Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
(И ово да знате: било је у Топчидеру десетак кућа сламњача бугарски̓, пак су празне остале а Бугари побегли. Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да и̓ у ово
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
падају утолико више у очи, уколико је историја ових племена била различна а развитак свакога од њих потпуно независан: Бугари, на крајњем истоку, нису имали скоро никакве везе са Хрватима и Словенцима на западу.
Али су у току турске владавине ове борбе заборавили и Срби и Бугари. Масе српског и бугарског становништва, које су радиле земљу, које су трпеле исте патње и имале исте непријатеље,
После ослобођења Србије Бугари су у њој налазили уточишта. У то су време многи Бугари похађали више школе у Београду и у Крагујевцу.
После ослобођења Србије Бугари су у њој налазили уточишта. У то су време многи Бугари похађали више школе у Београду и у Крагујевцу.
године, обрнула се у супротном смислу. После неких устезања, Бугари нове Бугарске усвојише за свој књижевни језик један дијалекат који их је највише удаљавао од Срба.
Пропуштена је повољна прилика пре 1878. године да се Бугари уједине са другим Јужним Словенима. Сада, одмах после ратова од 1913. и 1915. год. то је немогућност, то је утопија.
год. то је немогућност, то је утопија. Сви покушаји ове врсте осуђени су на неуспех. И поред тога није немогућно да Бугари приђу западним Јужним Словенима у даљој или ближој будућности.
Несрећа је бити угасник, без мушког порода. Напротив, Бугари не памте своје претке, немају славе и презивају се само по оцу.
Најстрашнија је катастрофа била крајем 1915. год. Целу су земљу заузели Аустро-Немци и Бугари. Војска и део становништва су се повукли кроз Арбанију и то је повлачење било страховита морална патња.
Трагови националне свести. — Познато је да су Бугари, који су били турско-татарског порекла, пошто су освојили северни део данашње Бугарске, створили прву војнички
Када сам 1898. године први пут био у Солуну, причали су ми стари трговци чија су деца постала Бугари, да су они долазили око 1870. год. намеснику у Београду и молили га да им пошаље српске учитеље и школске књиге.
Порта пристане на то 1870. године и та самостална црква добије назив бугарски егзархат. Са црквом Бугари добију уједно право и да оснивају школе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Беу траве, Мачи ваши бритка коса, Крвца ваша беше роса, Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле здеља, Па бугари што сте били, Што л' десницом починили, Дела ваша сунцу равна Неће скрити нојца тавна.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
пећине где се батрга човечија рибица, додирују изнутра слепоочне жиле вреле као коњске сапи и чују десно шта кују Бугари и лево како се свађају Срби, а они, Грци, кротки и ћирилски, загрљене две превратне звезде, носе у наручју дарове
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Обустављена су одсуства. Причало се да се и Бугари спремају. Против кога?... Зар нису већ једном платили скупо издајство своје?...
Ови долазе из пограничних вароши према Бугарској и мешају се са избеглицама из Београда. Причају да су Бугари мобилисали и верују да су борбе већ отпочеле. А они знају крволочност Бугара...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Немамо више посла са овим градом. Уосталом, све је по старом. Новине још увек пишу да је Београд стеничав, и да Бугари чекају са стиснутом песницом у џепу; после о житу што ће стићи из Аргентине, о самосталној хрватској републици, и како
Пала је зато што је данас, на веру, немогуће наћи пара. Да је нашла, видели бисте. Друге су нашле. Бугари помало успевају. Нико не зна више за бугарска зверства, и сваки зна, од њих, да је код нас све ровито.
У њему се спомиње Сливница; тапети су стилизовани патлиџани, Бугари су кавалири, Срби кукавице, српска артиљерија не туче гранатама, јер има само чоколаде. Све је то, наравно, шала.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Певаше прво Грци, потом Иверци, затим Руси, за Русима Бугари, потом, опет, ми, његово стадо сакупљено. Минувши, пак, време литургије и окончавши се служба сва уобичајена, целиваше
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— сличан богу богочестије — поштовање бога бодарствовати — пазити божествени — божански Болгар, Болгари — Бугарин, Бугари бољар — властелин бољетица — болест бољше — више брамин — индијски свештеник бран — рат брег — обала будушти —
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И тек сад схватам шта то значи продужити душу, надживети се. Ову су карту пребацили Бугари преко жица. Кад сам је примио ја сам се обнезнанио од среће.
