi je Bojičić Alija, a drugo je Tanković Osmane.
Kad se pobre nakitile vina, onda reče Tanković Osmane: „Pobratime, Bojičić-Alija, jesi l’ bio skoro u Primorju, u Primorju, u vlaškom Kotaru? A jesi li, pobro, dolazio pod tananu Smiljanića kulu?
Jesi li se penjô na pendžere? Jes’ vidio Kosu Smiljanića?“ Veli njemu Bojičić Alija: „Pobratime, Tanak Osman-aga ja sam bio skoro u Primorju, dolazio u vlaške Kotare, i pod tanku Smiljanića
Kad subota jutro osvanulo, a jošt nije obasjalo sunce, al’ eto ti Bojičić-Alije od Cetinje, grada bijeloga, i za njime tridest Cetinjana po izboru dobrih konjanika; na selam ih Osman dočekao, od
Malo Todor kroz otoku ide, nađe Todor na drumu široku od Cetinje Bojičić-Aliju i kod njega Tanković-Osmana, štono jeste curi mušterija: oba drže preko krila diljke, drže dobre konje za
Tala od Orašca, — sav je Tale u krv ogrezao, jer se ne da savezati Tale, jer je Tale junak na mejdanu; s njime vode Bojičić-Aliju od Cetinje, grada kamenoga, s njim poredo Tanković-Osmana; dadoše ih Janković-Stojanu, Stojan dade
70 LjUBA HAJDUK-VUKOSAVA Podiže se Ture od Udbinje, od Udbinje, krvave krajine, mlado Ture Bojičić Alile, podiže se u lov u planinu, i on uze sluge i levere i povede hrte i ogare.
Još se vali Bojičić Alile: „Hoću njega ka caru voditi, i hoću ga caru pokloniti“. Pa ga neće ka caru voditi, no ga baci u lednu tamnicu.
Tu tamnova tri godine dana. Kad hajduku muka odoljela, on dozivlje Bojičić-Alila: „Oj Turčine, Bojičić-Alile, nu daj mene list knjige bijele i kalema, čim se knjige pišu, e ću pisat jednu sitnu
Tu tamnova tri godine dana. Kad hajduku muka odoljela, on dozivlje Bojičić-Alila: „Oj Turčine, Bojičić-Alile, nu daj mene list knjige bijele i kalema, čim se knjige pišu, e ću pisat jednu sitnu knjigu — da je pošljem majci i