Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
(I ovo da znate: bilo je u Topčideru desetak kuća slamnjača bugarski̓, pak su prazne ostale a Bugari pobegli. Kad smo mi iz Ostružnice pošli, ostavimo Aćima Doljanca iz Ostružnice da se prikuči onim kućama i da i̓ u ovo
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
padaju utoliko više u oči, ukoliko je istorija ovih plemena bila različna a razvitak svakoga od njih potpuno nezavisan: Bugari, na krajnjem istoku, nisu imali skoro nikakve veze sa Hrvatima i Slovencima na zapadu.
Ali su u toku turske vladavine ove borbe zaboravili i Srbi i Bugari. Mase srpskog i bugarskog stanovništva, koje su radile zemlju, koje su trpele iste patnje i imale iste neprijatelje,
Posle oslobođenja Srbije Bugari su u njoj nalazili utočišta. U to su vreme mnogi Bugari pohađali više škole u Beogradu i u Kragujevcu.
Posle oslobođenja Srbije Bugari su u njoj nalazili utočišta. U to su vreme mnogi Bugari pohađali više škole u Beogradu i u Kragujevcu.
godine, obrnula se u suprotnom smislu. Posle nekih ustezanja, Bugari nove Bugarske usvojiše za svoj književni jezik jedan dijalekat koji ih je najviše udaljavao od Srba.
Propuštena je povoljna prilika pre 1878. godine da se Bugari ujedine sa drugim Južnim Slovenima. Sada, odmah posle ratova od 1913. i 1915. god. to je nemogućnost, to je utopija.
god. to je nemogućnost, to je utopija. Svi pokušaji ove vrste osuđeni su na neuspeh. I pored toga nije nemogućno da Bugari priđu zapadnim Južnim Slovenima u daljoj ili bližoj budućnosti.
Nesreća je biti ugasnik, bez muškog poroda. Naprotiv, Bugari ne pamte svoje pretke, nemaju slave i prezivaju se samo po ocu.
Najstrašnija je katastrofa bila krajem 1915. god. Celu su zemlju zauzeli Austro-Nemci i Bugari. Vojska i deo stanovništva su se povukli kroz Arbaniju i to je povlačenje bilo strahovita moralna patnja.
Tragovi nacionalne svesti. — Poznato je da su Bugari, koji su bili tursko-tatarskog porekla, pošto su osvojili severni deo današnje Bugarske, stvorili prvu vojnički
Kada sam 1898. godine prvi put bio u Solunu, pričali su mi stari trgovci čija su deca postala Bugari, da su oni dolazili oko 1870. god. namesniku u Beogradu i molili ga da im pošalje srpske učitelje i školske knjige.
Porta pristane na to 1870. godine i ta samostalna crkva dobije naziv bugarski egzarhat. Sa crkvom Bugari dobiju ujedno pravo i da osnivaju škole.
Radičević, Branko - PESME
Beu trave, Mači vaši britka kosa, Krvca vaša beše rosa, Rosa rosnu, javor s' diže, Pevac iza nj gusle zdelja, Pa bugari što ste bili, Što l' desnicom počinili, Dela vaša suncu ravna Neće skriti nojca tavna.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
pećine gde se batrga čovečija ribica, dodiruju iznutra slepoočne žile vrele kao konjske sapi i čuju desno šta kuju Bugari i levo kako se svađaju Srbi, a oni, Grci, krotki i ćirilski, zagrljene dve prevratne zvezde, nose u naručju darove
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Obustavljena su odsustva. Pričalo se da se i Bugari spremaju. Protiv koga?... Zar nisu već jednom platili skupo izdajstvo svoje?...
Ovi dolaze iz pograničnih varoši prema Bugarskoj i mešaju se sa izbeglicama iz Beograda. Pričaju da su Bugari mobilisali i veruju da su borbe već otpočele. A oni znaju krvoločnost Bugara...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Nemamo više posla sa ovim gradom. Uostalom, sve je po starom. Novine još uvek pišu da je Beograd steničav, i da Bugari čekaju sa stisnutom pesnicom u džepu; posle o žitu što će stići iz Argentine, o samostalnoj hrvatskoj republici, i kako
Pala je zato što je danas, na veru, nemoguće naći para. Da je našla, videli biste. Druge su našle. Bugari pomalo uspevaju. Niko ne zna više za bugarska zverstva, i svaki zna, od njih, da je kod nas sve rovito.
U njemu se spominje Slivnica; tapeti su stilizovani patlidžani, Bugari su kavaliri, Srbi kukavice, srpska artiljerija ne tuče granatama, jer ima samo čokolade. Sve je to, naravno, šala.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Pevaše prvo Grci, potom Iverci, zatim Rusi, za Rusima Bugari, potom, opet, mi, njegovo stado sakupljeno. Minuvši, pak, vreme liturgije i okončavši se služba sva uobičajena, celivaše
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
— sličan bogu bogočestije — poštovanje boga bodarstvovati — paziti božestveni — božanski Bolgar, Bolgari — Bugarin, Bugari boljar — vlastelin boljetica — bolest boljše — više bramin — indijski sveštenik bran — rat breg — obala budušti —
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tek sad shvatam šta to znači produžiti dušu, nadživeti se. Ovu su kartu prebacili Bugari preko žica. Kad sam je primio ja sam se obneznanio od sreće.