— С ким, побогу? И зашто сад? — С Бугарима. Не дају им, веле, оно што су отели од Турака! — Добро, а Бугари? — Они једва чекају, јер тврде да су у праву. — Па лепо нека ратују кад хоће — одобри Господ.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако се ми, на пример, искрено чудимо кад први пут видимо како наши непосредни словенски суседи, Бугари, при потврђивању климају главом леводесно, а не горедоле, а они се подједнако чуде што ми при одрицању климамо главом
Краков, Станислав - КРИЛА
Није ништа разумео. — Шта је? Шта је? Низ село су бежали војници без ранаца и шлемова. — Бугари. Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави.
Није ништа разумео. — Шта је? Шта је? Низ село су бежали војници без ранаца и шлемова. — Бугари. Бугари... — Стој... станите... Одозго низ падине брега се ваљали згуснути редови. Били су мрки, светлуцави.
До ноћи је село било повраћено. На свима кућама су биле беле крпе које од јутра нису скидане. У селу су Бугари све жене и девојке силовали. Крај реке је нађен свега један полунаги леш војника.
— Шта је то тамо? Шта је то тамо?... очајно пита мајор и себе и друге. — Бугари су овладали котом и наступају гребеном ка нама, — дотрчао је и извештава кривоноги капетан чији су митраљези на самоме
Осећа се да се све колеба. Одједном се десно на руменом јутарњем небу оцрташе туђе сенке као претња. — Бугари... одсечени смо... Паника зацари. А четврти јуриш са фронта отпоче. Гребен за тренутак би освојен.
Над мрачном шумом је поноћ наишла, када одједном ову успалу тишину растрже нељудски крик: — На оружје... Бугари... И у густој сенци поспалих храстова дуга сенка замлатара очајно рукама. Цела падина оживе, пробуди се.
Зазвеча оружје. Уздрхтале сенке питале су: — Шта је, шта је? Полурасклопљене очи тражиле су туђинце у тами. — Бугари, убише... муцао је већ слабије мајор, чије очи још беху склопљене. Одједном се ужаснуте раширише.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
види како се Турци на буимирском вису журе, промичу, раде; виде се неки људи где нешто вуку — све ми се чини да су Бугари који под морање кулуче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кад је настало наше опште наступање, Дринци су почели да подилазе под Кајмакчалан. Бугари, да би поправили свој положај доле код Горничева, ударе на Дринце и потисну их на почетни део вертикалне пречаге.
Је ли тако? — Тако је! — Бугари онда довуку нове трупе и ноћу, између дванаестог и тринаестог септембра, ударе наново на Дринце, разбију их и сатерају
Срећом те тога дана нису летели њихови аероплани. А тукла је и наша. Чини ми се још жешће и јаче, те се Бугари мало примирише. По ручку сам легао иза једног камена и заспао. Када ме војник пробудио, био је већ сутон.
“ Онај поред мене покупи неке ствари, па ће рећи: — Ми одосмо, а вама како Бог да — онда као да се присети: — Бугари су овденак на педесет метара. У здравље! — и трчећим кораком оде. — Пријем и предаја дужности у рову!
„Овем ти предајем дужност, да се ники не приближава“... Читав говор одрже један другоме. — Бугари су вероватно осетили да се у нашим рововима нешто одиграва, те осуше брзо паљбом.
Изузев ако Бугари крену на јуриш. Зато ћемо морати и нас двојица да осматрамо. Преостале бомбе прикупићемо и даћемо их десетарима.
Ватра је била замукла целом дужином нашега рова. Али Бугари су још увек пуцали. У почетку учестано, потом и они све ређе, док се најзад не ућуташе.
Били смо мало мирнији. Кад овом приликом нису успели, више се мајци неће Бугари дићи из ровова. А отуда се разлеже глас: „Санитет... санитет!“ „Где је командир?“ — питао је неко иза мене.
Са положаја рањеници непрестано пристижу. Причају нам да су Бугари побили све наше заостале рањенике. На овом месту смо преноћили и остали и сутрадан, четрнаестог септембра.
Ни бог господ не може да их размрси. Оне ноћи када су ударили Бугари, наши су се под борбом повлачили. Ту није било јединства команде.
Неки одступали, други заостајали, те се тукли и међу собом. Бугари су наваљивали, продирали, стварали клинове у нашим редовима. У таквом стању их је затекла и зора.
Баш на одсеку моје чете налазила су се лежишта оне рововске батерије чијег су командира Бугари изболи ножевима... Било нам је неразумљиво зашто су онда Бугари напустили батерију, и одступили за једно шездесет
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Млади витезови, дворјани, достојанствени државни чиновници, заповедници градова, страна посланства. Угри, Византинци, Бугари, Дубровчани, сви они нису могли да надокнаде одсуство госта кога би овде желели најпре да виде — краљевог брата,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Београд је пао. Бугари су прешли границу... Ватрени и убиствени обруч се све више стезао. Са извесних положаја одступамо без борбе, да нам
Али сада су и сами почели увиђати да све пропада, и да је њихова даља судбина неизвесна... Бугари су на југу пресекли главну пругу и претила је опасност да нам запрече даље одступање.
Са нама иду и пешаци. Увече смо посели положаје, али око десет часова стигло је наређење да хитно одступамо. Кажу, Бугари, удружени са Немцима, надиру са свих страна да нам пресеку одступницу. Сад се само заштитнице боре...
Ти сироти људи вршили су своју дужност до последњег часа... Пред мојим очима су падали. Онако рањене Бугари су убијали — командир се загрцну.
Разуме се, чекали рат... Управо чекали смо да се Бугари утврде, да довуку већи број војске и топова, и да нас напослетку смрве. Јест, баш то смо чекали...
Чујеш, доцније, да су наши хтели да пресеку ово мучно и лажно стане, али савезници нису дали... Кажу, да су их Бугари уверавали у своје мирољубиве намере. Ја сам војник и немам права да критикујем.
Можда се још увек окреће онај воденички камен. Али тамо су сада Немци. — Припремали су се Бугари до првог октобра. А ми смо посматрали и чекали... Исто онако као осуђеници „на белом хлебу“.
Тек у седам часова стигло је наређење из дивизије. Тада смо отворили ватру и ми. Али Бугари су куљали као мрави. Ишли су ошамућени, враг би га знао, као да су били пијани. Гинули су као стока.
Земља је тутњала од топовских пуцњева, а ваздух је кркљао од пушчане и митраљеске ватре. На неким местима Бугари су ускакали у наше ровове, боли се тамо бајонетима. Ми смо тукли у гомилу... Бугари су бежали. Опет се враћали.
На неким местима Бугари су ускакали у наше ровове, боли се тамо бајонетима. Ми смо тукли у гомилу... Бугари су бежали. Опет се враћали. Тада су наши одступили.
Таман кад смо пред зору стигли на врх стиже наређење да се вратимо хитно назад, јер су Бугари пробили на другом месту, и сад је наш положај у питању. Могу нам још заћи иза леђа.
Још се нисам ни повратио од изненађења, а они ускочише у своје ровове. Настаде борба на бајонет. Бугари нагоше у бекство. Да видиш само!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сасвим су фантастичне доцније турске вести по којима су кнеза Лазара помагали и Бугари, Арбанаси, Власи, Мађари, Немци и Чеси: требало је приказати турску победу што тежом и значајнијом.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И никад мирно не би им било проћи ни се састајати. Које Грци, које Бугари пут им пресецаху, које пак на мору се топљећи.
И тамо надбише га Бугари. Паде му на том боју до дваист хиљада Агарена. Срамно се поврну натраг, к своме другу у велики табор што је око
Учини палеж и ватру зажеже у цркви близу ћивота светога, и кад се распали огањ и диже у вис, у то доби стигоше сурови Бугари потајно, много множаство, има до пô миле око града. А град већ гори.
А Бугари с великим ботами и с праћками војевали су. И њих ту надбише грађани и прогнаше их с камењем од градскога бедена призивљ
Ко рано на свој посао рани, Суза од глади не рони Него и другим свога комада одломи и накрми. Љутом човеку Бугари веле: »Брачко, што си ускисао, те си се надуо ка мех?« Да издамо приличном оно што му је прилично.