— S kim, pobogu? I zašto sad? — S Bugarima. Ne daju im, vele, ono što su oteli od Turaka! — Dobro, a Bugari? — Oni jedva čekaju, jer tvrde da su u pravu. — Pa lepo neka ratuju kad hoće — odobri Gospod.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Tako se mi, na primer, iskreno čudimo kad prvi put vidimo kako naši neposredni slovenski susedi, Bugari, pri potvrđivanju klimaju glavom levodesno, a ne goredole, a oni se podjednako čude što mi pri odricanju klimamo glavom
Krakov, Stanislav - KRILA
Nije ništa razumeo. — Šta je? Šta je? Niz selo su bežali vojnici bez ranaca i šlemova. — Bugari. Bugari... — Stoj... stanite... Odozgo niz padine brega se valjali zgusnuti redovi. Bili su mrki, svetlucavi.
Nije ništa razumeo. — Šta je? Šta je? Niz selo su bežali vojnici bez ranaca i šlemova. — Bugari. Bugari... — Stoj... stanite... Odozgo niz padine brega se valjali zgusnuti redovi. Bili su mrki, svetlucavi.
Do noći je selo bilo povraćeno. Na svima kućama su bile bele krpe koje od jutra nisu skidane. U selu su Bugari sve žene i devojke silovali. Kraj reke je nađen svega jedan polunagi leš vojnika.
— Šta je to tamo? Šta je to tamo?... očajno pita major i sebe i druge. — Bugari su ovladali kotom i nastupaju grebenom ka nama, — dotrčao je i izveštava krivonogi kapetan čiji su mitraljezi na samome
Oseća se da se sve koleba. Odjednom se desno na rumenom jutarnjem nebu ocrtaše tuđe senke kao pretnja. — Bugari... odsečeni smo... Panika zacari. A četvrti juriš sa fronta otpoče. Greben za trenutak bi osvojen.
Nad mračnom šumom je ponoć naišla, kada odjednom ovu uspalu tišinu rastrže neljudski krik: — Na oružje... Bugari... I u gustoj senci pospalih hrastova duga senka zamlatara očajno rukama. Cela padina ožive, probudi se.
Zazveča oružje. Uzdrhtale senke pitale su: — Šta je, šta je? Polurasklopljene oči tražile su tuđince u tami. — Bugari, ubiše... mucao je već slabije major, čije oči još behu sklopljene. Odjednom se užasnute raširiše.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
vidi kako se Turci na buimirskom visu žure, promiču, rade; vide se neki ljudi gde nešto vuku — sve mi se čini da su Bugari koji pod moranje kuluče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Kad je nastalo naše opšte nastupanje, Drinci su počeli da podilaze pod Kajmakčalan. Bugari, da bi popravili svoj položaj dole kod Gorničeva, udare na Drince i potisnu ih na početni deo vertikalne prečage.
Je li tako? — Tako je! — Bugari onda dovuku nove trupe i noću, između dvanaestog i trinaestog septembra, udare nanovo na Drince, razbiju ih i sateraju
Srećom te toga dana nisu leteli njihovi aeroplani. A tukla je i naša. Čini mi se još žešće i jače, te se Bugari malo primiriše. Po ručku sam legao iza jednog kamena i zaspao. Kada me vojnik probudio, bio je već suton.
“ Onaj pored mene pokupi neke stvari, pa će reći: — Mi odosmo, a vama kako Bog da — onda kao da se priseti: — Bugari su ovdenak na pedeset metara. U zdravlje! — i trčećim korakom ode. — Prijem i predaja dužnosti u rovu!
„Ovem ti predajem dužnost, da se niki ne približava“... Čitav govor održe jedan drugome. — Bugari su verovatno osetili da se u našim rovovima nešto odigrava, te osuše brzo paljbom.
Izuzev ako Bugari krenu na juriš. Zato ćemo morati i nas dvojica da osmatramo. Preostale bombe prikupićemo i daćemo ih desetarima.
Vatra je bila zamukla celom dužinom našega rova. Ali Bugari su još uvek pucali. U početku učestano, potom i oni sve ređe, dok se najzad ne ućutaše.
Bili smo malo mirniji. Kad ovom prilikom nisu uspeli, više se majci neće Bugari dići iz rovova. A otuda se razleže glas: „Sanitet... sanitet!“ „Gde je komandir?“ — pitao je neko iza mene.
Sa položaja ranjenici neprestano pristižu. Pričaju nam da su Bugari pobili sve naše zaostale ranjenike. Na ovom mestu smo prenoćili i ostali i sutradan, četrnaestog septembra.
Ni bog gospod ne može da ih razmrsi. One noći kada su udarili Bugari, naši su se pod borbom povlačili. Tu nije bilo jedinstva komande.
Neki odstupali, drugi zaostajali, te se tukli i među sobom. Bugari su navaljivali, prodirali, stvarali klinove u našim redovima. U takvom stanju ih je zatekla i zora.
Baš na odseku moje čete nalazila su se ležišta one rovovske baterije čijeg su komandira Bugari izboli noževima... Bilo nam je nerazumljivo zašto su onda Bugari napustili bateriju, i odstupili za jedno šezdeset
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Mladi vitezovi, dvorjani, dostojanstveni državni činovnici, zapovednici gradova, strana poslanstva. Ugri, Vizantinci, Bugari, Dubrovčani, svi oni nisu mogli da nadoknade odsustvo gosta koga bi ovde želeli najpre da vide — kraljevog brata,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Beograd je pao. Bugari su prešli granicu... Vatreni i ubistveni obruč se sve više stezao. Sa izvesnih položaja odstupamo bez borbe, da nam
Ali sada su i sami počeli uviđati da sve propada, i da je njihova dalja sudbina neizvesna... Bugari su na jugu presekli glavnu prugu i pretila je opasnost da nam zapreče dalje odstupanje.
Sa nama idu i pešaci. Uveče smo poseli položaje, ali oko deset časova stiglo je naređenje da hitno odstupamo. Kažu, Bugari, udruženi sa Nemcima, nadiru sa svih strana da nam preseku odstupnicu. Sad se samo zaštitnice bore...
Ti siroti ljudi vršili su svoju dužnost do poslednjeg časa... Pred mojim očima su padali. Onako ranjene Bugari su ubijali — komandir se zagrcnu.
Razume se, čekali rat... Upravo čekali smo da se Bugari utvrde, da dovuku veći broj vojske i topova, i da nas naposletku smrve. Jest, baš to smo čekali...
Čuješ, docnije, da su naši hteli da preseku ovo mučno i lažno stane, ali saveznici nisu dali... Kažu, da su ih Bugari uveravali u svoje miroljubive namere. Ja sam vojnik i nemam prava da kritikujem.
Možda se još uvek okreće onaj vodenički kamen. Ali tamo su sada Nemci. — Pripremali su se Bugari do prvog oktobra. A mi smo posmatrali i čekali... Isto onako kao osuđenici „na belom hlebu“.
Tek u sedam časova stiglo je naređenje iz divizije. Tada smo otvorili vatru i mi. Ali Bugari su kuljali kao mravi. Išli su ošamućeni, vrag bi ga znao, kao da su bili pijani. Ginuli su kao stoka.
Zemlja je tutnjala od topovskih pucnjeva, a vazduh je krkljao od puščane i mitraljeske vatre. Na nekim mestima Bugari su uskakali u naše rovove, boli se tamo bajonetima. Mi smo tukli u gomilu... Bugari su bežali. Opet se vraćali.
Na nekim mestima Bugari su uskakali u naše rovove, boli se tamo bajonetima. Mi smo tukli u gomilu... Bugari su bežali. Opet se vraćali. Tada su naši odstupili.
Taman kad smo pred zoru stigli na vrh stiže naređenje da se vratimo hitno nazad, jer su Bugari probili na drugom mestu, i sad je naš položaj u pitanju. Mogu nam još zaći iza leđa.
Još se nisam ni povratio od iznenađenja, a oni uskočiše u svoje rovove. Nastade borba na bajonet. Bugari nagoše u bekstvo. Da vidiš samo!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Sasvim su fantastične docnije turske vesti po kojima su kneza Lazara pomagali i Bugari, Arbanasi, Vlasi, Mađari, Nemci i Česi: trebalo je prikazati tursku pobedu što težom i značajnijom.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I nikad mirno ne bi im bilo proći ni se sastajati. Koje Grci, koje Bugari put im presecahu, koje pak na moru se topljeći.
I tamo nadbiše ga Bugari. Pade mu na tom boju do dvaist hiljada Agarena. Sramno se povrnu natrag, k svome drugu u veliki tabor što je oko
Učini palež i vatru zažeže u crkvi blizu ćivota svetoga, i kad se raspali oganj i diže u vis, u to dobi stigoše surovi Bugari potajno, mnogo množastvo, ima do pô mile oko grada. A grad već gori.
A Bugari s velikim botami i s praćkami vojevali su. I njih tu nadbiše građani i prognaše ih s kamenjem od gradskoga bedena prizivlj
Ko rano na svoj posao rani, Suza od gladi ne roni Nego i drugim svoga komada odlomi i nakrmi. Ljutom čoveku Bugari vele: »Bračko, što si uskisao, te si se naduo ka meh?« Da izdamo priličnom ono što mu je prilično.